banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 14 Avg 2018, 16:36

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 52 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3
Autoru Poruka
PostPoslato: 24 Dec 2016, 00:32 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
Занимљив видео

https://www.youtube.com/watch?v=y8QKQX3h8kc

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 26 Feb 2017, 01:10 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
Милош С. Милојевић


_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 26 Feb 2017, 20:48 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
The Balkans Chronicles

https://zlj13051967.wordpress.com/2014/02/22/vinca-kolevka-evropske-civilizacije/

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Mar 2017, 23:14 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
ТУЖБА ЗА ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ
( Извештава Борис Јовичић )

Slika

Обавештавамо Вас, да је адвокат из Москве, др Божидар Митровић,
поднео тужбу против одговорних у Министарству просвете Републике Србије,
јер је у школама и науниверзитетима Србије у наставном програму унесен фалсификат,
да су Срби досељени на Балкан из Русије – у 6. и 7. столећу после Христа.
Он је у Казненом закону Србије
означио које одредбе овог закона одређују, да је такав
поступак кажњив. Др Митровић је навео, да се историјском
наставом и наставом у другим друштвеним наукама, обмањују и
остали Словени. У првом реду, Руси, јер у њиховом наставном
програму у школама и на универзитетима пише – да су Руси
стигли у Русију, у 7. столећу после Христа, са Балкана и из Подунавља.

Значи, ова тужба садржи две основне тачке-обмане:

1) Да су Србии дошли из Русије на Балкан
2) Да су Руси дошли у Русију са Балкана и из Подунавља (у исто време)!

Др Митровић је навео у тужби своја научна истраживања и
закључке (и радове других научника) – да су Словени
староседеоци Балкана и Средоземља, што је у Вама приложеној
тужби изостављено. Др Митровић је препоручио да сви они који
желе да подрже његов корак, да и сами поднесу тужбу
Тужилаштву Србије, при чему могу да користе и овај део његове
тужбе, а могу и сами да обликују своју тужбу.
С поштовањем, Р. Личина, министар

РЕПУБЛИЧКОМ ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ СРБИЈЕ
Немањина 22-26, 11000 Београд

