MonaLisa je napisao:
A kako su joj samo oči zacaklile kad je ugledala flašu, duša mala. Kao dijete kad u gostima stidljivo pita smije li uzeti slatkiš sa stola, ona reče: ,,Je li ono vodka?''

Имао сам слично искуству за прошли Ђурђевдан,отишао код рођака а тамо кинескиња и кинез,средњих година, он висок 2 метра она метар и жилет,нема косе,носи перику. Кад су ушли дочекује их родицино дијете,малиша немиран уби биже,двије године и пет пута више кила. Дочека их малиша "ево кинеза јебем ми матер" смјех из дневне се проламао и они се смију. Улазе они онако насмијани, сједају за сто,иначе држе бутик у ЗВ.
И како то обично бива код нас, услиједило је питање шта ће попит,одгоовара кинез " ја чу неки сок,фанту",а кинескиња упита онако стидљиво има ли вина... Добила је,ал кома слиједи тек кад пођоше јести,то им је био први сусрет с виљушком,али и са свињетином. Узе кинескиња некакву кошчуру и баци ону виљешку,руком пође,одједном сви осјетисмо нешто пуца,она почела хрскавицу јест,јбг није јој објашњено да има и за бацити нешто,кад је видјела сарму ко да сам ја видио Христа,њено одушевљење и та енергија,џабе ти све, понуђена је и супом да се разумијемо али једноставно каже да супа није добра ни посна ни мрсна за ишијас.
Спомену неко и Мао Це Тунга, насмијаше се обоје, веле добар чоек,оно као да се и с њима нешто поприча.
Кад су кренули опет су почашћени,малиша је био исувише нетолерантан "идите кинези је..м вам матер".