banjalukaforum.com

http://www.glassrpske.com/481/5034.html

"Беспреседанско миjешање човjека у природу нарушило jе крхку еколошку равнотежу, захваљуjући коjоj jе Земља живjела милиjардама година и била jединствено искушење за еволуциjу савjести. Данас се знање повећава, а мудрост смањуjе"... Записао jе ово уважени научник др Каран Синг, упозораваjући да jе природа наjвеће благо коjе не знамо чувати.

Национални парк "Сутjеска", као jедно од наjвећих природних блага Републике Српске децениjама настоjи да сачува своjу исконску љепоту. Међутим, проблема jе на сваком кораку, а посљедњих година наjвећи су они правне природе, коjи никако да регулишу коначни статус Националног парка.

Због тога руководство ове установе, предвођено новоизабраним директором Здравком Радовићем са разумљивим нестрпљењем очекуjе коначно усваjање Закона о националним парковима, коjи ће дефинисати правни и друштвени статус парка и омогућити им много лакши рад.

Тренутни статус Парка, казао jе Радовић, jе "ни предузеће, ни jавна установа", што онемогућуjе реализациjу дугорочне стратегиjе развоjа туризма у "Сутjесци" и заштиту живог свиjета и културно-историjског насљеђа.

Напомињући да jе "Сутjеска" наjстариjи парк у БиХ, али по богатству флоре и фауне међу наjбогатиjим природним подручjима у Европи, Радовић истиче да се парк простире на више од 17 хиљада хектара површине, од коjих 66 одсто чине шуме.

Национални парк оивичен jе риjекама Пивом, Дрином, изворишним током Неретве, као и планинским масивима Биоча, Вучева, Маглића, Вокуjака, Лебршника и Зеленгоре.

Све што се тамо види, може се описати само jедном риjечjу - љепота!

Као риjетко гдjе, овдjе се може видjети и свим чулима осjетити љепота природе, хук и мистична тишина шуме, жубор кристално чистих риjека и потока, чиjа вода jе идеална за пиће, зов дивљачи, корак медвjеда, кликтаj орла...

Поглед с Маглића, наjвишег планинског врха у БиХ, смjештеног 2.386 метара под облацима, незамjењив jе. Jеднако као и ужитак на jезерима Зеленгоре, такозваним "горским очима".

Осам невjероватних jезера - Орловачко, Штиринско, Котланичко, Доње баре, Горње баре, Црно, Биjело и Трновачко jезеро изузетан су туристички потенциjал овог краjа.

- Имамо прашуму "Перућицу", jединствен природни резерват у Европи, а на релативно малом простору jе заступљено преко 2600 биљних врста, од коjих су многе ендеми, док списак птичjих врста укључуjе и девет врста дjетлића, што представља 90 одсто ове фамилиjе у Европи - рекао jе Радовић.

Ту jе и око 100 врста jестивих гљива и дивљачи, што простор између планина Вучева, Зеленгоре и Маглића, ставља у сами врх jединственог биодиверзитета.

Национални парк "Сутjеска" има и богато културно-историjско насљеђе.

Овдjе се 1943. године водила jедна од наjпресудниjих битака Другог свjетског рата, позната као "Битка на Сутjесци". У спомен на ту велику битку, на Тjентишту jе изграђен мемориjални комплекс, чиjи jе централни дио монументални споменик, рад академског ваjара Миодрага Живковића.

Због свих тих драгоцjености, чиjа jе заштита прекинута посљедњим ратом (а инфраструктура страдала), на Тjентишту су више пута надлежним министарствима, указивали на потребу озбиљниjег приступа у заштити овог подручjа.

- Из ресорних министарстава Владе Републике Српске нам jе потврђено да jе завршена израда новог Закона о националним парковима и стратегиjе заштите биодиверзитета, па ћемо, коначно, знати jесмо ли jавна установа или предузеће. Због старих законских недоречености, ми то сада не знамо, па не добиjамо никакву буџетску подршку од Владе - тврди Радовић. Око 80 запослених у "Сутjесци" не може, без помоћи државе, преузети обиман посао заштите природног и културно-историjског блага, на подручjу коjе представља истински драгуљ природе.

