banjalukaforum.com

Čisto sumnjam. Možda momci sa borac-sport portala imaju neku evidenciju, pa nek se javi neko od njih. U svakom slučaju bilo bi lijepo imati te podatke, uz malo truda moglo bi se sve vratiti unazad.

Tabela 2. lige grupa zapad, sezona 1960/61. Prvi plasman Borca u prvu saveznu ligu. Sledeće sezone smo odmah ispali.

Evo par tabela za ljubitelje statistike.

Tabela 2. lige zapad, sezona 1969/70. To je drugi put da smo se plasirali u prvu saveznu ligu i to kroz baraž. Te sezone Bsk je ispao iz druge lige.



Tabela 1. savezne lige, sezona 1970/71.





Tabela 1. savezne lige, sezona 1971/72





Tabela 1. savezne lige, sezona 1972/73



Tabela 1. savezne lige, sezona 1973/74. . U zadnjem kolu pobijedili smo Željezničar 6:4 ali smo ispali iz lige. Te sezone igrali smo finale kupa i po prvi put plasirali se u Evropska takmičenja.

Mir Božiji, Hristos se rodi!

Sezona 1988/89, 2. liga SFRJ.

Sezona 1995/96 grupa zapad, prvo izdanje lige Republike Srpske. Završili drugi i bez poraza, šteta. Na kraju prvak je bio Boksit, pobijedili Rudar i finalu.

Gerd Müller iz Jajca: VELIKA ČETVORKA se plašila moga Borca



Ja sam pionir raftinga; u Borac sam Vrbasom iz Jajca došao na traktorskoj gumi, ali nisam znao to da patentiram i uzmem novac, kaže legendarni napadač Banjalučana Dragan – Kime Marjanović.

Borac je bio jedini klub koji je porazio Anderleht na putu belgijskog kluba do trofeja Kupa pobednika kupova u sezoni 1975/76. Pre toga Banjalučani su poraženi od splitskog Hajduka u finalu Kupa SFRJ (0:1), a pre duela sa Belgijancima eliminisali su Rimelanž iz Luksemburga sa ukupnih 14:1 (9:0 i 5:1).

Gerd Miler iz Jajca, kako je bio Marjanovićev nadimak, sezonu ranije je došao u banjalučki klub.

– U Borac sam stigao 1974. godine, najviše zahvaljujući Neni Laziću i Josifu Pelcu, s kojima sam ranije bio saigrač. Moram reći da sam u Banjaluku stigao na traktorskoj unutrašnjoj gumi rekom Vrbas, pa sam praktično pionir raftinga. Međutim, nisam se setio da patentiram taj svoj izum i da zaradim pare, a vidim da je rafting postao popularan sport. Šalu na stranu, u Borac sam stigao kao najbolji strelac drugoligaške grupe Zapad, posle ispadanja kluba iz Prve lige. Međutim, ekspresno smo se vratili u najviši rang i odmah posle toga igrali finale Kupa protiv Hajduka. I Hajduk me je zvao, bile su tu još ponude Željezniara i Sarajeva, ali sam izabrao Banjaluku i Borac jer je najbliža mom Jajcu. Možda sam u drugim klubovima mogao da zaradim više i osvajam trofeje, ali se nikada nisam pokajao. Borac je moj klub i Banjaluka je moj grad – kaže Marjanović.

U Borcu je proveo 10 godina, a kaže da se u to vreme igrao najbolji fudbal u nekadašnjoj Jugoslaviji.

– Borca u kojem sam ja igrao plašili su se svi klubovi iz velike četvorke. Kad su nam dolazili u Banjaluku znali smo unapred da će biti srećni ako osvoje bod. I mi smo imali tremu pred te velike utakmice, ali kada se izađe na teren daje se sve od sebe. Često smo pobeđivali najbolje timove Jugoslavije. Nadam se da će opet doći vreme kada će Borac igrati evropske mečeve – kaže on.



Marjanovića su čuvali najbolji defanzivci bivše države, poput Hatunića ili Katalinskog, ali je uspevao da ih nadmudri. Bio je poznat po makazicama, a dva puta njegovi golovi su proglašeni za najlepše u Prvoj ligi SFRJ.