Кривична пријава против непознатих извршилаца удружених
ради пропагирања немачке колонијалне историографије по
којој су се Срби наводно доселили на „Балкан“ са Севера (а Руси
наводно доселили са ПоДунавља/Југа) пошто постоје основи
сумње да деловање ових непознатих извршилаца садржи све
елементе кривичних дела предвиђених:
чл. 174 КЗ – повреда угледа српског народа и угледа СлоВена,
чл. 307 КЗ – угрожавање територијалне целине Србије и
противуставно отцепљење дела територије Србије,
чл. 383 КЗ – уништавање културних или историјских споменика
или других културних добара или установа или објеката који су
намењени науци, уметности и васпитавању,
чл. 370 КЗ – геноцид (српског народа).
Молим Вас да у складу са Закоником о кривичном поступку Србије спроведете све
потребне истражне радње и покренете кривични поступак против непознатог круга
лица и непознатих извршилаца који су удружени (чл. 33 Кривичног законика –
Саизвршилаштво; чл. 35 КЗ – помагање) и распоређени као саизвршиоци посебно у
систему јавног информисања (чл. 38 КЗ), у издавачким организацијама (чл. 39 КЗ) и
у систему образовања ради пропагирања немачке колонијалне историографије,
по којој су се Срби наводно доселили на „Балкан“ са Севера (а Руси наводно
доселили са ПоДунавља/Југа) што је све усмерено на:
повреду угледа српског народа и угледа СлоВена (кривично дело из чл. 174
КЗ),
2
угрожавање територијалне целине Србије и противуставно отцепљење дела
територије Србије (чл. 307 КЗ)
Очигледно је да се постојећа догматска историографија одржава (а преко ње
шири ненаучно учење о наводном досељавању Словена на Балкан) само
захваљујући удруживању шире групе извршилаца удружених и плаћених од
иностраних тајних и јавних структура на пропагирању немачке колонијалне
историографије те постоје основе сумње да је њихово удруживање усмерено на
чињење кривичних дела предвиђених:
чланом 174. Кривичног закона Србије: повреда угледа српског
народа и угледа СлоВена,
чл. 307 Кривичног закона Србије: угрожавање територијалне
целине Србије и противуставно отцепљење дела територије Србије,
јер се на пропагирању немачке колонијалне историографије о наводном
досељавању Словена на Балкан у ВИ веку базирају и све тенденције
проглашења такозваног независног Косова (чији је назив изведен из
истинског назива СлоВена: Коло(Вениј)а/КосоВа), почев од времена када је
Ватикан преко католичког свештенија Јиричека илирско порекло (које су до
тада основано приписивали Србима, подстрекавајући их на борбу против
Турака) почели да приписују такозваним АлБанцима/АлБенима, описујући да
они ипак не говоре илирским/СорВенским језиком.
Ова група саизвршилаца је усмерена на информативно и фактичко уништавање
трагова и археолошких налазишта (која су на Балкану и ван њега обухваћена под
термином Винча/Винчанска култура), што је форма геноцида српског народа и
ПОТИСКИВАЊА СРПСКОГ НАРОДА (са Апенина, из Мале Азије а сада и са
Балкана), методима које је:
Гај Јулије Цезар описао у „Записима о Галском рату“,
Ватикан примењивао против СлоВена у Венетији/Венецији у току
Папских ратова мерама изолације Венеције од стране Камбријске лиге, које
су биле прототип примене незаконитих санкца УН против српског народа
крајем двадесетог века.
РАТ ПОЈМОВИМА који прати процес ПОТИСКИВАЊА је облик уништавања трагова
очигледног КОНТИНУИТЕТА КУЛТУРЕ Срба и СлоВена од времена Лепенског Вира
и Винче, када су СлоВени себе називали КолоВени и РАзСени/Род првобитни, јер је
наша цивилизација била и остала цивилизација толерантности различитости
родова за разлику од „територијалне цивилизације Рима“ по којој су „Сви грађани
Рима – Римљани“ која је потисла колоВенску/слоВенску цивилизацију са Апенина
509. године пре нове ере када је извршен пуч који је у науци познат као Римска
револуција.
Катастрофално стање археолошког налазишта Винча и више мера усмерених на
уништење трагова Лепенског Вира су само једна од последица деловања овог
злочиначког удружења чије чињење (и нечињење официјелних органа Србије на
спречавању фалсификата) има све елементе кривичног дела:
а) предвиђеног чл. 383 КЗ (уништавање културних добара)
уништавањем културних или историјских споменика или других
културних добара или установа или објеката који су намењени науци,
уметности и васпитавању у чијој је функцији:
затварање Народног музеја Србије који не ради више од седам година (у
оквиру чега су археолошки налази Винче и Лепенског Вира, који се налазе у
Музеју, требали да камионима којима се превозе ствари дипломата да буду
превезени ван територије Србије),
3
затварање Народне библиотеке Србије, која не ради већ неколико година,
организовање од стране Српске академије наука и уметности у Новом Саду
научног скупа на којем су припадници специјалних служби из САД и Италије,
уз присуство научника из многих земаља – не само признали постојање
писаних натписа на археолошким артефактима Винче, већ и покушали да
промене назив Винчанског писма и трагова Винчанске писмености на
назив ПОДУНАВСКО ПИСМО и писменост, какао се то писмо никако не би
могло повезати са Винчанском културом КолоВена (СлоВена),
б) предвиђеног чл. 370 КЗ (геноцид: ко у намери да потпуно или
делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву
нареди да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног
или делимичног истребљења групе или да се врши принудно пресељавање, у
овом случају пресељавање Срба са Косова и Метохије, Републике Српске
Крајине и Хрватске),
Због свега реченог, предлажем да се покренене кривични поступак и на основу
утврђене кривичне одговорности за сваког члана овог злочиначког удружења изрекну
адекватне мере предвиђене Кривичним закоником а посебно мере безбедности:
забране вршења издавачке делатности и позива, дужности у области образовања
(чл. 79 и чл. 85 КЗ) лицима која пропагирају немачку КОЛОНИЈАЛНУ
ИСТОРИОГРАФИЈУ о наводном досељавању СлоВена на Балкан, најмање пет
година,одузимање (чл. 79 и чл. 87 КЗ) предмета (књига, брошура, новина) и имовинске
користи од продаје и пласмана предмета (чл. 91 КЗ) у којима се пропагира
немачка КОЛОНИЈАЛНА ИСТОРИОГРАФИЈА о наводном досељавању
СлоВена на Балкан,
јавно објаве пресуде (чл. 79 и чл. 89 КЗ) о кажњавању пропагатора немачке
КОЛОНИЈАЛНЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ о наводном досељавању СлоВена на
Балкан.
Сматрарам да не постоје основи да се на чланове ове групе убудуће примени чл.
176 КЗ „о некажњавању за кривична дела из чл. 173 до 175 КЗ“ за пропагирање
колонијалне историографије ако је „дато у оквиру озбиљне критике у научном,
књижевном или уметничком делу у извршењу службене дужности, новинарског
позива, политичке делатности, у одбрани неког права, ако се из начина
изражавања или других околности види да није учињено у намери
омаловажавања“ пошто више после најновијих открића не постоје основи да било
ко поверује у иситинитост онога што је износио или проносио у вези с НАВОДНИМ
НАСЕЉАВАЊЕМ СЛОВЕНА НА БАЛКАН, односно с наводним насељавањем Русије
са Балкана, јер су то ноторне догматске глупости и само су део стратегије
демонизације КолоВена и СлоВена односно Срба, какве су примењиване и у време
демонизацијом ВиниГота/ВизиГота, чији је назив такође настао из назива КолоВена
односно колоВенског Веровања у ГОД/Коло као вечни Васкрс природе у току ГОДине
дана.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Адвокат, члан Московске адвокатске коморе
Председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА
119313 Москва, Ленински проспект, д. 93, корп. 2, кв. 145
Тел. 007495 502 39 29 ,
у Београду 064 353 88 49

