banjalukaforum.com

TEBI JE LAKO


Tebi je lako reci - idem,
jer tamo nisi bila.
Tebi je lako pruziti ruku,
jer jos nisi odlazila.

Tebi je lako reci - zbogom
i da je sve to sala.
Tebi je lako, jer nista ne znas;
jos se nisi rastajala.

Tebi je lako, a ja vec znam:
kada se te stvari dese,
svatko kad ode ostavi trag,
a dio zivota odnese.

Tebi je lako reci - idi
i ni za cim ne zali.
Tebi je lako, jer si dijete -
jer te nisu ostavljali.

Arsen Dedic

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor duse koja malaksava?

Je li ovo zena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medji toga sna i jave,
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dodju, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog nista necu znati.

Jovan Ducic

PRICAO BIH TI O SEBI


Pricao bih ti o sebi

kad su hladne noci duge.

Toliko je tog u meni

slusao sam vjecno druge.

Pricao bih ti o sebi

vinom te i bolom trujem,

a ti se ko u snu smijesis;

sto od tebe ocekujem

kad si i ti kao i sve druge

slucajno pored mene.


Ne vjeruju nista tvoje oci zaljubljene

kad si i ti samo nocni putnik,

sto daleko svjetlo prati.


Svatko prica svoju pricu

tko ce koga saslusati.


Pricao bih ti o sebi

sto se ne zna, sto se ne smije.

Ti si bila prevarena,

Lagale su moje pjesme.

Pricao bih ti o sebi,

ali noc se blizi kraju.

Opet ce nas naci jutro

u sutnji i zagrljaju.

Arsen Dedic

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama
Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta
Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo
I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima
Svetlosnom zicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske
Kako ti volis da citas vecerom u odaji prema svome raspolozenju
Samo tada uzdizem se do plafona
I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane
Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli
Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se
Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane
Sve sto je crno nije senka govore mi
Uzima se i ostavlja od onog sto sam govorio
I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli
Stvarnost tela jednu statuu
Simbol ukrasen kamenom
Otadzbinu
A kada stavljaju noz za secenje hartije
U nezno pazuho mojih knjiga
Ne shvataju ni najmanje zasto ja vicem
Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju
I pitam se sta li za njih moje pevanje znaci
Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu
Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla
Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke
Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duse
Covek je izgubljena igra karata
Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica
Ali izmedju letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju
Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao
I vidim sa uzasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina
Koje ce obeleziti ruke mog oca o kome necu pricati nista
Od koga nemam nista drugo do nacin kako da obaram glavu
Zato sto nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takodje
Od svoje majke imam oblik usiju
I nacin rastanja kose
Ali dusa u svemu tome ali dusa
Bese to jedna dusa neugladjena smucana jos bezoblicna
Dusa slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Dusa iskrsla niko na zna odakle
Iz nekog pretka u nesreci vremena
Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije ziveo
Ili samo iz one strasne sramote moje majke kada sam dosao na svet
Jedva dusa tek nagovestaj duse rdjavo uoblicena cekinjava dusa
Kakva se gubi bez zaljenja na bojnom polju ili sudarima na zeleznicama
Jedna sirota dusa koja nije znala sta da cini sa samom sobom
Nosena strujom danasnjeg vremena
Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije
Bosa u moru bez pisma u njoj
Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici
I ti padas u ''nulu'' ili ''stotinu''
Sto je u stvari jedno isto
Dusa u garderobi gde pijani gost ne moze vise da nadje svoju numeru
Dusa za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska
Dusa rasparena sa kojom se ne moze izaci medju svet
I teska da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja
Nikada nisam razumeo zasto si povela brigu o mojoj dusi
Lopatama se mogu zgrtati takve kao sto je moja
Ali sta kaze onaj koji prvi put vidi radjanje drugog
Cudom hirurgije
Sta je rekla moja dusa kada si je ti izvadila iz njene kosuljice
Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice
Kad sam prestao da se pretvaram i da se ismevam sto sam postao takav na dodir tvoje ruke
Uzmite te knjige moje duse otvorite ih svuda gde bilo
Slomite ih da bi im bolje razumeli
Miris i tajnu
Pokidajte grubim prstima strane
Izguzvajte ih iscepajte ih
I iz svih cete zadrzati samo jedno
Jedan jedini sapat jedan jedini pripev
Jedan pogled koji nista ne sputava
Jedno dugo hvala koje se promrljava
Tu srecu kao neku dolinu
Dete - Boga moje obozavanje
Beskrajno Ave u molitvama
Moju beskonacnu nesanicu
Moje cvetanje moje prosijavanje
O svesti moja o ludosti moja
Moj mesecu maju melodijo moja
Moj raju moj pozaru
Moja vasiono
Elza zivote moj


