Da se mene pitalo, ja bih sve to uradila bez ijednog obicaja! Uzasavam se od obicaja. Obicaji su tu da se zadovolji raja, i da bude "zanimljivije" i da duze traje,ali to sve je jedno veliko nista. I uvijek ce se naci neko ko ce nesto reci ili biti nezadovoljan jer je dobio peskir manje ili jer mu nije ponudjena medena rakija, ili jer nesto nije uradjeno po obicaju iz njegovog sela...

Ma kakvi obicaji crni, zadnji put svadba krenula u jedan, a ja se tek u 6 alkohola dohvatio, fuj obicaji.

..

Za pocetak, striptizeta na momackoj veceri. Ili vise njih.

Sta konkretno mislis pod "obicaje"? Mislis na ono bacanje jabuke preko kuce, kradju mladinih cipela (da li ukrasti prije sale ili posle), jedenje meda, ko prvi mora u kolonu a ko zadnji, koliko "peskira" se kiti na djevera a koliko na kuma, da li i kumovi i kumini roditelji moraju biti nakiceni do zuba sa peskirima, priglavcima i ostaliim... ?
Kad sam ja imala svadbu, moji roditelji su bili toliko okupirani tim obicajima, svako je dolazio sa strane i govorio "ovo morate ovako , ovo morate onako, red je obicaj je...sramota ako to ne uradite...kod nas se to radi ovako" ... i sto ljudi sto prijedloga i stotinu obicaja. ( Jos ako su mlada i mladozenja iz razlicitog mjesta to onda dovodi do duplih obicaja i prijedloga.)
I to je sve dovelo jadne ljude do ocaja, a htjeli bi sve da urade 'kako treba' jer se 'tako radi' i da 'narod ne prica' i naravno da su zeljeli da sve ispadne perfekt. Tako da je mene mama moja dan pre svadbe zvala 50 puta "jer se plan promijenio..ipak cemo to uraditi ili trebali bi to uraditi tako i tako jer to tako ide..." ...sto je mene sve iznerviralo i dovelo do placa, i rekla sam im da oni 'ne moraju svaki obicaj uvesti u igru'..naravno da je to sve bilo dobronamjerno, i jedna svadba je jedan veliki dogadjaj i za roditelja i svaki roditelj zeli da to sve izgleda lijepo, da budu zadovoljni i mladenci i gosti i komsije, i tetke, i bake, i deke, i kumovi i nekumovi... pogotovo kod nas na Balkanu gdje je jedna svadba za roditelja veci dogadjaj nego za mladence.
Da se mene pitalo, ja bih sve to uradila bez ijednog obicaja! Uzasavam se od obicaja. Obicaji su tu da se zadovolji raja, i da bude "zanimljivije" i da duze traje,ali to sve je jedno veliko nista. I uvijek ce se naci neko ko ce nesto reci ili biti nezadovoljan jer je dobio peskir manje ili jer mu nije ponudjena medena rakija, ili jer nesto nije uradjeno po obicaju iz njegovog sela...

Ne znam sta tacno mislis pod obicaje, ja tipam na to, jer ja smatram da su to nasi standardni obicaji. Ako planiras/te uskoro svadbu, moj savjet je da se ne optrerecujete previse sa obicajima, ima vaznijih stvari od obicaja. Jedna svadba je jedna velika ceremonija cije pripreme kostaju mnogo zivaca, vremena, hodanja, novca... pa zasto traciti vrijeme na obicaje.

Joj sada me uhvatila trta, pa kontama šta ću, ima tu čitav spisak stvari za obaviti...Što se tiče vjenčanice ko to iznamljuje, treba li mi kuma išta donositi, kum, rodbina, ko donosi te torte, šta je sa bidermajerom koji je od svježeg cvjeća a šta je sa onim svilenim koji ostaje meni???? Htjela bi da se to organizuje ali da se ljudi ne bacaju u trošak...

Meni je ubjedljivo najgori običaj prodaja mlade. Jbt, kao da smo inventar koji se prodaje. 2,3 kamile ili 2,3 krave... I još sam bila na jednoj svadbi gdje se posvađaše oko para za tu prodaju! Uffff!!!

Meni je ubjedljivo najgori običaj prodaja mlade. Jbt, kao da smo inventar koji se prodaje. 2,3 kamile ili 2,3 krave... I još sam bila na jednoj svadbi gdje se posvađaše oko para za tu prodaju! Uffff!!!

Zasto imam osjecaj da si ti to malo prebukvalno shvatila?

Da i to sto kazes. Mene je brat prodao za 300 evra. A koliko sam mu valjala u zivotu, pa to se ne moze platiti.