banjalukaforum.com

Ima li iko od vas ikakav link, članak , sliku...? Dajte da vidim to. Na netu se može kratkom pretragom naći samo za nekog Gagru studenta iz Hercegovine , da je po njemu Beneton odradio majicu i napravio skandal....

,,ПРИЈАТЕЉИ СУ НАС ПОБИЛИ У СЕЛИМА НАШИМ И СЕЛА НАМ СПАЛИЛИ АЛИ ОСТАЈЕМО ДА ЖИВИМО У ПОТОМЦИМА НАШИМ И У ИСТОРИЈИ НАШЕГ СРПСКОГ РОДА.”

Дана, 5. јула 1992 године припадници муслиманске 28. дивизије тзв. Армије Босне и Херцеговине из Сребренице у јутарњим часовима напали су српско село Крнићи код Сребренице а око 15:00 часова и село Загони у сусједној општини Братунац. Том приликом је убијено 38 Срба а међу страдалима је велики број жена, старијих особа и дјеце.
На подручју Средњег Подриња, од Зворника до Вишеграда, муслиманске (данас бошњачке) јединице под командом злочинца Насера Орића попалиле су укупно 192 српска села и засеока и убиле преко 3500 Срба, највише цивила.
Српска села су најчешће била нападана на велике православне празнике а пљачкање и спаљивање села уз монструозна убиства затеченог српског живља Муслимани су називали "набавка".
Покољ Срба у Крнићима и Загонима је само једна од стотина "набавки" у којима су такође учествовале и муслиманске жене које су имале задатак да пљачкају покућство.

