banjalukaforum.com

mlad si ti POLLARIS,saznaćeš

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Mi smo toliko stari da smo dementni i opet se ponasamo kao djeca.

Pa svi ovi što se odrodiše od nas, jezike izmijeniše, prosperiraše.....dok mi propadamo iz vijeka u vijek....

_________________
Bubi frubi

kako ide ona kletva....."proklete da ste srpske krunisane glave,vi na djelove podjeliste carstvo"...tako nekako

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

CYPRIEN ROBERT О ЋИРИЛИЦИ И СРПСКОМ ПИСМУ УОПШТЕ

Сасвим другојаче од Срба, којих се ово питање тиче, држао се Француз Сипријан Робер, кога исто то питање није морало да се тиче. У овој студији ми смо више пута споменули његово дело у два тома, "Словенски свет", па то опет чинимо и овде, задржавајући се искључиво на тому II. Говорећи на стр. 229. о напорима латинских мисионара, да Словене привуку себи кроз веру, Сипријан Робер изражава мишљење, да је већ у самом почетку хришћанске ере морало бити књига писаних словенским
језиком. Истина је, каже он, да северни слависти одбијају то тврђење, гледајући као прве изумитеље писмености Ћирила и Методија. Али, што се тиче слависта словенског југа:

"Les slavistes du Midi soutiennent, au contraire, que Cyrille n'a
fait qu'enrichir, sompleter par la liturgie, une litterature deja
existante... Cette opinion paralt plus raisonnable. "
Другим речима:
"Слависти Југа, напротив, сматрају, да је Ћирило само
обогатио и допунио литургијом једну књижевност, која је
већ постојала... Ово мишљење се чини разумнијим. "

Одмах иза тога, С. Робер наставља своје излагање, тврдећи, да изгледа невероватно, да један народ као Балтички Срби (које су странци звали Вендима), који су били врло активни, који су се бавили трговином, који су имали своје богате градове, своје лепо украшене храмове, итд., невероватно је, дакле, по њему, да такви људи нису поседовали писменост.
"Но рећи ће ми неко, пише Роберт: "Зашто од те писмености није нешто остало? Да су имали писаних споменика, до нас би допрли бар најкраћи натписи." Ја на то одговарам, наставља Сипријан Робер, да су ти натписи могли да постоје, да они могу да постоје и данас, а да се за њих не зна. Ко је, пита се он, обраћао пажњу, нпр., на натпис чувеног лава у Венецији, видљив свакоме, док слависти нису на њега упозорили? А наш словенски манускрипт у Ремсу, писан глагољицом, нисмо ли га ми кроз векове сматрали за коптски рукопис? А бугарсхи учени монах Храбри из десетог века, није ли он рекао:
"Les premiers Slaves n'avaint point des lettres, mais ils lisaient
et devinaient a l'aide de lignes et d'entailles (tchrtami i riezami).
On ne peut designer plus clairement les runes. " "
To значи:
"Први Словени нису имали слова, али су читали и прорицали уз помоћ
црта и реза (чертами и рјезами). Не могу се означити јасније руне".

Ова врста писма, наставља одмах после горњег навода Сипријан Робер, налази се - уосталом - урезана на великом броју посуђа и предмета, који су стигли до нас од Венда са Балтика. Но још више од тога: када се исцрпно анализирају фрагменти паганских песама чешког народа, које је открио М. Ханка, запазићемо с изненађењем у њиховом стилу већ једну формирану и прецизну синтаксу и граматичке конструкције много правилније од оних, које налазимо на споменицима из периода после тог првобитног језика. Из тога несумњиво произлази, да су те паганске песме заостатак неке школе, можда на високом нивоу, која је цветала код Словена, пре њиховог преобраћања у хришћанство.
С осетљивошћу, која је - после Сипријана Робера - изгледа - недостајала српским научницима, он по сваку цену настоји, да докаже постојање словенске и српске писмености пре хришћанске ере. У ту сврху, он на страни 230 "Словенског света", спомиње:

"једног ученог Илира - Соларића, који је оставио један необјављени
рукопис под насловом "Хијероглифика слованска", у коме је сабрао сва
позната сведочанства, с циљем да докаже, да су доиста пре Христа постојали
словенски хијероглифи.24 Ми можемо да сумњамо, каже Сипријан Робер да су
Словени имали један потпун хијероглифски систем, али - руне су познавали,
а ако постоји само мали број натписа ове врсте, криве су зиме и мразеви, који
далеко преко две хиљаде година прелазе преко стења и преко гробова давних
словенских јунака. "

24. Претпостављамо, да Сипријан Робер мисли на Павла Соларића, који је живео од 1779-1821.г.
Соларић је био коректор у штампарији Грка Теодосија у Млецима. Сматра се књижевником, без неке велике вредности. Међутим, занимљиво му је "Земљописаније"; писао је и дела с историјском тенденцијом; мислимо, да се међу њима налази "Хијероглифика словенска".

Даље дознајемо, увек из истог Роберовог дела "Словенски свет" (стр 231.), да је извесни М. Frachn из Петровграда 1835. г. објавио једну занимљиву дисертацију о најстаријем писму Руса. Писац цитира у тој својој расправи једног арапског аутора, по имену Јакуб-ел-Недима, који је писао своје дело 987.г. Ел-Недим говори о једном посланику своје расе, посланом руском цару - у ствари, Робер каже "краљу" - и о томе, шта је тај посланик видео у далеко руској земљи. Ел-Недим је том свом обавештењу додао и једну копију писма којим су се Руси у то доба служили. М. Frachn - каже Сипријан Робер објављујући копију тога писма, засновао је на њему један систем, који је апсолутно вероватан.
На жалост, тиме је ово врло занимљиво обавештење исцрпљено. У часу док ово пишемо, нама више није могуће, да потражимо дизертацију петровградског истраживаоца, а још мање Јакуб-ел-Недимов спис. Остаје, дакле, да се та сведочанства пронађу и уради - ако не цела једна нова студија, онда бар један њен део, који би се уклопио у рад о античкој српско - словенској писмености. С обзиром на слутње писца ових редака о пореклу српско - словенске писмености, не би смео да се пропусти ниједан документ, који би поткрепио закључке, које ћемо покушати да изведемо на крају ове главе! Уздамо се, да ће се међу младим српским научницима наћи и таквих, који ће с љубављу и с вољом хтети да се подухвате оваквог једног посла! А награда ће бити - тако мислимо - неочекивано велика, јер би откриће те закопане истине имало недогледне духовне и моралне последице на највишем нивоу!25

25. У ову сврху неопходно се мора проучити и Соларићева "Хијероглифика славјанска". Сигруно је, да
она садржи драгоцена сведочанства!

Што се тиче светог Јеронима и глагољице, Сипријан Робер је мишљења, да се тај црквени отац, како га он назива, могао служити тим писмом, али да га није он изумео. Исто тако, Робер претпоставља, да су његови директни, или индиректни ученици писали извесне његове проповеди за "Илире" глагољицом, тј. српским језиком, што је јасно, будући, да се назив "ГЛАГОЉИЦА" изводи из "илирске", а ми ћемо рећи опет СРПСКЕ РЕЧИ - ГЛАГОЛ, што је синоним за РЕЧ. По Сипријану Роберу, глагољско писмо би представљало једну врсту савршености првобитних руна...
Робер је веома заинтересован за разлоге нестанка глагољице готово без трага. Он сматра, да је до те немиле ствари дошло, захваљујући особито "латинизираним Словенима", који су вршили праве прогоне оних, који су се глагољицом служили; уједно, што логично излази из претходне констатације, они су уништавали све што је било написано глагољицом. Тако се још у његово доба у прошлом веку веровало, да је најстарији сачуван глагољски споменик један псалтир из 1220. г. Међутим, захваљујући руским научницима, који су желели да установе постојање светог и обредног језика код Словена пре Ћирила и Методија, до открића је дошло. Наиме, учени Копитар се у вези с тим покретом дао на истраживања и после дугих напора је успео да открије глагољицу у - како Сипријан Робер пише - Klozianus, Крањској, у Чмарној Гори (Робер пише: Chmarna-Gora), у старом манастиру на Сави, чије су име Немци превели на њихов језик са Maria-Stein, што би било "Маријин Камен". Тај манускрипт, писан глагољицом, био је - према предаји - написан руком самог светог Јеронима, ако се поклања поверење натпису на насловној страни који је био додат тек у XV веку. Тај манускрипт је - наводно - пренео један далматински свештеник са далматинског острва, чије име Сипријан Робер пише Veglia.26

26. Веља.

Међутим, наш коментатор не верује, да је та глагољица била писана руком ученог светог Јеронима, јер начин, на који је била написана, показује, каже он, пре руку навикнуту на плуг и на тежак рад, пошто упркос дебљини пергамента, на извесним местима је он био готово пробушен пером, због тешке руке онога, који је писао. Између осталога, писац је био толико невешт, да је вукао линије за писање лењиром. Међутим, сматра Сипријан Робер, а и ми скупа с њим - све то није битно. Битно је, да је писмо глагољско, да је језик "илирски", одн. српски, али од свега је најважније то, што тај текст неопорециво потиче, наглашава Робер, из врло давног времена, чак из оног временског раздобља, када је "илирски" народ примао хришћанство. А то је било давно пре Ћирила и Методија. Тако тај рукопис садржи молитве за неофите, тј. за новопокрштене: судећи по садржају тих молитава, тврди Сипријан Робер, оне су настале чак у време, док се још водила борба између крштених и некрштених. Тако једна од тих молитава упућује вернике, да избегавају сваки додир с идолопоклоницима и при њеном завршетку се каже (Робер је приказао текст само на француском, па ћемо га ми овде с француског превести; међутим, што би за нас било много корисније, то је оригинални српски текст из тог врло интересантног раздобља, које је далеко претходило оном упорно и тенденциозно понављаном "доласку Срба на Балкан у VII веку" по Христу!):

"Нема никакве јединствености између светла и мрака, нити између хришћанске
деце светла и пагана. Треба веома много поштовати свето Крштење и никако не
треба имати нечисте односе с крштеним девојкама, јер и такво понашање било
осуђено од свих светих синода целога света... а они, који се томе одају, биће
послати у вечну ватру. Сваки хришћанин треба да се сачува чист као Божији
храм; он мора да се задовољи својом женом, не мислећи ни на једну другу и не
треба да се подаје, као животиња, својим неумереним жељама. Када је Исус
Христос упитан, да ли је допуштено отерати супругу, одговорио је: да сваки
човек, који отера своју жену, осим у случају невере, постаје сам прељубником..."

