Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51 Postovi: 39689 Lokacija: Месечева икра
Dečko,de prihvati se malo knjige,mani se internet istorije i instant istoričara tipa Noela Malkoma.Evo upravo je iz štampe izašao reprint "Istorije srpskog naroda" od Benjamina Kalaja.Knjiga je prvi put kod nas izdana 1882. pa pročitaj....Naravno,ako znaš ćirilicu.Ako si zainteresovan imam je ja i u pdf formatu,pošaljem ti Malo o autoru:
Citiraj:
Benjamin von Kállaj (22. decembar 1839 - 13. juli 1903) bio je generalni konzul Austrougarske u Beogradu, dugogodišnji ministar financija i guverner Bosne i Hercegovine od 1882-1903. godine. Njegovom se idejom smatra pokušaj centralizacije Bosne i Hercegovine uvođenjem bošnjaštva kao zajedničkog identiteta, koji je trebao prerasti u projekat zajedničkog upravljanja, te time spriječiti nacionalno buđenje triju najvećih nacionalnih grupa u Bosni i Hercegovini. Izvor:Clemens Ruthner, Österreichs vergessene Kolonie? Die Presse 13.12.2008.
Kao što se vidi iz priloženog,autor nije srbofil.(ovaj citat je sa bs.wikipedie,da ne kažeš da je srpska propaganda.)
Evo mali citat iz knjige:
Spoiler:
Citiraj:
Што се тиче доба кад се доселише, и о том има разних иазора. Но у овом погледу мало се разилазе историчари, само за неколико година. Да не би поново казивали и стварали нове комбинације, биће најближе истини, ако ставимо сеобу Срба и Хрвата између 630 и 640 године; јер је извесно, да се ова сеоба није збила ни раније ни доцније. Али је ван сваке сумње да се Хрвати раније доселише него Срби. Једно, што су ова два племена у најтешњем сродству, а друго, што су као први суседи у новој као и у старој постојбини често делили исту судбину, нужио је да у кратко проговоримо и о досељењу Хрвата а и о оним пределима, где су се настанили. Без сумње ваља тражити узроке у таласању валова, што је изазвала бура сеобе народа, који су приморали Хрвате, да око 630 год. напусте своју праотаџбину, и да се крену на југ. Њиховом доласку у Панонију зарадовала се Византија, јер се веома забринула централна државна управа због пустошења, што су у то доба починили Авари у Илирикуму, Далмацији и у пределима међу Дравом и Савом. Константин Порфирогенит не помиње до душе, да је цар Ираклије позвао у помоћ Хрвате противу Авара; али је већ из поменутих навода вероватно, да су Хрвати, поводом такога позива, прешли преко границе. Предвођени од пет кнезова (петоро браће) и две сестре, уђоше Хрвати у северни крај данашње Босне и Далмације, нападоше Аваре и после дуге борбе сломише их или потчинише. У тако освојеним областима одмах се населише Хрвати и тако се чини, да су испрва признавали врховну власт византијских царева. Њихови владари брзо примише јамачно аварску титулу „Бана". Наскоро за тим крене се опет један део Хрвата к северу и заузме данашњу Хрватску и један део Војничке Крајине и учини се доста независним од своје јужне браће. Овај раздвој ослабио је отпорну моћ Хрвата, и олакшао је њиховим моћнијим суседима Францима, Млечанима, а позније и Мађарима, да их покоре. Судбина овог северног огранка хрватског народа овде се нас више не тиче. Још ћемо само напоменути седишта њихових јужних рођака, те да за тим пређемо одмах на Србе. И ако се не могу тачно определити области, које су Хрвати при свом доласку и насељењу заузели, то се ипак може са великом вероватношћу изводити из оних имена, што их је забележио Константин Порфирогенит, да су Хрвати заузели земљиште данашње оточке и слуњске пуковније, даље северозападни крај Босне (што се и данас назива Турска Хрватска), и Далмацију од севера на југ до Спљета. По том бејаху међе њиховој новој постојбини на северу Сава, а од ове реке ишла је међа упоредо са Уном право до мора; на западу јадранско море, на југу ушће реке Цетине и даље до имоскога језера; на југоистоку од истога језера бејаху међе планине до извора реке Врбаса, а 14 најпосле на истоку сама река Врбас. Главна им места бејаху: Биоград (данашња Zara Vechia или Стари Задар) на морској обали, и Бихаћ (у северној Босни). Ове границе некадашње хрватске државе као таке наравно данас не постоје. Њихова