banjalukaforum.com

Realnost, odnosno ono sto nas okruzuje, to cesto ume da zaboli, tacno. Nekog manje, nekog vise, nekog puno, ali vise manje svakog ume da zaboli realnost. Ako naravno trpi njene neposredne posledice. U konkretnom kontekstu ljude sa hendikepima sasvim sigurno mora da zaboli realnost jer ta realnost se direktno reflektuje na nase svakodnevne zivote, na nase zelje, na mogucnost ostvarenja zelja i koliko toliko kvalitetnog i normalnog zvota. A ljubav, seks, veze, brak su deo tog normalnog ljudskog zivota, deo koji ljude cini kompletnijim, uz sve ostalo, naravno. Nemogucnosti i prepreke u ostvarenju th zelja, dovode do osecaja manje vrednosti, pa i kompleksa. Ljudi zive unutar drustva u interakciji jednih sa drugima jednih prema drugima, i ako je stav okoline o osi sa zadrskom kada su u pitanju veze, onda je prirodno da ce i osi imati povratnu zadrsku i prema okolini a i prema sebi samim. Govorim naravno o strahovima, odbojnostima, predrasudama okoline(u koje svrstavam jednako i predrasude zdravih prema osi i predrasude osi prema osi). I sve to zajedno dovodi do stvaranja kompleksa. Nik je npr naglaso da je jedan od 'kljucnih segmenata za uspeh' da se i posle puno neuspea nastavi sa daljim pokusajima. Dalje, on kaze:'ako jednom dva puta tri puta...ne uspemo ili cak ako hronicno ne uspevamo, da li to znaci da smo 'neuspesni'? Pa dalje kaze, 'mozda to znaci samo u tom momentu, al na duze staze, svaki neuspeh je zapravo jedan korak blize konacnom uspehu'. Ne znam, nije bas jednostavno primeniti na sebi i u svakoj situaciji ovu filozofiju...jer cesto covek neuspeh dozivljava kao deo sebe, jer neuspesi su stvarni. Dakle, ako neko nema uspeha sa zenama, to ne mora da znaci da po svaku cenu i uvek postoji greska u nama, vec je mozda zaista i do tih devojaka, do njihovog nerazumevanja prema problemu, predrasuda, strahova, i nedostatka sirih pogleda. Ali, isto tako, ako devojke, zene nece u vezu ili brak sa hendikepiranm muskarcima(mislim na one koje zaista nece, ne zele, ne smeju...itd), ne znaci da su sve one 'lose osobe', vec naprosto to je pitanje odabira. Kao sto ni zene koje udju u takve veze ne ulaze bas sve iz ljubavi, ali ne ulaze sve ni iz interesa, ili eto nekog sazaljenja.

Pa dobro, onda si ti u manjini. Ako pogledas Nikova predavanja iz 2007 godine, vidjeces da on ima probleme da nadje zenu i govori kako do tad nije uspio, ali da se nada da ce se u buducnosti to desiti kao sto se i desilo.
S druge strane, vidimo puno mangupa po ulici da vode za rucicu zgodne ribe.
Naravno, ne znaci da su oni sretniji i te ribe sa njima sretnije, samo kazem kako je privlacnost veca.




Ne mogu ja znati je li ili nije. Vjerovatno nebi bila sa njim da je neki "obican" invalid, da nije poznat i da je siromasan, a mozda i bi. Siguran sam da velika vecina zemskih nebi.
Zato joj se divim jer je izabrala njega iako je mogla izabrati nekog sa svim.
Znaci da ipak ima u njoj nesto duhovno i da gleda na neke neprolazne i vjecne stvari.

_________________

Filozofija...