Текст је, каже Сиприан Робер, овде нагло прекинут, због четири листа који недостају. Но без обзира на нестанак завршетка, расуђује наш писац, потпуно је јасно, да је он био састављен за један народ још упола утопљен у паганску разузданост и у чулна уживања.27

27. Да бисмо олакшали посао онима, који желе да се посвете продубљавању овог врло занимљивог
језичког проблема, будући, да се ради о српском језику од "пре доласка Срба на Балкан", или бар о једном његовом дијалекту, ми ћемо овде приказати у целости оригинални текст Сипријана Робера, који - у ствари - може да представља само превод рукописа, којим се - или он сам бавио, или је пак консултовао сређен текст неког слависте, уколико то није био сам Копитар. Дакле, на француском горњи савети гласе /"Словенски свет", том II, стр.233.-234./:
"Il n 'у а point de communion entre la lumiere et les tenebres, ni entre les enfants chretiens de la lumiere et les palens. Il vaut tenir en grande veneration le saint Bapteme et ne point avoir des rapports impurs avec des filles baptisees, car cette conduite est condamnee par tous les synodes de l'univers... et ceux qui s'y livrent seront envoyes au feu eternel. Tout chretien est tenu de se conserver pur comme un temple de Dieu; il doit se contenter de sa femme sans penser a aucune autre, et ne pas se livrer, comme les animaux, a ses desirs deregles. Jesus-Christ, questionne s'il etait persmis de repudier sa compagne, repondit: Que tout homme qui renvoie sa femme, hors le cas de l'infidelite, devieat lui-meme adultere..." "...celte homelie fut evidemment composee pour un pepule encore a moitie plonge dans les desordres et la sensualite du paganisme."

Копитар, да би био сигуран у оно што тврди, упоређивао је "клозијански" рукопис с друга три "илирска" текста, о којима на овом месту немамо потребе да говоримо, сва три писана од једног "Илира" по рођењу... Вршећи то упоређење, он је изјавио, да је у "клозијанском" рукопису констатовао постојање једног начина писања, једног одређеног стила, различитог од стила светог Ћирила и старијег од времена у коме су Ћирило и Методије живели.
У наставку, Сипријан Робер изражава, да није паметно, да се прихвати мишљење Востокова и руских слависта, по којима није било словенских људи од пера пре Ћирила и Методија. Међутим, каже Робер:
"Les premirs disciples de saint Суrillе furent eux memes, a ce
qu'il semblerait, d'une autre opinion, puisque l'un d'eux, le moine
Chrabr dit formellement: Les premiers chretiens slaves ecrivirent
forcement jusqu'a l'arrivee de Cyrille... Ainsi, d'apres le temoignage
meme du moine Chrabr, son maitre Cyrille n'aurait fait que
perfectionner une litterature deja nee avant lui. On est surtout porte
a le croire, en voyant les Goths... posseder deja les evangiles dans
leur langue plusieurs siecles avant Cyrille.28

Ево, шта тврди напред Сипријан Робер:

"Први ученици светога Ћирила били су, баш они, како изгледа,
другојачег мишљења, пошто један од њих, калуђер Храбри, каже
изричито: Први словенски хришћани - наравно - писали су до појаве
Ћирила... Тако, по тврђењу самог монаха Храброг, Ћирило је само
усавршио књижевност створену већ пре њега. У то верујемо утолико
више, што су Готи... већ поседовали јеванђеља на своме језику више
векова пре Ћирила."


28. "Le monde slave'', p. 235.

Даље дознајемо од Сипријана Робера, да "Илири", одн. антички Срби сматрају, да су - као и Грци - примили хришћанство директно од апостола Павла, приликом његовог преласка Балканског Полуострва, на путу за Рим. Исто то тврди и Нестор Часни Кијевски. 34. г. пак по Христу, свети Јован, на путу из Грчке у Шпанију, зауставља се у Срему, где оставља као епископа свога ученика Андроника. А папа Урбан VIII (изабран за папу 1623.г.) у својој були, која се односила на оснивање једног "илирског колегија", каже за Илире, да су "прворођенчад" у крилу цркве...:''Nationem illyricam primogenitam in gremio... ecolesiae...''29 А то значи, коментарише Сипријан Робер, без сваке сумње, да се горње речи односе на прве покрштене међу "варварима".

29. Колико нам је познато, претходно тврђење, да су ИЛИРИ, или како Сипријан Робер више пута
пише ИЛИРСКИ СРБИ, били први који су примили хришћанство - о томе је први говорио папа Јован Х у Х веку, како би то покрштавање спојио с много каснијим покрштавањем Хрвата, уврштавајући их тиме против сваке историјске подлоге - у Илире.

У наставку Сипријан Робер каже, да би неко можда могао да му изнесе примедбу, како су градови тога времена били или грчки, или римски и да нема доказа, да су Словени тада играли било какву улогу. На ту примедбу могу да одговорим, да су тадашњи Илиро-Срби по градовима можда били претопљени било у Грке, било у Римљане, међутим СЕЛА, А ОСОБИТО ПЛАНИНЕ НИСУ НИКАДА ПРЕСТАЛЕ ДА БУДУ ИЛИРО - СРПСКЕ И ДА ГОВОРЕ ИЛИРО - СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ. А како би могло да буде другојаче, пошто Римљани планинце и кршне илирско - српске горштаке нису ни могли да потчине, па чак их никада нису ни сматрали својим робовима. Уосталом, сам свети Јероним, чији се ауторитет не би могао порицати, каже на више места у својим делима, да су се "Илири" његовог времена служили једним особитим "варварским" језиком. Уосталом, како је и сам био "Илир", рођен у Далмацији, он је говорио тим "илиро-српским" језиком, којим се у његовој родној покрајини и данас говори, о чему је дао сведочанства Себастијан Сладе-Долчи, коме смо у овој студији посветили једно поглавље. Иначе је познато, да је тај син Далмације за своје време био полиглота. Сладе-Долчи пише, да је свети Јероним говорио пет језика. Сипријан Робер каже:

"Il у а du Slave en lui..."
- "Има нешто словенско у њему",

при чему западњачки слависта вероватно није мислио само на ватрену природу Јеронимову, коју је овај морао као свештно лице да обуздава, већ сигурно и на његову способност за учење страних језика.
Говорећи о покрштавању Словена уопште, Робер је - премда западњак - показао велику осетљивост у односу на поступке римске цркве према Словенству. Ништа мање није био огорчен и против германских насиља у име хришћанства, јер је Немцима хришћанство било само изговор за уништење Балтичких Срба и за отимање њихових територија, које су приграбили за себе. Последњу главу свога дела "Словенски свет" Сипријан Робер је назвао:

"Des deux alphabets slaves et du dualisme
litteraire et religieux qui en resulte",
tj.
"O две словенске азбуке и о књижевном и
верском дуализму, који из њих произлази".

Одмах у почетку тог дела своје студије, Сипријан Робер пише:

"Mais le clerge latin d'alors n'ecouta que son ambition qui lui
disait d' asservir a ses rites le plus de Slaves possible, sans s'inquieter
des consequences qui pourraient en resulter."
A то значи:
"Тадашње латинско свештенство слушало је само своју амбицију,
која му је налагала, да потчини својим обредима што је могуће
више Словена, не мислећи на последице, које би из тога могле да
произиђу..."

Но писмо српског народа није било изложено само насиљима католичке цркве, већ и насиљима аустријских власти, те је тако Сипријан Робер могао још у његово време да закључи:

"Тако су се мало по мало створиле код Словена две супротне литерарне тенденције, које су се разликовале једна од друге чак и самом азбуком."
"Могло би се помислити у првом тренутку, пише он даље, да те разлике
у писму нису имале озбиљне последице. То је варка... Јер... код Словена - слово
има врло велику важност, слово је спољни знак идеје, оно је скоро сама идеја.
Латинска азбука је код тог народа постала синоним латинске вере; а ћирилица је означавала оне, који су се њом служили - као припадници источњачке литургије."

Када се мало удуби у порекло слова разних раса, откриће се скоро увек, да су она - у свом почетку - била блиско повезана с вером и с природом... Првобитна имена /будући, да је говор о СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ, а не СЛОВЕНСКОЈ! - ми ћемо још једном заменити Роберове Словене именом које у овој прилици једино одговара/ - првобитна имена, дакле, српских слова, представљају сасвим особите алузије. Слависти су нагомилали много претпоставки с циљем, да српској азбуци нађу одређено верско значење, које је она у самим својим почецима морала имати, али прави кључ објашњења још нико није могао да открије. Међутим, сам назив те азбуке - БУКВИЦА -(бук + вид) симболичан је и означава букву пророка, или свештеника бога Вида.
Смисао првих слова српске азбуке делује на свако словенско ухо, па чак и данас, јер ево, шта дознајемо:
Аз, бук, веди, глагол, добро, јест, као, људи, мислите, реци, слово, тврдо!

Ево, како је Сипријан Робер превео речи, чији почетак се односи на известан број слова српске азбуке:
"Је suis le hetre de Vid (l'arbre de la science) la parole est un
bien; pensez comme le peuple; prononce une parole solide. "

Пошто је тако очевидно, да се ради о српској ћирилици и о њеним словима израженим од давних времена одређеним изразима, мислимо, да је сасвим на месту редовна замена Роберовог "словенски" и "Словен", са "српски" и "Србин"! Па ево, шта он даље каже:

"Ако данас више не може да се пронађе прихватљив смисао српског
писма, узрок треба тражити само код првих хришћанских мисионара. Они су,
долазећи код Срба, потпуно изменили ред њихових слова и изобличавали су
их што су могли више, да би учинили, да народ лакше заборави на паганске
идеје, које је уз њих неизбежно везивао...
Ако одстранимо облик слова, ТА СРПСКА АЗБУКА ЈЕ У ТОЛИКОЈ
МЕРИ НАЦИОНАЛНА ДА НЕ МОЖЕМО ДА ВЕРУЈЕМО, ДА ЈЕ НАСТАЛА
ИЗ ГРЧКЕ ЈЕР - ОСИМ СЛОВА КОЈА СУ ЗАЈЕДНИЧКА БУКВИЦИ И ГРЦИМА
ОНА САДРЖИ И ГОМИЛУ ДРУГИХ, КОЈЕ ГРЧКА НИКАДА НИЈЕ ПОЗНАВАЛА. МОЖЕ ДА СЕ КАЖЕ, ДА СРПСКА АЗБУКА САДРЖИ У СЕБИ ОТПРИЛИКЕ
СВЕ ГЛАСОВЕ РАСУТЕ У РАЗЛИЧИТИМ ЕВРОПСКИМ ЈЕЗИЦИМА. ОТУДА ДОЛАЗИ КРАЈЊА ЛАКОЋА КОД СРБА ПРИ УЧЕЊУ НАШИХ ЈЕЗИКА КОЈИ ИЗГЛЕДА КАО ДА СЕ СВИ НАЛАЗЕ У ЊИХОВОМ ЈЕЗИКУ."

