A sto se tice Tepica - drago mi je da ga se ljudi sjecaju. I ne ulazeci u rasprave o ratu, vojsci i drzavi, nevjerovatna je takva posvecenost svojoj duznosti, ideji, ili kako god je nazvali. Veliki covjek!

A sto se tice Tepica - drago mi je da ga se ljudi sjecaju. I ne ulazeci u rasprave o ratu, vojsci i drzavi, nevjerovatna je takva posvecenost svojoj duznosti, ideji, ili kako god je nazvali. Veliki covjek!

Milan Tepić (1957-1991), major JNA, iz potkozarskog sela Komlenica. "Jedanput ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško" govorio je major Milan Tepić. Jula meseca 1991. major Tepić se našao u centralnom skladištu ubojnih sredstava u selu Bedeniku u blizini Bjelovara. Bio je primoran da se sa svojim vojnicima povuče u skladište i organizuje odbranu od ustaša koje su opkolile objekat. Dvadeset i devetog septembra 1991. ne želeći da prepusti neprijatelju oružje kojim bi ubijao njegove vojnike, major Milan Tepić digao je u vazduh vojno skladište i sebe.


Dok je trajao napad na kasarnu "Vojinović", oko 400 hrvatskih vojnika napalo je kasarnu u centru grada u kojoj su bila trojica oficira JNA i desetak vojnika koji su se odmah predali, dok je druga grupa zauzela radarsku stanicu. Treća grupa u kojoj su uglavnom bili Varaždinci, napala je skladište municije i eksploziva, pa je tom prilikom u jednom od njih došlo do eksplozije koja je poubijala veliki broj napadača - iako je hrvatska strana priznala gubitak 11 ljudi, procene se kreću i do 200 poginulih, a to potvrđuje i veliki broj nestalih koje njihova rodbina još i dan-danas traži. Službeno je prihvaćena verzija da je eksploziv aktivirao upravnik major Milan Tepić, koji je za taj čin od strane jugoslovenskih vlasti proglašen narodnim herojem, jedinim u ovom ratu.
Za osvetu, streljan je komandir straže Ranko Stefanović, koji je zarobljen zajedno sa većinom stražara tog skladišta.

Šta se u Bjelovaru desilo krajem septembra 1991? Jedinice 265. motorizovane brigade JNA, koje su činile osnovu garnizona, bile su u rasulu, jer je veliki broj vojnika nesrpske nacionalnosti napustio kasarnu "Vojinović" gde je brigada bila smeštena, a njima su se priključili skoro svi oficiri i podoficiri Hrvati. Pojedine jedinice, u odsustvu borbene strategije, bile su upućivane prema Daruvaru i Pakracu ili su zauzimale odbrambene položaje oko grada, ali su posle nekog vremena vraćane u kasarnu. Vojnicima su se u opkoljenoj kasarni priključile i porodice vojnih lica, kao i određeni broj rezervista, ali ni to nije značajno poboljšalo brojčano oslabljen sastav, koji je zbog provokacija hrvatskih snaga morao danonoćno da dežura. Na moral je, osim učestalih poziva na predaju, uticalo i isključenje struje i vode, nedostatak hrane...
Potpukovnik Josip Tomšić, jedan od prebega iz JNA, od 22. septembra je imenovan za komandanta odbrane Bjelovara. U svojim memoarima navodi da samo zahvaljujući neodlučnosti gradskih vlasti kasarna "Vojinović" nije zauzeta ranije. Na dan kad je iz Zagreba stiglo naređenje za napad, Radio Bjelovar objavio je da građani mogu mirno da spavaju jer se kasarna deblokira, puštaju se struja i voda, kao i da se u gradskim pekarama može nabaviti hleb za 400 vojnika, 70 starešina i porodice vojnih lica.

Милан Тепић (1957 - 29. септембар 1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.

Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Током повлачења ЈНА из Бјеловара, што је био договор ЈНА, Унпрофора и хрватских власти, евакуација касарне и других војних објеката требала се десити 1.октобра 1991. Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара је на своју руку припремио напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2000 војника и после не малих борби заузета.

Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојих формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику ресавском војводи Стевану Синђелићу.

Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као "нестали". У одређеном часу војницима је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник - командир страже Ранко Стефановић.

Мајор Милан Тепић је проглашен народним херојем.Њему у почаст,
Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у БиХ.

Evo kako neki od vodećih stručnjaka za rat iz bivše sovjetske armije gledaju na negov podvig:
"Мало ненужных инцидентов. Какой это ничего не изменило ход войны в бывшей Югославии. Я думаю, что это приговор эмоции, что было сделано в духе великих традиций югославской армии."
Naravno imamo mišljenje i stručnjaka iz zapadnih zemalja koji su tada i malo kasnije rekli:"The move is certain retired JNA officer and decided to commit suicide made a picture of the situation in which a large Tito's army. It is a shame to force discounts before a handful of armed guerrillas and afford self-destruction as the only correct way out of crisis. What is in this time just begun. The incident itself had no significance on the final outcome of the war in Yugoslavia. "

Na šta i koga vi obraćate pažnju....incel/cooltura/catmandoo/078informacije/konjovođa.........ista osoba,vjerovatno,piše uglavnom čudne postove.Dugačke,duhovite,uglavnom inteligentne.....