banjalukaforum.com

Banjaluka - Prema podacima međunarodnih organizacija, četvrtina stanovništva u RS je blizu ili ispod linije generalnog siromaštva. Iako su zemlje u regionu odavno usvojile strategije za suzbijanje siromaštva, RS, kao ni BiH, do sada nemaju nikakav plan borbe protiv bede. Zvanični statistički podaci u RS govore da je petina stanovništva nezaposlena, a socijalnu pomoć prima 5.000 ljudi.
Međutim, u ta socijalna davanja ubrajaju se i ona za invalidsku i dečju zaštitu, nezaposlene i deo zdravstvene zaštite, pa realan broj siromašnih u RS niko ne zna. Stručnjaci kažu da su statistički podaci „frizirani“ jer nikome nije u interesu da se prikaže koliko je onih koji nemaju ni za koru hleba.
Opštinske kase su sve praznije, pa teže izdvajaju i za socijalnu pomoć. Imamo i najmanji imovinski cenzus za primanje pomoći od države u regionu - pravo imaju samo oni čija primanja po članu domaćinstva ne prelaze 41 KM. Taj iznos nije dovoljan ni za mesečne troškove za hleb, a relativna linija siromaštva po zvaničnoj statistici u RS je 350 maraka.

Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da zvaničnu statistiku o siromaštvu demantuje život.
- Otkako nas je zahvatila ekonomska kriza, nespremni smo da merimo siromaštvo jer je stanje zaista loše. Sindikat siromaštvo meri potpuno drugačije od zvaničnih statističara. Siromašni su oni čija su primanja ispod prosečne plate u RS od 778 KM. Samo za hranu treba oko 600 KM, a prosečna plata nije dovoljna ni za pola mesečnih troškova porodice - navodi Mišićeva.

Ona dodaje da su ekstremno siromašni oni koji su ostali bez posla, a nijedna statistika ih ne beleži. U prošloj godini 40.000 radnika je ostalo na ulici, a u ovoj već 2.500. Mišićeva kaže da su oni dokaz da je onih koji ne mogu da prežive mnogo više, a država im ne nudi nikakav spas. Ranka Mišić smatra da je jedini model da se izbavimo iz siromaštva strategija zapošljavanja.
Vlada RS tek nedavno je prezentovala nacrt strategije zapošljavanja RS do 2014. kojom se obavezala da će stopu dugotrajne nezaposlenosti smanjiti sa 68 na 55 odsto. Stopa zaposlenosti za mlade treba da poraste sedam odsto.

Denis Telić iz CCI, koji je učestvovao u izradi strategije kaže kako će budno pratiti da strategiju ne „pojedu“ izbori. Činjenicu da se u Ekonomskoj politici RS za 2010. nijednom rečju ne spominje siromaštvo, kao i onu da RS nema plan suzbijanja neimaštine, Telić objašnjava apsurdom da vlast ne može da dogovori da li je to državni ili entitetski problem. Ona kaže da hronično nedostaje informacija, a oni koje imamo ne odgovaraju životu, pa ne čudi što BiH ima najveći broj siromašnih u Evropi.

Ekonomista Svetlana Cenić kaže da ni iskazana prosečna plata u RS, koja ne uključuje one koji je taj mesec uopšte nisu ni dobili - nerealna. Kada bi se sabrali ti minusi, statistika bi bila drugačija.
- Građani ne znaju kakvo je stanje jer se te računice ne objavljuju. Socijalnom isključenošću kojom međunarodne finansijske institucije mere siromaštvo u RS do sada se niko nije ni bavio - upozorava Cenićeva. Ona poručuje da je 41 KM ponižavajuća cifra koja ne obezbeđuje ni biološko preživljavanje.

Projekcije ekonomske politike za 2010. godinu
Godina 2008. 2009. 2010.
Stopa nezaposlenosti 20,5 % 21,4 % 21,4 %
DBP po glavi stanovnika 5.895 KM 5.942 KM 6.126 KM
Inflacija 3,6 % 0,1 % 1,2 %
Rast industrijske proizvodnje 16,8 % 18 % 6 %

Za socijalu 29 miliona KM
Po podacima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, opštine su lane za socijalnu zaštitu izdvojile ukupno 15 miliona konvertibilnih maraka, a iz budžeta RS izdvojeno je oko četiri miliona KM. Za subvenciju struje za ugrožene izdvojeno je
10 miliona KM.

Nedavno sam čitao da bi jednoj četveročlanoj porodici trebalo oko 3000KM mjesečnog prihoda da ne bi oskudijevali. Potrošačka korpa je nešto što se smatra apsolutnim minimumom, to nije znak da neko dobro živi već da mu ne nedostaje nešto u hrani što mu je potrebno.