Мислимо да би било важно навести цео овај текст Сипријана Робера у оригиналу, који гласи:

"...abstraction faite de la forme de ses lettres, cet alphabet est
tellement national, gu'on ne peut le croire derive du gree. Car, outre
les sons que la boukvitsa possede en commun avec le grec, elle en
renferme une foule d'autres que le gree ne connut jamais. On peut
dire que l'alphabet serbe reunit a lui seul a peun pres toutes les
articulations eparses dans les diverses langues de l'Europe. De la
vient l'extreme facilite des Serbes a apprendre nos langues, qui
semblent toutes etre renfermees dans la leur."30

30. "Le monde slave", tome II, p.p. 336-337.

Претходном одлуком није потребан никакав коментар! Осим примедбе толики број српских интелектуалаца је студирао у Француској! Како је могуће, да се нико од свих њих није заинтересовао за дело Сипријана Робера?!
Пре него што напустимо студију Сипријана Робера, желимо да упознамо читаоце само још с једним Роберовим тврђењем, које се односи на разорно деловање католицизма у односу на старо српско писмо, што такође, представља посебан предмет који мора дубоко да се изучи. И тај текст је толико речит, да о њему уопште не треба дискутовати; уз то - он је оптужујуће сведочанство, које тешко терети латинско свештенство, јер се оно борило на свим пољима и свим средствима против српског народа. Ево, шта нам то сведочанство каже:

"Nous venons de voir combien la boukvitsa cyrillique reunissait
d'avantage et aurait pu devenir utile pour donner un developpement
harmonique et unitaire aux langues slaves. Mais l'anarchie produite
par le schisme fit croire a la necessite de reagir d'une maniere
violente contre le cyrillisme. Les eveques latins, au synode de
Salone, declarerent donc la boukvitsa une invention diabolique, et
ils interdirent l'usage sous peine d'excommunication. La Pologne,
la Boheme et la Croatie s detoumerent du cyrillisme, et partout
s'ouvrit la lutte entre les lettre slaves et les les lettres latines. Cette
guerre des deux alphabete s'est prolongee comme la guerre des deux
eglises, a travers les siecles, josqu' a nous jours. "

"Видели смо, пише у предњем наводу Сипријан Робер, у коликој
мери је ћирилска буквица уједињавала словенске језике; исто тако, она је
могла да буде корисна проузроковањем складног и јединственог развоја
истих тих језика. Али, анархија до које је дошло због расцепа створила је
веровање, да је потребно да се реагује насилно против ћирилице. Латински
бискупи су за време синода у Салони прогласили буквицу ђаволовим изумом
и забранили су њену употребу под претњом искључења. Пољска, Чешка и
Хрватска су напустиле ћирилицу и свуда је отпочела борба између српских
и латинских слова. Ова борба између две азбуке продужила се као борба
између две цркве кроз векове - све до наших дана."

Сипријан Робер је тако писао око половине прошлог века. Ситуација се у том смислу до данас није ни изменила, ни побољшала. Напротив, на најлукавије начине дошло се до тога, да се - у правом смислу - обезглављени српски синови сами одричу свога националног писма у корист писма, које је свуда у Европи наметнуо Рим кроз своја завојевања, заједно са римском црквом, која је наметала своју веру. Те је и писмо један од проблема у коме фалсификовање истине игра убитачну и разорну улогу у односу на српску нацију. А да би се један народ разорио, довољно је - пре свега - уништити његову свест кроз замагљивање његове прошлости. У овом случају - разарање онога, што Робер назива "националним писмом", важан је степен при утамањивању народне индивидуалности. Међутим, да је највише научно тело Срба, Српска академија наука, учинила у том смислу искрен напор, до тог наметнутог заборава не би могло да дође. Да је с вољом и љубављу према земљи на којој је поникла, покушала да проникне у давну прошлост исте те земље, данас би српска наука била на другом нивоу! Видели смо напред, докле сеже знање највећег лингвистичког ауторитета те Академије у односу на ГЛАГОЉИЦУ. У односу на ЋИРИЛИЦУ оно такође не иде даље. Резимирано - све што се зна о ЋИРИЛИЦИ, гласи овако:

"Име јој је од једног од Браће Просветитеља, од Св. Ћирила, за кога
се држало, да ју је он саставио, 864.г., када је са братом Методијем отишао
у Моравску, да тамо организује словенску службу. Међутим, вероватније је,
да је ГЛАГОЉИЦУ саставио, или стилизовао Св. Ћирило, која је старија, а
не ЋИРИЛИЦУ, која је млађа од ње. Професор Лавров, један од последњих
испитивача ЋИРИЛИЦЕ мисли, да ју је могао изумети брат Ћирилов,
Методије и то 885.г. Међутим, могуће је и да ју је створио когод од њихових
ученика..."

И то такође пише велики члан Српске академије наука и највећи лингвистички ауторитет, исти Александар Белић!!!
Далеко од земље, ми не знамо, да ли се у овом смислу одмакло кроз две-три последње деценије! Изгледа - није! Нису српски научници писали о ономе, о чему су морали да пишу, већ странци, већи пријатељи Срба од самих синова српске земље.

_________________

njemci, englezi, francuzi, austrijanci...
ispred nas su i norvezani, svedjani, holandjani, finci, poljaci, cesi, spanci, portugalci, talijani, madjari, rumuni, rusi, itd...

_________________
ZP550

У првом твом посту сам помислио да имаш нешто на уму, кад оно, само још један лик из масе провокатора!

_________________

АПЕНДИНИ О ГЛАГОЉИЦИ

FRANCISCUS - MARIA APPENDINI

Неколико деценија пре Сипријана Робера писао је о глагољици Franciscus - Maria Appendini у оквиру свога предговора Стулићеву речнику (1806. године). Он је чак још смелији од француског слависте тиме, што иде даље у прошлост од њега, везујући њен постанак за трачко - илирски род, управо за античке Србе. Ево, шта он пише на страни X, 2. тог свог значајног предговора, који представља једну врло озбиљну научно продубљену студију, засновану на бројним сведочанствима:

" Glagolitici autem alphabeti inventor, quem e... thraco - illyrico
genere ortum ferunt (v. Clem. Grubissich)31, eiusmodi fuit
industriae, ut illyricа litterarum nomina sibi succedentia quasdam
sententias complecterentur, orbesque verborum perfecte clauderint;
dum in aliis alphabetis nec characterum appelado, nec corundem
ordo quidquam significat. En lit terarum nomina, earumque dispositio:

A аз......................... ego
Б бук (Бог)............ deus
B Вид..................... Vitus
Г глагоље............. loquor
Д добро................. bonum
E ест....................... est
Ж живит (од)........ vivere(de)
C села.................... rure
3 земље................. terrae
И иже..................... -
И и.......................... et
К како (као).......... sicut
Л људи.................. viri
М мислите............ cogitare
Н наш.................... nostra
О он....................... illud
П покој..................requies
Р реци...................dic
С слово.................litteram
Т тврдо.................fortiter
У ук...................... V

Ево, дакле, шта каже Апендини у односу на глагољицу:

"Изумитељ пак глагољске азбуке, која је - кажу - настала код
трачко - илирског народа, поступио је тако да имена илирских слова,
следећи једно за другим, изражавају неку мисао и савршено обухватају
смисао речи; док код других азбука - ни назив слова, а нити њихов ред
ма шта значе. Ево назива слова и њиховог распореда. "

31. "In originem et historiam alphabetici slavonici glagolitici... disquisitio populorum septemtrionalium..." a
Clemente Grubissichio, Venetii, MDCCLXVI. "O пореклу и историји словeнске глагољске азбуке"... истраживање о северним народима од Клемента Грубишића, 1766. год.

Што се тиче табеле са словима, њиховим називима и латинским преводом - ту је све јасно, без посебних објашњења. Но ипак, има у вези с приказаном азбуком једна важна напомена:
Сипријан Робер је, обележавајући назив сваког слова, којих је у њега мање, него код Апендинија, те називе повезивао искључиво с ћирилицом. Међутим, Апендини тврди, да наведена имена нису имена гласова ћирилице, већ глагољице. По њему - и назив азбуке је значајан, јер ЋИРИЛИЦА се зове зато, што се њен изум приписује светом Ћирилу. Међутим, ГЛАГОЉИЦА носи име, или управо тако - ГЛАГОЉИЦА, по четвртом називу по реду - "ГЛАГОЉЕ", а зове се и БУК-ВИД-са, одн. БУКВИЦА, што је - увек по Апендинију - сложеница од другог и трећег назива.
Што се тиче прве три речи, постоје две варијанте њихове интерпретације. По Сипријану Роберу би се ту радило о алузији на пророчко дрво "букву", посвећену богу Виду: АЗ, БУКИ, ВЈЕДИ. Међутим, по Апендинију би те прве три речи изражавале у првом лицу - у неку руку - самоафирмацију, или - аутоафирмацију бога: ЈА (сам) БОГ ВИД. Додамо ли к томе, да он изводи порекло ГЛАГОЉИЦЕ, или БУКВИЦЕ од ТРАКО - ИЛИРА - ево још једног огромног посла за марљивог истраживаоца! Јер управо тврђење о постојању таквог порекла одводи нас право у давну прошлост, у којој је живео Орфеј, трачки краљ, а на што ћемо се вратити пошто будемо завршили приказ Апендинијевог одељка о ГЛАГОЉИЦИ.
На овом месту нас још занимају Апендинијеви закључци о Глагољици, које је изнео у више тачака. Тако он у тачки првој каже:

''Primo: Nomina litterarum alphabeti utriusque a Dalmatis et
Serblis minus corrupte, quam ab alias Slavis pronuntiarii.

"Имена азбучних слова закључује Апендини, код Далматинаца
и Срба мање су изобличена, него у изговору осталих Словена.''

