banjalukaforum.com

LJEPOTA

Lijepa sam, o ljudi, kao san od kama,
moja grud, pred kojom svako svladan pade,
stvorena je ljubav pjesniku da dade,
vjecnu, nijemu kao materija sama.

Vladam nad azurom, tajnu sfinge krijem,
snjezno srce imam, labudju bjelinu:
mrzim pokret, jer narusava cjelinu,
nikad ne placem i nikad se ne smijem.

Pjesnici pred mojim uzvisenim stasom,
sto ih sjeca stava gordih spomenika,
u predanom radu ne skrtare casom;

jer ja, da ocaram vjernog ljubavnika,
ogledala imam sto draz svemu daju:
oci, krupne oci, koje vjecno sjaju!

Charles Baudelaire

Koza mi od zvijezda
Napravljena.

Pale se svjetla duse
Kad kao svitac
Lutam
Velikim svijetom
Vracam se
Ociju punih srece
Kao dijete ili kao putnik
Sa jabukom u ruci

Tanke niti moga sna
U kosi upletene

Da ukrase lice
I dopune ljepotu
Smijeska

Oci odaju tajne
Sas vatre
Bozanski govor tvoje pjesme

Koza mi od zvijezda
Napravljena
i zajedno sa srcem
TEBI poklonjena.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe
podeljenu kao plakat
ko yna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko otima,
a ko placa?

Da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najcistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

ROMANSA

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bicevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.


Miroslav Antic

LJUBAVNA PESMA

Sume bokori cvetnog jorgovana,
I noc zvezdana treperi, i zudi
Za bujnu ljubav, svetu bogom dana.
Dok mesecina nasmejana bludi,
Sume bokori cvetnog jorgovana.

U taku noc je pozudnu i strasnu
Izolda nekad cekala Tristana.
Bude se groblja uz kuknjavu glasnu
I secaju se prohujalih dana.
U taku noc je pozudnu i strasnu,

Noseci sobom lestvice od svile,
Starinski vitez, pun vere i nade,
Hitao zamku svoje verne Vile,
I pevao joj strasne serenade.
Starinski vitez, pun vere i nade!

Sumi, o noci prohujalog doba!
U srcu nosim nekadanje ljude.
Povorke bele dizu se iz groba,
I sa mnom, ljube, ceznu, strepe, zude!
Sumi, o noci prohujalog doba,

Strasno i zudno! Ona mene ceka
Ko nekad plava Izolda Tristana.
Strepi, i slusa topot iz daleka,
Dok mesecina nasmejana sija
I cuv mirisni zanosno carlija
U bokorima cvetnog jorgovana!

To moze samo zena koja ljubi
traziti malo, poklanjati sve.
Dani su teski, zagrljaju grubi
a ona ko nekad vjeruje u sne.

Vjerna i tiha zna jos da ceka
kada i ne misle na nju.
Prolaze dani, ne vraca se rijeka,
a ona jos uvijek stoji tu.

To moze samo zena koja ljubi
pruzati njeznost i zivjeti bez nje.

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!

Znas...
...reci cu ti nesto. Necu te voljeti vjecno.Ne ljuti se! Ni zivot nije vjecan! Voljecu te onaj dio vjecnosti, onaj mali dio vjecnosti koliko traje moj zivot...
I jos nesto...
Naucicu vjetar da sapuce tvoje ime, cvjece da mirise na tebe. Naucicu sunce da miluje kao tvoj dlan, zvjezde da sjaje kao tvoje oci...tada...bices svuda oko mene..

Skriven bodez
u recima
bez kapi krvi
srce raskomada.

Vesto ga skupi
ruka prastanja
snagu darujuci.

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

Rabindranat Tagore

Upagupta, Budin ucenik, spava u
prasini pored zida grada Mathura.
Sva svetla su pogasena, vrata su zatvorena,
i zvezde su sakrivene mracnim
avgustovskim nebom.

Cija to stopala, na kojima zveckaju narukvice,
iznenada doticu njegove grudi?
Probudio se zapanjen, a svetlost lampe u
rukama zene,
pala je na njegove oci pune oprostaja.
To je igracica, okicena nakitom,
u svetloplavom ogrtacu, opijena vinom
mladosti.
Spustila je lampu i ugledala prelepo lice
mladog askete.
"Oprosti mi, mladi asketo ", rekla je zena,
"Ljubazno te molim da dodjes u moju kucu.
Prasnjava zemlja
nije pogodan krevet za tebe. "
Mladi sketa jeodgovorio"
" Zeno,
idi svojim putem :
kada bude pravo vreme, doci cu ti"
Iznenada crna noc je pokazala svoje zube
udarom groma.
Iz ugla neba, zarezala je oluja, i
zena se stresla u strahu od nepoznate
opasnosti.

Ni godina dana nije prosla.

Bilo je vece jednog aprilskog, prolecnog dana.
Grane drveca pored puta bile su u pupoljcima.
Vesele note flaute razlivale su se po
toplom prolecnom vazduhu iz daleka.
Gradjani su otisli u sumu na
festival cveca.
Sa sredine neba pun mesec gledao je na
senke tihog grada.

