Први Батаљон Војне Полиције-Корпусна
34 мин. ·
На данашњи дан 26. Августа 1992 године ослобођено је Костреш брдо изнад Дервенте, доминантна кота чиме су се створили предуслови за отклањање опасности по Дервенту и путну комуникацију " Коридор" и омогућено даљње напредовање и заузимање самог Брода.
Погинулим нека је Вјечна Слава и Хвала а преживјелима захвалност!!!
НА КОСТРЕШУ
Граната гранату стиже Падају ми све ближе, Иза сваке дим се диже.
Гледам горе нешта се миче,
Из тог дима војник кличе.
Други скаче, трећи виче, Помози Крајишниче.
Прашине и дима пуне очи.
Храбра група напријед крочи.
На Кострешу горе
Њиве горе!
На Кострешу горе
Kyћe rope!
На Кострешу горе Људи горе!
Граната, гранату стиже, Падају ми све ближе, Иза сваке дим се диже.
Све је овдје порушено, Подробљено, поломљено.
Једно дрво повијено. Свако друго пребијено,
Свако треће изваљено.
Наста пустош,
Паде Костреш,
Опет Костреш
Српски Костреш.
26. Августа 1992. године ослобођено je ceлo Kocтpeш. Борбе на Кострешу пратили смо из засеока Грздановићи,са брда код Шипачког гробља у Пољу.
Пјесма посвећена ослободиоцима, храброј чети војне полиције из 1 Крајишког корпуса
МГ.ПОЛЕН"
На слици:
Борци Првог Батаљона Војне полиције Првог Крајишког корпуса у ослобођеном Кострешу ( лијеви на слици покојни Топић Божидар који је погинуо 02.Јуна 1994)

Iz knjige "Pjesme bola, tuge, ponosa i prkosa" autora Milana Gavrića, pripadnika Osinjske brigade.