''Secundo: Vetusta alphabeti huius elementa ex Dalmatica et
Serbliana litterarum pronuntiatione esse cognoscenda, atque a
noviter inventis distinguenda. "

''Стари елементи азбуке препознају се по далматинском и
српском изговору гласова, разликујући се од новијих."

После овога Апендини објашњава, да стари називи слова следе један за другим у једном одређеном смислу, формирајући моралну поуку, или изражавајући мудрост стечену искуством. Међутим, новододана имена не значе ништа и стварају осећај неодређености.
Ми смо ту азбуку, која садржи старе и нове називе, нашли у напред цитираном Грубишићевом делу, који на стр. 45., пре навода слова, пише

" Serbloum32 vero dialecto ita pronunciatur",
tj.:
"У српском језику овако се изговарају (слова):

"az, buk, vjed, glagolje, dobro, jes, živjeti, selo(m), zemlje, iže,
i, ie, kako, ljudi, mislite, naš, on, pokoj, reci, slovo, tvrdo, uk,
fi, hier, psi, o, od, zi, ciarv, cierv, scaj (čaj), staj."

DALMATICA ENIM ET SERBLIANA PRONUNCIATIONE
ID ASSECUTI SUMUS, ut litterarum nomina inanes non esse
voces, casusque..."

32. У вези с овим Апендинијевим коментаром о Глагољици, да се осврнемо на још један хрватски
научни фалсификат. Познато је, на какав начин и уз какве изјаве о "браћи Србљима" је Гај присвојио српски језик за Хрвате, који се нису зауставили само на томе. Налазећи начина, да присвоје разне српске области, они су нашли начин, да прогласе и Дубровник хрватским градом, као и да целу дубровачку литературу и друге културне творевине овога града узму као своје власништво, што је веома добро простудирао професор Лазо Костић у своме делу "Крађа дубровачке културе".На овом месту ми привлачимо пажњу читаоца на најновију југословенску енциклопедију, штампану латиницом и у потпуности уређену у прохрватском духу. У тој таквој енциклопедији, која је скроз тенденциозно политизирана и то увек на штету српског народа, налази се и обавештење, да је Стулић израдио "први речник хрватског језика". Међутим, нити Стулић, а нити писац његовог предговора, који смо пажљиво проучили од почетка до краја - ред по ред и слово по слово - НИГДЕ И НИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ НЕ КАЖУ, да би то био хрватски речник. Напротив, они говоре о илирском, словенском и далматинском језику, који стављају упоредо уз српски, као нпр. у горе наведеним одломцима о Глагољици.

Уистину, у горњој азбуци - тако, како ју је навео Грубишић, јасно долазе до изражаја стари називи, пуни смисла и нови, који су нам чак неразумљиви. Тако и овде морамо да поновимо, да овај проблем апсолутно намеће потребу једног студиозног рада са становишта српског језика, будући, да с њим у вези и Грубишић, а и Апендини спомињу редовно СРПСКИ ЈЕЗИК, а НЕ НИ СРПСКО - ХРВАТСКИ, А ЈОШ МАЊЕ ХРВАТСКИ, ШТО НЕПОБИТНО ДОКАЗУЈЕ ДА, У ВРЕМЕ, КАДА СУ - НАЈПРЕ ГРУБИШИЋ, А ЗАТИМ АПЕНДИНИ ПИСАЛИ СВОЈЕ РАСПРАВЕ, ХРВАТИ НИСУ ГОВОРИЛИ ОНИМ ЈЕЗИКОМ, КОЈИМ СУ ГОВОРИЛИ СРБИ, СВУДА ГДЕ СУ СЕ НАЛАЗИЛИ, ПА И У ДАЛМАЦИЈИ. Зато Грубишић по наводу старих и нових имена слова глагољице, а касније ћирилице, пише:

"Држали смо се наиме ДАЛМАТСКОГ И СРПСКОГ ИЗГОВОРА,
како имена слова и падежи не би били без смисла..."

Сада најзад можемо да пређемо на трећу тачку Апендинијевих закључака о глагољици и ћирилици, у којој он примећује, да се стари називи односе на слова, која у најстаријем облику једне и друге азбуке показују најсличнији редослед и исте бројне вредности као и стара грчка азбука. С тим у вези он цитира аутора Клемента Фреретиуса (Cl. Freretius), који је у "Расправи о галској дипломатији.." ("Tractatu diplomatioco Gallico...") рекао следеће:

"Assez semblables au premier alphabet grec
par le nombre, par l'ordre, par la valeur",
tj.:
"Доста слична првој грчкој азбуци
по броју, по редоследу, по вредности "

Ова Фреретиусова опаска је од огромног значаја. Ако су Срби дошли на Балкан у VII веку по Христу и ако су се Словени уопште појавили у Европи касно, у доба инвазије азијских завојевача, како је могуће, да српска глагољица (из целог контекста је јасно да је Фреретиус на том месту мислио на глагољска слова) личи на најстарију грчку азбуку? Наравно, ово овде су тек само напомене, које упућују на неопходност једне савесне студије и о глагољици, и о ћирилици, а до краја ове главе видеће се зашто. Уосталом, крајњи наш закључак није без везе с четвртом тачком Апендинијевог закључка, коју ћемо због њене важности цитирати на латинском Апендинијевом тексту:

''Quarto: auctorem alphabeti glagolitici
THRACIO, seu FRIGIO gеnere extitisse. "
A то ће рећи:
"Творац глагољске азбуке појавио се у
ТРАЧКОМ, или ФРИГИЈСКОМ народу. "

Ако узмемо у обзир, да су Фрижани Трачани, који су у једно давно време делимично отишли са Балкана у Малу Азију, онда сасвим логично следи, да се азбука појавила код Трачана. Но то није све. У тачки пет, Апендини тврди, да:

"Auctoris vetusti alphabeti glagolitici nomen ignotum non
esse... Tamen Phrygios litteras fuisse etiam Herculo isto Aegyptio
antiquiores, Herodotus apud Clementem Alexandrinum memorat;
inquit enim Clemens: "Herodotus refert Herculem *** esset vates
et naturalis scientiae studiosus, ab Atlante Barbaro Phryge mundi
suscepisse Columnas."33

33. Strom., lib. I, num. 132. De Atlantis regno, et historia multa apud Platonem (in "Critia") sceripta extant.
(Strom. kw. I, br. 132., O Атлантовој владавини и многе приче у Платоновим списима).

Пре него што преведемо горњи текст, сматрамо, да је потребно, да кажемо нешто о Египту, који се спомиње одмах после Херкула. Египат, о коме је овде реч, име је Данајевог брата. Оба брата, Данај и Египат, владали су истовремено Доњим Египтом, премда су били рођени у Горњем Египту од оца Белог. Међутим, Данај је покушао да смакне свога брата Египта, у чему није успео, те је тако био присиљен, да бежи, како се сматра - око 1572. год. пре Христа, или - по неким античким историчарима - један век касније. То је онај познати Данај, који је постао владар Арга у Грчкој, по коме су се Грци прозвали Данајци. Милош С. Милојевић, дакле, пишући о пореклу Грка, износи чињенице, које одговарају историјској истини. А његова документација је обимна, уверљива и необорива. Међутим, како рече Волтер: "Лакше је веровати у лаж, која се чула по хиљаду пута, него у истину, која се чује први пут. " Ради се, наиме, о чудном пореклу Грка... Заинтересовани читаоци могу, у вези с тим да прочитају "Одломке историје Срба" од Милоша С. Милојевића, јер наш задатак није, да се овде и овом приликом упуштамо у тај проблем, који би нас одвео веома далеко...
Па да се вратимо напред наведеном Апендинијевом тексту, у коме он каже:

"Име ствараоца старе глагољске азбуке није непознато... Иначе,
фригијска слова била су старија од Херакла, па чак и Египта, о чему
извештава Херодот код Клемента Александријевског, вели, наиме
Клемент. "Херодот каже, да је Херакле, пошто је био пророк и познавалац
природне науке, прихватио од Атланта Варварина Фрижанина стубове света."

Колико нам је познато, ово није никада простудирано, ни обрађено како треба. Херакле је мит, могао би неко да каже; Данај такође. Међутим, у вези с Данајевом појавом постоји један датум: година 1572. пре Христа, или свега један век касније! А што се тиче Херакла и прича о њему, овде ћемо само подсетити на српског Марка Краљевића. Не постоји ли права митологија испредена око његовог имена? Међутим, Краљевић Марко је историјска личност.Сигурно је, да је исти случај и с Хераклом. Што се њега тиче, сматра се, да је он основао више градова, који су носили његово име: у Тракији, у Битинији, на Црном Мору, у Италији, на обали Јонског Мора, на јужној обали Сицилије, на месту данашњег француског Сен-Тропеза, итд. А то је веома значајна чињеница, која указује на његово стварно постојање.
Но осим градова које смо споменули, Хераклово име носи и више пристаништа - сва изван Грчке, што је необично занимљиво, па ипак још увек недовољно проучено! Од тих је пристаништа данашњи Порто-Ерколе, на тлу некадашње јужне Етрурије, близу града Коса, чије је пристаниште и био, под именом Herculis Cosanis Portus. Друго пристаниште које је носило Херкулово име, налазило се у северној Етрурији, на ушћу реке Арно; име му је било "Херкулова Либурнијска Лука". Трећа Херкулова лука је била на месту данашњег Монака, у области званој Лигурија, у близини старе Никеје, данашње Нице... Све је то чудно и недовољно проучено, али од свега је најчуднија прича о томе, да је Херакле раздвојио две планине, Абилу у Африци и Калпе у Шпанији, како би спојио Средоземно море с Атланским океаном... С друге стране, култ божанства Херакла, источњачког је порекла... А био Херакле божанство, или стварна личност, приче о њему су веома давног порекла. Апендини пак, стављајући фриго - трачко писмо пре Херакла и Египта (брата Данајевог), хтео је тиме свакако да подвуче изузетну старост тога писма. А будући, да се он у одсеку, којим се овде бавимо, осврће на порекло глагољске азбуке, сасвим је сигурно, да Талијан Апендини приписује тој азбуци управо такву - историјским мерилима необухватну старост, што индиректно потврђује у свом закључку у тачки шест.
''Sexto: Hieronimus slavonicarum litterarum nomina non invenisse..."

