banjalukaforum.com

БЕОГРАД-Амерички уџбеници из историје али и стручна литература из области авијације укључујући и обавезна штива са „Вест поинта“ немају ни једну једину реч о обарању поноса авијације САД-а, „невидљивог“ авиона Ф117, кога је ПВО Војске Југославије оборио 1999. године током НАТО агресије на тадашњу СРЈ.

Ни 13 година од тромесечног бомбардовања Савезне републике Југославије од стране 19 земаља Северноатланске алијансе, предвођене САД-ом, Сједињене државе не могу да се помире са чињеницом да је понос и дику њихове авијације уништила много слабије опремљена српска противваздушна одбрана.

Подсетимо, авион америчког ратног ваздухопловства Локид Ф-117А Ноћни јастреб са ознакама АФ 82 806 ХО (база Холоман, Нови Мексико) оборен је 27. марта 1999. године, четвртог дана НАТО бомбардовања, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао пуковник Золтан Дани поготком из модификованог руског ракетног система Ц-12 Нева. Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме.

Пре бомбардовања Југославије, Ф-117 је коришћен у Америчкој инвазији Панаме (“Операција Праведни циљ”) 1989. и у Заливском рату 1991. године. Током Заливског рата, 40 авиона Ф-117 је извело више од 1270 летова и избацили су 30% од укупног броја прецизних навођених пројектила који су коришћени у рату.Постојали су непотврђени извештаји да су ирачки радари понекад опажали ове авионе али до Буђановца 1999. нико није успео да обори овај авион.

Представник за штампу Пентагона Кен Бејкон је 28. марта 1999. године потврдио да је авион америчког ратног ваздухопловства пао 40 километара западно од Београда. Узрок пада није наведен јер, према саопштењу, званичници Пентагона још увек нису знали да ли је авион оборен или је квар довео до губитка летелице.

Америчке власти су у неколико наврата захтевале од југословенских органа да се у Сједињене Државе врате сви делови и остаци ловца бомбардера Ф-117А.Највећи део остатака обореног авиона налази се у Музеју ваздухопловства надомак Београдског аеродрома Никола Тесла. По речима запослених у овој установи у њиховом власништву је 75 одсто остатака летелице.

Такође, један део крила налази се у оквиру сталне поставке меморијалне собе, посвећене херојима 250. ракетне бригаде, у команди те јединице, у Београду на Бањици. Непознато је, међутим, колики је број делова, али и најмодерније електронске опреме завршио ван граница Србије.

Београдска штампа је спекулисала да су у поседу високософистицираних уређаја са овог авиона и Руси, али и Кинези који су још током рата добили ове делове. Званично, Београд никад није потврдио, али ни демантовао да је омогућио Москви и Пекингу да дођу у посед делова Ф-117А. Високи руски званичници су изјавили да су остаци Ф-117А коришћени за тестирање нове генерације антистелт технологије и пројектила.

После 13 година од НАТО бомбардовања, обарање “невидљивог” остаје један од највећих успеха српске војне авијације у њеној историји али и једна од највећих срамота америчке авијације па стога и не чуди што се новим генерацијама американаца тај податак прећуткује па су Буђановци избачени из књига са тематиком борбених авиона и бомбардовања Србије 1999. године.

U Velikoj Plani sklapaće se „bov M10” i „bov M11”

Kreće proizvodnja „nore B52” i transportera „lazar”, u koji će se ugrađivati ruske komponente, a prodavaće se uz podršku Rusije


„Bov M11” izložen u Makišu povodom Dana MUP-a
U fabrici oklopnih vozila u Velikoj Plani, čije je otvaranje do kraja godine najavio potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, sklapaće se transporteri tipa „bov M10” i „bov M11”, u izviđačkoj i komandnoj verziji, samohodna artiljerijska oruđa „nora B52”, kalibra 155 milimetara, a u perspektivi i transporteri „lazar 1” i „lazar 2”, u bliskoj saradnji sa partnerima iz Rusije, rečeno je za „Politiku” u preduzeću „Jugoimport SDPR”.

