majlili je napisao:
ja licno, imam bas lose iskustvo sa crvenim krstom. u ratu smo mama i ja sakupile dosta stvari i hrane i otisle tamo da damo, a neki lik sto je prikupljao, uze stvari, pa prebira, ono sto mu se svidjelo hrane i garderobe skloni u stranu, a ostalo pozva neku zenu, da kao stavi u neku sobu sa prikupljenim stvarima.. ladno je uzeo sebi to malo bolje.. moja mama pobjesnila.. nekako smo htjeli da to ode nekom kome je nephodno, jer je bilo dosta izbjeglih, bila je zima, a on fino razvrsta sta ce sebi a sta ostalima...
mislim da cu otici u dom pa dati tamo.. to mi je najbolji prijedlog.. niko mi ne garantuje da ni tamo nema toga, ali ipak cu otici..
Који је то коњ из црвеног крста. Али у рату је владало безакоње и национализам, вјерујем да није сад тако иако појединаца има. Ја би да сам био на вашем мјесту узео те ствари назад кад је то урадио и дао би неком на улици, јер тад је било по улици и свугдје избјеглица. А што се тиче данас, имаш доста невладиних организација које се баве хуманитарним радом, често имају промоције на улици а и на интернету нађи, њима је свакако потребна помоћ јер имају доста људи којима је потребно. Прочитах да се број који се храни у јавној кухињи стално повећава, а и одјећа је скупља од хране па је више угрожених вјероватно.
Што се тиче дома Рада Врањешевић, мислим да они добијају довољно помоћи. Мислим да су најугроженији тренутно они који пуне 18 или 20 година јер их тад из тог дома избацују на улицу и препуштају судбини. Срео сам неколико таквих, људи заиста не знају шта да раде него постану бескућници и спавају на улици јер кад напуне одређен број година избаце их на улицу без игдје ишта. Тако да је по мом мишљењу тренутно то најугроженија категорија.