banjalukaforum.com

i dok su plesali na podiju, osjetio je da mu srce ubrzano kuca, blizina njenog tijela ga je izludjivala. Ni sam nije znao kad joj je rekao: zelim te.
Ocekivao je da ce se udaljiti, udariti mu samar, ali ona ga je samo pogledala ravno u oci i nasmjesila se: i ja tebe zelim.

Uzeli su se za ruke i izasli iz kafica i pozvali taxi.

taxiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
ali ovaj prodje

Mora da ga hamo Hapic vozi.

on opet dize ruku

Ali mu je vec odavno nesto podignuto ali je vjesto krio svoim kaputom.

Taxija niotkud..kao za inat kisa poce da pada, sa Manjace se cula potmula grmljavina i letnji pljusak je padao na Banjaluku.
Sakrili smo se u jednom haustoru, pricali smo tiho i neupadljivo, cak je i neka bakica cutke prosla pored nas ( ko zna sta je mislila). Ponudio sam jo da odemo peske na sta je pristala, iako joj nije bilo lako u njenim stiklama.
Stali smo ispod jedne svetiljke i zagledao sam se u dubine njenih ociju, u tu lepotu, a ona kao da je osetila i pocela da se crveni. Kada me je prvi put poljubila sklopio sam oci zeleci da potpuno osetim te njene medne usne...

Uzvratio sam joj poljupce, zagrlio sam je, kao da ce je neko oteti, da je necu vise imati. Cijelo tijelo mi je drhtalo. Ona se tada izmace i rece mi : ne, nemogu ovako. Ovo je pogresno. Ja ne smijem da te volim. Vidio sam joj suze koje su se kao kristali slijevali niz njene pokisle obraze. Izgledala je bozanstveno. Prenuo sam se i sjetih se rijeci koje mi rece. Nisam shvatio, zacudjeno sam je gledao. Uhvatio sam je za ruku i upitao je zasto?

-Jer...
Kraj nas je protutnjao Moskvić sa odvaljenim auspuhom, ništa je nisam razumio.
Ona se okrete i potrča. Dao sam se u trk za njom. Brza mala, mora da nešto trenira, pomislih dok sam polako ostajao bez daha. Moraću da počnem s nekim programom treniranja. Inače će mi svaka cura pobjeći ovako. Stadoh i i okrenuh se nazad. Stavio sam ruke u džepove i počeo da zviždućem. Kad iza ćoška izleti ta mala i zabi se u mene.
-Predomislila sam se- reče s anđeoskim osmjehom na usnama.

-Da odemo na još jedno piće?
-Može?
-Koga si videla u Moskviću kad se onako prepade?
-Nisam nikog videla, nego sam te samo malo testirala možeš li trčati kao ja.
-Ih, jes ti neka Ruska šala - on će.
-Ja sam bila pobednica na malim olimpijskim igrama i osvojila sam pehar za našu mesnu zajednicu, ona će.
-Trčim i ne osvrćem se. Tu se ona seti romana za decu "Ne okreći se sine".
Ipak ona ne pomenu knjigu.
Zanimljivo ali i on se seti knjige za decu "Vlak u snegu". Ni on ne zna što, al' je se seti. Tek toliko da se uveri da mu pamćenje radi.
Hodali su polako. Al sigurno. Bili su gordi a, Boga mi, i ponosni.
Kiša opet poče padati, ali njima nije trebao kišobran. Što mokriji to sretniji. Priželjkivali su da naiđe još koje auto i dobro ih zalije.
Smetao joj je šal na vetru pa ga ona opet stavi u njegov džep.
Vratiše se u poluprazan kafić gde se Pablo muvao za šankom oko Dragane i nešto joj šaputao u uvce. Verovatno joj je šaputao da je mnogo lepša od Dragane Mirković, tj. da je ona bila pljunuta Jelenka Karleušanka tako da je naš Pablo imao na umu samo dve stvari. A ko i ne bi. Muzika je bila predivna i umilna tj. pevao je Aca Lukas kao da peva pesmu svog života. Jedan zaljubljeni par u ćošku je plakao. Od sreće.
Eh Aco Aco šta nam radiš Aco. Ko te izmisli Aco sve mu se pozlatilo.
I tako pevao je Aco:
"Na stolu ostavi mi cvet
da mi na tebe mirise.
Kartu za let
na onaj svet.
Punu saku olova
i nesto protiv bolova.
Na podu suzu ostavi
da me na minut prevari
da odlazis iz ljubavi
I punu saku olova
i nesto protiv bolova."
To nikog nije u srce diralo pa zatražiše da im puste nešto drugo. Pa od Ace, od koga bi drugog.
Njih dvoje je samo ćutke sedelo. Ko dva pokisla miša. On joj je milovao ruku i maknuo nemirni pramenčić kose koji se takodje bio uznemirio po ovoj kiši. Sreća pa joj je maskara bila vodootporna.
A Aca peva li peva....

