banjalukaforum.com

KOMPROMIS

Tvoja politika ljubavi
nije jednaka mojoj
i moramo se sastati
da potpisemo sporazum
o zajednickoj suradnji
jer bi moglo doci
do hladnog rata
pod pritiskom
mojih sluzbenih izjava
i tvojih ilegalnih pogleda.
Stoga je neizbjezan
sporazum snaga
nasih misli i
sukoba koji izbija
sa zahtjevima
ekonomske i politicke
jednakosti ljubavi
s obje strane

NADAM SE DA SAM BILA JASNA

Kad budem imao iskustva i budem stariji,
govorio sam na kraju svake ljubavi,
na rubu svakih ociju i na rubu pameti ako
bas hoces.
Kad budem imao godina kao ljubavi u sebi,
nikad vise necu ponavljati iste greske,
i necu pamtiti sve sitnice, i nikad necu bez
pameti samo srcem kroz maglene koprene.
I to sam govorio... Ponavljao.
A eto sa tobom sam stariji i nista nisam naucio.

Da, mi nećemo lutati više

Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mesečina još uvek sja.
Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.
I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mesečine blistav sjaj.

Byron

Bašta

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskoga praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda

Jacques Prevert

Dođi,
i bit ćemo dva cvijeta
koji pod rosom sanjaju

Dođi,
bit ćemo dva cvijeta
pod nebom jednim što spavaju...

Dođi,
i bit ćemo dva klasa
što plešu igru mistrala

Dođi,
bit ćemo dva klasa
pod rukom jednog tihog vala...

Dođi,
i bit ćemo dva slapa
na dnu zelenoga tuga.

Dođi,
bit ćemo dva slapa
i samo jedna zlatna duga.

Zagrljaj

Što šapću tvoje oči brzim
pticama s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.

Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

Ti me tješiš osmjehom
što blješteći baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.

Večer je crvenozlatna
i tako bliska javi.
Ptice prelijeću nad nama zamišljeno.
Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

Gdje si? Bilo je isto vece, iste strijele
ulazile su u tvoje meso, isto nebo
koje pamtim, jednake zvijezde, ali od jednog sna
ostade u mojoj krvi otisak tvojih usana.

Danas ti nisi ovdje, samo u bilu sto jeca
prepoznajem tvoj glas izmedju mnogih, u kamenu,
u prasini svoju ljubav, ali tebe nema
da me ponovo stvoris od krhotina srusenog zrcala,

od silovitog sunca, od izujedane vode, od hljeba,
od toplog daha dok se odmaras rastvorenih koljena
kao skoljka, nudeci jos uvijek svoj crni biser.

Gdje si? Odakle da zovem bez nade
ako ne s ove postelje, iz ovog tijela
koje mi vise ne pripada i koje gledam dok odlazim
kako bez mene zivi kao napustena licinka.

Опомена

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму, кад неко свира


(ljubav, radost, sreca, duga, zivot...)

_________________
Now you're my whole life
Now you're my whole world

Познала сам те кад снег се топи
топи,и дува ветар млак
близина пролећа душу ми опи,
опи, па чудно удисах зрак.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом,
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом.
Познала сам те у звонак дан
дан пијан,свеж и мек.
чиња ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек

С нежношћу гледах стопа ти траг
траг на снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг
драг у животу целом

Познала сам те кад копни лед
лед,док се буди пролетњи дах
кад дан је час румен,час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.

С нежножћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.


(ljubav, radost, sreca, duga, zivot...)

_________________
Now you're my whole life
Now you're my whole world

AKO ME ZABORAVIS.....


Hocu da znam
jednu stvar.

Znas kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barcica sto plove
ka ostrvima tvojim koja me cekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestanes da me volis
i ja cu prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboravis
ne trazi me
jer bih te ja vec zaboravio.