је постојбина раздељена између хрватске Војничке Крајине, Далмације и Босне. И гле, и ако се одмах, по доласку Хрвата, сродно српско племе на јужно-источним међама хрватским свуда настанило, и ако су оба народа више од хиљаде година заједно живела и једнаку судбину делила, опет и данас још падају у очи пажљивом посматрачу ове обележене границе, ако не као географске или политичке, а оно бар као етнографске, у народним обичајима и у религиозним односима. А сада прелазимо на Србе. Тек што прође неколико година после сеобе Хрвата, а један се део Срба подиже из Беле Србије и упути се трагом Хрвата на југ. Вођ им бејаше један и то млађи од њихова два господара у старој постојбини. И овај је део Срба доспео до граница византијске државе, молећи цара Ираклија, да га прими. Цар им одреди јужнозападни котар у солунској области, где да се настане, у околини данашње варошице Србице. Али ова нова постојбина не беше по вољи српским насељеницима. За што? О томе не помиње Константин. На скоро за тим молише цара за допуштење, да се опет одселе. Ираклије им то одобри. Али је један део јамачно тамо заостао, и од овога можда остатка добила је своје име варошица Србица. Но је могуће, да је ово име од другог неког словенског народа добила, јер смо видели, да су се Словени још у најстарије доба у овим пределима византијске државе населили, а можда су више пута по овим крајевима пустошећи лутали. У свом повратку Срби су преко Дунава прешли, али се опет зажеле вратити на балканско полуострво, и посредовањем тадашњега грчког заповедника у Београду добише од Ираклија нова седишта на истоку и на југу од оних области, што су Хрвати држали. Због аварских пустошења ранији су становници тих предела скоро сви истребљени. У толико се лакше и без препона Срби настанише, и на скоро створише више мањих кнежевина. Ове су кнежевине, као што ћемо видети, за дуго играле мање или више самосталне улоге у српској историји, и не један пут се међу собом огорчено борише. Међу тим су становници ових српских кнежевина били по своме пореклу и говору у свему један исти народ. И то је без сумње један од најсвојственијих појава, што је васколики српски елеменат балканског полуострва и у најбољим приликама сразмерно само за кратко време створио једноставну на уједињењу свију српских области основану државу. Изнова је настало разједињење. Па и данас налазимо у Срба с оне стране Саве, и ако не као израз свесног политичког правца, а оно свакојако и у самој ствари три тачке, које к себи привлаче, а наиме: праву Србију, за тим Босну и најпосле Црну Гору с Херцеговином. Ова тежња, да се око оне три тачке концентришу, појављује се тако исто у времену самога насељаваља, као и у току целокупне српске историје, — а то је значајан факат, који без сумње има великог интереса за прошлост, али који не мање заслужује пажње и с погледом на будућност. Области што их заузеше Срби, као што се већ види из онога што рекосмо, бејаху одвојене од хрватскога земљишта на северу и западу рекама Савом и Врбасом. Од извора Врбаса, правцем на имоско језеро, до ушћа Цетине, дуж јадранског мора, допираше српска државина. Од овуд па до Бара бејаше граница јадранско море. На јадранском приморју бејаху већ онда у цвету градови, неки под врховном влашћу Млетака, други као самосталне републике, а неки се покораваху Византији. Али и ако се ови градови позније поступно пословенише, то и опет нису дошли под господарство Срба ни Хрвата. Од Бара дуж скадарскога језера на југоисток до српске Мораве простираху се земље, што су Срби заузели; на истоку јамачно их одвајаше Ибар и Морава од оних Словена, који су, као што знамо, већ у оно доба у данашњој Бугарској становали, а позније су названи Бугари. — Највише се мењала граница на истоку, јер се на тој страни на скоро помешала два сродна племена (Срби и Бугари), ма да се и данас њихове разнолике карактерне црте распознају. Прави чисто српски елеменат ни данас се не простире свуда до источних граница Србије, по томе праву етнографску границу између Срба и Бугара од прилике чини Морава, и ако се сада Бугари у тим крајевима све више у Србе претапају.