(Ako vam se ne svidja molim vas zahtevajte da obrišem, došlo mi malo da se zezam).

_________________

Moram ti nesto priznati- rece ona malo drhtavim glasom, jer grijanje nije radilo, a od silne kisetine odjeca joj se lijepila uz tijelo, smrzavala se.
On nista ne rece, mislio je samo na to kako da je odvede nocas kuci.
Cujes li me?- povika ona , vec pomalo ljutito.
Cujem te Adrijana- rece on
Ali nocas nemoj nista da govoris, pusti me samo da uzivam u tebi i tvojim ocima.
Moram ti priznati- rece ona i ustade.
Gdje ides?- uplasi se on . Opet ce mi pobjeci, pomisli, i odmah ustade za njom. Uhvatio ju je za ruku, nedavsi joj priliku da ponovo pokusa.
Onaj u Moskvicu.... to je, to je- zamuca ona kao malena djevojcica.
Djole se cuo u dubini kafica "ne lomite mi bagrenje...."

...je bio moj tata i veoma je strog. Smatra da je za mene sad mnogo važniji moj fakultet nego momci...

A Djokili pevuši:
...Okopnice moj otisak na tvom jastuku...

... Tek u jesen otkriju se boje krošanja
Sve su slične u leto zeleno
Naposletku ti si dobro znala ko sam ja
Čemu suze lepa ženo?

Ruke su im bile ledene a srca vrela. Čela su im bila isto vrela. Ma sve im je bilo vrelo (mislim, osim ruku).

_________________

Pablo poče da izbacuje fazone na račun svoje obdarenosti, namigujući Dragani. Ona se kikotala dok je sipala kafu nekom čovi. Kafa se prosu, čovjek skoči kao oparen.
-Šta ti je?
-Jao, izvinite molim vas, nije bilo namjerno.
-Materi se izvinjavaj, gusko jedna!
-Evo, obrisaću vas.
Djevojka poče da se smijulji. Palo joj je na pamet da je Sandrin mali sad uistinu mali. Poslije kiše i zime. Vjerovatno je bio veličine smokija, ili kikirikija. Kad se sjetila kikirikija i vidjela Sandru koji je nastojao da izgleda ozbiljan onako mokar počela je nekontrolisano da se smije.
-Šta je tebi smiješno?
-Ma, ništa, ha ha ha ha, ništa, izvini- jedva uspjede da se kontroliše.
-Ama, kaži i meni da se i ja smijem. Je li neki vic?
-Nije vic, nešto bezveze mi palo na pamet.
-'ajde kaži, smiješ se onom čovi, sigurno.
-Jeste, došlo mi smiješno.
A Pablo ode do džuboksa i pusti svoju omiljenu pjesmu. Caki, caki, cale, kupi mi sandale.... odjeknu u kafani. Radio je u pozadini grmio: .ebite se fudbaleri, igrate k'o penzioneri....
Sandro se malo zamisli nad ovom situacijom i odluči da je vrijeme za odlučnu akciju. Sutra će sebi da kupi fen, ne može više ovako. Sad nema čime da se osuši. I praće ručnike redovno, od sada.

Slušaj Pablo, imaš li kakvo grejanje da nam uključiš ili ćemo se igrati indijanaca i naložićemo ti vatru u kafani - doviknu jedan gost iz grupe, koja je izgleda i svratila u kafić da se ogreje. Dragana se isturi sa svojim dekolteom, nasmeši se svima govoreći: Oćete da vam svima podelim po jedan fen i Ambasador deku ili da vas privijem na grudi?
Pablo, malo omamljen zvukovima omiljene pesme, a malo Draganinim cvrkutanjem, povika: Može vruća rakija za sviju? Svi se obradovaše toj ideji.
Kiša prestade da pada.
- Sva si mokra...nahladićeš se... stanujem tu iza ugla 'ajde da se malo osušiš.
- Pa i ti si mokar.
- Pa, dobro i ja ću se sušiti. Prvo ti. Pa onda ja...
On pomisli: šta ću ako joj se ne svide moje bokserice sa Pajom Patkom. Ubiću Patka namrtvo, nema druge.
Ustadoše posle nabrzinu popijene rakijice koja im se spusti i u noge i u sve ostalo, samo ne u želudac.
Dragana i Pablo ostadoše kao u čvor svezani i priljubljeni. Da gazda naidje podelio bi im smesta radne knjižice.
Vetar im grunu u lice. Priljubiše se jedno uz drugo hodajući...