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Mar 2017, 23:16 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
ТУЖБА ЗА ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ
( Извештава Борис Јовичић )

Slika

Обавештавамо Вас, да је адвокат из Москве, др Божидар Митровић,
поднео тужбу против одговорних у Министарству просвете Републике Србије,
јер је у школама и науниверзитетима Србије у наставном програму унесен фалсификат,
да су Срби досељени на Балкан из Русије – у 6. и 7. столећу после Христа.
Он је у Казненом закону Србије
означио које одредбе овог закона одређују, да је такав
поступак кажњив. Др Митровић је навео, да се историјском
наставом и наставом у другим друштвеним наукама, обмањују и
остали Словени. У првом реду, Руси, јер у њиховом наставном
програму у школама и на универзитетима пише – да су Руси
стигли у Русију, у 7. столећу после Христа, са Балкана и из Подунавља.

Значи, ова тужба садржи две основне тачке-обмане:

1) Да су Србии дошли из Русије на Балкан
2) Да су Руси дошли у Русију са Балкана и из Подунавља (у исто време)!

Др Митровић је навео у тужби своја научна истраживања и
закључке (и радове других научника) – да су Словени
староседеоци Балкана и Средоземља, што је у Вама приложеној
тужби изостављено. Др Митровић је препоручио да сви они који
желе да подрже његов корак, да и сами поднесу тужбу
Тужилаштву Србије, при чему могу да користе и овај део његове
тужбе, а могу и сами да обликују своју тужбу.
С поштовањем, Р. Личина, министар

РЕПУБЛИЧКОМ ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ СРБИЈЕ
Немањина 22-26, 11000 Београд