Апендини, дакле, овде категорично каже, да свети Јероним није створио имена глагољских слова, да би у следећој тачки, под бројем 7, спомињући Ћирила и Методија, изнео још једно тврђење, које служи као објашњење за оба:

''Septimo: Cyrillum et Methodium Slavorum Apostolos, aut
litterarum slavicarum nomina non invenisse; aut si invenisse
dicantur, e sanctorum,... esse expugnendos. "

"Седмо: Ћирило и Методије, словенски апостоли, или имена
словенских слова нису изумели, или ако су изумели, каже се,...
били би избачени из (круга) светитеља. "

Значи, пошто нису избачени из хришћанске цркве, нити су одстрањени од оних, које је она прогласила свецима, није то учињено зато, што они стварно имена слова нису измислили. А зашто је то толико значајно? Сматрамо, да је значај управо последње Апендинијеве оштроумне констатације неописив, а ево зашто:
Прве три речи азбучних слова су следеће:

"Ја (сам) бог Вид."

"ВИД" је паганско божанство и хришћански апостоли, оба брата из Солуна, тј. Ћирило и Методије, управо као и њихов давни претходник, такође светитељ и један од најзначајнијих римских црквених отаца, свети Јероним, - нико од њих не би на прво место, или уопште на ма какво место у азбучном низу, ставио име једног многобожачког бога, особито с обзиром на њихове врло значајне улоге у крилу цркве. Грубишић је у вези с богом Видом успео да нађе међу балканским Србима, и то - на најчистијем српском језику - једну праву многобожачку молитву, коју је записао на стр. 68. свога напред цитираног дела. Ми претпостављамо, да је ово молитва пастира, који стрепе за своја стада, јер ево, како она гласи:

"Свети ВИДЕ, који видиш, свети Лука, који лучиш,
свети Паравија (Правија), који тату руке вежеш
и вуку зубе побијеш, ти ушчувај овце моје!"

Талијан Апендини - било да се ради о глагољици, било о ћирилици - и кроз једну и кроз другу азбуку као да јасно види, докле временски сеже првобитни извор слова од којих свако - као живо биће - носи једно особито име; скуп тих назива бисмо могли да интерпретирамо на следећи начин:
Прва мисао посвећена је БОГУ. Друга мисао се односи на највећи дар, који човека уздиже изнад свих других живих бића, а то је РЕЧ. А реч је ДОБРО, она потиче од Бога и као таква мора да се поштује; она је истовремено радост, јер олакшава однос човека према човеку. Друго људско добро јесте ЗЕМЉА, од чијих плодова треба да се ЖИВИ. Но човек није на земљи само зато да живи физички, као животиња, већ у првом реду зато, да ЧОВЕЧАНСКИ МИСЛИ, а човечански мислити и добро говорити, то доноси унутрашњи мир - СПОКОЈСТВО. А човек човечан, спокојан и оплемењен лепом речју, коју прати узвишен осећај припадности једној продуховљеној заједници, такав човек држи до своје речи, која мора бити ЧВРСТА. Изнад свега тога стоји - у неку руку као круна - оно, што је формулисано с прве три речи: АЗ - БОГ - ВИД, који све то ВИДИМ, ЧУЈЕМ и ОСЕЋАМ, па - према томе - ЗНАМ; ВИД представља ВРХОВНО САЗНАЊЕ о СВЕМИРУ, у коме је ЗЕМЉА и дотле, док ЧОВЕК БУДЕ ПОШТОВАО СВОЈОМ МИШЉУ И СВОЈОМ РЕЧЈУ ЗАКОНЕ, КОЈЕ ЈЕ САМ ОН УСТАНОВИО И НАД КОЈИМА ОНА БДИЈЕ, СВЕ ЋЕ БИТИ ДОБРО. Међутим, узмакне ли се пред силама мрака, не поштујући више ни БОГА, ни РЕЧ, ни МИСАО, ни ЗЕМЉУ, која доноси ПЛОДОВЕ КРОЗ ПРЕДАН РАД - човечанство ће се духовно стрмоглавити...
Кроз прастару СРПСКУ АЗБУКУ, дакле ИЗРАЖЕНА ЈЕ ЦЕЛА ФИЛОЗОФИЈА СРПСКОГ ЧОВЕКА: његов однос према Богу, према људима, који су сви за њега били БРАЋА, његов однос према ЗЕМЉИ, МАЈЦИ ХРАНИТЕЉКИ... тај древни Србин био је срећан и миран хиљадама година на земаљском тлу. Међутим, када су се појавили они, који све набројане вредности више нису поштовалн, газећи их по разним изговорима, Србинова филозофија је била од најдавнијих дана:

"ЖИВИ И ПУСТИ ДРУГЕ ДА ЖИВЕ!"

У ствари, у народној души је она до данас остала неизмењена. Но људи задахнути другим духом и уверењем, да само они имају право да живе, самим тим су се претворили у највеће српске непријатеље, који се по дивљаштвима могу поставити раме уз раме; Немци, Мађари, Бугари, Хрвати и уз њих данас - Шиптари!
Само толико поводом животне филозофије изражене кроз стару српску азбуку, чије свако слово има своје одређено значење. Апендини каже, да то више није случај ни с једном, јер ни а, бе, це, де у латинској, као ни алфа, бета, гама, делта, итд. у грчкој азбуци - не значе ништа. Ако бисмо на основу тога закључивали о старости, несумњиво је старије оно, што је једноставније, логичније, јасније. Стара српска азбука, упоређена с грчком има све ове три одлике. Обожаваоцима Грка и Грчке то може да изгледа као неко богохулство - но само под условом, ако се том проблему прилази с површношћу.
Апендинијева расправа о ГЛАГОЉИЦИ И ЋИРИЛИЦИ заслужује, да у неку руку буде крунисана старим легендама о постанку писма. Те легенде је сабрао Звонимир Кулунџић34 у својој иначе политички тенденциозној књизи, којом он својата за Хрвате српског националног јунака, Краљевића Марка и српску народну поезију, па чак и босанску ћирилицу. Премда се зна, какав став заузима католичка црква са својим верницима Хрватима према српском писму, Кулунџић се ипак не устручава, да босанско ћирилско писмо назове "хрватском ћирилицом". Па ипак, то га не спречава, да пева славопојке латиници "као најсавршенијем и најпрактичнијем писму читавог човечанства" (стр.94), да би мало касније осудио ћирилицу преко руске ћирилице (стр.104) на следећи начин:

"...Иако се данас већ у читавом свијету увелико употребљава латиница,
и ако се њоме служе, или је бар познају... сви интелектуалци читаве кугле
земаљске, ипак на појединим и то веома широким територијама, још
преовладавају нека друга, мање савршена писма. Тако нпр. на територији
големог СССР преовлађује ћирилица... "

34. Загреб, 1959. Научно популарна библиотека, књ.6.

Према томе, њему и српска ћирилица спада у исту категорију, што је потпуно јасно из његове наведене примедбе, која се састоји из крупних речи у односу на "најсавршеније писмо читавог човечанства!" Из овога је у потпуности очито, зашто се у земљи, која је колевка ћирилице - прамајке и самог латинског писма - ћирилица све више утамањује!
Међутим, независно од пишчеве необјективности у расуђивању, сматрамо да је он ипак учинио нешто корисно, а то је, да је сабрао доста историјске, а и митолошке грађе, која нас у нашем случају и ннтересује
Почев од стр.228., под поднасловом "Код старих Словена и у "нашој! (да би избегао да каже "српској") народној поезији", Кулунџић говори о веровањима у богове као изумитеље писма. Па опет, да не би рекао у српским, он пише у "словенским легендама" налазе се појединости, које су ушле у Ћирилову биографију, на нпр. ова:

"... Ћирило је изумео писмо милошћу и објавом Божијом.

Затим налазимо обавештење о познатом Чернорисцу Храбром, који је, како се Кулунџић изражава:

"...у свом трактату о словенском писму изријеком рекао, да писмена
"наиме, сва по реду, бивају од Бога, а не од кога инога.""

Остављајући по страни Кулунцићево упоређење старе српске митологије у извесном погледу с германском, па грчком, ми се заустављамо код "главног бога" Сварога, или још - како писац разлаже - Сваруна, Прабога, Старибога, Свевида, или Вишњегбога (код Кулунџића написано заједно), који је по некадашњем "словенском" веровању "словио као створитељ читавог свијета: Свемира, Земље, животиња, биља и човјека. То је био СВЕЗНАЈУЋИ БОГ, КОЈИ ЈЕ ПОЗНАВАО СВАКИ МИГ СВАКОГА ЧОВЕКА И КОЈИ ЈЕ ШТИТИО ПРАВЕДНЕ. Тај прастари врховни Бог је живео у највишем, седмом небу, одакле је заповедао другим бозима, потеклим од његове крви. Као Бог богова он је био СВАРУН, а остали - њему послушни богови су имали утолико већи значај, уколико су њему били ближи. СВАРУН је просуђивао и одлучивао о сваком људском чину, разлучујући добро од зла, па је - према томе - био и законодавац.
СВАРУН се у једно давно доба кретао међу људима као обичан смртник, путујући од места до места и проучавајући живот људи. Чинећи то, он је људима остављао поруке и поуке, УРЕЗУЈУЋИ ПИСМЕНА У КОРУ ОД ДРВЕТА, ТЕ ЈЕ ТАКО СТВОРИО ПИСМО. То његово писмо могли су читати само изузетни појединци и посебно учени, као: гатари, пророци и свештеници.
Касније је СВАРУН научио словима свога сина ПЕРУНА, или ГРОМОВНИКА, који је такође обилазио људе прерушен у смртног човека, остављајући људима писмене поруке, усецајући тајне знаке у коре стабала по шумама и уз путеве.
Како је српска народна поезија по својој инспирацији и по својим мотивима такође веома стара и у њој Бог "надахнућем учи писму заслужне појединце." Тако у тој "нашој" народној песми, записаној пре стотину година у Херцеговини, каже Кулунџић, Турци су због лепоте уграбили чобаницу Ану од оваца и одвели је цару у Стамбул у његов харем, где она одбија да се потурчи, па макар јој "оштрим ћордом и главу одсекли", или је пак у Дунаву уточили. Кад ју је цар због тога бацио у "ледну тамницу", да је у њој "змије кољу, а мрамори гризу", у тамници лепу Ану дочекује сама Мајка Божја, која:

"У руке јој Оченаша дала,
Оченаша и књижице свете. "

Из наведеног произлази, да је Ана писмо научила захваљујући надахнућу, што нам даје разлога да закључимо, да је овај мотив у српској народној песми из веома давних времена.
На Дебелом Отоку у Далмацији забележена је народна песма са сличном темом. Када је цар након девет година ушао у тамницу, да види кости девојачке, силно се зачудио, кад ју је нашао живу и с књигом у руци, премда јој сво време нико није давао ни да једе, ни да пије. А кад јој је поставио питање:
"Ко л' те храни, ко л' те од зла брани?
Ко ли те је књигу научио?"
Девојка је одговорила:
"Бог ме храни, Бог ме од зла брани,
Госпа ме је књигу научила!"