За геноцид над Србима у Сребреници нико није одговарао а Насер Орић је ослобођен у Хагу.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Листа српских села из шире околине Сребренице која су током Одбрамбено-отаџбинског рата из сребреничке енклаве била нападана од стране тзв. Армије Босне и Херцеговине.
У нападима на 146 српских села у Средњм Подрињу и Бирчу, убијено је 3267 српских цивила оба пола и свих узраста, али тај чин међународна заједница и свакоразни спонзори резолуције у Сребреници нису окарактерисали ни као злочин, а камоли геноцид.
Српска села са датумима напада:
1) ЧУМАВИЋИ — мај 1992.г.
2) БЉЕЧЕВА — 6.5.1992.г.
3) ГНИОНA — 6.5.1992.г.
4) СТУДЕНАЦ — мај 1992.г.
5) ВИОГОР — 15.5.1992.г.
6) ОСРЕДАК — 15.5.1992.г.
7) САРАЧИ — мај 1992.г.
8 ) КОВАЧИЦЕ — мај 1992.г.
9) ЈЕРЕМИЋИ — мај 1992.г.
10) ПЕТРОВИЋИ — мај 1992.г.
11) ОРАХОВИЦА — 15.5.1992.г.
12) БОРОВАЦ — мај 1992.г.
13) БОЈНА — мај 1992.г.
14) РАЈНЕ — мај 1992.г.
15) ВИТЛОВАЦ — мај 1992.г.
16) СОЛОЋУША — мај 1992.г.
17) ЧИЧЕВАЦ — 20.5.1992.г.
18) ГОСТИЉ — 24.5.1992.г.
19) КИПРОВО — 15.5.1992.г.
20) ПРИБОЈЕВИЋИ — 25.5.1992.г.
21) ЈАСЕНОВА — мај 1992.г.
22) БУКОВА ГЛАВА — мај 1992.г.
23) ПРИБИЋЕВАЦ — мај 1992.г.
24) ВУКОСАВЉЕВИЋ — мај 1992.г.
25) МАЛА ТУРИЈА — мај 1992.г.
26) ТУРИЈА — мај 1992.г.
27) ГАЈИЋ — мај 1992.г.
28) БРЕЖАНИ — 30.6.1992.г.
29) ПРИМАЛАЦ — мај 1992.г.
30) КНЕЗОВИ — мај 1992.г.
31) ЛУБНИЦА — мај 1992.г.
32) МАРКОВИЋИ — мај 1992.г.
33) РАДОШЕВИЋИ — 20.5.1992.г.
34) КАРНО — 20.5.1992.г.
35) МЕЂЕ — 15.5.1992.г.
36) РАДАЧЕВИЋИ — 20.5.1992.г.
37) МЕДЕ — мај 1992.г.
38) ЦРНИ ВРХ — 20.5.1992.г.
39) ПОСТОЉЕ — 23.5.1992.г.
40) ПОДРТО — 23.5.1992.г.
41) ГРУБАНОВИЋИ — 10.5.1992.г.
42) ДОЛОВИ — 15.5.1992.г.
43) ОПАРЦИ — 1.6.1992.г.
44) ДАРОШНИЦА — 6.6.1992.г.
45) РАДОНИЋИ — 8.6.1992.г.
46) ПЕТРОВИЋИ — 8.6.1992.г.
47) ЦРКВИНЕ — јун 1992.г.
48) РАЧИЋИ — 27.6.1992.г.
49) ДУЧИЋИ — 21.6.1992.г.
50) ДВОРИШТА — 21.6.1992.г.
51) РАТКОВИЋИ — 21.6.1992.г.
52) МАГУДОВИЋИ — 27.6.1992.г.
53) БРАЂЕВИНА — 27.6.1992.г.
54) РУЉЕВИЋИ — 27.6.1992.г.
55) ВРАНЕШЕВИЋИ — 27.6.1992.г.
56) КАЛУДРА — 21.6.1992.г.
57) ПОЛИМЦИ — 21.6.1992.г.
58) ЈАСИКОВАЧА — 27.6.1992.г.
59) ЛИПЕНОВИЋИ — 27.6.1992.г.
60) ДОЛОВИ — 27.6.1992.г.
61) ГОРЊИ МРАТИНЦИ — 27.6.1992.г.
62) ДОЊИ МРАТИНЦИ — 27.6.1992.г.
63) КРЊИЋИ — 5.7.1992.г.
64) ЗЕЧИЋИ — 5.7.1992.г.
65) ЗАЛАЗЈЕ — 12.7.1992.г.
66) АЖЛИЦА — 12.7.1992.г.
67) ШПАТ — 12.7.1992.г.
68) ЗАГОНИ — 12.7.1992.г.
69) МАГАШИЋИ — 20.7.1992.
70) ХРАНЧА — 25.7.1992.г.
71) ОБАРАК — 25.7.1992.г.
72) ГРУЈЧИЋИ — 25.7.1992.г.
73) ЗАВИГАНИ — 25.7.1992.г.
74) МЛЕЧВА — 25.7.1992.г.
75) СЕОНА — 25.7.1992.г.
76) ПРИБОЈЕВИЋИ — 5.8.1992.г.
77) БЛАЖИЈЕВИЋИ — 5.8.1992.г.
78) МОШИЋИ — 5.8.1992.г.
79) КЛЕКОВИЋИ — 5.8.1992.г.
80) БОЖИЋИ — 5.8.1992.г.