Кривична пријава против непознатих извршилаца удружених
ради пропагирања немачке колонијалне историографије по
којој су се Срби наводно доселили на „Балкан“ са Севера (а Руси
наводно доселили са ПоДунавља/Југа) пошто постоје основи
сумње да деловање ових непознатих извршилаца садржи све
елементе кривичних дела предвиђених:
чл. 174 КЗ – повреда угледа српског народа и угледа СлоВена,
чл. 307 КЗ – угрожавање територијалне целине Србије и
противуставно отцепљење дела територије Србије,
чл. 383 КЗ – уништавање културних или историјских споменика
или других културних добара или установа или објеката који су
намењени науци, уметности и васпитавању,
чл. 370 КЗ – геноцид (српског народа).
Молим Вас да у складу са Закоником о кривичном поступку Србије спроведете све
потребне истражне радње и покренете кривични поступак против непознатог круга
лица и непознатих извршилаца који су удружени (чл. 33 Кривичног законика –
Саизвршилаштво; чл. 35 КЗ – помагање) и распоређени као саизвршиоци посебно у
систему јавног информисања (чл. 38 КЗ), у издавачким организацијама (чл. 39 КЗ) и
у систему образовања ради пропагирања немачке колонијалне историографије,
по којој су се Срби наводно доселили на „Балкан“ са Севера (а Руси наводно
доселили са ПоДунавља/Југа) што је све усмерено на:
повреду угледа српског народа и угледа СлоВена (кривично дело из чл. 174
КЗ),
2
угрожавање територијалне целине Србије и противуставно отцепљење дела
територије Србије (чл. 307 КЗ)
Очигледно је да се постојећа догматска историографија одржава (а преко ње
шири ненаучно учење о наводном досељавању Словена на Балкан) само
захваљујући удруживању шире групе извршилаца удружених и плаћених од
иностраних тајних и јавних структура на пропагирању немачке колонијалне
историографије те постоје основе сумње да је њихово удруживање усмерено на
чињење кривичних дела предвиђених:
чланом 174. Кривичног закона Србије: повреда угледа српског
народа и угледа СлоВена,
чл. 307 Кривичног закона Србије: угрожавање територијалне
целине Србије и противуставно отцепљење дела територије Србије,
јер се на пропагирању немачке колонијалне историографије о наводном
досељавању Словена на Балкан у ВИ веку базирају и све тенденције
проглашења такозваног независног Косова (чији је назив изведен из
истинског назива СлоВена: Коло(Вениј)а/КосоВа), почев од времена када је
Ватикан преко католичког свештенија Јиричека илирско порекло (које су до
тада основано приписивали Србима, подстрекавајући их на борбу против
Турака) почели да приписују такозваним АлБанцима/АлБенима, описујући да
они ипак не говоре илирским/СорВенским језиком.
Ова група саизвршилаца је усмерена на информативно и фактичко уништавање
трагова и археолошких налазишта (која су на Балкану и ван њега обухваћена под
термином Винча/Винчанска култура), што је форма геноцида српског народа и
ПОТИСКИВАЊА СРПСКОГ НАРОДА (са Апенина, из Мале Азије а сада и са
Балкана), методима које је:
Гај Јулије Цезар описао у „Записима о Галском рату“,
Ватикан примењивао против СлоВена у Венетији/Венецији у току
Папских ратова мерама изолације Венеције од стране Камбријске лиге, које
су биле прототип примене незаконитих санкца УН против српског народа
крајем двадесетог века.
РАТ ПОЈМОВИМА који прати процес ПОТИСКИВАЊА је облик уништавања трагова
очигледног КОНТИНУИТЕТА КУЛТУРЕ Срба и СлоВена од времена Лепенског Вира
и Винче, када су СлоВени себе називали КолоВени и РАзСени/Род првобитни, јер је
наша цивилизација била и остала цивилизација толерантности различитости
родова за разлику од „територијалне цивилизације Рима“ по којој су „Сви грађани
Рима – Римљани“ која је потисла колоВенску/слоВенску цивилизацију са Апенина
509. године пре нове ере када је извршен пуч који је у науци познат као Римска
револуција.
Катастрофално стање археолошког налазишта Винча и више мера усмерених на
уништење трагова Лепенског Вира су само једна од последица деловања овог
злочиначког удружења чије чињење (и нечињење официјелних органа Србије на
спречавању фалсификата) има све елементе кривичног дела:
а) предвиђеног чл. 383 КЗ (уништавање културних добара)
уништавањем културних или историјских споменика или других
културних добара или установа или објеката који су намењени науци,
уметности и васпитавању у чијој је функцији:
затварање Народног музеја Србије који не ради више од седам година (у
оквиру чега су археолошки налази Винче и Лепенског Вира, који се налазе у
Музеју, требали да камионима којима се превозе ствари дипломата да буду
превезени ван територије Србије),
3
затварање Народне библиотеке Србије, која не ради већ неколико година,
организовање од стране Српске академије наука и уметности у Новом Саду
научног скупа на којем су припадници специјалних служби из САД и Италије,
уз присуство научника из многих земаља – не само признали постојање
писаних натписа на археолошким артефактима Винче, већ и покушали да
промене назив Винчанског писма и трагова Винчанске писмености на
назив ПОДУНАВСКО ПИСМО и писменост, какао се то писмо никако не би
могло повезати са Винчанском културом КолоВена (СлоВена),
б) предвиђеног чл. 370 КЗ (геноцид: ко у намери да потпуно или
делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву
нареди да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног
или делимичног истребљења групе или да се врши принудно пресељавање, у
овом случају пресељавање Срба са Косова и Метохије, Републике Српске
Крајине и Хрватске),
Због свега реченог, предлажем да се покренене кривични поступак и на основу
утврђене кривичне одговорности за сваког члана овог злочиначког удружења изрекну
адекватне мере предвиђене Кривичним закоником а посебно мере безбедности:
забране вршења издавачке делатности и позива, дужности у области образовања
(чл. 79 и чл. 85 КЗ) лицима која пропагирају немачку КОЛОНИЈАЛНУ
ИСТОРИОГРАФИЈУ о наводном досељавању СлоВена на Балкан, најмање пет
година,одузимање (чл. 79 и чл. 87 КЗ) предмета (књига, брошура, новина) и имовинске
користи од продаје и пласмана предмета (чл. 91 КЗ) у којима се пропагира
немачка КОЛОНИЈАЛНА ИСТОРИОГРАФИЈА о наводном досељавању
СлоВена на Балкан,
јавно објаве пресуде (чл. 79 и чл. 89 КЗ) о кажњавању пропагатора немачке
КОЛОНИЈАЛНЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ о наводном досељавању СлоВена на
Балкан.
Сматрарам да не постоје основи да се на чланове ове групе убудуће примени чл.
176 КЗ „о некажњавању за кривична дела из чл. 173 до 175 КЗ“ за пропагирање
колонијалне историографије ако је „дато у оквиру озбиљне критике у научном,
књижевном или уметничком делу у извршењу службене дужности, новинарског
позива, политичке делатности, у одбрани неког права, ако се из начина
изражавања или других околности види да није учињено у намери
омаловажавања“ пошто више после најновијих открића не постоје основи да било
ко поверује у иситинитост онога што је износио или проносио у вези с НАВОДНИМ
НАСЕЉАВАЊЕМ СЛОВЕНА НА БАЛКАН, односно с наводним насељавањем Русије
са Балкана, јер су то ноторне догматске глупости и само су део стратегије
демонизације КолоВена и СлоВена односно Срба, какве су примењиване и у време
демонизацијом ВиниГота/ВизиГота, чији је назив такође настао из назива КолоВена
односно колоВенског Веровања у ГОД/Коло као вечни Васкрс природе у току ГОДине
дана.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Адвокат, члан Московске адвокатске коморе
Председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА
119313 Москва, Ленински проспект, д. 93, корп. 2, кв. 145
Тел. 007495 502 39 29 ,
у Београду 064 353 88 49

