banjalukaforum.com

Veći deo poslova i inicijativa kojima se Dimitrije Mitrinović bavio tokom svoga dugog boravka u Engleskoj, proizašao je neposredno iz njegovog užarenog mladalačkog programa preuređenja sveta i budućnosti, za koji je još početkom 1914. godine u Minhenu pridobio ruskog slikara Vasilija Kandinskog i nemačkog pesnika Eriha Gutkinda. Na prvom mestu, ispoljio se snažan Mitrinovićev zaokret u odnosu na raniju nacionalnu akciju i jugoslovenski politički rad, kao i na njegov bujni zaverenički zamah u Bosni i razgranatu borbu za narodno ujedinjenje. Tu je zatim mogla da se vidi razrađena ideja svečovečanske prosvećenosti, duhovnog spoznanja i moralnog preobraženja; potom, napor za upoznavanjem skrivenih i zapretanih moći u čoveku, oslobađanje i podizanje psihičke energije, udruživanje i prosvetljenje u malim krugovima posvećenika, ezoterično, pomalo mistično okupljanje u grupama za izučavanje “drugih znanja”, okultnih učenja i onostranih iskustava. U Mitrinovićeve akcije tokom boravka u Engleskoj spada i organizovani zajednički rad za zajedničku stvar, izlazak u javnost preko društava i škola za socijalne i psihološke studije, raznih predavanja i grupnih eksperimenata, duhovnih vežbi, društvenih inicijativa, javnih izjava i stručnih publikacija.
Posebno, bili su zapaženi politički pokušaji da se međuratno britansko društvo prilagodi novom vremenu i novom poretku, koji se tih godina rađao u Evropi. Nacionalni odnosi na Balkanu, Mlada Bosna, avangardna pobuna, srpsko pitanje, sporazum sa Hrvatima, jugoslovenska misao i narodno ujedinjenje, iz te nove britanske perspektive postali su za Mitrinovića suviše sporedni, mali i lokalni u poređenju sa velikim planetarnim zamislima, koje su posle Prvog svetskog rata zaokupljale njegovu proročku maštu. U Mitrinovićevoj glavi tada su, kako je o njemu iz prve ruke posvedočio engleski pesnik Edvin Mjur, “postojali samo veliki vremenski tokovi” i apokaliptičke vizije budućih milenijuma, i to tako upečatljive i “toliko približene da su izgledale kao sutrašnjica”.
Prvi i odlučujući korak na novom Mitrinovićevom putu od nacionalne dogme do planetarne utopije bila je njegova saradnja u listu “Novo doba” (The New Age), ostvarena kroz prijateljstvo sa uglednim novinarom A. R. Oražom. Pod pomalo čudnim i simboličnim pseudonimom M.M. Cosmoi, u redovnoj rubrici “Svetska zbivanja” (The World Affairs), koju je nešto duže od godinu dana, kroz 54 nastavka, vodio od 19. avgusta 1920. do 13. oktobra 1921, Mitrinović je izložio gotovo sve svoje glavne ideje i veće zamisli kojima se u toku narednih trideset godina bavio u Engleskoj. Iz tih zapažanja o stanju sveta i mnoštva predloga o budućem čovečnijem organizovanju ljudskog roda, potekla je Mitrinovićeva ideja o Evropskoj Federaciji i Savetu Evrope. Punih osamdeset godina o toj ideji se sasvim malo znalo i još manje govorilo, sve dok se na početku novog XXI veka nije postavilo pitanje uključenja Srbije i Jugoslavije u Evropsku uniju.
Zanimljiva kao deo Mitrinovićevog širokog utopijskog programa i njegovog radikalnog avangardnog nezadovoljstva, ideja o evropskoj zajednici privlačila je dugi niz godina samo njegove najbliže saradnike i prijatelje, među kojima je odlučujuću ulogu imao A. R. Oraž, čovek koji je ostavio jak pečat i vidljiv trag u javnom životu britanske edvardijanske epohe.
Vezu sa urednikom londonskog lista “Novo doba” A. R. Oražom, Mitrinović je uspostavio tokom Prvog svetskog rata, preko Pola Selvera, publiciste i prevodioca srpskih narodnih pesama, kome je kao emigrant ponekad pomagao u radu. Oraž je tih godina bio istaknut engleski novinar u najelitnijem krugu liberalno i levo orijentisanih intelektualaca sa razvijenim smislom za socijalne odnose. Blizak levim fabijanistima, neposredno suočen sa plamenom boljševičke revolucije, Oraž se bio ponešto udaljio od krajnje levice, zaplašen pretnjom da bi jedna nasilnička ideologija, makar u osnovi bila pravedna, mogla zavladati svetom. Smatrao je da Zapad treba da uđe u dijalog sa Istokom i da pripremi svoj odgovor na izazov Ruske revolucije, odgovor koji neće biti nikakvo borbeno prestrojavanje buržoazije u sukobu sa proleterskom klasom, nego jedan novi alternativni napor prosvećenih duhova, napor koji bi možda mogao dovesti do novog poretka u svetu. Svojom uzbudljivom vizijom svečovečanske budućnosti, koju je rečito izlagao kao duhovnu protivtežu totalitarizmu, Mitrinović je, u tim danima kada se tek rađao komunistički svet, smelim idejama i proročkim mišljenjem o celini sveta sasvim očarao i pridobio Oraža.