banjalukaforum.com

Ima "Smrt i njeni hirovi" i "Jevanđenje po Isusu Hristu". Pokušao ja čitati "Smrt i njeni hirovi". Kakva greška

_________________
Bubi frubi

Zasto greska? Taj roman ima veoma, veoma, veoma zanimljiv kraj.

Man je tata!

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

I veoma, veoma, veoma dosadan početak
Nije mi sjeo. Doduše, ne leže mi pisci sa španskog ili portugaskog govornog područja. Ne sjećam se da sam pročitao išta od njih, a da mi se svidjelo.... Osim nekih Nerudinih pjesam ali to je već drugi par opanaka.

_________________
Bubi frubi

Sabato, Fuentes, Markes, Borhes...
Pokaj svoje grijehe, sotonjaro!

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Томас Ман, "Доктор Фаустус"



Зашто прочитати: Томас Ман је без сумње један од најважнијих писаца 20. вијека и један од оних који је у свом раду синтетисао многобројна и фасцинантна (са)знања најразличитијив провенијенција. "Доктор Фаустус" слика, између осталог, национал-социјализам у Њемачкој и Други светски рат и његово приближавање, виђено из перспективе судбине умјетника, а онда и кроз преплитање других грађанских судбина. Проблем са којим се Томан Ман суочава од својих почетака - умјетник је међу другим људима усамљеник - генезу има у "Смрти у Венецији", док је "Доктор Фаустус" величанствени трактат о љепоти, умјетности, самоћи. Ман има тежак стил, захтијева поприличан читалачки напор, али његова величина је у обиљу аналогија и запажања која се сусрећу у свим његовим дјелима - од платонистичке филозофије до нацистичке идеологије.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Nabavio sam i Platoovo izdanje koje si postavio. Veoma dobro. Imao sam ono jadno u izdanju Romanova ciji je prevod tezak i ne tako dobar.

PLATO je u istoj ediciji, ako se ne veram, objavio i Blejka (to tražim već godinu dana i ne mogu da nađem!) i Euripida. Cijena jeste malo ljuća, ali vrijedi svakog pfeniga.

Uh, jebote, ja zaboravih da trebam postavljati naredno djelo da nema tebe koji odradi f5 na temi zaboravio bih potpuno

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Бора Станковић, "Коштана"



Зашто прочитати: "Коју? Ех, Коштан, зар једна је песма жална? Знаш ли шта је карасевдах? И тој тежак, голем, карасевдах! Туј болест ја болујем. Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’... Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој Коштана, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња. Шарпланина у небо штрчи, а испод њума легло пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке идев иза мене. Свирив ми они и појев. Т’нко и високо кроз ноћ и на месечини свирив. А из серај и башче, куде младе жене и девојке око шеврдан и на месечини оро играв, грнета свири, дајре се чује и песма... И тој не песма, већ глас само. Мек, пун глас. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада. Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој »Жал за младост«... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах!"

Ето зато!

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Konačno nešto što sam i ja čitao

_________________
Bubi frubi

Daljac, da si odmah Stankovićevu melodramu pisanu za Šotru odmakeo od Tomasa Mana! Pišem peticiju! Kad već mora neko iz tog perioda pristajem samo na Isidoru Sekulić. Brže naredno djelo!

Jeste, odlična su im izdanja.

šta ti gu vikaj, bre? gospon taksi, ne volite Stankovića?

meni lično Bora je bog. Sad bih mogao da pišem omanju studiju zašto je tako, kao što bi ti mogao da kažeš zašto nije, ali, evo da kao jedan argument priložim ovo (koliko god na prvi pogled bilo smiješno):

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Nećemo studije. Dovoljno me moji prijatelji, profesori srpskog, ubjeđuju da je Bora car. Imam čak i top listu smiješnih izjava . Broj jedan je : "Bora Stanković je srpski Dostojevski po analizi ličnosti i psiho-socijalnoj dimenziji". Linex hitno! Ne. Čast Bori sa stanovišta istorije književnosti, kao i mnogima drugima (našem Petru Kočiću takođe) ali ne!