Ako smatras dugim i ludim
vetar zastava
sto prolazi kroz moj zivot
i odlucis
da me ostavis na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da cu toga dana,
toga casa
dici ruke
iscupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristanes da mi budes sudbina
s neumoljivom slascu,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana trazeci me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni nista nije ugaseno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok zivis bice u tvojim rukama
ne napustajuci moje.

_________________
Ljepoti je kraj kada se pojavi intelektualni izraz. Intelekt rusi harmoniju lica. Onog casa kada neko pocne da misli, sav se pretvara u nos

IZMEDJU MENE I TEBE


Izmedu mene i tebe tako je malo prostora. U taj procjep
stao bi tek treptaj svjetlosti. U njeg se smjestila naša cežnja,
u njeg se smjestila naša ljubav.

Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko.
Dijeli nas tek djelic najmanjeg dijela. A ipak,
koliko god se trudio, koliko god težio i htio,
nikada me neceš dosegnuti.

Izmedu mene i tebe tako je malo vremena. U taj procjep
stao bi tek treptaj oka. U njeg se smjestio naš život,
u njeg se smjestila naša sudbina.

Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji.
Usprotivilo nam se cudnovato prostranstvo neodredenih
razdaljina, prostranstvo kojeg nije potrebno prijeci.

Ne napreži se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke
ne bi li me zagrlio. Izmedu nas je more beskraja -
ne vece, ne dublje od nježnog dodira. Ali zar ne znaš?
To je more ljubavi i ono ce nas zauvijek spajati.


A.P.Kezele

_________________
Ljepoti je kraj kada se pojavi intelektualni izraz. Intelekt rusi harmoniju lica. Onog casa kada neko pocne da misli, sav se pretvara u nos

Ti otvaras jedna vrata
ja otvaram druga
svatko od nas nacas jednom sebe vidi
i sebe zaboravlja
od otpadaka svjetlosti
gradimo rijeci
odroni nas uspomena slijepe
jednim mrakom drugi zastiremo mrak
putovati bez strasti
hladna je noc

Rastvaramo zile krajoliku u nama
sve je blizu nas u nama
neuhvatljivo
Razdvojeni hodamo u noc
iscasene duse svladava tama

Blatno blato
blatimo blato blatnjavi
blato blata
blatiti blatobran bez strasti sto cisti
blato

Mir mira u nemiru
mir s mirom miriti
miris mirisima mir
moj mir i tvoj
s mirom mir

Kada nas ne bude
kada nas ne bude
kada nas ne bude
zalud cekati ocekivati
ja tvoje ti moje ogledalo
na ponjavi

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Nikman neumoran...

Pozdrav...

_________________
Comme si j'n'existais pas
Elle est passée à côté de moi
Sans un regard, Reine de Sabbat
J'ai dit, Aicha, prends, tout est pour toi

O, ako zbilja, dok je mrak
Kad san utisa duse zive
I s neba padne sjajni zrak
Na neme grobne ploce sive.

O, ako zbilja u taj cas
Opusti redom grob za grobom,
Ja cekam tad na susret s tobom,
Ja cekam tad tvoj lik, tvoj glas.

O, dodji mi, kroz noc, kroz san,
Onakva kao zadnjeg casa,
Ko led i sva ko zimski dan;
Od bola bleda i bez glasa…

O, dodji mi sto pre, sto pre,
Ko vetra dah, ko zvuk, il tajna,
Ko strasna sen, ko zvezda sjajna,
Svejedno je: sto pre, sto pre!

Ne zovem tebe ja zbog tog
Da korim ljude cija zloba
Ucini kraj zivota tvog,
Ni da procitam tajne groba.

I ne zbog tog, sto sumnji roj
U dusi nosim: da prebolim
Ne mogu ja; i sad te volim,
I jos sam ja ko nekad tvoj.