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 19 Apr 2017, 21:01 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
Загонетка најстаријег језика

По званичној историји, коју данас учимо, општеприхваћени назив најстаријег индоевропског језика, јесте, англикански назив “Sanskrit”, док се у нашој литератури XIX века, овај језик наводи као Синскрит, јер по тумачењу санскртолога Браниславе Божиновић, ауторке “Речника сродних санскртских и српских речи”, која је проучавала, говорила, писала и познавала овај "мртви", неговорени језик, називаћемо га управо онако, како га је називала и наша Бранислава Божиновић, именом “самскрит”.

У руском изговору, назив језика се чује као “Семскрит”, и Руси су на овом месту, највероватније у праву, јер, када изговоримо “Семскрит”, како су пре Вукове реформе, највероватније говорили и Срби, такво име много подсећа на име народа, којим је и Руски аутор Мороскин, означио Србе, када је у свом делу “Историческо–критеческа изследованија о Русах и Славјанах”, написао “од хималајских до хиндукушких планина, живео је србски народ, под именом Сјемскрита или Срба.”
Има мало литературе на србском језику о овоме, али наведимо још један доказ, да нам буде јаснија веза Срба и Санскрита, Синскрита, Самскрита, који је написао немачки географ Johan Daniel Ritters у свом делу “Alteste meisnische geschichte bis auf heinrich den erlauchten, aus der handschrift des verfassers, herausgegeben von johann mathias schröckh”, писаном 1780. године, и који на страни 15, дословно наводи следеће “са врха мера (брдо у Индији), пружају се његове разне гране, као Химават, Хенакуташ, Нишадес, на којима је живео сурови и одевен у одело од коже, народ Серба или Срба.” На овом месту, наведимо и то, да се на руском језику, реч “породицa”, каже “семья”, и када се правилно и логички размишља, решење колико год било скривено на дохват је руке и врло близу. Значи, првобитни језик, којем су покушали да сакрију, скрију и изобличе назив до непрепознатљивости, напокон, добија своје право значење имена, и у овом тренутку са сигурношћу можемо рећи, да је име настаријег језика, најстаријег народа Срба, у ствари, скривени језик породице, скрит језик семена из кога је цела србска раса потекла.

На баскијском језику, који има 30 – 40%, сличних или истих србских речи, реч “семе” се исто пише, и има исто значење. Семе на баскијском, може се још превести и као “син”, што му дође на исто, јер син је потомак, настављач семена. Важно је знати да се већина србских речи везаних за религију, као што су: бог, вишњи, црква, кандило, олтар, пост, и многе друге, налазе у семскриту, заједно са националним обележјима: јелек, антерија, опанак.

Када смо решили ову вишевековну загонетку најстаријег језика на свету, вратимо се на овом месту, нашем сјајном проучаватељу семскрита, професору Радмилу Стојановићу, који је цео свој живот посветио проучавању језика, односа међу језицима и суштини језика. Био је највећи познавалац Семскрита код нас, а од осталих језика, посебно је добро владао старогрчким, латинским, немачким и француским језиком, и као једну од две своје велике жеље навео је, како би волео да будући познаваоци открију дубинске граматичке и синтаксичке сродности између семскрита и србског језика, и открију и разјасне најстарије, најкарактеристичније и најупорније слојеве србског бића. Србство има србски језик, а ако је биће језик, и ако је он најближи рођак Санскрту, онда се дубина србских корена мора мерити језиком. Само санскрт може бити еталон!”

Професор је на својим предавањима, волео да подсети, како је још у најстаријој граматици на свету од стране чувеног Pāṇiniа, IV век, п.н.е., из Кандахара у индији, записано да семскрит у својој основи представља завршени или савршени језик. Онај, дакле, језик коме ништа више није потребно, нити додати, нити одузети. Санскрит сложене граматике, чистих вокала и велике транспарентности предлога, готово да нема и свака реч у реченици, без обзира на број речи у њој, може да заузме место сваке друге речи, без икаквих последица по смисао израза. Својом причом о санскрту, професор Радмило Стојановић је заправо желео да укаже на чињеницу да суштина проучавања Санскрта лежи у томе да се уоче заборављени елементи језика, који су још живи у србском језику, и да се обнови оно што је изгубљено у току времена. Професор Стојановић се до краја, залагао за обнову србског језика, који је нарочито током XIX века, осакаћен Вуковом реформом, чиме је нанета неизмерна штета србском бићу.” Овези србског језика са Санскритом, писала је научни рад и унука Рабиндранат Тагореа, Алокананда Митер, и тај податак се налази и у научном раду професора Радмила Стојановића “Санскритска читанка са граматиком”.