81) ГОРЊИ КОСТОЛОМЦИ — 5.8.1992.г.
82) КОЛАРИ — 5.8.1992.г.
83) КРСТАЧА — 16.9.1992.г.
84) СТУБЛОВИ — 16.9.1992.г.
85) ЂУРИЋИ — 16.9.1992.г.
86) ТОПЛИЦЕ — 14.8.1992.г.
87) ЛАШЧИЋИ — 18.8.1992.г.
88) ЈАГОДЊА — август 1992.г.
89) ТУК — 5.10.1992.г.
90) ГОРЊА РИЈЕКА — 5.10.1992.г.
91) ЈАРЧЕНОВИЋИ — 5.10.1992.г.
92) ПОДСЕЛО – 5.10.1992.г.
93) ФАКОВИЋИ — 5.10.1992.г.
94) ГОРЊИ ФАКОВИЋИ — 5.10.1992.г.
95) ДИВОВИЋИ — 5.10.1992.г.
96) РАДИЈЕВИЋИ 5.10.1992.г.
97) БОЉЕВИЋИ — 5.10.1992.г.
98) КУТИЈАШИ — 5.10.1992.г.
99) ТОПЛ. ОПАРЦИ — јун 1992.г.
100) ТЕГАРЕ — 26.8.1992.г.
101) ОРЛИЦА — 26.8.1992.г.
102) ГАЈ — 8.12.1992.г.
103) ЖИВКОВИЋИ — 8.12.1992.г.
104) ЗГУЊА — 10.12.1992.г.
105) СИКИРИЋИ — 14.12.1992.г.
106) С. ЛОЗНИЦА — 14.12.1992.г.
107) КУЊАРАЦ — 14.12.1992.г.
108) БЈЕЛОВАЦ — 14.12.1992.г.
109) НЕШКОВИЋИ — 16.2.1992.г.
110) КОШТАНОВИЦЕ — 16.12.1992.г.
111) САСЕ — 16.12.1992.г.
112) ДОЊЕ САСЕ — 16.12.1992.г.
113) ЈЕЖЕШТИЦА — 7.1.1993.г.
114) ЛАЗАРИЋИ — 7.1.1993.г.
115) ШИЉКОВИЋИ — 7.1.1993.г.
116) МАРИЋИ — 7.1.1993.г.
117) КРАВИЦА — 7.1.1993.г.
118) ДОЛИЈАНИ — 7.1.1993.г.
119) ДОЊИ БАЋИЋИ — 7.1.1993.г.
120) ГОРЊИ БАЋИЋИ — 7.1.1993.г.
121) ДОЊА БРАНА — 7.1.1993.г.
122) ГОРЊА БРАНА — 7.1.1993.г.
123) БАЊЕВИЋИ — 7.1.1993.г.
124) БЕГИЋИ — 7.1.1993.г.
125) ОЋЕНОВИЋИ — 7.1.1993.г.
126) АНЂИЋИ — 7.1.1993.г.
127) ЧОЛАКОВИЋИ — 7.1.1993.г.
128) ПОПОВИЋИ — 7.1.1993.г.
129) ОПРАВДИЋИ — 7.1.1993.г.
130) МАНДИЋИ — 7.1.1993.г.
131) РАДЕЉЕВАЦ — 7.1.1993.г.
132) БРАДИЋИ — 2.1.1993.г.
133) ЈАКЕТИЋИ — 6.1.1993.г.
134) ДРМНИК — 16.1.1993.г.
135) КУШИЋИ — 16.1-1993.г.
136) ДВИЗОВИЋИ — 16.1.1993.г.
137) САВИЋИ — 16.1.1993.г.
138) ПОПОВИЋИ — 16.1.1993.г.
139) МАЛТА — 16.1.1993.г.
140) РОСУЉЕ — 16.1.1993.г.
141) ЋОСИЋИ — 16.1.1993.г.
142) ВИСОЧНИК — 16.1.1993.г.
143) ПАВКОВИЋИ — 16.1.1993.г.
144) СТАЈЧИЋИ — 16.1.1993.г.
145) ПРИБИДОЛИ — 16.1.1993.г.
146) АРАПОВИЋИ — 16.1.1993.г.
Свијет је и прије три деценије окретао главу на другу страну, одбијајући да види и помене српске жртве. То ће исто чинити и ових дана док амбасадори западних држава и колонијалне вође које се ките титулом високог представника буду причали о неком своме сажаљењу, некаквој "српској агресији на БиХ" и злочину равном холокаусту, уједно частећи српски народ епитетима који би нам били потаман уколико нас је све одреда лично Хитлер правио.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Цветко Ристић из Кушића код Скелана је у протеклом рату, као петнаестогодишњи дјечак, преживио велику трагедију. У нападу муслиманских јединица из Сребренице, под командом Насера Орића, 16. јануара 1993. године убијени су му отац Новак (41), мајка Иванка (42), брат Мићо (16) и сестра Митра (19). Из куће Ристића жив је остао само он. Сам на свијету цијелом.

