Avinoam1 je napisao:
Pogledao sam dokumentarac prije nekoliko dana i zaista je dobar i sveobuhvatan. Posebno je zanimljiva bila ona kombinacija komunista i ustasa, o kojoj nisam mnogo znao (barem sto se tice postojanja svih onih navedenih javnih dokumenata). Usput receno film me je motivirao da se malo ozbiljnije pozabavim literaturom Vladmira Corovica.
Iskreno, kao neko kome je deo familije sa Banije i Korduna tu tezu o 'saradnji ustasa i komunista(partizana) u ratu' ne da ne verujem, nego mi je blago receno sf. I sva 'dokumenta' koja su od 1991 do danas objavljena u nasoj desnicarskoj publicitici na tu temu i sve teze oko toga dovodim pod sumnju i u pitanje. A posebno ono sto pise Miloslav Samardzic samozvani 'istoricar'(a zapravo priuceni osrednji publicista) inace urednik lista Srpski Pogledi, iz Kregujevca. Inace on je izmedju ostalih knjiga autor i knjige pod nazivom
'Saradnja komunista sa nemcima, ustasma i albancima 1941-1945', gde obrazlaze neke svoje teze. Ali to je toliko sve nabacano zbrda zdola, bez ikakve logike smisla i iceg da se sve svodi na spekulacije i pretpostavke. Tzv 'dokumenta' na koja se poziva od kojih neka naziva i 'nemackim' su vise nego upitna. Sa stanovista naucne metodologije pre svega unutrasnje i spoljne indentifikacije autenticnosti istih. S obzirom da sam i familijarno upoznat kako je izgledalo stanje u nekim krajevima tokom rata, koliko je procentualno Srba iz tih krajeva(kao i iz Like, zatim bosanske krajine, potkozarja) bilo u partizanskim redovima 1941-1945( a to je nekih 85%) i koliko je bilo jako partizansko uporiste tamo sve vreme rata, pa dakle ako hocemo i komunisticko na neki nacin(mada narod nije u partizane isao zbog komunizma vec da spasava glavu pred ustaskim terorom i pokoljima), i koliko je bas partiznaskih porodica poklano i spaljeno od strane tih istih ustasa, uzmimo samo nrp letnju nemacko-ustasku ofanzivu na banijsko-kordunaski kraj, pa zatim kozaru i potkozarje 1942...itd onda sva ta teza o 'saradnji 'ustasa i partizana' vise nego Besmislena. Koliko je ta 'saradnja' realno postojala svedoci i to da su tokom rata neke elitne ustaske jedinice na svojim zastavama imale slogan:
'Za Poglavnika i Krista protiv komunista'. Jer, ustasko vodjstvo je znalo da se u partizanskim redovima tada nalazi preko 80% Srba. Mislim na obicne borce i komandante partizanskih jedinica. Prema tome, ta teza o 'ratnoj saradnji ustasa i partizana' za mene je besmislena i nije dokaziva. To, da li su partizani imali primiraj sa ovom ili onom stranom, ili su sa strane gledali obracune cetnika i ustasa a nisu uskakali da pomognu, to je vec drugo pitanje. Ali, to opet nije 'dokaz o saradnji', nego taktika. Zna se sta je u ratu saradnja. Saradnja je kada se sastanu komandanti vojnih jedinica na terenu ili predstvnici visih komandi pa se napsimeno potpise sporazum(kartel, ili memorandum) pa se dogovori zajednicko dejstvovanje, zajednicke akcije, kada se razmenjuju kontigenti sa oruzjem, municijom, hranom, sanitetom...itd Takve saradnje nije bilo izmedju partizana i ustasa i to niko ne moze da dokaze. Zato sto su u pratiznaskim jedinicama do 1945 najvise bili Srbi, mislim vise od svih drugih nacionalnosti. Ono sto se pak na terenu dogadjalo privremena primirja, nahuskavanje drugih protivnika jednih na druge itd to je Taktika poznata u ratovanju da se dva protivnka iscrpe i uniste medjusobno, pa onda da eliminises jednog po jednog. To su u ratu radili svi, i te taktike su svi koristili. Sto se tice druge teze o saradnji komunista i ustasa pre rata(koja se takodje pominje u okumentarcu) od 1930-1937, to je vec nesto drugo. Postoji i sporazum Hebrang-Budak, kao sporazum dve robijaske grupe(komunista i ustasa) u zatvoru u sremskoj mitrovici 1935. Taj sporazum se kasnije pogresno pripisivan Mosi Pijadu(cak ima jedan falsifikovan tekst na cirilici, koji je za vreme rata objavila nediceva administracija u listu novo vreme), ali taj tekst je izmenjen u odnosu na originalni i plus je jos stampan na cirilici. Inace pravi originalni sporazum iz 1935 bio je sporazum izmedju KPH(Komunisticke partije Hrvatske, ciji je predstavnik bio Andrija Hebrang) i UHR-o(Ustaska hrvatska revolucionarna organizacija) ciji je predstavnik bio Mile Budak. Sama KPJ je bila tada nejedinstvena organizacija, podeljena na frakcije(desna frakcija, leva frakcija, petkovci, centrasi, federalisti) i bili su podeljeni skoro oko svih pitanja. Osim toga u to vreme tito nije ni bio na celu KPJ(jer on je na celo dosao tek 1939). Tako da, zapravo se iz samih hrvatskih dokumenta vidi da je te sporazume pre rata najvise potpisivala KPH kao sekcija unutar KPJ. A treba reci i to da su ti sporazumi i dogovori prekinuti od 1937, kada je Kominterna donela direktivu da komunisti u Jugoslaviji odustanu od ideje rusenja Jugoslavije, vec da rade na njenoj federalnoj transformaciji.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
