Ево за почетак битке које су се одвијале на простору Приједора и мало више о 43 Приједорској моторизованој бригади ! Стављаћу слике у имг. формату,ако вам буде споро отварало нека админ стави у урл.
Оригинална ратна застава 5. Козарске пјешадијске бригаде ВРС чува се као имноштво слика , застава и слично у меморијалној кући касарне Жарко Згоњанин у Приједору ако у скорије вријеме успијем да посјетим потрудићу се да сликам остале експонате...
грб 43 ПМТБР -Приједорска моторизована бригада
припадници 43 за вријеме битке за Коридор живота - о којој вјерујем већ сви знате доста ...
тенковска чета Ел Манијакос. 43. приједорска моторизована бригада ВРС, април 1992.
Сад опширније о 43 !
43. Моторизована бригада је била ЈЕДИНИЦА 1 Крајишког корпуса у Војсци Републике Српске Настала од дијелова 343. моторизиране бригаде ЈНА.
Са својим сједиштем у Приједору.
Комадант бригаде је био Пуковник Владимир Арсић, послије Њега је командовао јединицом Радмило Зељаја, Пуковник.
Кроз бригаду је ПРОШЛО Преко 10.000 бораца.
ратни пут
Почетком сукоба у Хрватској 1991 43 заједно са 16 МКБ прелази Саву и води борбе у Славонији.Бригада постиже Велике успјехе и за кратко вријеме избија на ауто пут Загреб - Београд. Потписивањем мира и постављањем УН посматрача на границе Републике Српске Крајине и Хрватске, 43 се враћа у приједор.
Почетком рата у босни Приједор постаје град инцидената изеђу Срба и Муслимана.
30. Маја 1992 Зелене беретке муслиманске паравојне формације нападају Град у покушају заузимања самог центра града.
У урбаном делу града почињу се водити силовите борбе 43 и муслиманских екстремиста, у тој борби гине мајор оклопне јединице 43. Зоран Карлица.
43 успјева сломити отпор и сачувати град, након борби у граду бригада ослобађа велики део приједорске територије која је била под чизмом зелених беретки и тим Приједор са цјелокупном територијом успјева ставити у сигурну зону.
биста мајора Зорана Карлице на његовом гробу данашњи трг носи име славног и поштеног мајора !
У љето 1992 бригада креће у хуману операцију Коридор 92 у којој поново учествује раме уз раме са 16 крајишком моторизованом бригадом и постиже успјехе, бригада пробија коридор и ослобађа цијелокупну посавину од удружених ХВО и Муслиманских снага.
43 је потом била на свим фронтовима по БиХ, њене јединице су држале линију код Градачца, биле су на сарајевском, бихаћком и влашићком ратишту.
Падом Крајине у Хрватској 1995 и напредовањем Хрватско-муслиманске војске преко Грмеча и низводно од ријеке Сане, по други пут у опасност долази Приједор. Током приближавања Приједору 43 је била свукуда по бојиштима па су војници самовољно напуштали положаје и најчешће пјешке кренули према родном граду.
43 бригада успјева да заустави напредовање 5 корпуса АРБИХ код Алишића клисуре на сјеверном дјелу територије Санског Моста. Бригада стиже и у испомоћ крајишким бригадама на Уни гдје разбијају планове хрватске војске о заузимању Уне и евентуалним покушајем заузимања Приједора с чим би пале све западно-крајишке општине лијево од Бања Луке.
43 моторизована бригада је била друга најјача бригада у Војсци Републике Српске одмах иза 16 крајишке моторизоване бригаде.
сад да се осврнемо на борбе у Приједору тј. у самом граду како је све истински почело а не како неки представљају ....
Почетак напада
Дана 22.маја 1992. у 19 часова муслиманске паравојне формације са подручја Хамбарина извршиле су оружани напад на припаднике ВРС.Напад на челу са Азизом Алишковић је изведен тако што су аутомобил у којем су се возили припадници ВРС заустављен на контролном пункту нелегалних снага на излазу из приједорског поља по којем је отворена ватра и при том смртно страдала два припадника ВРС а цетворица су рањена.
У том нападу погинули су Радован Милојица и Раде Лукић док су Раде Милојица, Синиша Мијатовић теже а Недељко Антуновић и Миленко Лулић лакше рањени.
Иако је кризни штаб у Приједору тражио од мјесне заједнице Хамбарине да се изруче кривци за напад, нико се није одазвао позиву.
Истог дана Кризни штаб Приједор нешто прије 15 часова је путем Радио Приједора саопштио јавности одлуку о предаји нелегално стеченог оружја до 27 маја у касарни Жарко Згоњанин у Приједору.Тако је кренула акција враћања нелегално стеченог оружја у коме је прикупљено око 500 цјеви углавном оружја ТО. Међутим оружје су одбили предати мјештани Мјесне заједнице Козарац и још неколико околних муслиманских села.