Цветко Ристић из села Кушићи код Скелана (општина Сребреница) је данас одрастао човјек. Голготу коју је преживио ублажила је супруга Јелена и њихови једанаест година ишчекивани близанци Новак и Јован.
Бол за својим најмилијима сада је потиснута љубављу према својим наследницима.
Брига је и даље остала иста, а борба непрестана. Бори се Цветко са животом, са лажима, са обећањима... Да је лако, није.





Извор: https://t.me/debeljaca1vrs/38922

_________________

ЗАБОРАВЉЕНОМ АНЂЕЛУ — СЛОБОДАНУ СТОЈАНОВИЋУ
Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и…
Није те заболело док ти је одсецала руке, анђео има крила..
Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се чекало на њу у српским селима више Сребренице…
Не мари, чекао си детиње мирно и послушно.
Чему је, уосталом, малено сељаче било научено него да ћутке чека док старији опосле своје?
Он тек 11 година, а „чика“ Насер и „тета“ Елфета толико старији, а она још из комшијске куће, није убадала незнанче већ оног Слободана из домаћинске породице Стојановића, који је толико пута стао пред капију да је поздрави.
Ниси се плашио ножа, зашто би?!
Жалио си „тета“ Елфету, њу је био страх најплављих очију која никако да згасну и склопе се, да не види себе у њима…
Дал да јој се јавиш, можда те није познала онако крвавог, без руку?
Можда кад заврши с прстима на ногама?! Није мали посао одсећи их детету, онолицке!
Нож дохвати по два, па где и омане, али не дрхти Слободан већ она, а опет љута на њега ко да не зна послушно комшијско дете које је толико пута отрчало да јој се нађе на капији…
Можда је завршила, шта ће анђелу ноге, има крила..? Може ли сад по свог Жућка, па да се врати оцу, мајци и сестри у збеги из којег је побегао да смакне ланац с псића и поведе га у шуму?!
Само још мало, скоро да је „тета“ Елфета опослила све што је имала, а он као толико пута притрчао да јој се нађе?!
Ма, само да није тих проклето плавих очију, лакше би „сиротој“ било, брже би опослила, ал плаветнило се не може истргнути ножем и када очи склизну у прашину и крв…
Смири се, Слободане, анђеле, ено га Жућко преклан лаје, дозивате на ливаду да га потераш низ стране… Сачекај још само мало, сад ће Елфета, можда је само нож мало отупео па не може из прве да направи рез низ груди, мада и нису то велике груди, али није ни њој лако после толико посла…
Не брини, злато, знају отац и мајка где си, не касниш нигде мада ниси никад остао будан до овако ситних сати, али не мари, у комшијском си дворишту…
Ето, прорезала је и груди и стомак, видиш како лако клизне нож кад мирујеш?!
Шта ће анђелу трбух и прса, анђео има крила, „тета“ Елфета само нож, сине, не плаши се што је њу страх, проћи ће је, само ти умри, зора ће, ваљда им одморити…
Слободане, Слобо, анђеле…јеси ли, нема на ножу више места од крви..?
Само зажмури и прави се мртав док не оду, ево сад ће ти пуцати у главу, ал то не боли. Уопште!
Не јаче од уједа осе, можда и мање, видећеш, само не отварај очи да јој не задрхти рука од страха, срамота је да се одрасли људи плаше деце!
Али ти си анђео, праштај, то их понајвише плаши, можеш ли само да свијеш крила док не повуче ороз, немој после да прича по селу како си био немиран, лепетао, узлетео пре него што је…
Ето, видиш, ништа! Само тане пролетело кроз главицу и готово!
Ма, не брини што свиће, сад ће у тој јами мрак, ал ти си анђео, не заборави, неће ни они док су живи, а живи су и слободни!
Живе твоје име и своје проклетство! И то плаветнило очију! Аман, склопи их више, мучениче мали, није пристојно зурити тако…
Не бој се, то је само земља, „опраће“ мати мајчицу и панталонице чим те нађу и откопају.
Ето, јел дошао отац а није ни читава година прошла док нису пронашли јаму у којој си се скрио!
Уплашио их све, анђеле, помислили да ти се нешто догодило, а ти се заиграо за Жућком по облацима…
Познао те је тата, јесте!
Баш на овај дан пре 23 године, и није се наљутио што немаш ни руку, ни ногу, ни прса, ни…
Није ни мајка, не брини, то што плачу и наричу није љутња, већ…
Ма, не би разумео, тек си дете, схватичеш кад оддрастеш!
Како нећеш одрасти?! Ко ти је напричао те глупости, анђеле?!
А, што се небо овако плави данас ако није од твојих очију?! Видиш, одрастао си!
Што дуне лахор ако то ти не затрепериш крилима?! Видиш, одрастао си!
У каквог си само анђела стасао, шта би „тета“ Елфета и „чика“ Насер рекли да те виде?!
Видиш ли ти њих?! Ено их живе твоје име и своје проклетство!
Ти, нажалост, живиш заборав, анђелићу, не сећа те се Србија, али опрости нам, јер ти си анђео, а шта смо ми до фукаре која се плаши сећања на тебе колико и Елфета себе у твојим очима?!
Мали си, сине, схватићеш.
Ајде, пожури, ено га Жућко чак на трећем облаку, чека те, потрчи, није „тета“ Елфета одсекла теби прсте већ себи душу…
Потрчи, анђеле, ено и оца и мајке, видиш да нису љути…
Не секирај се за нас, ми ћемо те опет заборавити, такви су одрасли, схватићеш кад…
Аутор: Михаило Меденица