Koliko je srece u casima ovim,
Kad se mjesec radja na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U nasoj rijeci brdo se ogleda;
Dodji, jer mi srce vise mira ne da –
Ja sam zedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se, tamo, pred ikonom starom!
Ovdje, u slobodi, pred nebom – oltarom,
Sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dodji da zajedno molimo nas dvoje:
Ja cu sve da ljubim, oci, usne tvoje,
A ti strepi, drsci i sa mnom izgori.

Hocu li tebe svojim skromnim kistom,
O divna zeno, naslikati moci?
Kô zedna biljka sto mre u samoci,
Za tobom i ja ginem zedju istom.

Za usne tvoje meni sada treba
Krv zore rane i plamen rubina,
Za lice pjena sa morskih sirina,
Za oci sunca i plavoga neba.

Al' uzalud podvig, zalud svaka boja,
Ne zna te ruka naslikati moja, -
Ja drscem, evo, pred ljepotam' tvojim...

Drscem i gorim kô zar sred ognjista,
I bacam kisto, jer ne vidim nista -
Ovako blizu kad pred suncem stojim.

Dok gasim svjetlo na tvojim usnama
I tako ga od svijeta cuvam
U kapima protice vrijeme
Stapajuci neboplavo sa olovnosivim
Negdje duboko u meni sam ostavljen
Bez tragova i iscrpljen
Od tebe, od bilo kog
Molim te da me pustis na slobodu
S dimom cigarete sto mirise na vanil
I da se sakrijem pod nasu ranjivost
Na ovom mjestu osjecam samo brzinu
Kao prolaznost, kao ples u tisini
I kao zaljubljenost
Zatvorenih ociju dodirima moga dlana
Pokusavam otkriti granice
Kruzeci po zamisljenom prostoru srece
Ali uvijek otkrivam samo tebe
Tvoje lice, tvoju kozu, tvoj osmijeh i bol
O kako si samo lijepa
Da prezivi i ostane u mekim
I usporenim pokretima sjecanja
Ponovo gasim svjetlo na tvojim usnama
Gasim tebe
Gasim sebe
Ali u noci kad se bude topila najveca bol
Obecajem da cu doci po tebe
I odvesti te negdje daleko
U tajnoviti svijet izmedju zivota i smrti
U svijet sna i tamnoplave podsvijesti
Svijet skrivenog smisla i nevine ljepote
Svijet bez molitve, a ipak tako svet
Prepun duha sto zasticuje i lijeci
Obogacuje i ocarava
Magijom posebnosti i neizrecene istine
Sa tvojih usana
U bezvremenost
I mrak
Ljubavi
Ja zivim samo zbog tebe

Zavrsila se igra:


vatra pocetka,

slast i tajanstvo tvog prvog grijeha;

gotovo je.

To nije vise ni veselje ni slatka dosada.

Ti, mala moja,

zenska sa zura, flicko, dzepna damo,

nasmijana i onesvijestena ljubavnice,

moje dijete i moja majko -

postala si neizreciva,

a pocelo je beznacajno:

zatekao sam se kako ti telefoniram

u ljepoti vecernje kise,

koja je samo provalija nada mnom

i potreba da te dotaknem,

i tvoja usta.

Pokucstvo, topli namjestaj mojih starih ljubavi

osipa se.

Zatekao sam se u njeznosti koja je vec spavala,

u rijecima koje su mi pripadale,

ali me nisu mogle naci.

Ti si postala moja obrana,

dobrovoljno proganstvo,

pobjeda nada mnom, moja muka,

ljubomora na zivot,

moja mrtva sestra uspavana u velikim ruzama,

nemoguca zemlja, potrebno tijelo,

moja ruka i glava.

I zagrljaj u kojem sam se jucer igrao,

sada me obuhvaca ovdje, daleko i zauvijek -

u svim uglovima mog zivota.

Postajes bezimena, nepoznata i smrtonosna,

moj zivot i spas od zivota -

moja ljubav.

Poput svjetla
Ja pred tobom
Ostajem bez rijeci.
Misli gucu:
Harfa boja
U zvuk hoce prijeci.