Rocky, mislim da Nicka posebnim čini to što nije gubio duha, što je sačuvao vedrinu i nadu uprkos mnogim porazima, nije se predao kompleksima i pesimizmu. A razlog za to ja vidim opet u njegovim izlaganjima da mi nismo greška, da jesmo vrijedni. Mislim da je tebi najvažnije da sačuvaš taj afirmativni stav, prije svega prema sebi, pa onda prema životu, i proviđenju, znači da ne gubiš nadu i ne posmatraš sebe kao nekog manje vrijedmog samo zato što nisi našao srodnu dušu. Baš zato Nick jeste tu da nam posluži kao uzor, model-primjer da nikad ne dižemo ruke od sebe. Siguran sam da su Nickova nada i pozitivna osjećanja utemeljeni u njegovoj vjeri u Boga i vjeri da Bog ne čini greške, a ako mi lično možda ne možemo naći u sebi tu vjeru u Boga, možemo vjerovati u njegov živi primjer.
Složićeš se da ne smijemo dozvoliti sebi da nas kao ličnost označe neki porazi, da dominiraju nama, jer ako neuspjehu u jednom polju dozvolimo da nas žigoše kao ličnost, moramo se zapitati da li smo mžda previše determinisani time, da kao ličnost nismo možda siromašni, i da na tome poradimo (ovo govorim uopšteno, ne mislim da si ti takav). Znam osobe koje su zašle u godine, nisu se ostvarile na ljubavnom planu, i danas taj "nedostatak" ruinira njih kao ličnost, imaju napade psihoze i patološke iracionalne mržnje prema osobama koje su ih "izdale" u prošlosti.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Ne mogu ja znati je li ili nije. Vjerovatno nebi bila sa njim da je neki "obican" invalid, da nije poznat i da je siromasan, a mozda i bi. Siguran sam da velika vecina zemskih nebi.
Zato joj se divim jer je izabrala njega iako je mogla izabrati nekog sa svim.
Znaci da ipak ima u njoj nesto duhovno i da gleda na neke neprolazne i vjecne stvari, ali velika vecina nije kao ona vjerovatno.

_________________

Filozofija...

Jelly, onomad si bio kategoričan, sada si malo smekšao stav. Moja poenta je onomad bila da mi jednostavno ne znamo njene razloge i zato ne možemo iznosti apsolutne tvrdnje. Naravno, u prilog tome da je ona iz ispravnih pobuda pristala na brak sa Nickom govori upravo to što si i ti napisao, da je ona moglA izabrati zdravog milionera, a ipak je izabrala baš njega.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Neki ljudi pazljivo biraju partnera a neki ulijecu u veze samo da ne bi bili sami. Sve je to razlicito od covjeka do covjeka, od godina do godina i od situacije do situacije. Ne biramo istim nacinom partnera u 18., 28. ili 38. godini. Da li bih ja licno mogla da zivim sa covjekom ciji zagrljaj nikada ne bih mogla osjetiti, ne znam. Ne mogu to reci iz ove perspektive jer se nisam nasla u toj situaciji. Svaki drugi hendikep mi ne bi bio takav problem koliko da nema obe ruke, sto opet ne znaci da ga ne bih mogla voljeti. I glupo je da mi ovdje nagadjamo sta i kako i da se ubjedjujemo ko sta bi a ko sta ne bi i ko je fetisist ili nastran.. moja poenta je da, ako bih naisla na covjeka koji ima odredjeni fizicki nedostatak ili invalidnost, a da mi odgovara kao covjek - ne bi me odbio njegov hendikep. Ako ne moze on da radi, mogu ja! A u zivotu nije sreca samo u uzimanju.. mnogo ljepse je davati.