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Zorana Perišić

18.8.1992 Razmjena. Ta riječ je često spominjana u našoj izbjegličkoj kući u Bileći. Tri i po mjeseca se samo o tome pričalo. Da li će je uopšte i biti..a možda više i nije živa...pričaju da su je bacili u jamu.
Baka Mila je često plakala.
Majka u logoru,otac ko zna gdje je,brani našu kuću,dva mjeseca ga nismo vidjeli. Kad bi nas neko rasplakao baba bi nas branila riječima "ostavite ih na miru,oni su siročad"!
Tuge nije nedostajalo. Onda su naši protjerani iz doline Neretve,stigao nam je i otac u Bileću. Nismo više bili siročići. Imali smo njega.
Nije bio isti,nekako se promijenio,tuga mu je izbijala iz očiju.
Tad je krenula borba za mamu. U zanosu je prepričavao kako se svađao sa jednom ženom,predstavnikom Crvenog krsta,prezivala se Hartman. Izvadio bi čakiju i pričao kako joj je prijetio sa tim malim nožićem od 5 cm kako će je zaklati ako još jednom kaže kako njegova Olga nije u Dretelju.
Tačnije tvrdila je da logor i ne postoji.
Iz naše dječije perspektive to je bio baš mali nož,trebao je da zaprijeti sa većim. Nekoliko dana poslije tih prijetnji gle čuda,Olga je pronađena u Dretelju i upisana je u spisak za razmjenu. Na ovoj fotografiji je žena koja je samo podsjećala na moju majku.
Ovo je dijete-žena od 36g.
Imala je manje od 50kg.
Pričala je da je izgubila 16kg. Pored nje je Damjan,isto logoraš,ljubio je zemlju,našu srpsku,slobodnu. Otac je čekao na mjestu razmjene i autobusom su stigli u Bileću. U gradu je tog dana bila velika gužva,svi su čekali nekog svog. Mnogi ih nisu dočekali.
Ja sam sa braćom strpljivo stajala na trotoaru dok smo čekali majku i oca,bilo mi je tek 11. Zoran je napunio 12 a Miko nam je imao tek 4g. Krenuše autobusi da ulaze u grad,gomila se uskomešala.
Odjednom iznad vozača autobusa vidim majku,trčim,hvatam se za vozačeva vrata i kroz otvoren prozor uhvatim majku za ruku koju je već ispružila.
Sledećeg čega se sjećam kako nas grli i ljubi i mojih i njenih suza radosnica. Poslije sam primjetila kako je to samo sjenka od one žene. Mršavo,upalo lice,koščate ruke.
Kaže da su se tek danas istuširali i da su im iz Crvenog krsta dali tu garderobu što je na njoj. Pod mišicom je nosila i zeleni mantil,u njemu je zarobljena.
Još uvijek čuvam taj mantil,i dvije i po godine nakon njene smrti. Primjetih bijele linije po noktima i uhvatih je za ruku da bolje pogledam. Upitah je onako dječije začuđeno šta joj je to a ona povuče ruke prema sebi,uplašeno i sa strahom u očima mi reče-zabijali su mi igle pod nokte!
Srce mi raspuklo na hiljadu komada. Uplašila se da je ne povrijedim.Kad smo stigli u nas izbjeglicki stan ujna je pripremila bogat ručak. Nudili su mamu sa svim i svačim a ona...ona je samo rekla da joj daju hljeba!