Напад на војну колону
Следећег дана 24.маја.1992 у 14 часова су муслимански екстремисти и зелене беретке из Козарца и Камичана напале војну колону на магистралном путу Приједор - Бања Лука а војска је нападнута у месту Камичани и послије узвраћеног напада се показало да зелене беретке имају велику количину наоружања и да су се дуго и темељно припремали за рат.
Напад на касарну
У ноћи измећу недеље и понедељка, око 2 сата извршен је напад на касарну Жарко Згоњанин и на припаднике ВРС. У исто вријеме кад је из Пухарске нападнута касарна је трајао и напад муслиманских формација у Козарцу и Кевљанима што говори о организованом нападу и синхронизованом дјеловању зелених беретки.Сви напади су успјешно одбијени. Починиоци напада на касарну су похапшени а то су Сенад Грозданић, Ђевад Грозданић, Саид Грозданић и Хамдија Балић са својом групом.
Посље успјешне акције одбијања напада муслиманских формација следеће јутро је велики број муслиманских села почео да прикупља оружје и да га предаје у касарну Жарко Згоњанин а у уторак је приликом чишћења оружја из Козарца ухваћено преко 100 припадника Зелених беретки који су потом разоружани. Кризни штаб је дошао до сазнања да су вође паравојних муслиманских снага Бећир Медуњанин, Мирза Мујађић и још неколико комаданата Зелених беретки из Козарца наредили паљене збјега муслиманског народа у Козарцу, у предјелу Котловаче на Козари, како би оптужиле ВРС за напад на цивилно становниство, ВРС је успјешно угасила позар на Котловаци.
Главни напад и покушај заузимања града Приједора
Дан је започео нападом на санитетска кола код подвожњака гдје је возач санитета израњаван из разног пјешадијског оружја, посље узвраћеног ударца муслимански екстремисти су се разбјежали и дан је протекао мирно, до у зору 30.маја.1992, када одпочиње напад на град.
Велика група Зелених беретки пребацује се преко ријеке Сане у град и дјели се на два дијела.Први дјео је остао да контролише комуникацију а друга група је кренула у заузимање радио станице Козарски вијесник како би дезинформацијама довели народ и војску у панику, падом радио станице би пале и две највеће зграде у Приједору које би послужиле као одличан снајперски положај.Напад је заустављен у Партизанској улици- данас носи име 43 Приједорске бригаде ! гдје је 43 моторизована бригада ВРС из Приједора потпуно уништила муслиманске екстремисте и спречила покушај освајања радио станице, остали муслимански екстремисти који су преживјели сукоб су се дали у бјег по Приједорским улицама.У борби је смртно рањен легендарни мајор Зоран Карлица.
Трећа група екстемиста кренула је у освајање зграда општине и станице јавне безбједности, падом ових зграда практично би пао град Приједор. Муслимански екстремисти су ископали ров на свега 100 метара од општине и главне полицијске станице одакле су снажно тукли митраљезом и пјешадијским оружјем, око 8 часова , посље ликвидације митраљеског гнијезда зелених беретки, ВРС је кренула у напад у коме су муслимански екстремисти разбијени.
Четврта група нападача кренула је из Старог града према Пухарској гдје су требали да се споје са екстремистима из Пухарске и Черјека али су заустављени још прије него што су успјели пријећи у Пухарску.
Борци Републике Српске су полако али сигурно, сламали отпоре разбијених муслиманских екстремиста по улицама.
У свим борбама у Приједору и околини за вријеме ових напада пало је 36 Српских бораца а рањено њих 134 борца.ево и слике са илустрацијама
http://3.bp.blogspot.com/-Lgb6tz7yrV4/TsV4kn4Bw9I/AAAAAAAAABQ/wD0LYmJBaJk/s1600/borbe%2Bu%2Bpd.jpgЗадњу слику борби сам ставио као урл јер је стварно превелика.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
). 13 godina nakon bombardovanja, 2 zgrade tačno preko puta Vlade stoje poluporušene. Hajde što nisu ništa napravili, nego je nisu ni srušili. O starim zanemarenim građevinama, koje mogu da uđu u Uneskovu kulturnu baštinu, a koje su prljave, neokrečene, zapuštene da i ne pričam. Pa dokle ljudi? Dokle ćemo da kukamo i molimo i pozivamo se na slavnu istoriju, i pritom čekamo da nam padne sa neba, umjesto da zasučemo rukave i zapnemo? 
Po njemu, tokom leta ka BL su im se javile tadasnje mirovne snage (unprofor ?) koje su ih radiovezom lijepo I kulturno zamolile da se vrate odakle su posli ili ce biti sruseni. Ljudi cak nudili da slete gdje im kazu I otvore helikopter da se uvjere da su lijekovi u pitanju, ali nista od toga. 
uh!