_________________

-Je li, Sandro, što se ova bandera krivi ovako?
-Napila se, sigurno.
-Kud je svijet krenuo, pa kako?
-Znaš, kad cuko mora da radi pi-pi, on nađe drvo, banderu ili tako nešto. A ovu je sigurno zapipila neka gradska funjara, pa joj malo udarilo u glavu.
-Nisam znala, ej, pazi, evo udariće nas zgrada. Ha ha ha ha ha
-Baš si blesava, nije zgrada već je... Joooj
-Srce, pa gdje si?
-Ej, daj mi ruku- prozbori Sandro koji je udario u pijanu banderu.
-Eh, čuvaj se pijanih bandera. A gdje je taj tvoj stan?
-Juče je bio ovde. Uhuhuhuhuuuuu Kunem se da je bio ovde- jedva procijedi Sandro, sa suzama u očima.
-De, de, nije tako strašno. Naći ćemo mi njega, ili on nas. Biće sve u redu.
-Ne shvataš, paaataaaaaak buhuhuhuuuuu
-Koji patak?
-Paja.
-Imaš patka?
-Daaaaaa, buuuuuuu.
-E svašta. Pa gdje ga držiš?
...

...Tako krivudajući i šetajući oko zgrada koje su izmicale sve zajedno sa banderama, stigoše do ulaza zgrade u kojoj je stanovao.
Očekivao je da će se ona nećkati, ali izgleda Pablova šljivovica je učinila svoje. Ona čak postade veselija i življa. Jedino je on proklinjao u sebi Diznija koji morade baš Patka da nacrta i izmisli. Zamišljao je kako da brzo šmugne u kupatilo i baci te proklete bokserice u korpu za veš i omota oko sebe samo peškir, ali se i plašio njene reakcije, da li će joj se to učiniti preslobodno. Iako je priželjkivao da bude slobodna i strgne peškir s njega. Pa ni Adam se nije nikoga stidio. Mislim od Eve i ono par majmuna. Eh, kud ne drmnu još jednu šljivu bar bi mu se sad lepo smantalo. Bar bi na patka zaboravio.
Eh..taj patak dosadni! Lift nije radio. Penjala se uz stepenice i on je gledao u par bajnih dugih nogu i čuo je zvuk njenih štikli koje su odzvanjale: pa tak pa tak pa tak...

_________________

-A...ovaj...voliš li ti crtiće?
-Hi hi hi, volim.
Sandri laknu, možda će to sve da ispadne i simpatično. A i ne misli dugo da ostane u tim gaćama. Sutra će da kupi one sa Betmenom, to je mnogo više cool. Posmatrao je pažljivo malu kako maršira ispred njega. Samo da Paja sve ne upropasti, samo da ne upropasti, samo da ne upropasti, .... Ponavljao je do besvijesti, misleći da će to da ukloni maler.
-Na kojem spratu živiš, srećo? Umorila sam se.
-Joooj, pa prešli smo dva sprata više. Izvini, malo sam se zanio.
-Jel' ti to mene zezaš?
-Ma, izvini, nešto sam se zamislio.
-Jes' ti normalan, majke ti?
-Ej, častiću te večerom super kuvam.
-'ajde, da vidim i to. Reče ona, kontajući da je isuviše umorna, mora malo da prisjedne. Simpatičan je momak, jeste lud, i pijan, i prljav, i... Gdje sam ja noćas završila, cccc. Pomisli u sebi.
-Aha, evo mojih vrata. Ključ! Gdje mi je ključ?- Poče Sandro da se preznojava.
-Sjetio sam se, ispod GAJBE!- uskliknu.
Sandro je držao jednu gajbu kraj vrata, a u gajbi sve i svašta. Smeće uglavnom. On posegnu za gajbom, kad iz nje iskoči najveći crni mačak kojeg je ikad vidio.
-Joooj! Odskoči on i poklopi svom težinom onu svoju malu.
-Joj! Miči se sa mene- Jedva prostenja ova.
Sandro malo iskoristi gužvu da 'ispipa situaciju'
...

Posle 'ispipane situacije' utvrdiše oboje da je uglavnom sve na svom mestu, čak i ključ uđe u bravu od prve. Nadjoše se u predsoblju i ona odmah primeti jednu manju sliku na zidu.
- To je moj prvi pokušaj. Moja grafika, reče on malčice se šepureći.
- Veoma lep prizor, baš mi se svidja. On pomisli da joj kaže: Tvoja je, možeš je zadržati ako te raduje, ali ona progovori:
- Nedavno sam svoju sobu preuredjivala i skinula suvišne postere, ali, obećaj mi da se nećeš smejati sad kad ti kažem ovo: Zadržala sam jednu veliku uokvirenu sliku-poster na kojoj je Paja Patak. To je moj omiljeni junak.
On je zgrabi i podiže uvis, stade je okretati po malom predsoblju.
- Hej, polako, polako da se skinem, ona će polako ga ljubeći.
- Morali bi se prvo tuširati.
-Zajedno?
-Kako ti hoćeš?
-Kako ti hoćeš?
-Kako ti ho...
-Kako ti...
-Kako...
-Ka...

(...šta je bilo u kupatilu...mislim..pojmaaaa nemam. To samo kupatilo zna..tj. ne zna, hoću reći zna....zapravo ne zna...)

http://mitglied.lycos.de/christakar/fan2.htm (..a muzika je svirala...uključite zvučnike...blue, popravi to pa da čuješ...)

_________________

_________________