Hljeba je bila željna.
Dobijali bi na dan samo jednu krišku. Ni slutio nije moj dječiji razum šta je sve doživjela i koje je muke pretrpjela samo zato jer se zvala Olga Draško. Dugo dugo nismo znali,krila je od nas to kao zmije noge jer po njenim riječima da smo to sve odmah saznali,kakvo bi nam djetinjstvo bilo?
Poslije razmjene razne tv ekipe iz cijelog svijeta su tražile intervju od nje. Tata je hrabrio i zadovoljno isticao kako sad cijeli svijet zna za logor Dretelj,saznaće se istina.
U suštini nikoga nije bilo briga,to su ipak samo srpske žrtve. Mama i tata su se od tada sami borili za egzistenciju i sa troje djece uputili u Višegrad. Ne sjećam se zašto baš tamo. Tata se zaposlio kao Javni tužilac a samo mjesec dana nakon logora mama je otišla u Dom zdravlja Višegrad bez ikakvih dokumenata,samo sa izbjegličkom legitimacijom. Primili su je bez ikakvih suvišnih pitanja.Bilo je teško,još uvijek je rat trajao u okolini Višegrada.Trebalo im je ljekara. Česti su bili napadi muslimanskih ekstremista. Po selima su masakrirali civile,ni djecu nisu poštedili. Prilazili bi tako blizu grada da je majka u džepu bijelog mantila nosila bombu. Ukoliko je opet uhvate da presudi i sebi i njima. Dijelila je sa narodom višegradskog kraja i sreću i tugu. Liječila ranjene. I niko nije dugo znao da je upravo izašla iz logora. Danas se nje tek rijetko ko sjeti,žene borca,žene heroja tog vremena. Niko ne zna koliko je puta išla da svjedoči..u Norvešku,Švedsku..Sarajevo. Mnogim 'zvijerima' kako ih je nazivala su presudili upravo zahvaljujući njenim svjedočenjima.U Hagu kad se sudilo osnivačima logora kao svjedok je i ona trebala da ide...ali vizu nije dobila. Kome je to smetala svjedok Olga Draško? Sad su svi na slobodi,i oni i onih stotinjak što su je silovali. Ne zna im se broja. Mnogo nepravdi je moja majka pretrpjela i poslije logora ali nikad se nije žalila,nikad. Godinama je bolovala,logor je ostavio posljedice ali samo fizičke. Psihički je bila neuništiva. Prije dva mjeseca sam tragično izgubila brata Zorana. O njemu,heroju bih tek mogla da pričam ali ne mogu. Previše je teško. Sreća pa roditelji nisu doživjeli smrt jednog od nas troje. U poslednjih pet godina izgubila sam troje najmilijih. Otac,majka a sada i moj Zoka. Carstvo im nebesko!
Na njenoj sahrani naš dobri sveštenik Marko kojeg je ona izuzetno cijenila je rekao dok je stajao iznad njenog kovčega da stojimo iznad ćivota svetiteljke,mučenice. Ona to i jeste,mučenica.
Ja ću ovu priču jednog dana ispričati svojoj djeci,kad porastu. Sad moraju da prožive svoje djetinjstvo.Pitanje je...da li samo moja djeca treba da znaju ko je bila Olga Draško?
Volim te mama do neba Čuvajte nas vas troje

