A evo i drugog objasnjenja :
Citiraj:
staroslovenska rec za plavo (jos uvek u upotrebi u Bugarskom, i ponekad se potkrade kod nas) - sinje (kao "sinje more"). Oznacava bilo koju plavu. Modro je se odnosi na tamne boje (not necessarily plave, nasi preci nisu pravili preveliku razliku).
Elem, sinje je dakle boja mora itd. "Plavo" je bilo nebo, ali ne zato sto je "blue" nego zato sto je svetlo. Oblacno, tmurno nebo nije bilo "plavo" nego modro.
Dakle, prva upotreba "plavog" se odnosila na "svetlosni kvalitet" necega, te odatle i u nekoj od epskih pesama (pretkosovski ciklus,nemam pojma koja pesma) - se "plavi polje zita". (I tu dolazimo do najblize reference "blond" kosi).
I tako, u jednom trenutku prestadosmo da razlikujemo oblacno od neoblacnog neba, pa sve nazvasmo plavo, ali opet sacuvasmo i znacenje svetlo za kosu.
i jos
Citiraj:
Praslovenski oblik *polv6 (šestica označava poluglasnik), od čega je i nastalao pridev plav, vezuje se za indoevropski koren *pol- (lat. pallidus, nem. fahl), a za njega je karakteristično da označava: blede, neizražajne boje (u rasponu od svetlo žute do beličasto sive). Na primer, nekada u ruskom je *polv6 označavao sivkastu, žućkastu boju (prljavu, jelte)
U toku razvoja jezika, postepeno su marginalizovani starije lekseme: sinj i modar, pa je ostao prazan prostor u sementičkom smislu za označavanje plave boje. Tu "rupu" je onda popunio pridev plav.
Poseban problem je što se danas za žutu kosu kaže da je plava, a za žutu kapu da je žuta. Izgleda da se u mentalnoj predstavi (mentalnom leksikonu) drugačije posmatraju boje kose od drugih boja. Ovaj primer se često navodi u lingvističkim priručnicima da bi se pokazalo odstupanje jezika od logike, tj. o postojanju jezičkog principa. (F. de Sosir je rekao da u jeziku nije važno ono što se izgovara koliko ono što se pod tim podrazumeva.)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
...