Louis Aragon

pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao

sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete

i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom

godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo

pa ako ti dodjem ranom zorom
i miris jabuka ti stavim na usne

znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali

znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali


Zeljko Krznaric

Trosnost, u kojoj dogorevam,
Sa cutanjem posmatras kletim.
Ti si - kamenit, a ja pevam.
Ti si - spomenik, a ja letim.

I najlepsi je maj procvali -
Nistavan pred vecnoscu svakom.
Al ja sam ptica - i ne zali
Sto podlezem zakonu lakom.

U NAMA SU SAMO OCI ZIVE

Nismo mi to
Sto nasa tijela hoce,
I sto se sada
U jednom grcu lome,
Mi ljubavi smo
Samo dvije samoce
U zivotu ovom providnome.

Ko oka dva
Sto zajedno gledaju,
A jedno drugo
Nikada ne vide.
Ko oka dva
Sto sjaj prelijevaju,
I placu,
I snivaju
Stvari posve vidne.


Enes Kisevic

Ne pjevam ja
vec cvijet koji sam vidio
Ne smijem se ja
vec vino koje sam pio
Ne placem ja
vec moja izgubljena ljubav.


Jacques Prevert

BRZO SE SAKRIJ U MENE

Brzo se sakrij u mene.
Ja cu se u tebe skriti,
Da neznam tko sam ja,
Da ne znas tko si ti.

Sva se u mene zavuci,
Vani se zima sprema,
To smrt nas nasa trazi,
I vidi da nas nema.


Enes Kisevic

LJUBOMORA

Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi gresna misao.
Jutrom: reka, a ti ludo gola.
Pa misljah: da je reka musko
ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogo ribe klati.
Nisam verovao grmu, niti zenskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su cela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla
za dva kolenca.

Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteci
dva bela studenca.

I ja sam samo mogao
da padnem na kolena.
Bio sam snazan junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka
zamagljena
zbog kojih kljuca krv
i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igracice.
Osecao sam: iz mog cela
rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkacice.

Bio je to ludi galop,
od jutra pa do noci.
Povaljali smo trave, izranili zita.
I gledali smo se na svetlu,
nasoj bledoci,
ja zdepast, debelog vrata,
ti bela - tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.
Cudno: rasle su sume
sa korenjem gore.
U vuka oci pune vucijeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba,
jedno je u reci.
I svaka je grana imala
toplinu ruke.
Plovili su neki cudni, crni meseci,
s usnama da ljube,
s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.
Bi vece. Ti si lezala na paprati.
A ja sam bio mladic, slab,
bez ona dva roga vola.
Pa videh: ti bi se mogla
i mladom kurjaku dati.

Da sam ti bicije reci riknuo
ti bi znala.
I nikad blize nozu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka,
tvoja ili tvoga vuka.


Branko Radicevic

Otkako te ne volim
Vraca li se okus
Kao poslije bolesti
Strah me kad se sjetim
Kuda me to moglo odvesti
Osmijeh mi se vraca
Neces me prepoznati
Kao na slobodi opet ucim jesti hodati

Otkako te ne volim
Opet nocu kisilo je
Izgubljeni zvuci boje
Ni sa kim in ne dijelim
Otkako te ne volim
Netko mi iz vlaka mase
Prazno mi je ali lakse
Otkako te ne zelim

Pitao sam ljude
Kolko ce to trajati
Moze li se umrijeti
Hocu li se poslije kajati
Gnjavio sam ljude
Pravio sam paniku
Prejako je svjetlo
Samo da se oci na nju naviknu

Otkako te ne volim
Opet nocu kisilo je
Izgubljeni zvuci boje
Ni sa kim in ne dijelim
Otkako te ne volim
Netko mi iz vlaka mase
Prazno mi je ali lakse
Otkako te ne zelim
Otkako te ne volim

Arsen Dedic

OPCINJENOST

Prolece, devojce u cvecu,
Rasplelo kose sred gustika,
I carskom cedu tom dolecu
Molitve ptica, zvon zvonika.
Dok radosti ga car opija,
Kroz sumu klizi poput dima
I zlatna mu se niska sija
Na rascupanim uvojcima.
S njim pjana recna vila seta
I rosom prska lunu bledu,
A ja bih, poput strasnog cveta,
Ljubio usne onom cedu.