Стицајем околности, србски језик је највише повезан са семскритом од свих индоевропских језика. Србски се најкасније одвојио од изворног језика, и најдуже задржао све особине Семскрита и нема ниједног јединог индоевропског језика, који је ближи Семскриту од србског. Аљоша Бранков Арсеновић је попут неколицине србских и страних филолога, наговестио да је чувени стари језик у индији – Санскрит, само најстарији познати облик србског језика. Највећи индијски познавалац санскрита, Професор P. D. Shastri, не наговештава, него тврди: “Санскрит је најстарији познати облик руског језика”. Индијка Alokananda Miter, унука Rambindranat Tagorea, је упоређивала санскрит, енглески и језик Бангладешана, сабрала све санскритске речи у енглеском и закључила, да се оне све налазе и у неком од словенских језика. (Успут, треба прочитати, када је настао енглески, и да то није било пре XVI века. Латински је био службени језик у Британији, док су тамо владали Римљани. а којим језиком је говорио народ Британије, поред овог окупаторског, латинског?)

То је толико заинтересовало да је посветила више од 30 година проучавању словенских језика, а посебно србског. Установила је да србски има највише санскритских речи (око 35%), а бенгалски 11%. У енглеском су само оне речи санскрита које се налазе у неком од словенских језика, или су те енглеске речи, преличене словенске. Након тога је написала: “као студент словенских језика на Оксфорду, раних педесетих година, приметила сам извесну сличност између Бенгали и Србског језика, а касније, кад сам преводила србску постреалистичку поезију на енглески језик, постала сам сигурна да дубока веза мора постојати између ова два језика, србског и бенгали, и да она вуче своје порекло из Санскрита”.

​После опсежних проучавања Алокананда Митер је доказала да су од живих језика, санскриту најближи србски и бенгали. О томе је у Калкути објавила и научни рад. Изнела је да је око 20% речи србског језика и Санскрита исто, а још око 10% је слично. Значи после више од три хиљаде година од раздвајања, србски језик чува трећину речи коришћених у древним ведама. Ако ништа друго, језички трагови који воде чак до најстаријег језика, показују србску древност, која се више не може порећи. Што се тиче санскрита, Алокананда Митер је рекла своје, а “Рг Веда”, циљ трагања за најдубљим србским коренима.
Много пре ових индијских филолога, Словак Шафарик је закључио да је Санскрит само стари језик Словена, или, како је он објаснио, исти им је извор, корен: “Словенски језик је самосталне природе и не потиче ни од једног другог европског језика. Толико, колико, после дугих векова и после многих промена у њему, може да се проникне у његове конструкције и у његове корене. Он изгледа као непосредни изданак истог прајезика, из којег је изишао и староиндијски Санскрит.”

На крају, вратимо се и на речи Браниславе Божиновић, неисцрпне вед жене у погледу Семскрита, која је још навела и то, да “истраживања показују да се сродност два језика, огледа на том најдубљем, доступном слоју. не знати то, а усуђивати се на расецање србског бића ради олаког доношења закључака, по којима он јесте оно што није, и није оно што јесте, значи нехатно се и безобзирно односити и према своме народу, и према самоме себи.”

Што се тиче Семскрита, јасно је, да када се говори о најстаријим коренима овог језика, треба знати, да се и Семскрит временом мењао, као што се мењао и србски језик. И не само то, него да би избрисали трагове Срба на истоку азије, и индијском потконтиненту, Британци су од XVI века, присутни на том простору. У то исто време настаје, сада већ без икакве сумње, званична историја Срба. Србски језик је сачувао везу са прошлошћу, и лагано нам помаже да путујемо до тамних и заборављених даљина, без обзира на то, што су они који данас владају светом, покушали да избришу најстарије трагове. Поред мењања језика, затирања и уништавања свих трагова, које су Срби оставили у Индији, србски језик је још увек ту, да подсећа, да је и такозвани Индоевропски језик Санскрит, настао на србским вокабуларним основама. Срби су творци писмености, и сви данашњи европски језици, потекли су од србског језика, односно, из Санскрита, на којем су написана најстарија књижевна дела света, сачувана у Индији, попут најстаријег индијског дела “Рг Веде”. Немци су у вези овога, отворили и “Serbski muzej”,односно, “Wendisches museum”, и по тврдњи неких немачких санскритолога, Срби су написали "Рг Веде", и изложили су податке о Санскриту као најстаријем србском писму.