– U naše vreme nije bilo ozbiljnih treninga u mlađim kategorijama, već se u velike klubove odlazilo zahvaljujući urođenom talentu. Ja sam imao sreću da mi je ta fudbalska veština urođena. Kada sada pomislim koliko sam makazica napravio čudim se da nisam invalid. Međutim, svaka prolivena kap znoja se isplati kada se vaše ime veže za najlepše golove u jednoj od najjačih evropskih liga, a meni je to dva puta uspelo. Zanimljivo je da su oba bila u gostima, protiv Osijeka 1976. i godinu ili dve kasnije na ”Marakani” protiv Crvene zvezde – priseća se on.

Uprkos velikom rivalstvu, Marjanović kaže da je u njegovo igračko doba vladalo i veliko drugarstvo.

– Borac je u to vreme imao 25 igrača, a trebalo je ući među 16 koji igraju utakmice ili sede na klupi. Sam ulazak u tim bio je uspeh s obzirom da je vladalo veliko rivalstvo i da je svaki klub imao kvalitetne fudbalere. Međutim, to nas nije sprečavalo da se družimo i zabavljamo. Sećam se da sam Neni Laziću, s kojim sam najduže bio cimer, umesto pakovanja šampona dao med zapakovan u malu vrećicu i namenjen za čaj, a on je to stavio na svoju kosu prilikom tuširanja posle treninga. Revanširao se tako što mi je ispod posteljine u krevet stavio dve pune vrećice vode, a sve to se razlilo kada sam legao. Međutim, niko se nije ljutio kada bude predmet šale – tvrdi Marjanović.

Слика играча Борца у усташком логору "Међурјечје" код Ивањице 1941. године.. На фотографији Едхем Карабеговић, Касим Хаџић, Ивица Тукерић, Ирфан Карабеговић, Слободан Кокановић, Идриз Масло и Анто Јуринчић (стоје с лијева на десно)
Дрварчанин Бањац, Драго Мажар и Илија Дошен (чуче)

НА ПОЗИВ ПАРТИЈЕ
По доласку окупатора и проглашењем марионетске државе "ендехазије" неким одборницима је пало на ум да би Борац требао да буде значајан пункт илегалног рада. Неке усташке личности су биле за то да преузму клуб тако организован и јак. Била је организована чак и оснивачка скупштина у којој се јавио хрватски раднички шпортски клуб Радник који је требало да преузме улогу у вођењу Борца. То никако није био онај прави Борац и црвено-плави играчи се нису могли помирити са тим да прије утакмице поздрављају присутне фашистичким поздравом са десном испруженом руком. Идеје наших играча у то вријеме једноставно им нису допуштале да изневјере и себе и Борац. Након кратког и одлучног става свих наших играча договорено је на једном састанку који је одржан на десној страни обале Врбаса у малој кафаници у насељу МЕЈДАН да наш клуб неће наступати у окупаторском окружењу. Клуб такву пркосну одлуку није могао јавно саопштити али свима је било јасно о чему се ради када су челници Борца због наводног прања повукли све црвено-плаве дресове и предали их устаницима који су се већ јавили у Партизанске одреде како би били сачувани од усташких хорди. Једноставно Борчев дрес за све људе у нашем граду био је СВЕТИЊА! Играчи Борца и функционери клуба били су међу првима који су се одазвали историјском прогласу комунистичке партије Југославије од 22. јуна 1941. године, иако је добар број њих прије самог прогласа учествовао у прикупљању оружја. Међу стотину и педесет најбољих синова већ окупиране Бањалуке који су се добровољно јавили као устаници нашли су се и многи БОРЧЕВЦИ.
У партизане су међу првим кренули: Нико Јуринчић, Сафет Филиповић, Касим Хаџић, Мухамед Казаз, Мићо Радаковић, Душко Кошчица, Раде Личина, Рахмија Каденић, Ранко Шипка, Брацо Поткоњак, Жарко Врањешевић, Абдуселам Блекић Шандор и други.... Четрдесет Борчевих јунака који су устали против окупације је изгубило живот.

Izvor teksta: knjiga pola vijeka Borca.

FUDBALSKI KLUB BORAC – NASTUPI U KUPU BiH

https://meridianbetsport.ba/featured/du ... ansportbh/

Opširan ntervju Amira Durgutovića.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma