|
Прво да поздравим све присутне чије расправе, коментаре, доскочице, фине а и некад ружне рјечи пратим, па не баш од почетка, али од негдје 107. странице (прије тог су ми рекли да има борчеваца и на сс.ба али стварно нисам имао толико јак желудац да посјећујем те странице).
Борац! Синоним часне борбе, града, регије. Име за респект. А шта си све прошао и ми уз тебе то је за анале, може се поредити са дон Кихотом и његовим ветрењачама.
Некад ми је криво што тако лако пљујемо по нечему што толико волимо, по нашем Борцу. Ситуација је далеко од идеалне али у каквим смо били мислим да сад можемо да уживамо, бар мало, заслужили смо. Људска ћуд или похлепа нас стално кљуца и говори да треба још, може боље, може више. И треба, али полако. Не желим да браним људе који тренутно воде клуб (имам и ја много тога да им приговорим) али не желим да их толико ни пљујем. Одлучили су се да покушају спасити што се спасити може (својевољно или по налогу) и свака им част на томе. Треба имати муда за то, јер сви они углавном имају рјешен свој живот и реално им можда то и не треба. Ради се, можда није видљиво као прије 6-12 мјесеци али има помака у неким сегментима. Ту је екипа коју су саставили људи који су ту постављени од исте те управе. Раде свој посао најбоље што знају, након дуго времена играмо фудбал. "Овако се узима титула" су рјечи оних који га прате дуго. Спортски дио клуба ради под великим притиском, ту прије свега мислим на тренера и екипу, јер је циљ свих у клубу - титула! Не смију да оману и то је огроман терет. Поготово ако се има у виду колико смо то шампионских титула узели задњих ? година, и колико то искуство имамо у узимању тих одличја. Како онда да очекујем лепршаву игру, коју ова екипа сигурно може и да пружи. Нека, ћутаћу, ђаволу мало било 1:0. Мени је доста и толико за прву титулу. Послје гази редом. Оно што брине је хронични недостатак људи у клубу задужених за организацијске, маркетиншке, и неке друге мање "видљиве" послове. Тек сви они заједно треба да чине праву организацију једног клуба. Не може се од једног или три човјека очекивати да данас иде у савез, сутра дочекује делегацију фифе, организује дамаћу утакмицу (чисти стадион, ради плакате, прави карте, "рекламира" утакмицу...), промовише фудбал и спорт у граду, брине о сапуну и прашку за веш... У таквој ситусцији гдје свако тачно не зна шта ради и шта му је задужење не може се од њега очекивати да то уради најбоље што зна. Мало тамо, мало овамо и на крају тотални колапс. Најгоре је што се све то итекако примјећује са стране. Клуб испада неозбиљан а људи који долазе на стадион незадовољни. Такве ствари се не смију дешавати! Мало је правих спортских радника тренутно у организацији клуба и то је видљив проблем. Понављам не кривим, већ уочавам (можда желим и помоћи). Други велики проблем је тачно дефинисана стратегија клуба! Клуб као Борац мора да је има, од дугорочних до краткорочних планова, све. Па непланирамо ваљда да читав живот проведемо на сиси? Ок, у проблемима смо до гуше и сад нам треба свака могућа помоћ али морамо да тежимо самоодрживости. Ради да зарадиш. Тек када се посложе све ствари у организацијском смислу, постави тачна стратегија развоја и коначан циљ, када се коначно среди стадион, ураде помоћни терени, и још неке ствари, тек тада се очекује прави рад. Али рад тада постаје задовољство. Идеалан свијет је далеко, реће те. Па и није. Живим за тај дан. Криво ми је што се све дешава у невријеме. Зар се овако није могло и прије "неколико" година? Немогуће је да са истим буџетом 2 пута испаднемо из лиге и онда изађемо у европу и на дохват титуле. Не могу сад баш тако да пљујем ове који раде то, а у ситуацији да гдје су највећи трошкови клуба репрограми и дугови створени управо од ових ранијих "стручњака". Али исто тако не могу ми бити пуна уста хвале. Како сам се само осјећао попишано док сам гледао играче Сплита као сједају у свој клубски аутобус и одлазе из нашег града. Јесу ли већи клуб он нашег? Јесу курац, али раде на томе и свака им част. Радимо и ми, па можда постанемо велики клуб. Нису неке ствари филозофија, узми, погледај, препиши, прилагоди себи и спроведи. Разлике између великих и малих се виде управо на малим стварима.
