Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Najčešće se zaposedaju dugo vremena prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna. Postoji urbano skvotiranje, tj. useljenje praznih prostora, i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje.

Skvotiranje može biti sredstvo preživljavanja kao i politički čin. Neki skvoteri smatraju da zauzimanjem praznih stanova upražnjavaju svoje pravo na preživljavanje. Sa druge strane, odbijajući da plate kiriju, skvoteri se odupiru sticanju profita na smeštaju. Skvoteri smatraju da je duboko pogrešna ideja da pristojan smeštaj može imati samo onaj ko plati i veruju da je to osnovno ljudsko pravo, koje nije na prodaju. Ideja skvotiranja podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine, koja ne znači njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene svemoći i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na zajednicu. Skvotiranje pruža priliku za uspostavljanje raznih inicijativa, bez prevelikih resursa i nepotrebne birokratije.

Skvotovi se najčešće koriste za stanovanje ili kao javni prostori tj. društveni centri, a neretko se njihovi sadržaji preklapaju – oni su i mesta za život i prostori za ispoljavanje društvenosti. Nekada bezimene zgrade, skvotiranjem postaju kultna mesta za omladinu u kojima zaživljavaju razne inicijative kao što su besplatno prenoćište, besplatna radnja, besplatna vegetarijanska hrana, alternativna biblioteka, računarski centar sa slobodnim softverom, infošop, sitoštampa, štamparija, izdavanje fanzina i časopisa, slobodni radio, politički kolektivi, prostor za sastanke i okupljanja, prostor za svirke, nekomercijalni kafići, zadruge, umetničke galerije, pozorište, bioskop, pravno savetovalište za emigrante, ženski centri, radionice za bicikle, razne radionice, grupe podrške i terapijske grupe, vrtići, alternativne škole, itd. Skvotirana zemljišta se pretvaraju u obradive površine na kojima se uzgaja organsko voće i povrće. Ipak svaki skvot, pre ili kasnije, prestaje da postoji (iseljenjem ili legalizacijom), pa je privremenost bitno obeležje skvotova. Mnogi skvoteri se protive legalizaciji jer se u tom slučaju skvot mora prilagoditi datim okvirima, stvara se dodatni trošak pa se neki stanari moraju iseliti ili raditi za kiriju, a aktivnosti skvotera moraju biti konformirane.

Pa za shta ti treba mishljenje??

kako bi vas stav bio da, recimo, imate skvotere u svojoj ulici?

ja bih skvotirala onu kucu na cosku...tj..preko puta ivo andric skole... onu sa ogromnim dvoristem...uf..ne bi me mogli izbacit..nema seme

ja bih skvotirala onu kucu na cosku...tj..preko puta ivo andric skole... onu sa ogromnim dvoristem...uf..ne bi me mogli izbacit..nema seme
nego..bas se pitam jel tog kod nas nema zato sto je malen grad i ljudi vecinom suvise konzervativni...ili zasto...
hm.u svakom slucaju super mi je skvotiranje... mislim zasto bi nesto zjapilo prazno..kad postoje ljudi koji tu mogu da zive..i mozda zeleeee

Sta se desilo sa ovom idejom ljudi?