– U Velikoj Plani u toku su dopremanje pogona, završna montaža i podešavanje ovih mašina – kažu u ovom preduzeću koje objedinjava domaću odbrambenu industriju.

Izgradnjom ove fabrike, „Jugoimport SDPR” stvorio je osnovu za proizvodnju sistema naoružanja koje sam razvija. Pomenuti modeli „bova” (skraćenica od „borbeno oklopno vozilo”), spadaju u kategoriju „četvorotočkaša” i proizvode se za kupca u inostranstvu. Transporter „lazar 1”, kao i njegova složenija varijanta „lazar 2”, koja se tek razvija, spada u kategoriju „osmotočkaša”. Ova teška vozila, namenjena transportu pešadije s tim što imaju i veliku vatrenu moć, veoma su tražena u savremenim armijama. Transporteri iz Velike Plane, najavio je Vučić, izvoziće se u Keniju i Bangladeš.

– Zavisno od dogovora, u „lazare” bi se mogle ugrađivati ruske komponente, a značajna bi bila podrška Rusije pri njihovom plasmanu na tržište – objašnjavaju u „Jugoimport SDPR”.

Ovim projektom, najavljenim prilikom prekjučerašnje posete potpredsednika Vlade Rusije Dmitrija Rogozina, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na putu je da ostvari obećanje dato 23. avgusta ove godine u Moskvi, takođe posle susreta sa Rogozinom. „Naš cilj i želja, i mi ćemo to svakako uraditi pre kraja godine, jeste da otvorimo novu fabriku složenih borbenih sistema, sličnoj „Đuri Đakoviću”, a za to nam je potreban plasman naše robe u svetu i u tome očekujemo značajnu podršku Rusije”, rekao je Vučić u Moskvi, aludirajući na fabriku iz Slavonskog Broda u kojoj su u vreme SFRJ sklapani tenkovi.

Predsednik opštine Velika Plana Dejan Šulkić juče nije bio dostupan za komentar, jer je, kako su rekli u njegovom kabinetu, na službenom putu. On je pre tri nedelje u izjavi za medije najavio da će ovaj grad dobiti namensku industriju i to u „Goša servisu”, koji je zakupio „Jugoimport SDPR”.

U „Goša holdingu” iz Smederevske Palanke objašnjavaju da se ovaj servis, nekadašnji segment njihove firme, nalazi uz autoput Beograd–Niš kod Velike Plane, da je tu svojevremeno obavljan servis kamiona, prikolica, cisterni... Tokom tranzicije „Goša servis” je zapao u probleme. U „Goša holdingu”, koji se inače bavi proizvodnjom drumskih i šinskih vozila, nisu upoznati sa planovima za proizvodnju oklopnih transportera.

Oklopni transporteri „točkaši” masovno se koriste u mirovnim misijama UN i savremenim ratovima, poput onog u Avganistanu i ranije u Iraku. Snage Kfora na Kosovu i Metohiji svoju pokretljivost baziraju upravo na oklopnim transporterima točkašima.

Ova borbena vozila neophodna su Vojsci Srbije (VS), koja koristi oklopne transportere još iz vremena bivše Jugoslavije, domaće i nekadašnje sovjetske proizvodnje. U decembru 2007. godine, na zahtev „Politike”, iz Ministarstva odbrane našoj redakciji je dostavljen dopis u kome je navedeno da je VS potrebno 200 oklopnih transportera. „Idealno bi bilo da VS novim vozilima opremi pet mehanizovanih bataljona, u svakom od njih po 40 vozila”, navedeno je tada uz napomenu da bi to zbog poželjnih tehničkih karakteristika morali biti „osmotočkaši”, u koje spada i domaći „lazar”, koji će se proizvoditi u Velikoj Plani.