|
Стално се сусрећем у комуникацији са бруцошима са појмом ТРЕМА.
Иако ми нико од њих не зна дефинисати тај осјећај у свом пуном облику,већина своје неуспјехе правда управо овим појмом.
Наравно јасно је мени потпуно да сви смо ми од крви и меса, некима мање некима више недостаје самопоуздања,али бавићу се само тремом пред први испит.
Нисам психолог,али као неко ко је прошао то искуство и ко колико толико може рећи ТРЕМА ЈЕ УБИЈЕНА, дат ћу пар важних савјета (што опет не мора значити да се ради и о круцијалним за сваког појединца. Мој први испит је био усмен ( с тим да сам преко колоквијума обезбједио 6-ицу без изласка на завршни испит) и иако сам се надао да уопште нећу морати излазити на њега већ ћу зарађену 6-ицу добит,десило се управо супротно. Сјећам се тих сагнутих чела, дрхтавих рука појединих колега и колегиница,једна је од нервозе почела и да црта тенкове на некаквој жутој хартији. Изашао извукао три питања и добио 10. Но апсолутно оцјена није мјерило знања нити нешто чиме се човјек треба хвалити,штавише мени је тај први испит и та десетка била прије свега знак да је импровизација чудо. Још једна чињеница ми није ишла никако у прилог од три питања једно је било оно најгоре могуће,отприлике једино од једно 50 за које сам прије извлачења помислио НЕ ДАЈ БОЖЕ.
Дакле,први испити,усмени, амфитеатар, профа старији,озбиљан са брадицом ала онај издајник Петровић из ДС-а. Одређена доза притиска у глави,стална помисао да ли сам научио,колико сам научио, хоћу ли положити?
Како превазићи,како извршити контранапад и импровизацијом и гестикулацијом избјећи мат и остварити побједу?
1. Прво и кључно, сам себи рећи, никако блиском пријатељу, " ја знам,ја желим, ја могу и ја хоћу". Након тога прије него што уђете у амфитеатар или кабинет гдје се одржава испит,пустити неку од ове три следеће мелодије путем мп3 или телефона = "Сија сунце као злато" , " Нема раја без роднога краја", " С намером дођох у велики град". Уколико тремарош није поборник ове врсте музике пустити нешто другог жанра,сличне тематике. Уколико је апсолутно антимузикант,нек заборави на овај дио везан за музику.
2. Након првог корака,други је са неке психо-физичке стране кључан, што лаганија одјећа,чак и ако је зимски период,јер од треме, чекања, притиска, количина зноја се повећава,ем што ћете давити професора који би на основу тог разлога могао итекако смањити ваш процес,ем што ћете сами себе на неки начин комплексирати.
3. Ништа мање важно је да ни случајно по рукама шврљате одговоре,врло мало их може стати,готово да је чисто губљење времена и стварање додатног проблема.
4. Изаћи пред професора потпуно озбиљан,али не она озбиљност ала сахрана,нити она озбиљност ала боже данас нисам имао велику нужду,већ она уљудна и донекле поштовалачка озбиљност,церекање приликом сједања испред као и у току испита је једна од дисквалификационих мјера,то избјегавати као сједење на хладном бетону.
5. Избјегавати отрцане фразе: " само да се сјетим", "ма знам то,ал само секунда", "ма то је оно кад је било оно зарад оног", "значи","мислим". Нипошто користити појмове мислим,можда,то је самоубиство и нећете дјеловати озбиљно.
6. Дошло питање ко је не знам! Па шта,мили боже нико се научен није родио, цијели живот се учимо и опет ћемо врло мало тога знати.Причаш нешто чисто да причаш, па ако прође прође,од тихих погледа,несретног окретања или тугаљива лица нема ништа, а туга ће бити већа него код Слобе Комљеновића срећа на мечу са САД 98-е.
7. Ни случајно кокетирати са професором,ударити у причу о неким гаћама из Филаделфије, тетком из Шведске, чарапама из Кине и нарочито не око изгледа симпатичних тв лица. Покушати задржати тоталну зависност искључиво обасути пажњу професора на питања и одговоре,ни случајно покушати професору стварати имиџ отворене и особе која воли рећи " у праву сте". То зајебите.
8. Достојанствено поднеси и кад не знаш ни једно питање, немој ударати причу о несрећи,трагедији, двојци која те болила цијелу ноћ, животу у дому гдје вруће воде има мало више него шећера у кутијици итд,итд. Ни случајно немој рећи како су питања тешка,јер тиме испадаш још већи идиот. Питања су увијек лака,одговори могу бити глупи,питања не могу. Одговори су твоја дужност,професорова привилегија.ТО ЈЕ КЉУЧНО! Не дај се довест у сумњу сопственог става,иначе ти слиједи исто оно што је слиједило Ђинђићу 2003. у неком пренесеном смислу.
9, Немој бити толика тука или толики идиот па се позивати на изворе са интернета,нити којим случајем спомињати скрипту,умјесто званичне књиге предмета,то је одраз непоштовања или некултуре,а самим тиме и посљедица ће бити слична оној коју су Срби доживјели стајући на једну страну у ДСР. НИКАДА НЕМОЈ СХВАТАТИ ЛИЧНО ШЕГУ ИЛИ ШАЛУ ПРОФЕСОРА,НЕКАДА И НАМЈЕРНУ МАНУ ЊЕГОВУ ДА ТЕ УВРИЈЕДИ КАКО БИ ТЕ ИСПРОВОЦИРАО. Најбоље ћеш његово безобразно понашање побити својим аргументом - ЗНАЊЕМ!
10. Нипошто ако положиш немој се захваљивати на оцјени, није ти је поклонио, ниси му је позајмио/ла,ниси му платила,ниси учила и трудила се да би други добио ХВАЛА.А и признаћеш хвала је постало суморно и конобару рећи. Културно јест,ал друштво је у ку... да простиш.
11. Обавезно током испита покушај доминирати,тако што ћеш се осим оног наученог позивати и на општепознате чињенице и прихваћене ставове духа тоталитета коме припадаш,то они воле,у суштини битно је причати разумно и што више,наравно не неке празне приче,јер та празна прича углавном пали само код другара који би ти радо рекао да зачепиш,ал толико му је стало до тебе да ћете пустити да маслаш и маслаш.
12. Нипошто у току испита узимати палому, намјештати фризуру, рукаве подизати, стављати руку у џеп,нити столицу са почетног положаја помјерати,ако си патуљак јбг једноставно ниси имао среће,нужда је и разумије се помјери је па куд пукло.
Ето то је оно основно,углавном пуно среће свим бруцошима,схватите испит је пролазна ствар,ништа неће промјенити,можете пуно добити,али ништа изгубити!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