Већ неко вријеме велика полемика се води око тренутних заврзлама са савезом. Добро и!? Па од када је формиран заједнички савез 88% ствари које сам слушао о њему су биле најцрње што сам икад чуо (преваре, отимања, нестајања, уцјене, прјетње). Одприлике све оно што се прича о једној мафијашкој организацији. У рангу је са ФС Србије, гдје је то све исто, само лјепо или не, фино маскирано и сви играју за исти тим (јеби га, ако не играш онда добијеш метак). Садашња дешавања су само још једна црна мрља која ће по свему судећи бити и лагано изблједити (такав смо народ - имамо памћење од 5 сакунди, као златна рибица). А сутра све по старом, неко ће да јаше коња, неко магарца, а неко бога ми и да вози нови мерцедес. Тако је то овде. Фудбал се најмање спомиње у цјелој причи. Па ето тако каже госн Мишел, а анализирајући његове потезе ни не чуди, човјека интересује кеш а не фудбал. Шта је то урадио да унапрједи фудбал а да при томе није спомену огромну зараду коју ће тај "напредак" донјети? Нисмо дјеца Мишел...Али није дотични толико ни битан, тај његов "напредак" неће код нас још дуго. Ваљда у недостатку бољег живота у овој сјебаној земљи је све политика. Удахни...политика, издахни....политика. Ето то се преноси на тај фамозни савез. Прегласавање (читај СТРАХ) је по мени кључна рјеч ове ситуације. Једни би мало, други би пола, а трећи би све! Е, нећеш колега! Шта ће бити из свега тог видјећемо. С обзиром да ФИФА није имуна на политику (јер политика ипак нуди највећу добит), ситуација ће се рјешити. Поставиће се подобни, мало испеглати ствари преко медија, као то је ок, у интересу је свих, шуш-муш...неко ће добити орден, свима пред очима играће долари...а ми!? Па ми ћемо и даље, залуђени љубављу, одвајати од уста да викед проведемо са вољеним клубом. За то вријеме смо већ заборавили јуче, и ствари почињу да иду већ виђеним током - порази у гостима без обзира што имамо машину а не екипу, кући нам мајмунски судија отима из очију и још нам се притом смије у фацу, нема трофеја за најбоље, нема европских утакмица као награда за најбољи фудбал, и живаца је све мање...даље не желим да замишљам. А виши циљ? Добро није проблем. Борац је прије свега члан ФС Републике Српске и тако треба и да се понаша. Али виши циљ ми је да живим боље, убога сам сиротиња! Најмање нас размишља о клубу из града кад смо преокупирани основним проблемом - како преживјети данашњи дан. Некад су исти ти сиромашни као ја пунили стадионе, то је био бијег од свакодневних проблема. Како сад кад размишљам да карта кошта два или три хљеба, а сутра ко зна колико.
За шаку долара...на жалост ту завршава прича око фамозног савеза.
А нама Борче мој у складу са именом само то и остаје - Борба! Па нека тако и буде. Буди то што јеси а ми ћемо ти бити вјерни, до неких сретнијх времена или до краја свијета!
|
FAQ
Poslato: 31 Mar 2011, 12:02 
. 'ajde Borče bori se, to nam je jedino ostalo!
још нам само то хвали 
па јел нису могли наћи неког нормалнијег 
новог нам члана, свака част!