Jesenjin

OBICNA PESMA

Nasa je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana,
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svadji je proslo pola dana;
U pomirenju mucnom, pola noci.
I bezao sam iz naseg stana
Trazeci mira u poljskoj samoci.

No to je bilo samo kratko vreme,
Ne postadosmo tudji jedno drugom,
I gledasmo se u cutanju dugom
Tupo, ko sito dete secerleme.

I tako sve je proslo, i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il', s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti zene ili podlost njinu.

Pa ipak, da si samo katkad znala
Veliki kobni oganj duse ove,
I silnu ljubav sto nisti ko hala
Sve druge misli, i nade, i snove;

Pa ipak, da si samo katkad htela
U zanosu, i slicnu mekoj svili,
Da kazes neznu rec iz srca vrela -
Mi bismo mozda dugo srecni bili!

A sad polako tece ovo vreme,
Postasmo tako tudji jedno drugom,
I gledamo se u cutanju dugom
Tupo, ko sito dete secerleme.

Milan Rakic

TVOJE JE DA KORACAS

Ne mozes ti u takve poslove da se pacas,
nije za tebe tresak niti cepanje suvo.
Budi ono sto jesi, ceo predji u uvo -
tvoje je da vibriras, tvoje je da koracas.

U novim predelima slute se tvoji koraci,
dok palacaju munje, plava te toga stiti
(neprobudjeni u detetu camuju pipci smrti)
i tvoje opore reci ovde su jedini znaci.

Ne budi razuman, ponekad mozes da vracas
zeleno vreme apokalipse, na preskok zita zriju
zapenusas u svemu, pusti da ti se smiju -
po stoti put ti kazem: tvoje je da koracas.

super ti je ovo o koračanju

_________________
life style, stile without life

MOME ANDJELU


K'o ljupki cv'jetak njezni, cednu, bajnu i milu
Iz jata zvjezdica sjajnih snio te andj'o svet,
I tvome oku dao bozanstvo, moc i silu,
Sto s dveri duse moje pjesmici siri let.

U divljoj borbi sv'jeta, tvoja me ljubav dize
I vrelom snage bujne talasa moju grud;
Otkako tebe poznah nebu sam, Bogu blize,
Molim se i uznosim njegov pravedni sud.

Moja se vjera budi, sreca mi snove zlati
Kad gledam sv'jetlu zoru carobnog lica tvog;
I u snu i na javi moja te dusa prati
I tebi v'jence plete moje ljubavi Bog!...

Aleksa Santic

bla bla, hvala što ovaj topic držiš živim.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

IZGUBLJENI BISER

Jucer, jos se srecom osmjehivo dan.
Danas, izgubih biser u travi.
I zalud mi ga je traziti, znam.
Ali ja isto tako znam
da ce sutra doci netko drugi
i naci moj biser,
dosnivati izgubljeni san.

Enes Kisevic


Hej Nikman, pa gdje si ti toliko dugo?
Daj i ti neku napisi jer i ja bih da citam...

SED NON SATIATA

Boginjo cudnovata i poput noci smedja,
sto miris rasprostires mosusa i havane,
delo mraka, il’ vraca, tog Fausta savane,
ti crna carobnice abonosovih ledja,

od opijuma i vina zedj moja vise voli
eliksir tvog poljupca, tu kaplju odabranu;
kad moje zelje k tebi krecu u karavanu,
tvoje su oci zdenci gde piju moje boli.

Kroz okna tvoje duse, kroz tvoje crne oci,
o demone svirepi! manje mi ognja toci;
ja nisam Stiks, da tebe zagrlim devet puta,

i, vaj! ne mogu, bludna Megero moja ljuta,
u paklu tvog kreveta da budem Prozerpina,
pa da mi krotka budes i prodje te zestina!

Charles Baudelaire

ZAGRLJAJ

Sto sapcu tvoje oci brzim
pticama s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi vecer zvjezdana.

Pitas me zasto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

Ti me tjesis osmjehom
sto bljesteci baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.

Vecer je crvenozlatna
i tako bliska javi.
Ptice prelijecu nad nama zamisljeno.
Dan se blagim zalima produljuje u nepoznato.

Vesna Parun