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 08 Maj 2017, 18:53 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
Мислав Хорват :
Хрватски краљеви, тролови, караконџуле и остала митска бића

Једну младу жену из Србије данима је преко фејса малтретирао неки Хрват и тражио да изађу заједно. Причао јој је о хрватским краљевима и истицао хрватску супериорност над Србима. Очајна, обратила ми се за помоћ. Мало људи у Србији зна да читава супериорна хрватска повијест нема више од 150 година. Тек у другој половини 19. вијека Беч је стварао институције, Ватикан католичио, а католички попови и бечки ђаци измишљали приче из непостојеће хрватске повијести. Како је у 19. вијеку много Срба студирало у Бечу, студенти из тадашње Хрватске срели су се са јунацима и догађајима из српске прошлости. Један, којем се српска повијест посебно свидјела звао се Иван Кукуљевић Сакцински. Он ће касније заједно са неколицином католичких свећеника измислити низ хрватских краљева, ископати многе лажне налазе… све оно што смо имали прилике гледати у научно-фантастичној серији “Хрватски краљеви”.
Симболи једне нације и државе су грб, химна и застава. Хрватски грб први пут се налази грбовнику у фојничком католичком манастиру, као један од грбова српских земаља цара Душана из 14. вијека. Хрватску химну „Лијепа наша“ написао је Србин из Винковаца Јосиф Руњанин. Хрватска застава са распоредом боја црвен-бијели-плави први пут је употребљена као српска застава Сретењским уставом 1835. године, али је забрањена ради протеста Турске. Касније је бан Јелачић ту исту заставу узео за заставу Велике Илирије. Аустрија ју је одмах забранила, да би је касније одредила за хрватску заставу и тако је остало до данас.
Оно што нису украли Србима, Хрвати су измишљали, а често су њихови краљеви настали на темељу сјећања на локалне српске кнезове и жупане, који онда у фантазијама ватиканских фалсификатора постају хрватски краљеви. Један од посебно популарних измишљених краљева је Звонимир. Прича каже да је Звонимир убијен 20.4. 1089. јер су Хрвати одбили његов позив за судјеловање у крсташком рату, а он их је на самрти проклео: “да хиљаду година неће имати владара свог језика!”. Након Звонимирове смрти, Хрватском је завладао мађарски краљ Бела. Хиљаду година касније, кад се клетва испунила дошао је Фрањо Туђман.
Ово је наравно тотална небулоза. Крсташки рат је избио тек 10 година касније и према томе, Звонимир за њега 1089. није могао знати осим ако није био видовит. У разним верзијама Звонимир је убијан и 1059. и 1079., већ према дневно политичким потребама. Како је могуће да народ само тако убије краљ који има своју гарду која га чува? Ко би се уопће усудио убити папиног вазала у папској земљи? Папа би ескомуницирао његове убице и на њих посало војску. Мађарски краљ Бела који је према овој причи завладао Хрватском умро је 30 година прије наводног убиства Звонимира. Заправо се ради о преписаној чешкој легенди о смрти кнеза Већеслава касније познатог као свети Вацлав. Осим тога, Хрвати јесу имали владара који је говорио на њиховом језику, звао сеАлександар Карађорђевић.
Као доказ постојања хрватског краља Звонимира дуго се наводила тзв. “Башћанска плоча” коју су идеолози хрватства називали “темељним спомеником хрватске писмености” и датирали је у 11. вијек. На тој плочи неки свећеник спомиње краља Звонимира. Плочу је “пронашао” Иван Кукуљевић Сакцински. Међутим, најновије анализе су показале да је плоча фалсификат. Облик и стил плоче немају везе са 11. вијеком. Црква у којој је плоча пронађена грађена је најраније у 14. вијеку у стилу касне романике. Како је плоча кориштена у цркви као преграда, израђена је када и црква. На плочи се налазио неки рељеф преко којег су фалсификатори уклесали садашњи текст. Када је све ово откривено, хрватски су историчари рекли да иако је плоча фаслификат, можда је постојао неки текст који спомиње Звонимира, па је стољећима касније исклесан у плочи. Можда, а можда га је исклесао и ванземаљац.
Један од археолошких проналазака на који су Хрвати највише поносни је крстионица кнеза Вишеслава која је наводно доказ да су Хрвати примили католичанство до 9. вијека. Ту крстионицу је католички свећеник Лука Јелић датирао на почетак 9 вијека., а по њему је она из Нина. Нин је мало мјесто у Крајини, гдје су по њиховим фантазијама столовали непостојећи хрватски краљеви и зато им је било важно да баш тамо постоји нека крстионица. Крстионицу је Муссолини поклонио Павелићу и од тада се чува у Хрватској. Ипак, недавно је водећи хрватски археолог, професор емеритус Никола Јакшић призано да нити је Вишеслав био Хрват, нити та крстионица има везе са Хрватима. Јакишић је након 40 година истраживања закључио да не постоји никакав хрватски споменик из раног средњег вијека и да никакви Хрвати у то доба уопће не постоје на овим просторима.