Ne, Bora nije srpski Dostojevski. Smiješno je i neozbiljno praviti takva poređenja. U njegovom djelu sve naprosto pršti od poezije, a ja, poput Desnice, umjetničko djelo samjeravam po jačini poetskog u njemu. Borina rečenica je, poput Disove, nepravilna, mucava, netačna, ali u njoj ima toliko strasti i snage kakvu je, po mom sudu, još jedino moguće naći kod Selimovića (govorim o srpskoj književnosti). Kada on opisuje Sofkino vjenčanje u NEČISTOJ KRVI i kada bi se ta glava čitala zasebno, bez saznanja koja joj prethode, sve u njoj - atmosfera, postupci, likovi, enterijer - zapravo govori da je riječ o sahrani Sofkinoj. Pazi, govorimo o, čini mi se, 1910. godini, kada Dučić piše neke od svojih najboljih stihova koji su za mene jedno zanatsko preseravanje, a ni Rakić mi nije daleko od toga (čuven sa svog distiha:"Pišem vam, gospo, iz malene izbe, iz Ministarstva inostranih dela..." Malena izba Ministarstva inostranih dela! Baš!). Spuštati se u te (arhetipske) dubine, uz toliko obilje poezije i poetskog - da, Bora je definitivno moj pisac.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Lijepo si napisao. Sjecam se tog opisa. I pored svega, iznenadio me izbor u dosadasnjem veoma zanimljivom nizu.
Shvatio sam kakve recenice i pisce volis (Petrovic i Markes). Moram priznati da "Oda manjem zlu" ima toliko lijep spoj rijeci i bogacenje jezika na veoma neobican nacin. Bravo Vojo!

Petrović da, ali samo "Sitničarnicu" i "Opsadu". Ono što je napisao poslije "Opsade", od trenutka kada ga je kupila beogradska čaršija, mogu da kvalifikujem kao prepisivačinu samoga sebe i literarni talog najgore vrste. Jeste, tu mislim i na "Razlike" i na "Tavanicu koja se ljuspa", baš kao i njegov talenat.
Markez da, pogotovo "Hroniku najavljene smrti", nikako da je preporučim. Ali, uprkos svemu, on nije moj omiljeni pisac, iako beskrajno volim njegova tri romana - pored "Hronike" to su "Sjećanje na moje tužne kurve" i "Ljubav u doba kolere". "Sto godina samoće" je ionako klasika.
Pa Pekić. Uvjeren sam da će on jednoga dana, kada se sve što je napisao objavi i kada bude valjano pročitan, biti veći pisac od Andrića.
Mnogo volim Desanku i Ivana V. Lalića. Ponešto od Raičkovića. Mnogo toga od Bulatovića. Vita Nikolića, Branu Petrovića, Aleksandra Ivanovića. Djelomično Miljkovića. Daviča svakako, naročito "Pesmu".
Jebi ga, nema velikih pisaca, ima samo velikih knjiga. Zato ne mogu da kažem da volim, recimo, Eka, Mana, Getea, Borhesa, jer volim samo neka njihova djela, od Eka konkretno samo "Ime ruže". Šolohov mi je mag pripovijedanja. Bodler, Rilke, Šeli. Uostalom, bolje da ne nabrajam, ode to u nedogled. Gdje su tek Rusi - Pasternak, Njekrasov, Cvetajeva, Ahmatova, Pasternak.
Ali, recimo da volim i Kočića. Kao neko ko se trovao knjigama o alhemiji u ranim studentskim danima (o da, uskoro ide Jungova "Psihologija i alhemija") bio sam zapanjen kada sam u jednoj Kočićevoj priči naišao na postavku klasične alhemičarske retorte - rakijski kazan koji daje čistu, zlatnu tečnost iz najsirovije materije.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ne zna taksi šta je merak, a ni tuga....

_________________
Bubi frubi

Nisam siguran da je razlog "kupovina beogradske čaršije" koliko istrošenost pletenije slovesa i istih obrazaca pisanja. Ima on i dalje onaj lijepi stil u pripovijetkama ali ostaje ukus nedorečenosti i nepotpunosti zbog prethodna gorenavedena djerla?

O Pekiću ISTU rečenicu tvrdim već 2 godine! Ne mogu da vjerujem...

Rusima uvijek zamjeram jednu stvar, i u književnosti i u filmu (ne mislim na sve , naravno). U trenutku kada se dostiže vrhunac analize, kritička misao i skok preko linije koji bi bio oličenje pisca ,lični pečat, oni se uhvate za Boga i pravoslavlje. Istorijski gledano je jasno. Uvijek se sjetim rečenice iz Dr Faustusa: Zapad ima formu a nema suštinu, Rusi imaju suštinu a nemaju formu, mi Nijemci imamo i jedno i drugo.

Po nagovoru prijatelja Markesu sam dao još jednu šansu sa "Hronikom nenajvljene smrti". Opet ništa. Taj prekićeni jezik me guši a i bez njega ne dopire do mene Markes. Mada, pročitaću knjigu koju si preporučio. Čuo sam još nekoliko preporuka i savjet da kupim VBZ-ovo izdanje.

Ja Desanku djelimično, a Miljković je moj pjesnik iako nisam ljubitelj poezije. Od poezije još Po i Bodler.

He, he...ima tu istine. Donekle mi je i žao što nisam sposoban osjetiti taj merak.