banjalukaforum.com

Nemam riječi.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Ako ima status palog borca tu je, jedino je problem pronaci ime, posebno ako je prezime jedno od cescih.
Ja sam oca jedva nasao jer su debili nabacali imena bez reda.

_________________
Нема ту чојека чим слави посну славу . . .

Prezime mu je jedinstveno za ove krajeve, to ne može biti problem.

Poslato sa BRP-NX1M pomoću Tapatoka

_________________
Bubi frubi

Da li je uopste negdje objavjen spisak svih imena koje su na spomeniku?

_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у Републику Српску!

Био је неки списак прије годину-двије да се може провјерити, могу потражити ако још имам сачувано.

_________________
Ко не воли ракију, не воли ни људе.

Нисам очекивао да ће овај споменик оставити овакав утисак на мене. Буквално ми ништа није значило кад су га правили, био позадински шум кад сам пролазио туда. Али сад сваки пут кад га поново обиђем, све јаче ме се дојми у свој својој једноставности. И видим да га људи посјећују, што је ваљда и поента свега.

Не знам како, али мислим да им се посрећило да погоде (пошто не вјерујем у способности ни Драшкића ни Миле & цо). Неки велеграндиозни мамут од споменика као у Ју доба, видим да је било неких који су били за тако нешто, али шта ће нам то. Ратом не треба бити опсједнут, већ га треба памтити и прикладно обиљежавати, и посебно памтити пале. Овај споменик је, све више ми тако излгеда, и величином и положајем и концепцијом довољно присутан да оставља, па чак се може рећи и на свој начин снажан утисак, а опет не може се подвести под неко ратно хушкање, четниковање или не знам шта јер ни на који начин није тако направљен. Чак кад се гледа са стране, изгледа као експоненцијална крива, што ће рећи некако стреловито као да расте у небо што се исто може посматрати у пренесеном значењу. Нека су га урадили овако како јесу. Што се тиче пропуста, па од кога је, добро је.

_________________

Spisak je dobijen od Centra za RZ koji vodi stalni rad oko toga, ali nije konačan i ne može da bude još neko vrijeme. Stalno se lica dodaju na njega i neki se čak i skidaju sa istog. Tako da je to predmet šire priče i objašnjavanja, a ne samo pojedinačnog slučaja.

Ma kakvi nema ploče a da na njoj se ne nalazi bar jedno muslimansko ime. Koliko ih je tek bilo u VRS to samo Bog zna.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma

Preko 200 mislimana je poginulo u redovima VRS.

_________________
Нема ту чојека чим слави посну славу . . .

По неким званичним подацима око 1% је у свим армијама било "оних других". С обзиром да је број погинулих бораца ВРС нешто преко 20 000 и тај податак о 200 погинулих се уклапа у ту статистику.

_________________

Некако, игром случаја, као што каже народ кад хоће да се деси , након не знам колико времена одлучим да идем до града аутобусом. Локални градски аутобус, па до града. Без посебног разлога, без плана. Само да се возим и гледам кроз прозор, као некад.
У аутобусу мирис мокрих јакни и тишине. Људи гледају у телефоне, кроз стакла, у под. Свако носи неку своју мисао. Возимо се полако, кроз сиви дан који као да не жели ни да почне ни да се заврши.
Излазим на станици и крећем према центру без плана. Ходајући градом док киша ромиња, осјећам како ми се кораци стапају са звуком капљица по асфалту. Град изгледа уморно, као да и он носи неку своју тишину. Људи пролазе брзо, подигнутих крагни, нико никога не гледа.
Тада ми поглед застаде.
На углу, под старим дрветом, два човјека. Један у колицима, други стоји без ноге, ослоњен на штаке. У поодмаклим годинама. Лица избраздана , уморни погледи дубоки. Журе колико могу да се склоне са кише, али нема журбе у њиховим покретима само навика.
Поносни......
Горди.....
Нису тражили помоћ. Нису молили. Само су ишли својим путем, полако, достојанствено, као да носе нешто веће од тијела које их издаје.
Застају на пјешачком, поред споменика. Киша појачава, али они не помјерају поглед гледају према споменику. Стојим неколико корака иза њих, непримјетан. И тада их чујем.
Глас тих, храпав, али јасан:
„Камо пусте среће да смо и ми на овим плочама…“
Други климне главом, као да разумије све без ријечи.
У том тренутку нешто ми се стегне у грудима. Разумијем их врло добро јер и имена мени драгих људи су на тим плочама.
Али опет....
Зашто тако?
Каква је то мука да тако мисле???
Гледам у споменик. Имена уклесана у камен. Хладна слова која не осјећају кишу. А они живи, мокри, уморни стоје испод њих, невидљиви пролазницима. Слушам их и полако схватам да не говоре о смрти. Говоре о забораву. О тишини која дође послије свега. О годинама које прођу, а нико више не пита како су, гдје су, да ли их нешто боли . Лакше је, можда, бити име на плочи него човјек који хода градом и носи све у себи.
Свјетло на семафору се пали. Они прелазе споро. Један гура колица, други се ослања на штаке. Не траже ничију руку. Не окрећу се. Само нестају низ улицу, под кишом која ромиња као да жели да их сакрије од свијета. А ја .....
Остајем да стојим још још неколико минута као да ме нека невидљива сила ту укопала....
И први пут осјетим стид што сам здрав, а често незадовољан.
Што имам кораке, а не знам гдје идем.
Што имам глас, а ћутим кад треба да говорим.
Киша ми пада по лицу, мијеша се са нечим топлијим....сузе су саме кренуле....
И док настављам ходати, у себи носим њихову реченицу тешку, тиху, болну......
„Камо пусте среће да смо и ми на овим плочама…“

