Ja sam jedne prilke sa jedinicom od 60 ljudi učestvovao u jednoj operaciji koju je vodila i organizovala komanda brigade, na području prvog bataljona teslićke bridage.
U komandi referisanje i gledanje crteža fronta koje je crtao pokojni Rile
Imamo artiljerijsku pripremu(podršku) sa četiri različita vatrena položaja, a ja koji vodim akciju nemam direktnu komunikaciju ni komandu. T55, B1, baterija bacača 82mm i jedan PAT.
Doveo vojsku, napravio procjenu stanja, odlučio da idemo BEZ artiljerijske podrške. U međuvremenu neka budala sa T55 ispali granatu "jer se nešto mrdalo" i ubije brigadnog izviđača koji je čekao nas ispod rovova da nas usmjeri i objasni gdje su mitraljezi.
Ja nakon toga odlučim povući jedinicu.
U mom bataljonu, dok sam vodio ID, jedino ja sam mogao upravljati vatrom i niko drugi. To je, naravno, jedino logično.
Dakle samo postojanje neke motorizovane brigade ili jedinice ne znači ništa, ako se ta jedinica ne upotrebljava na optimalan način, i ako onaj ko na terenu komanduje akcijom nema punu kontrolu nad svima koji u akciji učestvuju. Nema tu zajebancije, tu se gine zbog malih grešaka.
Nama je cijelo vrijeme rata falilo upravo to, upotreba logike i prilagodljivost terenu i trenutku.