По том је у новој постојбини Срба била и данашња Босна, осим северозападног краја, који се још и сада зове Турска Хрватска, а у оно доба била је у рукама хрватскога племена, за тим највећи део Херцеговине, јужна Далмација, цела Црна Гора, северна Арбанија, Стара Србија, или цео ново- пазарски пашалук, и северни окрузи призренскога пашалука; најпосле данашња Србија, осим оних округа преко Мораве. На овоме земљишту налазимо и данас балканске Србе. Границе њиховог ширења нису се мењале у течају векова, но само је у политичком обзиру настала модификација. Један део негдашњих српских земаља (Далмација) спојен је с Аустријом; из другог опет дела поникла је потпуно самостална Црна Гора, а на северозападу постала је држава Србија; али је највећи део остао под непосредним господарством Порте. Од старих обласних назива задржала се до данас само два: Босна и Србија, други се називи изгубише, или су преиначени, а остале области, добивши нов облик, познате су сада под другим именима. Све се српско земљиште одмах после насељења распало на многе више или мање независне кнежевине, или право рећи, сама сеоба је створила облике таких самосталних провинција. Грчки писци и српски хроничари разликују шест знатнијих провинција, и то: праву Србију, за тим Босну, Травунију или Конављв, Захумље, Неретву или Поганију, и Зету или Дукљу (Диоклију), која је захватала тако звану српску Далмацију. Из познатих података, као и по томе, што су ове провинције међу собом биле час у пријатељству час у непријатељству, но свакад у најтешњем одношају, па се с тога и њихове међе непрестано мењаху, веома је мучно тачно определити простор свакој посебној области. У осталом и ова кад што привидна независност не бејаше дуга века, позније се већи део ових кнежевина спојио у једноставну српску државу под господарством Немањића. Од именованих провинција најјужнија беше Зета или Дукља. Назив је Дукља од града Диоклије, роднога места цара Дукљана (Diocletianus). Развалине тога знатнога града виде се и данас на југоисточној међи Црне Горе, у околини варошице Подгорице. Зета се простирала од ушћа Дрима и Бојане дуж приморја до Котора; она је обухватала највећи део данашње Црне Горе, а граничила је на југу Скадром, а на истоку правом Србијом. Ова је област играла веома важну улогу у српској историји. Отуда је пореклом владалачка лоза Немањића, који су свеколико српско земљиште у једну велику државу ујединили, и под чијим је господарством доспела Србија до врхунца своје моћи. Веома је значајно, што је Зета или Дукља била и остала у познија времена последње и једино утециште српске независности. Овде се развила Црна Гора, која је умела до данас да очува своју независност, уз пркос надмоћи турској, којој су сви јужни Словени подлегли, ово мајушно кршно гнездо стално је одрицало давање данка. Од Котора до Дубровника простирала се Травунија или Конавле. На јужноме крају данашње Херцеговине била је ова мала кнежевина од прилике у оном крају, коме је средиште варош Требиње. По том је граничила на југу Зетом, а на истоку правом Србијом. Приморје од Дубровника до залива стонског (Stagno) зваше се Захумље. Отуда на север повлачила се међа јамачно до Неретве, а до оних планина, које су делиле тадању Хрватску од Србије. И ова је кнежевина захватала део Херцеговине, и то онај део, где данас леже вароши Гацко и Невесиње. Можда је овамо спадао и најсевернији крај Црне Горе. Та је област такођер допирала на истоку до праве Србије. Неретва или Поганија простирала се дуж приморја од залива стонског до ушћа Цетине. Један део ове кнежевине беше висораван од Думна, што је допирао до хрватске области Лијевна, бејаше дакле најсевернији котар данашње Херцеговине. Неретви су припадала и многа острва. Становници ове области, Неретљани или Погани, као што их називаху остали Срби, што за дуго не хтеше примити Хришћанство, живели су вековима у најнеограниченијој независности. Као веома одважни гусари посташе страшило на мору, па су често побеђивали и Млечане. По својим разбојничким нагонима они су и на копну често пустошили и Захумље и Травунију. Права Србија лежала је источно од Зете, Травуније и Захумља, и заузимала је данашње југоисточне срезове Босне, за тим Стару и данашњу Србију до Ибра и Мораве. Од свију српских провинција заузимала је највећи простор, јер је испрва и Босна, као што се чини, била део Србије.
Али се Босна на скоро одвоји, и док су остали српски крајеви стакно бики уједињени, Босна се све већма одвајала од ове заједнице, и она долази у историји час као независна држава, час као васал угарске круне; само се за неко време прелазно једини са Србијом. Стара Босна налази се од прилике у истим међама као и данашња, осим северозападног краја, за који већ знамо, куд је припадао. Осим ових шест већих помињу хроничари још и више мањих области, које су кад што бивале чувене. Поменућемо овде само жупанију Расу или Рашку, која је управо Србији припадала, али је међу тим имала особиту важност, што је Немања овде основао средиште, око којега је прикупио српске земље, и што су Мађари и Немци по тој области назвали Србе „Рајцима" и „Рацима" (Raitzen и Ráczok).