Костић Ђорђе

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Prije par dana sam i ja obisao spomenik ,moram priznati da sam stajao dugo u tisini. Preko 20 000 imena ne znam sad tacno, to je citav jedan omanji grad. Slava i vjecno hvala palim herojima.
Moglo bi se naci i poneka zamjerka tipa da su imena nekako nabacana ali mozda je to i dobro jer ipak treba malo vremena da pronadjete nekog.
Dalje mozda je krst trebalo izmjestiti napolje zbog postovanja prema muslimanima i drugim narodima koji su dali zivot za R. Srpsku. A bilo ih je itekako. I Hrvata i Roma i Ukrainaca...
Ipak sve je to manje bitno od cinjenice da je spomenik sad tu nakon svih ovih godina.

_________________
Ne kradi, vlast mrzi konkurenciju.

Mislim da je to trebalo da ne bude spomenik kao što je sada.
Trebao je biti memorijalni centar.Multimedijalni, zatvoreni prostor.
Sve da je sortirano kako treba.

_________________
koga to još ZANIMA

Multimedia......nestane struje i aj zdrao!

U tom slučaju postoji agregat.

_________________
koga to još ZANIMA

Zajebi. To sve, sav mm materijal možeš strpat u veću sobu i to mogu napraviti sledeće sedmice ako hoće.
Ovo je nešto drugo, nešto vidno.
Nije idealno ali mnogo bolje nego nikako.

Nije sporno, naka ima i jedno i drugo...
Elem, ove Željine priče baš udaraju u dušu...

Nisam mislio da bude isključivo MM projekat, nego da to bude popratno.
Uđeš u prostor koji ima postavku spomenika sa sve imenima.Objekat koji i sam po sebi spomenik.MM da se vrti sa raznim temama o Otadžbinskom ratu.
Da se organizuju posjete, predavanja, itd.
Ako si bio u memorijalnom centru Sremski front gdje ima objekat i oko objekta tabla sa imenima.Tako nešto samo modernije i šta će privući mlade i nove generacije.
Nego zašto se i prave spomenici?Nije valjda za starije i starce koji će ubrzo nestati.Ili za buduća pokoljenja koja će nastaviti sjećanje.

_________________
koga to još ZANIMA

Bitno je da je ovo napravljeno jer je sve bolje nego da ga nema. Naravno da bi se moglo i trebalo prosirivati na razne nacine mozda i nekim eksponatom oruzja ako prostor to dozvoljava npr.
Spomenik po meni treba da sluzi i da opominje buduce generacije da ljubav i odanost otadzbini nema cijenu. I da se sloboda u nasem slucaju morala placati zivotima najboljih medju nama.

_________________
Ne kradi, vlast mrzi konkurenciju.

Nisam ja pisac ovih priča, nisam ja baš talentovan toliko. Napišem ja na kraju ko je autor priče, i objavim ovdje jer mislim da treba.

Spomenik obiđem skoro svaki put kad prođem, valja se ...... iz šire porodice 25-orica su na spomeniku.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.