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Slozicu se ja, samo slozices se i ti da to bas nije jednostavno izvesti. Znas, ljudi bivstvuju, postoje u interakciji sa okolinom, sa svojim zeljama, planovima, kao i sa mogucnostima,nemogucnostima. I ako je nekom jako bitno da se u necemu ostvari, ne mora to biti samo ljubav, vec bilo koji segment, onda je sasvim logicno da cemo biti u tom segmentu determinisani, ponekad i opsesivno. Pretpostavljam da si i sam barem nekad u zivotu imao nekih zelja u kojima si gotovo opsesivno bio posvecen i determinisan. U smislu da nisi mogao na nesto drugo misliti, da se nisi mogao smiriti dok tu zelju(ili zelje) dok taj segment nisi ostvario, upotpunio, odnosno do se u tom segmentu nisi osetio ostvarenim? Iskreno, tesko mi je poverovati da svako od nas barem jednom nije imao takve faze(barem faze) i takve jake zelje, u zivotu. Nebitno da li smo zdravi fizicki ili smo hendikepirani. Ljudi smo, a to znaci da u nama ima i sujete, egocentrizma, zelje da uspemo sto vise, da se osetimo ostvarenim sto vise, da svaki zivotni segment pokrijemo uspehom, osecajem uspeha...itd S'tim sto je kod ans koji smo OSI tao jos vise izrazeno, ta moguca opsesija necin, ta determinisanost necim, verovatno iz dva kljucna razloga: prvo zbog na samih jer teze uspevamo da to u sebi prebrodimo i prihvatimo, a zatim i zbog najcesceg negatorskog stava okoline kojom smo cesto izlozeni. Snaga u coveku, ia vise slojeva, mislim. Razliciti su slojevi ljudske snage i ljudske reakcije na okolinu, na stav okoline i u interakciji sa okolinom. Ne, nije to samo ono Nikovo 'snaga dobre, pozitivne volje i snaga cistog duha', vec i snaga sujete barem ponekad, snaga inata barem ponekad. Pa ako bas hoces iskreno, i snaga prezira prema onima koji imaju predrasude, zadrske, odbojnosti. Ili koji bi da nas omalovaze, ili slome(naravno ovo govorim o nekoj krajnjoj negativnoj percepciji koja se kod mnogih invalida i uopste kd mnogih ljudi moze pojaviti taj neki cudni osecaj 'zrtve', u odnosima sa okolinom). Mozda je ogorcenost izraz siromastva u duhu i u licnosti, verovatno jesi u pravu. ali zivot prosto nekad dovede do toga da i ogorcenost postane oruzje u motivaciji. Da, zvuci bizarno znam, cak i kontadiktorno, ali i prezir je jako oruzje u uspehu. Ili barem u motivaciji ka uspehu. Ne kazem da je prezir dobar, i trudim se maksimalno da ga odstranim. Ali naidje, naidje ponekad. Ne, ne mislim da je to 'mrznja'. Mrznja je nesto drugo, to je zaista vec patologija, kada nekom zelis lose, ili mu radis lose. Mrznju nikada nisam osecao, nikad. Ali razocaranje, ogorcenost, prezir, priznajem, to sam vise puta u nekim fazama osetio. Ne, ne ponosim se time, ali nije me ni sramota da priznam. Sada tih losih faza imam sve manje, na srecu. Ali, neka opsesivnost sa nekim zeljama, ostaje. Ko zna, mozda cu vremenom uspeti i te determinisanosti, opsesivnosti da se otarasim. Mada, s druge strane ako ne bismo imali zelja pa cak onih opsesivnih, sta bi nas u zivotu pokretalo na akciju? Nekada je i fanatizam koristan podstrekac, da se nesto uradi, da se nesto psotigne, realizuje. Naravno, u dozama. Isto tako, bih da me shvatis pogresno, nemam nameru da svoje licne zelje i opsesije ili mozda slabosti svog karaktera projektujem na sve ljude oko sebe, ali ipak zaista verujem da smo svi mi vise manje slicni po cisto ljudskoj liniji, dakle nismo idealni. Cak mozda u nama, ljudima ima vise mana nego vrlina, mozda. Iako Nik kaze da covek sam sebi moze biti najveci problem, odnosno niko nas ne moze toliko ubiti u pojam i negativno iscrpeti kao mi sami sebe. Tako da... ako si mozda i pomislio kako sam ja bez nekih vecih ljudskih karakternih mana, varas se.

Sve stoji sto si napisao, velika energija ulozena u nesto da se dobije je OK. Ali govorio sam o stavu prema porazima. Mislio sam reci da ne smijemo dozvoliti da nas razocarenja markiraju za citav zivot. Naveo sam primjer osobe koju sam dozivio kao ispunjenu iracionalnom mrznjom, pataloskim bijesom koji cak usmjerava na neduzne osobe zbog neispunjenih ljubavnih planova, to ju je markiralo za citav zivot. Tad sam vidio gdje moze zavrsiti osoba koja ne moze da prihvati neke cinjenice, i nakon tog iskustva bih savjetovao svakome da "bude sretan zbog onoga sto ima", kao sto kaze Nick, a ne da dovodi sebe u stanje da mozda izgubi razum zbog razocarenja.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.