За почетак мислим да би тема могла и у политику, али нека је засад овде, ако крене нека озбиљнија прича пребацићу је.
Што се тиче саме теме, да сагледамо прво чињенично стање:
Службени назив Аутономна Покрајина Војводина, у саставу Републике Србије.
Обухвата површину од 21.506 км2 (поређење: Р.Српска је 25.053 км2), број становника према последњем попису износи 2.031.992 што је 21,6% укупног становништва Републике Србије.
Кроз скорију историју српско становништво је било већинско (навешћу само неке године):
Попис 1880.Срби ------- 416.116 --- 35,5 %
Њемци ----- 285.920 --- 24,4 %
Мађари ----- 265.287 --- 22,6 %
Попис 1921.Срби -------- 526.134 --- 34,7 %
Мађари ----- 370.040 --- 24,4 %
Њемци ------ 333.272 --- 22 %
Попис 1948.Срби ------- 841.246 --- 50,6 %
Мађари ---- 428.932 --- 25,8 %
Попис 1991.Срби ------- 1.151.353 --- 57,2 %
Мађари ---- 340.946 --- 16,9 %
Попис 2002.Срби ------- 1.321.807 --- 65,05 %
Мађари ----- 290.207 --- 14,28 %
Као што се види из ових горе података, број Мађара се последњих година смањује а у исто вријеме број Срба расте а самим тим и процентуални удио у укупном становништву.
У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби. Мађари чине већину становништва у шест општина на сјеверу покрајине (Кањижа, Сента, Ада, Чока, Бачка Топола и Мали Иђош), Словаци чине већину становништва у општини Бачки Петровац, док су град Суботица и општине Бечеј, Врбас, Бач и Ковачица етнички мјешовите. Други бројнији народи Војводине (Русини, Румуни, Црногорци, Буњевци, Хрвати, Чеси) чине већину становништва у појединим насељима, док Роми чине већину становништва у појединим градским четвртима и формалним приградским насељима.
Картографски то би изгледало овако:

Елем неки закључак би био, са погледа демографског развоја становништва Војводине, Мађари као главни претенденти и заговарачи могућег отцјепљења Војводине немају никаквог упоришта, за разлику од Арбанаса на Космету. Друга веома битна чињеница је та да Војводина традиционално представља снажно емиграцијско подручје, првенствено становништву са простора Р. Српске и Космета, што још више побољшава демографску ситуацију у корист српског национа. Други и пресудни фактор у овој причи је политика, и то српска политика, јер само од Срба и српске политике зависи будућност Војводине.
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!