Национални парк "Сутjеска" jедан jе од наjвредниjих туристичких бисера Републике Српске.

Тренутно, "Сутjеска" има 400 лежаjева, у трокреветним собама недавно реновираног хотела "Младост" и Омладинског центра. Овдjе се налази и одличан спортско-рекреациони центар, са наjвећим отвореним базеном на Балкану.

Некадашњи бисер Тjентишта - хотел "Сутjеска" готово jе уништен и његова санациjа захтиjева улагања од око два милиона марака. Његовом оправком, гости Националног парка имали би на располагању jош 170 кревета.

- Наши планови су велики. Jедан од наjважниjих и наjхитниjих проjеката jе санациjа оштећеног и запуштеног Музеjа Битке на Сутjесци. Неопходно jе и чишћење и обнова других споменика, посвећених биткама из Другог свjетског рата. Ту су и проjекти еколошки здраве хране, jер се на падинама Зеленгоре, Маглића и Волуjака, налазе катуни и овчарници - рекао jе Радовић.

Према његовим риjечима, у плану jе и квалитетно унапређење угоститељских услуга. Радовић истиче да ће у 2008. години бити завршен проjекат "Ботаничке баште", коjи финансира италиjанска покраjина Ломбардиjа.

Наиме, на микропростору, од хотела "Младост" до споменика на Тjентишту, пренесене су аутохтоне биљне врсте из њиховог станишта у парку "Сутjеска" и оне ће, као огледна башта, служити научницима, ђацима и студентима, шумарима и биолозима.

Што се тиче санациjе оштећеног хотела "Сутjеска", казао jе Радовић, ниjе искључено ни давање концесиjа заинтересованим партнерима, jер су у оваj обjекат потребна велика улагања.

У стратегиjи развоjа Националног парка "Сутjеска", коjи се, однедавно, налази у породици Евро паркова, своjу шансу виде и у проширењу граница Парка на комплетну планину Вучево и кањон риjеке Таре, познате по рафтингу, што би доприниjело развоjу туризма, од кога на Тjентишту, пуно очекуjу.

Овдjе са надом гледаjу у Владу Републике Српске, коjа jе наjавила улагања четири милиона марака у "Сутjеску", од чега би половину новца обезбиjедила Србиjа.

Драго ТОДОРОВИЋ

ПУТ И СТРУJA

Броjни туристички оператери су заинтересовани за довођење туриста на Тjентиште, међутим, проблем пута Чемерно-Тjентиште их у томе спречава. Пословање Парка отежава и непоуздано напаjање електричном енергиjом, нарочито зими, што све скупа лимитира планове руководства ове установе.

ФЕСТИВAЛ

Недавно jе руководство Националног парка "Сутjеска" разговарало са руководством општине Фоча, те организаторима "Гуче" и "Егзит фестивала" о организовању "Фестивала чисте енергиjе" на Тjентишту. Ова културна, музичка манифестациjа, значаjно би промовисала природно и културно-историjско благо у "Долини хероjа" на Тjентишту.

ПЕРУЋИЦA

Сигурно наjвредниjи бисер у склопу Националног парка "Сутjеска" jе строго заштићени резерват "Перућица", jедну од риjетких сачуваних прашума у Европи.

Jош давне 1938. године, шумари су у сливу рjечице Перућице, у ували између Маглића, Волуjака и Сниjежнице, пронашли прекрасне букве, jеле и смреке, чиjа jе висина достизала више од 50 метара.

Године 1954. ово подручjе ставља се под заштиту државе као природни резерват.

Перућица има и jедно огромно благо - водопад Скакавац, коjи се у срцу прашуме стропоштава са 70 метара висине. У резервату jе све препуштено природи. Рађање, живот, умирање, поновно рађање, све се одвиjа без интервенциjе човjека.

_________________
conquering the darkest places