Mladi sketa koracao je usamljenom ulicom,
dok su nad njegovom glavom, na granama
mango drveta,
kukavice bolesne od ljubavi sirile svoju besanu jadikovku.

Upagupta je prosao kroz kapiju grada i
zastao uz nejgove bedeme.
Da li je to zena lezala uz njegova stopala u
senci mango drveta ?
Pogodjeno crnom posascu ( od reci poshast ) njeno telo
bilo je prekriveno ranama velikih boginja.
U zurbi su je izbacili iz grada
kako bi izbegli zarazu.
Asketa je seo uz nju , stavio njenu glavu na
svoja kolena,
ovlazio joj usne vodom i
namazao njeno telo balzamom sandalovine.
" Ko si ti, milosni covece?" , upitala je zena .
"Konacno je doslo vreme da te posetim,
i ovde sam ", odgovorio je mladi asketa.

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva..
Jer sreca je lijepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovjestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i strah.
Sve je mnogo ljepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvijezda sja;
Izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne pridju tvoja oka dva!


" ..Kad su se stvarale ove pjesme, izvirali su stihovi kao voda.. I sama sam se cudila kako su tekli glatko neprestano...Dogodilo se ono najpozeljnije, oblik i sadrzaj su sliveni, jedno drugo isticu i dopunjuju.."

Desanka Maksimovic

Iza njena cela sumi vasiona
sijaset svjetova iz ponora sja se
dva sunca joj resi kruna misaona
pred ljepotom njenom svemiri se gase.

Enes Kisevic

U udaru Talasa protiv nepokorna kamena
svetlo se raspada i uspostavlja svoju ružu
i krug mora sužava se i postaje grozd,
jedna jedina kap modre soli što pada.
O blistava magnolijo oslobodena u peni,
magneticna putnice cija smrt cveta
i vecno se vraca da bude i ne bude ništa:
razbijena sol, zaslepljeni pokret morski.

Sjedninjeni ti i ja, ljubavi moja, cutimo,
dok more uništava svoje vecne kipove
i obara svoje tornjeve besa i beline,

Jer u tkanju tih tkanina nevidljivih
od vode razbesnele i neprestana peska
branimo jedinu i progonjenu nežnost.

Pablo Neruda

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

ljudi, Pablo Neruda mi je postao opsesija, gutam sve njegove stihove.. cova je lud 100/h, dobitnik Nobelove nagrade, Cileanac, bio je lud za predmetima, imao je ogromnu vilu gdje je skupljao sve metalne predmete, danas je to predivan muzej

AKO ME ZABORAVIS
(Pablo Neruda)

Hocu da znam
jednu stvar.

Znas kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi,svetlost, metali
poput barcica sto plove
ka ostrvima tvojim koja me cekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestanes da me volis
i ja cu prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboravis
ne trazi me
jer bih te ja vec zaboravio.

Ako smatras dugim i ludim
vetar zastava
sto prolazi kroz moj zivot
i odlucis
da me ostavis na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da cu toga dana,
toga casa
dici ruke
iscupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
prestanes da mi budes sudbina
s neumoljivom slascu,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana trazeci me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni nista nije ugaseno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok zivis bice u tvojim rukama
ne napustajuci moje.

Sugarmamma i meni ali nigdje ne mogu naci nista njegovo, jedino nesto slabo na internetu sto su drugi na forumima postovali Jesi li ti bolje srece?:O)

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

jesam, ali ne preko interneta.. kupila sam dvije njegove knjige na njemackom.. Tesko je naci nesto na nasem jeziku ovdje u Svicarskoj.. Mene bi interesovalo njegovo najpoznatije djelo, ali na nasem jeziku, sa nazivom "Sveopci spjev" iz 1950. Ako ti nesto nadjes javi

NOCU - by PABLO NERUDA

Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi
Protiv gustoga zida okupanog lisca.

Prolazu nocni, crna zeravo sna
Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
Tacnoscu nekog neredovita voza
Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano.

Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret,
Za postojanost sto kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,

Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.

Svida mi se kad sutis...

Svidas mi se kad sutis jer si kao odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Cini se kao da su ti letjele oci
i cini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom
izranjas iz stavri, ispunjena dusom mojoj.
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna,
i slicna si rijeci melankonija.

Svidas mi se kad sutis i kad si kao udaljena.
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
Pusti me da sutim s mucanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takoder s tvojom sutnjom
jasnom kao svijeca jedna, prostom kao jedan prsten.
Kao noc si, sutljiva i zvjezdana, tako daleka i jednostavna.

Svidas mi se kad sutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna rijec tada, osmijeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo sto to nije tocno.

Pablo Neruda

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

Ne moze se istrositi ni jedna jedina rijec
kojom svoju ljubav izgovaram
i tvoje usne na mojim usnama otkrivaju
tragove koji ostaju za mojim poljupcima.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Prorokov vrt
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…


Halil Dzubran

1833 - 1931