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
"U slucajevima takvih sprova između Bosanaca i Dubrovčana nadležan je bio, prema ugovoru Mateja Ninoslaa iz 1235, 1240 i 1249, sud tuženika. Tako, ako Bosanac sudi Dubrovčana, nadležan je dubrovački sud. U suprotnom, kada Dubrovčanin tuži Bosanca nadležan je bio bosanski ban." Mustafa Imamović, Uvod u historiju i izvore bosanskog prava, Sarajevo 2006.
Jesi na ovo mislio? da pogledam sturcnu literaturu?
Hvala na pojasnjenju ali naravno da znam ko je Benjamin Kalaj. Cirilicu znam ali trebala bi mi gdina da procitam knjigu od 100 str., znaci haman neznam. Jel mozes reci samo o cemu pise u knjizi jer neznam na sto se odnosi tvoja kritika, nemoguce na kompletan moj post jer tu ima cinjenica koje su i sam znas histrijski dokazane(ovo za veze sa Nemanjicima...)
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Neznam sta vas uce tamo selam :S stvarno neznam ... I koja bjesa najmladja religija ono ?? Vi ste poturice tako da bosna nije nikako mogla biti turska (ili kako god se vec nazivate :S) Ja turke postujem stvarno, oni imaju svoj jezik svoju kulturu sve svoje. Ali vi ste pokupili sve od nas ... Bez uvrede ali ja bih se stidio da sam bosnjak ...
Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51 Postovi: 39689 Lokacija: Месечева икра
Aemilius_Papinianus je napisao:
" Mustafa Imamović, Uvod u historiju i izvore bosanskog prava, Sarajevo 2006.
Jesi na ovo mislio? da pogledam sturcnu literaturu?
Živ bio nađi neku knjigu stariju od dvadeset godina,sa bilo koje strane jer su ove nove pune istorijski falsifikata. Možda bi trebao vježbati ćirilicu.Još jedna stvar na koju ste pljunuli,kao i na ostatak svoga predislamskog identiteta je bosančica,jedna vrsta ćirilice,zapadna ćirilica.Uči,sine,uči...
Pridružio se: 24 Jun 2005, 02:03 Postovi: 7347 Lokacija: Бања Лука
Citiraj:
Па и данас налазимо у Срба с оне стране Саве, и ако не као израз свесног политичког правца, а оно свакојако и у самој ствари три тачке, које к себи привлаче, а наиме: праву Србију, за тим Босну и најпосле Црну Гору с Херцеговином. Ова тежња, да се око оне три тачке концентришу, појављује се тако исто у времену самога насељаваља, као и у току целокупне српске историје, — а то је значајан факат, који без сумње има великог интереса за прошлост, али који не мање заслужује пажње и с погледом на будућност.
АМИН.
зока, могу ја добити ту књигу у ПДФ?
_________________ И само дотле, до тог камена, До тог бедема... Ногом ћеш ступит, можда, поганом? Дрзнеш ли даље?...
Ал' један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној ломљави "Отаџбина је ово Србина!..."
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
Nimalo se ne stidim sto sam Bonjak Ponosan sam na to Bolan imam svoj jezik, imam svoju kulturu(i nisam je od tebe uzeo, nego od brace Turaka, kojima to ne smeta), imam svoj nacionalni idnetitet, imam hvala Bogu svoju vjeru, a sto je najvaznije imam drzavu Imam sve, ma kakvo ono bilo, ali imam ne kitim se tudjim (Srbijanskim), vec imam svoje Pa crkni ako ti je krivo ali sam ponosan. Sto se tice cirilice, mrsko mi je uciti, sad ucim sufaru (arapsko pismo), potrebnije mi je A sto se tice knjiga starih citam od Vjekoslava Klaica neke knjige i uglavnom se poklapa sa historijom Mustafe Imamovica
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Pridružio se: 03 Jun 2009, 09:41 Postovi: 3671 Lokacija: House of Pejin
Kako mislis da si preuzeo kulturu od Turaka? Bosanski muslimani nista, osim sto su islamizovani, nisu preuzeli od Turaka. Vasa kultura u Bosni je autohtona srpska kultura.
_________________ Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
Da slavim Bajram to mi je srpska kultura? Da postim Ramazan, da jedem burek, da pijem ayran, da jedem sarmu, da govorim Elhamdulillah, Mashallah. Da se serijatski zenim...
Shvatite nemam veze sa Srbijom(hvala Bogu) Pra pra pra dedo mi je zivio u S. Bosni, ili je bio krstjanin ili krscanin (SRBIN NIJE) pra pra dedo u Osmanskoj Bosni, bio musliman pra dedo u Austrougarskoj, bio musliman dedo u Jugoslaviji bio musliman(JUGOSLAVIJA NIJE SRBIJA) ja danas u Bosni ponosnoj, prskonoj od sna, Bosnjak (NISAM SRBIN, NEMAM VEZE SA SRBIJOM)
Slavenske kulture i obicaja se ne odricem, niti cu se ikada odreci, ali to nije srpska, shvati... Hrvati su najpametniji ljudi na svijetu, prave svoju novu kulturu, nov jezik (tocka, nogostop, tjedan..), da nemaju nista sa Srbima, da i mi imamo koga pametnog pa da i kod nas to pocne, jer ovo ovako se vise ne moze. NECU DA BUDEM SRBIN I NISAM SRBIN, hvala Allahu musliman sam, bosnjak sma a ne srbin...
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Pridružio se: 24 Jun 2005, 02:03 Postovi: 7347 Lokacija: Бања Лука
Aemilius_Papinianus je napisao:
Da slavim Bajram to mi je srpska kultura? Da postim Ramazan, da jedem burek, da pijem ayran, da jedem sarmu, da govorim Elhamdulillah, Mashallah. Da se serijatski zenim...
то је све вјера. то што говориш су турцизми. је л` и они спадају у бошњачки језик? ако је био хришћанин онда је био или србин или хрват. треће нема. ти си једна обична потурица.
хрвати су најхрабрији народ на свијету, не зато што се ничег не боје него зато што их ништа није срамота.
_________________ И само дотле, до тог камена, До тог бедема... Ногом ћеш ступит, можда, поганом? Дрзнеш ли даље?...
Ал' један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној ломљави "Отаџбина је ово Србина!..."
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
Nisu svi. Jos ti napisem jednu prostu izjavnu recenicu Emnglez je katolik. I ti opet Englez je protestant. Vella hvale, vella kuvete
A sta su Makedonci? Imam jendog komsiju, covjek pravoslavac, on kaze da je iz Makedonije, ali znaci ipak je i on Srbin Hvala sto si mi objasnio SRBI se ne spominju prij 1000 godina, samo Raska Ali jeste svi smo mi Srbi ojha
E momak aferim povjesne knjige kkao fino zvuci a ne istorijske
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
Iyi bana şimdi anladın mı? Sen ve savunulabilir sen hepimiz aldı beri biz daha sonra zaman ve mekan içinde ve Türkiye'ye sohbet anlamına mı:)
Uh halali prenese me
Pa bolan vidis da ste sve uzeli od nas(ijekavicu, latinicu), tacno vas nijedan Srbijanac ne bi mogao poznati, pa zamisli da smo jos uzeli Turski jezik, i vi to preuzeli od nas, pa bili biste totalno zbunjeni i ovako ste hafifni
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Pridružio se: 03 Jun 2009, 09:41 Postovi: 3671 Lokacija: House of Pejin
Aemilius_Papinianus je napisao:
Da slavim Bajram to mi je srpska kultura? Da postim Ramazan, da jedem burek, da pijem ayran, da jedem sarmu, da govorim Elhamdulillah, Mashallah. Da se serijatski zenim...
Shvatite nemam veze sa Srbijom(hvala Bogu) Pra pra pra dedo mi je zivio u S. Bosni, ili je bio krstjanin ili krscanin (SRBIN NIJE) pra pra dedo u Osmanskoj Bosni, bio musliman pra dedo u Austrougarskoj, bio musliman dedo u Jugoslaviji bio musliman(JUGOSLAVIJA NIJE SRBIJA) ja danas u Bosni ponosnoj, prskonoj od sna, Bosnjak (NISAM SRBIN, NEMAM VEZE SA SRBIJOM)
Slavenske kulture i obicaja se ne odricem, niti cu se ikada odreci, ali to nije srpska, shvati... Hrvati su najpametniji ljudi na svijetu, prave svoju novu kulturu, nov jezik (tocka, nogostop, tjedan..), da nemaju nista sa Srbima, da i mi imamo koga pametnog pa da i kod nas to pocne, jer ovo ovako se vise ne moze. NECU DA BUDEM SRBIN I NISAM SRBIN, hvala Allahu musliman sam, bosnjak sma a ne srbin...
kolko ja znam serijatsko pravo u bosni ne postoji ali sve je moguce, stvari se jako brzo mijenjaju.
vjerski identitet u kulturnom identitetu jeste vazan ali u nacionalnom odredjivanju potpuno irelevantan.
jedina slovenska kultura u bosni je srpska, to sto si napisao je kao kad bi rekao odricem se oca, dede, pra..cuku itd. a priznajem askurdjela. problem sa istorijom je da se ona vec desila ne postoji povratni mehanizam, ti mozes da se odrices ali ti to ne pomaze mnogo.
neko je ovdje pominjao pavla safarika. on je sistematizovao jezike u slovenskom korpusu a koliko ja znam ,to jos uvijek vazi. na slovenskom jugu postoji samo srpski jezik - nasnije nagodbom srpskohtvatski, obrati paznju, nagodbom! sa bosnjacima se niko nije pravio nagodio da preimenuju jezik. ja mislim da ce to zavrsini u unesku jer se radi o klasicnoj kradji tudje kulture.
a te nove hrvatske rijeci su stare srpske, odlican primjer tjedan.
makedonija je juzna srbija, naziv makedonija postoji od 1945.
_________________ Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.
Pridružio se: 24 Jun 2005, 02:03 Postovi: 7347 Lokacija: Бања Лука
Aemilius_Papinianus je napisao:
Nisu svi. Jos ti napisem jednu prostu izjavnu recenicu Emnglez je katolik. I ti opet Englez je protestant. Vella hvale, vella kuvete
A sta su Makedonci? Imam jendog komsiju, covjek pravoslavac, on kaze da je iz Makedonije, ali znaci ipak je i on Srbin Hvala sto si mi objasnio SRBI se ne spominju prij 1000 godina, samo Raska Ali jeste svi smo mi Srbi ojha
E momak aferim povjesne knjige kkao fino zvuci a ne istorijske
јесу, енглези су протестанти. то им је државна религија и већина становништва су протестанти. то што си ти глуп и покушаваш да испаднеш паметан након што си се провалио је друга прича.
македонци су грци. а ови што данас живе у "бившој југословенској републици македонији" ни сами не знају шта си. ти си један обичан провокатор и надам се да ћеш бити ускоро банован.
_________________ И само дотле, до тог камена, До тог бедема... Ногом ћеш ступит, можда, поганом? Дрзнеш ли даље?...
Ал' један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној ломљави "Отаџбина је ово Србина!..."
Pridružio se: 11 Dec 2007, 17:26 Postovi: 5046 Lokacija: Banana Republic
hahaha, dobar, dobar, google translator. a nije valjda da svi muslimani u Bosni tako dobro pricaju turskim jezikom? svaka cast. sad mi je jasno kako ste se sa bracom mudzahedinima sporazumijevali.
Pridružio se: 07 Apr 2011, 07:20 Postovi: 60 Lokacija: Sarajevo, FBIH
Ma ja niko nezna sta je samo Srbi znaju Ama bolan mani me se ako hocu da budem cigan, bit cu i dovidjenja bosnjak sam, znas koliko me zaboli za historiju, ja hocu da sam Bosnjak i bit cu Bosnjak a te vase bajke o tome da samo Srbi postoje na Balkanu, naslijednje od Veliko Srpske politike ce vas kostati Ali eto zivi bili pa videli, sto bi reko Zeljko Hajd reci Hrvatu da je tjedan Srpska rijec
Braca mudzahedini ne pricaju turski nazalost, samo arapski Ali znamo mi i toga pomalo
_________________ Cum sapienti viro libenter diserimus...
Pridružio se: 02 Dec 2007, 01:43 Postovi: 2164 Lokacija: Banjaluka
Satra se da objasni da nije Srbin, i sve to napisa na na jeziku Srba, eeee vas treba samo zaliti, a vjeruj velika vecina Srba na vas gleda kao na otpadnike, zalosno je gledati vese koprcanje u 21. vijeku i tu potragu za imenom sta ste i ko ste, jedni vicu mi smo Bosnjaci, jedni se satrase da dokazu da su samo muslimani, evo sad su treci poceli da vicu da su Bosanci ili Bosnohercegovci, zalosno
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu