Razlog sto se odlucih da stavim djelove ovog razgovora, novinarke"women_a"i jednog od istinskih umjetnika iz Banjaluke Nikole Pejakovica-Kolje,je sto ukazuje na sustinske probleme naseg malog mjesta.
Pocetak:po rodjenju ste Banjalucanin,ali Vas tamo s one strane Drine sve cesce prisvajaju.Recite nam gdje srce vise vuce?
Kolja:Vec skoro godinu nisam u Beogradu u Banjoj Luci sam i,ne znam,trazim mesto,prostor gdje mogu da se smirim i da zivim mirnim,jednostavnim zivotom,a takvih je mesta malo.I Banjaluka i Beograd su gradovi koji su,kao i vecina gradova na ovim prostorima,pretvoreni u postratno gradiliste.Grade se nove kuce,nove karijere,novi zivoti,nove lazi,sveze,nove elite,nikad vidjene prevare,prave lazne diplome,nove partije...I kako ljhudi zele da njihovi zivoti ne budu potroseni uzalud,oni izmisljaju nove besmislene dogadjaje,nove drzave,jezike,nastaju novi narodni heroji i pesme o njima....Obnavljaju se price o nekom sarmu ovog grada,onog grada,o vaznim vremenima u kojima oni,odnosno mi kobajagi zivimo.Medjutim sreca je daleko a pravda i istina dalje nego ikad...Grade nam i svecano otvaraju montazne kuce,mostove i kule sa kojih su nekada visile odsecene glave,pisu se hvalospevi o mestima,o gradovima u kojima su vrseni stravicni zlocini u ovom,u proslom i u svim ratovima i vremenima od njihovog nastanka do danas,lakira se tamo gdje je trulo,pokusavaju da nas svetski nadljudi,vojska gordih,ubede da je dan,a mi bauljamo po mrakaci.Ni sam ne znam ko je u ovoj igri mocnih protiv nemocnih,ali znam da su Banjaluka i Beograd arene u kojima je u toku borba bez milosti.Da li me srce vuce tamo gde vidim slike sopstvene propasti,gde jedni drugima trgamo krvotoke i presecamo dotok vazduha?
women:Ima li Banja Luka mozda "lijek"za ranjenog umjetnika?
Kolja.Ja sam ovdje mirniji mirnije zivim ali samo zato sto sam iskljucen iz svih zbivanja.Kad bi covek ovde zapoceo neku pricu,ideju,posao,vrlo brzo bi poludio.Ne mogu sebi da priustim taj luksuz borbe sa ovdasnjim klanovima i centrima moci.Niko nije prorok u svom selu pa necu biti ni ja.Ponekad osetim potrebu da se ukljucim,zapocnem nesto,predlozim,ali brzo se zaustavim jer vidim sta je u pitanju.Tipican je primjer jednog mog prijatelja,koji nikad nista nije dobio u ovom gradu od nagrada ili priznanja,a razni pisci,ocvale literalne prostitutke,po pedeseti put dobijaju neke Kociceve,krajiske,banjalucke,srpske,a ranije i SKOJevske,omladinske,bratstvojedinstvene i druge nagrade i priznanja.Onda on udje u prvih pet kandidata za prestiznu NIN-ovu nagradu za roman godine i ...nikom nista.Kao oni tamo pojma nemaju mi znamo sta je roman.Ja sam u ovom gradu na odmoru,ipak je ovo lep grad,ali grad bez nade.
women:vecina glumaca su sujetni,s razlogom ili ne.Kako vi stojite na tom planu?
Kolja:Vjerovatno sam sujetan.Evo u odgovoru na prethodno pitanje se zalim i pokazujem da mi je sujeta povrijedjena jer osecam da me niko u ovom gradu ne treba,a u Beogradu me trebaju.Ne volim ljude koji sami sebe otvoreno hvale,postuju i onanisu na svoju velicinu i pamet,udruzuju se u grupe,pokrete,udruzenja,kao vukovi,da lakse ubiju plijen.Ne volim onu nauku koja bez trunke sumnje u sebi propagira svoja tzv.dstignuca i dokaze,gura se i zeli da preuzme primat od Boga,od prirode...Prezirem elitu,iskreno mi se gadi svaka elitisticka postavka sveta i drustva.U ovom gradu kao u svakoj provinciji,postoji kvazi elita,koja daje onaj malogradjanski ton i vuce grad u blato osrednjosti...Meni uvek pominju neka ista prezimena,neke sinove nekih doktora,direktora...neke gradske,ugledne mesare,doktore,direktore,profesore i partijske radnike-koji ovaj grad nikad nece odvesti prema urbanom i doneti duh novog,nego ce samo uvesti ovaj narod u mracan svet proseka i malogradjanstine,laznog patriotizma i primitivizma.
I jos dosta toga ima u tom razgovoru,ali mozda je i ovo poduze,mislim da nije.Upravo to je i nasa muka zasto se ne cuju ljudi koji imaju toliko toga da kazu,kako i sam rece treba li ih ovaj grad.Ustvari kome ne odgovaraju?
|
