Наставимо оно што смо некада давно почели:
Citiraj:
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ - Лично име увијек долази испред презимена. Обрнути поредак треба примијењивати само у списковима, гдје је неопходан због азбучног реда. Мушка презимена се морају мијењати по падежима, као и имена. Ако истом презимену претходе мушка и женска имена, презиме ће бити непромјенљиво једино ако је женско име на посљедњем мјесту. Страна мушка имена испред презимена треба такође мијењати. Ипак, промјенљивост првог дијела изостаје код многих неевропских имена, јер се често не зна шта је име, а шта презиме.
ИМЕНА ЛИСТОВА - не треба преводити.
ИМЕНА НАРОДА - Имена народа, држављана, становника мјеста и покрајина пишу се великим словом. Код имена која се могу схватити и као ознаке раса поступак није до краја уједначен; великим словом се пишу Индијанац, Јеврејин, Ром, али малим бијелац, црнац и црвенокожац. Употребљено као заједничка именица за ознаку предмета, животиња или биљака, име народа се пише малим словом (шарпланинац, херцеговац (дуван). арапин (коњ)). Присвојни придјеви овим имена пишу се великим словом; придјеви на -ски, -шки и - чки пишу се малим словом (азијски, њујоршки), осим ако су у саставу географског имена (Бечла шума).
ИМЕНА ПАПА - треба увијек давати у прилагођеном облику, а не у италијанском.
ИМЕНА ВЛАДАРА - данас се углавном не преводе. Ипак се преведени облик мора употријебити тамо гдје је одавно прихваћен (Петар Велики). Ако се редни број пише словима, има велико почетно слово (Карло Пети).
ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА -а - у једнини добијају атрибут у мушком роду (наш слуга, добар судија). Оне које по смислу нису изричито везане за мушки род могу имати и атрибут у женском роду (велика пијаница). У множини све ове именице прелаже у женски род. Поједини граматичари сматрају да није погрешна употреба ни мушкога рода у множини, због слагања по значењу.
FAQ
Poslato: 19 Dec 2015, 12:16 
