Iako rizikujem drvlje i kamenje i pljuvanje ali ja u ovom njenom potezu ne vidim bas nista hrabro Roditi dijete, koje ce najvjerovatnije ostati siroce bez majke - to je ludost a ne hrabrost.

Vjerovatno bi ishod bio isti za nesrećnu ženu, bilo da je uzimala terapiju ili ovako kako je učinila.

Humanitarna akcija za pomoć dvomesečnom Nikoli Trikiću


Klinički centar u Banjaluci organizuje sutra humanitarnu akciju za pomoć dvomesečnom Nikoli Trikiću, sinu nedavno preminule Jelene Trikić, nazvane "majka hrabrost", jer je odbila da se leči od tumora na mozgu, kako bi na svet donela zdravo dete.


Jelena i Nikola Trikić
Iz informativne službe Kliničkog centra je navedeno da će se, s obzirom na tešku finansijsku situaciju porodice Trikić, u humanitarnoj akciji prikupljati hrana za bebe "humana 1", pelene za bebe, dečija kozmetika i novčani prilozi koji će biti uručeni porodici.

- Cilj ove akcije je da odziv svih ljudi dobre volje bude što veći - saopšteno je iz Kliničkog centra Banjaluka.

Jelena Trikić (32) iz Drvara preminula je 18. novembra u banjalučkom Kliničkom centru.

Ona je bolovala od tumora na mozgu, ali je odlučila da se uprkos teškoj bolesti porodi, odbijajući hemoterapiju i lečenje citostaticima.

- Jelenina porodica je u teškoj materijalnoj situaciji. Ljudi dobre volje koji žele da pomognu da odrastanje malog Nikole, za koga je njegova majka dala život, bude bezbrižnije i lepše, mogu to uraditi sutra uključivanjem u humanitarnu akciju Kliničkog centra Banjaluka - navedeno je u saopštenju ove ustavnove.

To je njezina odluka, da li je ona zbog toga losa, dobra, hrabra ili pak kukavica...

ali nema smisla o tome ni raspravljati.

Čitaoci „Novosti“, ali i drugih medija u regionu, koji su preneli priču o Jeleni, koja je već dobila nadimak „majka hrabrost“, putem našeg portala pokrenuli su i više inicijativa: da grad Banjaluka ustanovi nagradu za hrabrost u znak sećanja na hrabru majku Jelenu Trikić, da se dan Jelenine smrti proglasi danom majki u Srpskoj, da se ustanovi orden sa njenim imenom, da se posthumno odlikuje, kao primer majčinstva, te da Republika Srpska pomogne njenom detetu dok god ne završi školu ili fakultet.

Јуче нам се јавио суграђанин веома узбуђен и љут на банке и питао нас да ли можемо да му помогнемо. За све оно што овом причом желимо да кажемо – име и презиме нашег читаоца, банака и свега осталог није од пресудног значаја.

Елем, наш човек је хтео преко једне „домаће банке са страним капиталом” да, у Републику Српску, уплати 70 евра на жиро-рачун породици умрле Јелене Трикић (30) из Приједора, која је одбила лечење јаким цитостатицима тумора на мозгу како би постала мајка. Јелена је почетком октобра прошле године родила сина Николу, а после 39 дана преминула је на Одељењу интензивне неге Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Бањалука.

Пошто је рачун у РС отворен у истој банци у којој наш грађанин има текући рачун, било му је сасвим природно да у „својој” банци и обави ту хуману трансакцију.

Само што се, каже, није шлогирао када му је службеница на шалтеру рекла да та услуга, дакле, пренос 70 евра са његовог на рачун исте банке у Бањалуци, кошта 40 евра. Покушао је, каже, да службеници објасни да је реч о хуманитарној дознаци. Не. И не. То толико кошта. Нема попуста. Дошао је у „Политику” да нам се пожали, јер с високом провизијом и његова хуманост губи сваки значај.