banjalukaforum.com

Voljeli smo ih do ludila i utakmice se nisu propustale bilo
da su u prvoj ili drugoj ligi.Bilo je uzbudljivo nedeljom
kada Borac igra pogledati mase navijaca,sugradjana svih
uzrasta,staleza(ako tako mogu reci),nacionalnosti,u ono
vrijeme jedne i bratske, sto veselo polaze na stadion a
pjesma se ori alejom.Srce mi i danas zaigra a jezik utrne od
totinih slanih koshpi.Tako se islo i na rukomet ili
boks.Zajednicka dusa navijaca i slavnih vremena koja smo
nazalost,nepovratno izgubili.Ipak,ponavljam IPAK za mene i
moju raju iz Borika PASO je bio i ostao BOG svih vremena.Ma
jebo Popivodu i Spahrwasser(stedivoda)ili onog Kurtz-a sto
mu se lopta odbi od glave.Vjerovatno 2 naljepsa gola u
istoriji fudbala one makazice pod precku to je
neponovljivo.Nas najbolji igrac tima raje Orjent sa
zidovskog groblja pored tenisa se zvao Zoran Kaurin,a
nadimak Paso,ne bez razloga jer nam je bio uvijek u
masti.Znao je po snijegu do koljena na vojnom stadionu u
Boriku da po nekoliko sati trenira samo makazice ili
skarice,svejedno,a ja na golu foliram da sam komsho
Jantoljak bez brkova(tek bruco)i nabacujem mu loptu.Paso je
obiljezio nase djetinjstvo na velicanstven i nezaboravan
nacin i njemu u cast i slavu izrazavam vjecnu zahvalnost jer
je bio veliki umjetnik lopte i jos veci u srcima navijaca.Ja
i Salican smo razvili biznis na Borcevom i prodavali Sinalco
skove sa slamkom,poso super isao, dok nas nisu maznuli
redari zbog rada na crno i neplacanja pikse pa smo popusili
tarabu i silom prilika bili primorani da se zavucemo ispod
tribina i zentamo amazoniju ispod tergalki.

De nam Šlageru malo ispričaj dešavanja sa utakmice Borac-Zvezda negdje kraj 80-tih i početak 90-tih i sukoba u parku Mladen Stojanović (ako se sjećaš).

И ја се сјећам по мало тих дешавања у парку,али много више фрке БББ са муријом када су их изпендречили на тадашњем помоћном игралишту. На неком пургерском сајту сам читао прије пар година,да су им то највеће батине које су добили у СФРЈ. Било је неких вијања и по центру Вултуреса и загрепчана.

Te cu se Banja luke sjecati cijeloga zivota. Sto zbog utakmice sto zbog nekih privatnih stvari povezanih uz nju. No to jedna druga prica.
Tog se jutra na Glavnom kolodvoru skupila zagrebacka krema. Uz standardne BBB doslo je jos dosta ljudi koji su na tekme isli povremeno. Lokalni mangupi zeljni zabave, pa neki redari po zagrebackim diskacima itd itd.
Uglavnom svatko kome je stalo toga je dana morao biti u Banja Luci.
Ide se u pretezito srpski dio Bosne i nitko tko je imalo drzao to nije ni htio ni smio propustiti.

Dinamo je imao jako dobru momcad tada Boban, Suker, Shala, Soldo, Istvanic, Lesjak Ladic pa je dosao tog ljeta kao pojacanje Lipovac bas cini mi se iz Borca, Kuze trener, Zajec direktor. Uglavno svi uvjereni u pobjedu na terenu i van njega. Zavrsilo je drugacije.
...
Po dolasku u Banja Luku klasicno klecanje na kolodvoru i pjevanje Lijepe nase, Oj dinamo poginut cu za te itd itd. (opaska - i ta slika postoji jel na netu ili u necijoj arhivi)
Do stadiona smo isli pjesice. Nije bilo neke velike frke putem. Primjetilo se domace navijace tu i tamo ali nista nisu poduzimali. Bilo nas je puno, bilo je nekih dobacivanja sa strane pa pjevanja i tak to klasicina navijacka sema. Provokacije. Koliko se sjecam mali dio grupe se cak i uspio odvojiti pa usao u neki bus do stadiona. Uglavnom ZG80 ekipa. Ja sam nastavio dalje sa vecim dijelom grupe. Neki su pak uspjeli izmaknuti pratnji jer su isli nekim prijateljima/rodbini na zakletvu u JNa koja je bila istog dana.


Pocela utakmica.
Kako koja minuta negdje odmah na pocetku pocinje kaos. Baklje dimne petarde.
Dosta toga leti u teren. Murija nije dala na ogradu lupala je sve redom tko se priblizio i usla unutra na tribinu mislim kad je glavni sudac Mateo Beusan dao znak da se tribina isprazni. Tada pocinje zesci kaos. Murija preskace prakticki preko ograde medu nas.

I pocinje lemanje. Oni nas mi njih. Oni pendrecima mi rukama, remenjem i kamenjem od tribine koje se lomilo malo jacim udarcem noge. Kako su oni uletavali tako su vec sa ograde skakajuci mahali pendrecima a bogme bilo je i onih koji su u doskoku naletili direkt na sake. Neki su i kamenje dobili u letu. A bogme su bili pravi krkani, macani murijaci sto je je. Udaraju kao da im je zadnje. Valjda se nisu nikad do tad ni namlatili toliko. Ovo im je valjda bila prilika da provjere fizicku spremu. A ni mi se nismo dali samo tako. Na kraju fino su nas izdevetali ali i mi smo pokazali zube.

Oni koji su bili gore vise na tribini skacu preko ograde u vojarnu jna , neki se zavlace pod tribinu. Traje to nekoliko minuta meni se cinila cijela vjecnost. Naprijed nazad oni nas guraju van mi se nadamo. Lete pendreci, lete sake, padaju sapke. Dosta razbijenih glava i noseva. I sarenih leda. Sa nase strane. Dok nas nisu sve izgurali na pomocno igraliste koje je bilo ogradeno takoder zidom vojarne. Do kraja utakmice cekali smo tu. Murija se setala trazeci nekoga. Neke su i odveli. Ali vise onako nasumce. Glavna ekipa se smirila, neki od njih su uspjeli i pobjeci preko zida u vojarnu pa autima,busevima, taksijima za Zagreb kako se tko snasao. Tu su u jednom trenutku pojavljuje i ZM koji dolazi sa Zajecom.
Neke su sendvice donjeli, kojih je malo bilo neki odbijaju a neki i uzimaju, i sa murijom organizirali vodu i kako cemo natrag doma.
Nakon nekog vremena, par sati, krecemo prema stanici onako svi u koloni. Dolaskom na stanicu murija malo popusta pa se moze otici uzeti neka klopa i cuga ali sve u krugu stanice. Ne pustaju prema gradu makar neki uspiju i pobjeci. Ja sam odlucio ostati na stanici jer sam sutra ujutro morao biti u Zg
i ovo mi se cinilo kao najbolje rijesenje i vlakom sto prije natrag.
...

Obzirom da sam ja umrli Zvezdas, ali i umrli Borcevac, koliko god to nekome bilo tesko shvatiti, poslije prve utakmice Borac- CZ, odlucio sam da nikad vise ne idem gledati tu utakmicu, ni kod nas, ni u Bg, i tako je i bilo, jednostavno je to bilo previse konfuzno za klinca od 7-8-10 godina

Kad god su me pitali, pa dobro, ipak koji klub vise volis, uvijek sam govorio :"Borac mi je otac, a Zvezda majka, pa eto, vi odlucite koga vise volim".

Mene zanima koliko sezona i kada je Borac igrao u onoj saveznoj ligi?

Ne voli intervjue, ne voli davati izjave za medije, nije presretan ni kada treba biti u centru pažnje, kada se slave pobjede, titule…
Ako nekim čudom dođete do njegovog broja telefona ili ga sretnete kada dođe na odmor u rodnu Banju Luku, uljudno će vas odbiti i zahvaliti na zanimanju. Ako ukucate njegovo ime na internetskim pretraživačima, nećete pronaći gotovo nijednu izjavu. Kao da je uspio cenzurirati i internet. Oni koji malo bolje prate Bundesligu već bi trebali shvatiti da je riječ o Željku Buvaču, kako ga njemački komentatori nazivaju, “i desnoj i lijevoj ruci” stratega njemačkog osvajača dvostruke krune dortmundske Borussije Jurgena Kloppa, koji u 51-godišnjeg Banjolučanina ima ogromno povjerenje. Smatraju ga trenerskim genijem, koji je zajedno s Kloppom najzaslužniji za posljednji uspon Borussije. Dvojac koji već dvije godine drži bundesligaški vrh njeguje poznanstvo i suradnju duže od 20 godina zbog čega su “čovjeka iz sjene” njemačke kolege novinari prozvali Kloppovim jednojajčanim blizancem.
- Saradnja s Buvačem mi je najbolji potez u životu. Naravno, uz izbor supruge, nedavno je izjavio Klopp.
...
- Ne prođe dan, a da od Željka ne naučim nešto novo. On je utjelovljenje nogometnog stručnjaka i razuma, govori Klopp, koji i sam napominje da apsolutno nijednu odluku o taktici, kadru, treninzima…, ne donosi bez savjetovanja s nekadašnjim veznjakom Omarske i Borca.
Buvač je na terenu od jutra do mraka, priznaje samo red, rad i disciplinu, a igrači kažu da je njegova riječ – zakon! Posljednje uspjehe Borussije komentira sasvim jednostavno…
- Ono što smo ostvarili u protekloj sezoni rezultat je napornog rada. A usput nam je bilo i zabavno, kaže Buvač.
Podatci da je Borussija najmlađa momčad Bundeslige, da je drugi put zaredom prvak, da je srušila rekorde po broju osvojenih bodova i broju utakmice bez poraza…, njemu “nisu važni”.

"Kada Željko nešto kaže onda to ima i glavu i rep. To je istina i zakon", govori o svom kolegi Peter Kravic, član stručnog štaba Borusije, dok Klop dodaje:
"Željko je utjelovljenje fudbalskog razuma. Od njega učim svaki dan."

Trener njemačkog prvaka ne srami se javno da prizna da u klubu ne donosi nijednu odluku prije nego što se opširno ne posavjetuje s rođenim Banjalučaninom. No, Klop je šef i na kraju sam donosi odluku.
"Buvač o fudbalu zna zaista mnogo. U našoj branši ga zovu 'mozak", kaže Klop

Први пут Борац је у Европи заиграо у сезони 1975/1976. Иако поражени у финалу Купа СФРЈ од сплитског Хајдука (0:1), Бањалучани су изборили међународну сцену. Екипа из Луксембурга, Римеланж, није био достојан противник у првом колу. Две високе победе (9:0, 5:1) довеле су Борац на двомеч са белгијским великаном Андерлехтом. У првом мечу у Белгији било је 3:0 за Андерлехт, ау реваншу 1:0 за Борац.
У сезони 1988/1989, после освајања Купа СФРЈ (победа против Црвене звезде од 1:0 голом Сенада Лупића), Борац је играо у Купу победника купова. Совјетски представник Металист из Харкива лако је пао у Бања Луци, 2:0 у првом сусрету. Међутим, овај тријумф није био довољан фудбалерима Борца да прођу у наредно коло. Совјети су у реваншу декласирали "црвено-плаве" са 4:0 и отишли ​​у друго коло.
Борац је далеке 1992. године последњи пут играо званичну међународну утакмицу. Било је то у оквиру Митропа купа, који је одигран у италијанског Фођи. Бањалучани су у полуфиналу, тек после извођења једанаестераца савладали домаћина Фођу са 4:2 (у регуларном делу било је 2:2. Пенали су одлучивали иу финалном мечу. После 1:1 након 90 минута, Борац је успео да савлада мађарски Васутас са 5 : 3.
Први послијератни излазак Борца у Европу није био успешан. У квалификацијама за Европску лигу, Бањалучани су у двомечу били слабији од швајцарског друголигаша Лозане (0:1, 1:1) и тако после сушних 18 година без Европе одиграли свега две утакмице на међународној сцени.
Освајањем титуле у Премијер лиги БиХ у сезони 2010/2011. Борац је изборио учешће у квалификацијама за Лигу шампиона иу двомечу са израелским шампионом Макабијем из Хаифе имао је половичан учинак. Након убједљивог пораза у Изреалу (1:5), Бањалучани су у реваншу смогли снаге да изборе само частан пораз. Било је 3:2.