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

"Проћи ће све али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек."
Његова Светост Патријарх Српски г. Павле
Правда!?
Мене занима, шта је са православним жртвама?
Имамо само игнорисање бројних злочина, почињеним над Србима током 1992. године па до 1995. године.
Наглашавам да је 1993. године Сребреница била под заштитом УН.
Резолуција није испоштована!!!
Током те четири године, у више наврата нападнута су села и засеоци :
Бљечева, Магашићи, Лозничка ријека, Загони, Биљача, Хранча, Јежестица, Залужје, Факовићи, Баљевићи, Сикирић, Бјеловац, Брана Бачићи, Шиљковићи, Међе, Опарци, Обади, Ратковићи, Магдовићи, Калудра, Брађевина, Брежани, Крњићи, Сасе, Залазје, Миланова воденица, Подравање, Бјеловци.
А шта да радимо са масакром у Кравицама, на Божић, 7. Јануара 1993. године, када је опустошено село, а најмлађа жртва тог јутра , Владимир Гајић, је имала свега 4 године?
Да ли ће за Гајић Владимира неко одговарати?
Да ли се за Стојановић Слободана неко одговарати?
Да ли ће неко одговарати за преко 3000 побијених Срба, током те четири мучне године?
Шта да радимо са покољем у Бјеловцу 14.12.1992. године?
А покољ у Вишњици?
За наше жртве, cвијет окреће главу!
Истина ће, кад тад, изаћи на видјело.
Живимо у свијету гдје крволочне звијери ходају слободно.
Живимо и свијету гдје, када браниш своје огњиште од шејтана, настрадаш и још те окриве.
Живимо у свијету гдје се истина прећуткује а лаж велича.
Пошто правде нема на овом свијету, вјерујем да га има горе, на оном.
И да ће свевишњи Бог казнити сваки злочин!
Током Другог свјетског рата, ишли смо као овце на клање, а ништа бољи нисмо ни у протеклом рату.
Изгледа да смо ми читав живот овце, те да нас и шишају и кољу како им се прохтије.
Вјечна опомена за нас , за наше потомке.
Жалим за свим оним палим херојима из отаџбинског рата који су дали животе за нас.
Пали су за боље сутра, за отаџбину, за слободу.
И жалим нас, јер смо дозволили да нам прекрајају ИСТИНУ!
Слава им и хвала!
Сандра Благић 11.07.2025 љ.Господњег
Крстоноша

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Pročitao sam svaki post i nemam šta pametno reći osim neka je laka zemlja mrtvima i Bože daj mira preživjelima.

Извор: Т.К. Борбени Ефективи

https://t.me/borbeni_efektivi/36549

_________________

Чике, ја сам дјевојчица, ја нисам жена...
Јесте ли се уморили, док сте мушки трали, то малено тијело, што бранило се муком?
Јесте ли се запитали, док сте живот крали, зашто дрхте усне, што прекрили сте руком?
Јесте ли се уморили, док јецало је нијемо то малено биће, што гледало вас с тугом?
Јесте ли се запитали, док се злочин спрем'о, зашто вас је запало, а не неком другом?
Јесте ли се уморили, док сте јој снове кидали, то малено дијете, што питало се зашто?
Јесте ли се запитали док сте јој црвене 'аљине скидали, дал' ће ваш Бог опростити, ко што њен је прашт'о?
Јесте ли се уморили, док сте је оборили,
то малено створење, борило се снажно.
Јесте ли се запитали, кад сте јој очи затворили, дал' ће њено мртво лице свједочити лажно?
Јесте ли се уморили, док сте је поломили, то малено чедо тражило је маму?
Јесте ли се запитали, када сте је угасили, ко је вама грешнима упалио таму?
Јесте ли се уморили, док сте је покорили, ко да сте се тукли, против цијелог свијета?
Јесте ли се запитали, такви помахнитали, да имала је малена само девет љета?
Јесте ли се уморили од ћутања њена, буде ли вас у лудилу њене ријечи:
"Чике, ја сам дјевојчица, ја нисам жена."
Мирно спавај Мико, не могу ти више наудити...
Мирјана Драгичевић
10.9.1983. - 28.12.1992.
Вучић Бранислав Вучко
12. Јул 2025. године
Рудине Златибор

upload a picture

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Tek ćeš da čitaš. Obećavam ti.

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.