Крстионица је нађена у 19. вијеку у Венецији. Убрзо за њу сазнају идеолози хрватства. 1911. католички свећеник Лука Јелић пише како је у Нину пронашао темеље те крстионице. Тако је “Вишеславова крстионица” ушла у све хрватске уџбенике. Када су археолози отишли у Нин, схватили су да је Јелић измислио те темеље и да они не постоје. Данас се зна да је крстионица израђена за потребе покрштавања Срба на источној обали Јадрана, крајем 9. и почетком 10. вијека и свако се својим очима може увјерити да на њој стоји уклесано име српског кнеза Војислава, а не Вишеслава који није ни постојао.
Још луђа прича хрватске митолошке хисториографије је она о “персоналној унији” са Угарском. Како су најзападније српске земље биле врло сиромашне, српски владари нису имали претјерани интерес да их бране. Тако су Мађари освојили подручје од Загреба до Задра у 12. вијеку и држали га све док Угарска није пала под турску власт. Хрвати то раздобље називају “Хрватско-Угарским краљевством” и “персоналном унијом”. Кажу да су само имали истог владара као и Мађари, али своју државу. То је као да Срби кажу да су били у Српско-османском царству, персоналној унији и да су са Турцима дјелили само султана. У ту сврху измишљена је тзв. “Пацта Цонвента” која је наводни документ из 12. вијека. Међутим, Пацта Цонвента је писана језиком из 15. вијека, у њој се налази низ грешака, нпр. Коломан се наводи као син Ладислава, а био му је нећак. У мађарским изворима нема спомена о Пацти Цонвенти, нити је ико спомиње прије 17. вијека. Суочени са тим аргументима хрватски повјесничари признају да је Пацта Цонвента фалсификат, али кажу да је можда постојао неки усмени договор са непостојећим хрватским племством. Можда, а можда је постојао о усмени договор са троловима
Кад им се спомене да се за разлику од Срба никад нису бунили него били вјерни слуге својих окупатора, Хрвати наводе Матију Губца којег је посебно форсирала комунистичка историографија. Наводно је извијесни Матија Губец подигао буну, истјерао угарску војску из Загорја, буна је ипак разбијена, а он окруњен круном од гвожђа и убијен 1573. Да је стварно у то доба неко успио истјерати угарску војску, то би подручје одмах освојили Турци. На попису кметова мађарске породице Hennyngh у селу Хижаковец из 1574. спомиње се и Матија Губец, а он је по овој измишљеној причи тада наводно већ годину дана мртав. Заправо се ради о некој локалној тучи у околини Загреба коју је умирило осам војника. Читава легенда је преписана према буни коју је водио Ђерђа Дожа против мађарског племства у Банату.
Шта још рећи о народу који је језик украо Србима, којем је граматику написао Србин Ђура Даничић, народу који није имао ни презимена ни земље, док Срби и у Хасбуршкој монархији и у Османском царству имали своју земљу, а најстрија српска презимена нађенасу у Дечанској христовуљи из 1330. године. Чак и иритантни хрватски поздрав “бок”долази од искварене варијанте аустријског њемачког “мајн бокн” што значи “мој наклон”. Када су покатоличени расрбљени сељаци стизали у Загреб они нису разумјели њемачки, па су поздрав “мајн бокн” помјешали са својим “помоз Бог” у конструкцију “бок или бог” која се и данас у Хрватској користи.
Она жена са почетка ове приче, коју је Хрват малтретирао преко фејса и молио је да изађе са њима, обратила се мени за помоћ. Одговорио сам јој:
- Реци му да ћеш се изаћи са њим под условом да први састанак буде на гробу неког хрватског краља. –
Никад јој се више није јавио.

Мислав Хорват

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 12 Jun 2017, 19:26 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
И Хрвати схватили, а историчари са овог форума још увијек нису!

https://www.youtube.com/watch?v=1IxxrUEyO7g

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jul 2018, 18:41 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 34459
Lokacija: Месечева икра
.Slika

Послато са Lenovo K33a48 уз помоћ Тапатока

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jul 2018, 18:54 
OnLine
Majstor
Majstor
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Apr 2018, 22:44
Postovi: 616
Lokacija: Тамо ђе се спајају двије српске државе!
Данас на фејсбуку наиђох на фотографију документа...

Slika


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jul 2018, 20:42 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Maj 2010, 21:21
Postovi: 4765
Prežvakano davno na temi zločini partizana, drinin. Lažnjak dokument, pošto si dokon enotteme pa čitaj i vidjećeš zašto.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Jul 2018, 13:47 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 16 Jul 2018, 17:38
Postovi: 62
U ovom dokumentu što je postavio Nikac od Rovina upadaju u oči 2 rječi, "poglavito" i "osobito". Mislim da se takve rječi nisu koristile ni u tzv.ndh,a kamoli u partizanskim dokumentima.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 52 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs