banjalukaforum.com

Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Miloslav Samardžić, istoričar i književnik. Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta generala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu. Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. Dokumenta koja je prikupio su takođe bila veoma bitna u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića i Nikole Kalabića. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 26.12.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.

KSKLUZIVNO: NAKON PISANJA „DANA“ OTVORENO PITANJE EKSHUMACIJE ŽRTAVA IZ JAME „KOTOR“ KOD NIKŠIĆA

Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи. Осуђен је на 10 година робије и послат у робијашницу Сремске Митровице, која је тада имала 16 200 затвореника, неподобних комунистима. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим свештеницима и монасима који нису пристајали да се одрекну Христа. Упокојио се на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани на грудима.

Срби из чуђења никако да изађу...Пао је комунизам, али се комунисти, који се више не зову тако, добро држе — главне полуге власти и даље су у њиховим рукама.

Ни после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији.
До почетка балканских ратова 1912. године Благоје је шест година комитовао у одреду чувеног војводе Воје Танкосића, а потом и у славном "Гвозденом пуку", учествујући у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Пишкопеје до Солунског фронта и Кајмакчалана. Својим јунаштвом он је задивљавао чак и своје непријатеље, а у марту 1917. године на положају код Црне Реке Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је француски генерал Гиоме уручио војну медаљу.
Његове груди красила су и друга највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије: сребрна и златна медаља за храброст, руски Георгијев крст, две медаље са ликом Обилића и све четири споменице из ратова 1912-1918, укључујући и Албанску.
Убијен је 17. августа 1944. године у селу Горња Топоница код Ниша као непријатељ нове народне власти и агент Равногорског покрета и Драже Михаиловића. Рехабилитован је 13. јула 2007. године решењем Окружног суда у Нишу.

Malo je bilo zlocina koliko ga je trebalo biti.

3 Krajiška udarna 4 bataljon