Нису наведени примери интересантни само због спомињања књиге, него су они драгоцени и као примери специфичне српске народне етике.
Осим тога, у оба наведена примера се ради о девојци, о женском бићу, које "књигу штије" и то у доба, за које се сматра, да жену није ценило... А врхунац етике српске народне поезије, која тако снажно избија кроз оба примера, јесте, да чистота спашава! Да дух побеђује крхко тело, бацајући у засенак сваку земаљску силу и моћ! Горњи стихови су драгоцено сведочанство за нашу тему, али су они уједно и огледало душе целог једног народа и његових врлина...
У вези с књигом народ је довео и Краљевића Марка, па се Кулунџић пожурио да каже, да је то записано у Горњој Крајини у Хрватској, што за упућене не изискује никакво објашњење.

Књигу пише сам Бог из небеса,
Па је шаље Марку прико мора.

У другој једној народној песми "Бог преписује царство":

"Ведро беше па се наоблачи,
Из облака бела књига паде",

књига, коју је једино могао да прочита српски калуђер Јован.
Све су то примери, који показују, да је српски народ од давног времена знао за писмо, да је познавао његова дубока и далекосежна својства, да га је сматрао духовним даром и да је кроз тај дар знао да сачува чистоту својих јунака - како каже Живанчевић у делу "Новом Покољењу" јунака, какви - не постоје у тој узвишеној форми у целој светској литератури!
И да додамо само још две појединости, које доноси Кулунџић. На стр. 231. он спомиње Герасима Зелића, који је живео од 1752. до 1828. г., али не каже, да је Зелић био калуђер манастира Крупе, да је замењивао епископа у Боки, а особито, да је живо бранио православље у Далмацији од аустријских унијатских тенденција... Зелић је у своме "Житију" (штампаном први пут у Будиму, 1823., а трећи пут у Београду од 1897.-1900.г.) написао:

"Писмо, прелијепи дар небесни, што је вишња
премудрост словесности удијелила человјеческој."
("Житија", стр. 14)

Сасвим узгред и случајно, на истој тој 231. страни, Кулунџић спомиње, да Албанци 1783. г. још уопште нису имали писмо... На истом том месту писац спомиње Вука, који је рекао, да:

"...писмо готово превазилази могућности,
до којих би се могао довинути људски ум..."

_________________

Postoji li ijedno pitanje na koje se POLLARIS udostojio da odgovori? Shvatam ja da u tim "Čuvarima koplja" dobijate bodove za svaki c/p tekst al' ako se tema bude svela samo na kopiranje ogromnih postova bez ikakve želje da se odgovori na pitanja sa nečim drugim osim vrijeđanja biće obrisana.

_________________
Bubi frubi

У твојим рукама је сила на овом форуму и твоја воља је шта ћеш брисати а шта не. Ја на то не могу да утичем, нити желим, то би за мене била превелика одговорност.


Ти сматраш и тврдиш да ово није провокација?


На свако озбиљно питање сам одговори, а на провокације више не одговарам!


А ти сад суди по својој савјести!

_________________

Nisi ti dao odgovor ni na jedno postavljeno pitanje. I ne, ono nije provokacija nego stvar koja traži objašnjenje. Kako od "naroda najstarijeg" dođošmo do ovoga da nas se svi oni što "potiču" od nas odriču, da zaboravljaju svoje ime, da jezike promijeniše?

_________________
Bubi frubi

То нема никаве везе са тим да је неко старији или млађи! То ти је комплекс старијег брата, што млађи брат иам бољу и љепшу жену, боље плаћен посао,...! То свако сам са собом мора да ријеши.

Али ево, што се тиче твог питања, одговор можеш да нађеш у овом тексту:

Алфонсо Рејес (1889-1959) лепо је приметио:

„Колико је пута виђена Србија да се диже, и колико смо је пута видели да пада са тих висина. Немогуће је бити равнодушан пред толиком патњом и толиком храброшћу.”

Патња је део пута до истине и правде. Али патња није за слабе, само храбар човек зна да се са патњом избори. У свету лажи и преваре какву нам данас намеће западна „цивилизација”, истина и правда не постоје. Самим тим патња је део свакодневнице. Не треба да нас чуди да људи то не могу да издрже. Не треба да нас изненади да се људи предају и одустају. Саткани су од слабог материјала, немају храбрости, немају вере, уствари једноставно речено – нису Срби.

Право на избор начина живота је право сваког појединца. Не можемо очекивати од сваког да хода право. За такву одлуку потребно је вере и храбрости. Мислећи да је лакше, да ће можда боље проћи, многи су се одлучили да пузе и једу мрвице из руке оних који су их спустили на колена. Наше је да им као искрени хришћани пожелимо срећу. Када их руке и колена заболе од пузања, неће имати снаге да се поново дигну на ноге. Ту истину нажалост сазнаће касно.

Производ њихове слабости је да проклињу судбину што су Срби. Сматрају себе неком „цивилизованом елитом” углавном се кријући иза сумњиво стеченог капитала или незаслужене политичке функције. Желећи да избришу своју прошлост и истину о себи. Први кораци у додворавању својим западним газдама је понизност и одрицање од српства. Уствари би ми требало од њих да се оградимо. Срамота је да неко и помисли да такви заслужују поред свог имена да ставе Србин.

_________________

brate taj alfonso nije bardo... jer kontam da smo se jedino "digli" za vrijeme dusana, ostalo smo proveli u nasih par kvadrata u kojima smo otprilike i danas... ne jebi me nego mi daj odgovor na pitanje, ako nemas odgovor onda da ti citiram ovo

_________________
ZP550

Jebu nas indo-germani, nasa genetska braca. Incestoidnog plemena.

To da su nas hajcali Englez, Austrijanac, Njemac... nije provokacija, nego istina.

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

ДРЕВНА СВЕДОЧАНСТВА

Да у наставку размотримо, има ли каквих античких документа о старости српског писма.
Пребацимо се стога за око две хиљаде година унатраг! Између осталих, ево једне интересантне личности из тога времена - Диодора са Сицилије.35 Сигурно је, да су га латинисти и хеленисти по ко зна колико пута читали, анализирали, проучавали, не проучивши га никада до краја и не придавши апсолутно никакав значај неким његовим сведочанствима. Тај Диодор Сицилијски тврдио је у својим списима, да су најстарије митолошке приче, које се односе на Амазонке, Атланте, Аргонауте, итд., преузете од српских песника, Хомерових савременика, који су ПИСАЛИ СВОЈЕ ПЕСМЕ НА ПЕЛАЗГИЈСКОМ ЈЕЗИКУ И УЗ ПОМОЋ СТАРОГ ПИСМА36. Као првог песника, који је писао ПЕЛАЗГИЈСКИМ ЈЕЗИКОМ И СТАРИМ ПИСМОМ, Диодор је навео Орфеја.37 По њему, Орфеј је, дакле, претходио Хомеру и - као и Хомер - једно време је провео у Египту. Но Емил Бирнуф је мишљења, да је Орфеј живео више векова пре Хомера и да је писао на једном језику, по коме се не би дало закључити, да се служио и певао језиком Грка, нити да је припадао грчким прецима. Ево тачно навода Емила Бирнуфа, чији текст је резултат озбиљног, дугог, преданог и зналачког рада тог опште признатог француског санскритолога:

"La haute antiquite de la periode des hymnes orphiques nous
permet de croire qu'a cette epoque si reculee, la langue grecque
n'existait pas sous une forme voisines de la langue classique, et
qu'ainsi Orphee a peut-etre compose sos chants dans la langue
primitive elle' même. En ce cas les traditions helleniques, relatives
a une periode antique remplie par des hymnes, ne prouveraient pas
que ces hymnes aient appartenu en propre a des ancetres grecs.. .38

Ево проницљивих примедби Емила Бирнуфа, о којима се - по свему судећи - није водило рачуна:

"Велика старост периода орфичких химни, дозвољава нам, да верујемо,
да у то тако давно доба, ГРЧКИ ЈЕЗИК НИЈЕ ПОСТОЈАО У ОБЛИКУ
БЛИСКОМ КЛАСИЧНОМ ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ, ТЕ ДА ЈЕ ОРФЕЈ - МОЖДА - КОМПОНОВАО (ПИСАО) СВОЈЕ ПЕСМЕ НА САМОМ ПРВОБИТНОМ
(тј. ВЕДСКОМ) ЈЕЗИКУ. У ТОМ СЛУЧАЈУ, ГРЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ КОЈЕ СЕ
ОДНОСЕ НА ЈЕДНО ДАВНО ВРЕМЕ ИСПУЊЕНО ХИМНАМА НЕ БИ
ДОКАЗИВАЛЕ ДА СУ ХИМНЕ СПАДАЛЕ У ВЛАСНИШТВО ГРЧКИХ
ПРЕДАКА "

35. Диодор Сицилијски је грчки историчар, који је живео око Христова рођења. Био је писац "Историјске Библиотеке", једне врсте опште историје, у којој има података и о српским земљама
античког доба.
36. Диодор Сицилијски, књ.III, гл.67.
37. Понајпре, име Орфеј је грчка изобличена форма. Грубишић у свом напред споменутом делу пише:

"Solebant enim graeci veteres et Aegyptit
barbarica nomina in propriam linguam convertere."
To ће рећи:
"Стари Грци и Египћани су уобичавали да изврћу
варварска имена према њиховом сопстрвеном језику."
(О.ц.,стр.57.)

Тако Емил Бирнуф у своме изванредном "Есеју о Ведама", (Emile Burnouff, Essai sur le Veda), тврди, стр. 174-175, да је име Рибу, које се у Ведама односи на припаднике једне породице, која је извршила реформу ведске жртве:

"...lettre pour lettre identique a celui d'Orphee,''
"...слово по слово једнако имену Орфеј..."

Но полазећи са становишта српског језика, ми се не бисмо потпуно сложили с Бирнуфом. Познато је, да је српско "Б" у грчком замењено консонантом "Ф", као, нпр., грчко "феро", према српском "берем", или грчко "офр-ис", према српском "обр-ва", далеко, са истим значењем. Према овоме је јасно, с чим се слаже и Бирнуф, "Орф-" из имена Орфеј, дало би "Орб-"...
Међутим, с обзиром на грчку непрецизност при писању "варварских" имена, сасвим је вероватно, да је дошло до метатезе и да је уместо "Офр-" на грчком написано "Орф-"; уколико би се ово доказало једном продубљеном анализом, Орфејево право, негрчко име било би присно чак и данашњем српском језику, који поседује и особна имена, и заједничке именице, глаголе, итд., који почињу слогом "обр-". Но то је посебна тема. На овом месту - међутим - да се вратимо још на нека обавештења о трачком краљу, песнику, певачу и мудрацу Орфеју, сачувана у списима Дионисија Сицилијског, по коме никако не бисмо могли да закључимо, да би Орфеј био само митско, измишљено лице. Јер, у својој књизи IV, гл. 25. Дионисије са Сицилије пише: Орфеј је био Трачанин (дакле, не Грк - наша примедба). Он је својим познавањем певања и поезије надилазио све људе, о којима је сачувано сећање. Састављао је славне песме и особито дивне по складности стихова. У том је погледу он достигао такав ступањ савршенства, да му је приписивана моћ, да је лепотом својих песама деловао на животиње, па чак и на дрвеће. (Зар у наше доба не постоје студије о деловању музике на биље?) Пошто је посветио много времена учењу, одликовавши се особито познавањем теологије, Орфеј је отпутовао у Египат, где је стекао још велики број нових знања. Захваљујући свему томе, он је постао најславнији човек свога времена, како својом теологијом, тако и својим доктринама о мистеријама, а уједно је био и највећи песник и музичар доба, у коме је живео."
38. E.Burnouff, "L'essai sur le Veda", p.99.

Није могуће изразити своју мисао јасније, па ипак, Орфеја као и Александра Великог мање-више сви убрајају у Грке! Да ли ће се икада искоренити застрањивање, проузроковано уништавањима сведочанстава, која су била изван грчких хоризоната! Отуда оне празнине и прекид континуитета ведских традиција код "Индо - Европљана!" На страни 32. свога "Есеја о Ведама" Емил Бирнуф каже да су Орфејеве химне изгубљене; међутим оне, које су писали александријски имитатори, служећи се вероватно аутентичним остацима Орфејеве поезије, констатује Бирнуф, биле су повезане, с једне стране - с Ведама, а с друге стране - с најстаријим балканским традицијама, које:

".. .portent la marque evidenta d'une influence vedique...»
тј.
"...носе очит печат ведског утицаја..."

А оно што су износиле Орфејеве химне, разлаже Бирнуф на страни 159. свога "Есеја о Ведама", било је толико старо, да је неодређено дуго времена претходило првим "хомерским" певачима. Јер, наставља даље Бирнуф, грчко - азијска предања представљају нам чињенице, које се односе на Орфеја и на друге свештенике - певаче, као нешто, што се одвијало дуго времена пре Тројанског рата...
Да се сада вратимо Диодору са Сицилије, који је, пошто је најпре устврдио, да се ПЕЛАЗГИЈСКИМ ПИСМОМ СЛУЖИО ОРФЕЈ, додао дословно, да је ПЕЛАЗГИЈСКИМ СЛОВИМА ПИСАО И ЛИН39 Орфејев учитељ. Лин је, по Диодору, на том ПЕЛАЗГИЈСКОМ ПИСМУ оставио причу о "првом Дионису", али сачувавши од заборава и друге приче. Навешћемо тај Диодоров текст у грчком оригиналу, због његове велике важности за оно, што желимо овим поглављем да прикажемо - не само као претпоставку у односу на постојање једног древног СРПСКОГ ПИСМА, већ као НЕОПОРЕЦИВУ ИСТИНУ О ПРАВИМ КОРЕНИМА, КАКО ГРЧКЕ, ТАКО И КАСНИЈЕ РИМСКЕ, ПА ЕВРОПСКЕ ПИСМЕНОСТИ. Најпре, дакле, да видимо Диодоров оригинални текст:

"Τον δ 'ουν Λινον φασι τοιζ Πελασγικοιζ γραμμασι συν—
ταξαμενον ταζ του πρωτον Διονυσου πραξειζ και ταζ αλλαζ
μυθολογιαζ απολιπειν εν τοιζ υπομνημασιν. 'Ομοιωζ δε
τουτοιζ χρησασθαιτοιζ Πελασγικοιζ γραμμασι τον 'Ορφεα και
προωαπιδην τον 'Ομηρου διδασκαον.., "

Преведемо ли реч по реч, ево, шта ћемо наћи у овом готово заветном аманету Диодора са Сицилије:

"По предању, Лин је, пишући пелазгијским словима, оставио причу о
делима првог Диониса, као и друге приче. Такође се служио тим пелазгијским
словима Орфеј и Пронапид Хомеров учитељ. "

39. Лин је био славни трачки музичар и песник. Његови ученици су били Орфеј и Тамир. Традиција каже, да изум ритма и мелодије припада његовом стваралачком дару. Линова смрт је била прослављана од најдавнијих времена жалобним песмама, које су носиле његово име. Тамир је такође Трачанин и песник...

Несхватљиво је, да толики изванредни хеленисти и људи жедни знања у Европи, никада нису узели у разматрање ово Диодорово обавештење, већ су прихватили, причу о феничанском пореклу грчке азбуке. Исто, ако је невероватно, да велики професори грчке лингвистике и литературе чак и на париској Сорбони - никада нису могли да се макну, што се овог проблема тиче, даље "од погубних знакова", који се спомињу у "Илијади", изражавајући редовно сумњу, да се ту ради о писму, јер у то доба - по њима - писмо уопште није могло да постоји.
Међутим, сасвим трезвено написане речи Диодора са Сицилије о постојању ПЕЛАЗГИЈСКОГ ПИСМА, не носе печат никакве замагљене тајне. Чињеница, да он уз Орфеја и Лина ставља и Хомеровог учитеља - бар је она могла да пробуди пажњу истраживача! На жалост, остало се на мртвој тачки!
Истраживала се свака ситница у вези с Грцима, анализирала се свака реч њихових писаца, али - извесне истине никада нису пробиле зид ћутања.
Но није Диодор са Сицилије једини са својим сведочанством о постојању једне писмености, која није била грчка, али која је претходила Грчкој. Уз то, премда Диодор за писмо каже да је ПЕЛАЗГИЈСКО, он га спомиње у вези с ТРАЧКИМ песницима, што значи, да су се ТРАЧАНИ њим служили. Исто то тврди други један грчки великан, писац трагедија, Еурипид. А ако су се Трачани служили ПЕЛАЗГИЈСКИМ ПИСМОМ, ЗАР ТО НИЈЕ СИГУРАН ДОКАЗ, ДА СУ ОНИ ИМАЛИ ИСТИ ЈЕЗИК КАО И ПЕЛАЗГИ, ТЕ ДА ЈЕ ТО ПИСМО ОДГОВАРАЛО ГЛАСОВИМА И ГОВОРУ И ЈЕДНИХ И ДРУГИХ?! Ево, дакле, још једног сведочанства, у коме се сасвим сигурно поново мисли на исто ПЕЛАЗГИЈСКО ПИСМО, будући, да се у њему поново спомиње Орфеј. Рекосмо, да то сведочанство наводи Еурипид и то у својој трагедији "Алкестида", од стиха 966-969. Ради се о стиховима, кроз које умује хор, јер је у трагедијама хор увек носилац мудрости, савета, познавања тајни и прошлих ствари, о којима грчки јунаци или имају оскудно, или пак никакво знање. У ствари, хор је по - свој прилици - персонификација духовних достигнућа древних Пелазга, од којих су, по тврђењу Херодотовом, Грци највећим делом и постали, о чему опширније говоримо у одељку о Платону и Данковском. Уосталом, не смемо да мимоиђемо на овом месту изванредног Емила Бирнуфа, који је паралелно са Ведама - обрађивао и грчко - римске, одн. грчко - латинске проблеме. Ми ћемо овде, пре него што се вратимо на Еурипида, да цитирамо три значајна и кратка одломка из дела "Есеј о Ведама" споменутог Емила Бирнуфа, и то најпре одломак са стране 21., па са стране 77. и најзад 57.:

a)"...Et nous sommes forces d' admettre que la migration
pelasgique fut commune a la Grece et a l'Italie, qu' elle n' a
pas precede de beaucoup les temps heroiques, et qu' ainsi la
separation des deux langues n' a pas demande beaucoup de
temps pour s' accomplir."

b) "Or l' histoire des symboles greco-latins est souvent difficile
a suivre; leurs origines sont obscures; leur signification primitive
n'etant constatee, on en est souvent reduit a des conjectures et a
des interpretations hasardees. Il en est autrement du Veda...''

c) "En effet ... on vit ... que le grec et le latin, a peu pres
contemporains l' un de l' autre, derivent egalement du pelasge...''

Наведени одломци нас воде веома далеко; међутим, истина која из њих избија - веома нам је блиска и чврсто скопчана с нашим настојањима - као да је изречена јуче, данас, овога тренутка, док нижемо ред за редом о њој! Ево, шта закључује санскритолог Бирнуф, који је истовремено био и изванредан познавалац грчког и латинског, скупа са свим оним, што су оставили, или боље рећи, што је остало од грчко - римских писаца. Његови су погледи - према томе - били много шири од професора грчког и латинског и његове могућности упоређења далеко веће; укратко: хоризонти Емила Бирнуфа су - у неку руку - планетарних размера. На основу овога што је урадио, ми му дугујемо много. Ево, дакле његових закључака:

а) "...И ми смо присиљени да прихватимо, да је сеоба Пелазга била заједничка Грчкој и Италији, да се она није догодила много пре херојске епохе, те тако раздвајање ова два језика није изискивало много времена."

б) "Дакле, историја грчко - латинских симбола често може тешко да се прати; њихово порекло је нејасно; њихово првобитно значење, будући необјашњено, често присиљава на прављење претпоставки и на сумњиве закључке. Сасвим је, што се тога тиче, другојачије с Ведама..."

в) "Уистину...видело се... да грчки и латински, отприлике истовремени један с другим, произлазе из пелазгијског језика..."

У поглављу о Платоновом дијалогу "Кратил" и о Данковском види се, да је "пелазгијски" језик, из ког се развио језик Грка - језик античких Срба, а овде ћемо на најкраћи начин да прикажемо, што о латинском и српском мисли Апендини, у његовом предговору Стулићевом речнику. Но пре него што прикажемо сасвим кратко његове закључке у том смислу, морамо и овом приликом да подвучемо, да је Апендини био Талијан, рођен у Торину; он је студирао у Риму; у Дубровник је дошао у својој двадесет четвртој години, по завршеним студијама, па је вероватно тек тада отпочео да учи српски језик. Како се Апендини сматра - не само добрим педагогом и професором, већ и научником, заинтересованим за археологију, историју и паралелно за латинску и талијанску литературу, његове коментаре можемо да сматрамо као веома озбиљне и засноване на дубоком познавању српског, латинског, талијанског и грчког. Ево, дакле, шта он пише, почев од стране XI стубац 2.

"Међу свим језицима ни један други се не приближава толико српском језику,
што се тиче порекла речи и синтактичке сродности, колико латински..."
Да изоставимо овде аналогију израза... у томе има толико примера; заједнички
су им и падежи и деклинације, а ни један ни други немају члана, што је несумњиво знак старине. Наиме, новији језици сви скупа немају промене именица, јер им као основа за деклинације служи члан. Међу старим језицима хебрејски има члан и не мења такође
именице, док грчки мења именице и има члан. Српски је заиста у овоме једноставнији.
Стога Прокопије с правом "варварски" језик, који је за њега "словенски", зове ατεχνην
тј. једноставним, природним, без вештачких додатака, који се налазе у другим језицима.
Осим тога, и латински и српски поседују дуал, који је све више запостављен, док ни
једни ни други не подносе временске аугментативе. Упадљиво је, да у другом падежу
женског рода и српски и латински имају наставак -Е (у латинском дифтон -АЕ, а у српском једноставно -Е). Придеви код оба језика имају три рода, који се разликују по наставцима: ЧАРАН, ЧАРНА, ЧАРНО, према: НИГЕР, НИГРА, НИГРУМ. Компаратив придева се
прави додавањем "И" као: ЧАРНИЈИ, ЧАРНИЈА, ЧАРНИЈЕ, према: НИГРИОР, НИГРИУС.
У прављењу придевних суперлатива такође може да се изведе компарација, а што се тиче заменица, сличност је очита:

СУУС, СУА, СУУМ = СВОЈ, СВОЈА, СВОЈЕ
МЕУС, МЕА, МЕУМ = МОЈ, МОЈА, МОЈЕ
QUI, QUAE, QUOD = КОЈИ, КОЈА, KOJE
ТУУС, ТУА, ТУУМ = ТВОЈ, ТВОЈА, ТВОЈЕ, итд, итд

Што се глагола тиче, до данас се у неким српским глаголима задржао наставак -У
за прво лице једнине, као нпр. МОГУ, према латинском ПОССУМ, ХОЋУ... У северном српском језику, по сведочанству Френцелијевом (In Origin. Ling. Sorabicae - O пореклу СОРАБСКОГ ЈЕЗИКА, тј. језика. Лужичких Срба), скоро сви глаголи до данас завршавају
се на -У, као: БЕРУ, ДОБИДУ, ВИДУ, што је у балканском српском ВИДИМ, у латинском ВИДЕО... Фреквентативни (учестали) глаголи добијају се и у српском и у латинском
додавањем једног слога, као нпр. : ЖИВЕТИ, ЖИВУЦКАТИ, према: ВИВЕРЕ, ВИКТИТАРЕ.
У српском језику се пасивни облик глагола прави од глагола БИТИ = ESSE и од партиципа пасивног активног глагола" као: ЈА САМ ЉУБЉЕН, у латинском ЕГО АМОР,
и српска и латинска форма се мењају као придеви. Прављење безличних глаголских облика такође може да се упореди. СНЕЖИ, NINGIT... Партицип презента, као нпр.: УЧЕЋИ,
према латинском docens одликује се тиме, што може да се мења попут придева, управо
као и одговарајући латински облик..."

Ако бисмо се пак прихватили идентичности ведских, српских и латинских корена, као ВИД, ВИДЕТИ према ВИДЕРЕ, ВРТ, ВРТЕТИ, према латинском ВЕРТЕРЕ, УМ, УМАН према ХУМАНУС, итд., итд., то би се пружило у бескрајност. Али - једном тај посао мора да се обави, јер само кроз једну такву анализу моћи ће се јасно, недвосмислено и једном заувек показати, шта је тај маглом обавијени "пелазгијски језик", из ког су се - не само по француском научнику Емилу Бирнуфу - развили и грчки, и латински. Што се грчког и српског језика тиче и неопходности њиховог компаративног проучавања, о томе ћемо писати у тому II.
Ако се опет вратимо Апендинијевој анализи, овога пута на стр. ХII, стубац 1-2., наићи ћемо на једну констатацију - овог Талијана по рођењу талијанског ђака и врсног познаваоца, не само свог савременог талијанског, већ и старог латинског и грчког језика; над том његовом констатацијом европски научници сигурно се никада нису зауставили; она се односи на ЕЛЕГАНЦИЈУ српског језика, која - увек по Апендинију - у том смислу, захваљујући граматичким финесама, надилази друге европске језике. Тако он каже, да онај, ко је упознао граматику српског језика (gramaticae peritus), наћи ће, да су извесне ствари у српском говору веома елегантне и да уздижу српски језик изнад грчког и латинског

''.. .quaeque... dictionem re ipsa elegaiitissimam demonstrant
et supra Graecam, Latinamque lingus extollunt..."

Ha стр. ХIII, стубац 2., Апендини упућује на једну ствар преко које не сме да се пређе, а то значи, да и та напомена треба да служи као база за једну нову студију. На споменутом месту нас тај Талијан, који је - изгледа према српском језику, гајио дивљење истинског познаваоца - упућује на Томазинијев Глосар, који - с обзиром на српски - особито води рачуна о "извесним траговима светог језика:

"aliqua linguae sacrae vestigia reperiantur, ut
Thomasinus in Glossario satis, superque ostendit.").

И најзад, на истој тој страни и у истом ступцу, Апендини изводи jacaн и недвосмислен закључак:

"THRACIA LINGUA ANTIQUISSIMA,
PRIMIGENIA ЕТ MATRIX CENSEBITUR".
тј.
"ТРАЧКИ ЈЕЗИК ЈЕ НАСТАРИЈИ,
ПРВОНАСТАЛИ И МАЈКА - сматра се",

јер је, како каже Апендини, то доказао Себастијан - Сладе Долчи - не само историјским фактима, већ и језичким, а и захваљујући извесним споменицима. Уосталом, наставља он, по Плинијевом тврђењу (књ. IV, гл. 11.), као и по сведочанству, које је оставио Мела (II, гл. 2.), на целом простору, у тзв. правој Тракији, која се простирала између Црног и Јадранског мора, па између Дунава и Егејског мора, говорило се истим језиком, што доказују сачуване трачке речи, које потпуно одговарају данашњим српским...
Овде подсећамо читаоце, да претходно тврђење дословно одговара ономе, што је писао Француз Пејсонел и његов земљак Миле, чије речи имају да звуче готово пословично:

"И то је нешто - од Црног до Јадранског мора
пожелеће вам "добар дан" на српском језику!"

У овој књизи смо на одговарајућим местима писали више о оба ова француска истраживаоца.
Тако, дакле, Талијан Апендини свом жестином, као да се ради о његовом материнском језику, доказује, да је језик "Трачана"- у ствари - језик античких Срба и да је то исти онај "илирски" језик, одн. српски, који је он научио у Дубровнику.
Да се сада вратимо унатраг, до "ПЕЛАЗГИЈСКИХ СЛОВА", којима су се служили ОРФЕЈ И ЛИН, чиме се ПЕЛАЗГИ - преко ПИСМА - ИДЕНТИФИКУЈУ С ТРАЧАНИМА. Уосталом, по свим вестима из старине, велика маса Пелазга, која није отишла за Италију, проширила се преко целог Балкана, на читавом простору јужно од Дунава, убрајајући ту и саму Грчку с Пелопонезом. Значи - касније су Грци и Римљани били само придошлице и неупоредиво малобројнији од Пелазга - већ староседеоца, па је стога веома лако схватљиво, како је Емил Бирнуф дошао до тако сигурног закључка, да су се грчки и латински развили из пелазгијског језика... А тим истим језиком и пелазгијским писмом, биле су исписане "ТРАЧКЕ ТАБЛИЦЕ", с урезаним Орфејевим речима, или тачније његовим саветима за лечење духа и тела. Те таблице спомиње трагичар Еурипид у својој "Алкестиди", у стиховима 966-969. Нама овде није задатак да анализирамо Еурипидове стихове, већ да подвучемо постојање једног писма на Балканском полуострву, пре него што је формирано грчко. Ево, дакле, Еурипидовог сведочанства:
"...ουδέ τι φαρμακον
Θρησσαιζ εν σανισιν, ταζ
'Ορφεια κατεγραψεν
γηρυζ... "

Горњи стихови део су размишљања хора, који говори, да се од судбине не може побећи, као ни да од ње нема лека. Дакле, од ње, тј. од судбине, или неминовности:

"...нема лека ни у ТРАЧКИМ ТАБЛИЦАМА
на којима је исписана Орфејева реч..."

Коментатор ове Еурипидове трагедије у белешци, испод текста, даје следеће примедбе:

"Традиција је приписивала Орфеју целу једну збирку филозофских и
мистичких списа. У тим оквирима налазили су се и прописи за лечење
душевних и телесних болести. По физичару Хераклиту таблете овакве врсте
чувале су се у Дионисовом светилишту, у Тракији, на планини Хемусу
(данашњи Балкан)."

Ни ово сведочанство ни у ком случају не може да се одбаци као нешто што би припадало подручју митологије. Наиме, наука је - на неки чудан начин заведена - веома склона, да све што је у вези с Орфејем, одбаци као "obscure" - мрачно и - у неку руку - фантастично. У до сада наведеним сведочанствима о пелазгијском писму, којим су се у време, кад Грци још нису имали писмености, служили ТРАЧАНИ, одн. антички Срби - нема ничег што би личило на плод маште. Напротив, свака вест, или порука из давних дана подсећа нас на део задатка доброг ученика, који се трудио, да се изрази с потпуном прецизношћу.
Вратимо ли се на обавештења Диодора са Сицилије, у истој књ. III, гл. 67., наћи ћемо још једну вест, која је по реалистичком начину излагања права историјска забелешка. Уосталом, његово дело се и називало "Историјском библиотеком", а обухватало је четрдесет књига, које су садржавале општу историју, од почетка света до 180. Олимпијаде, тј. до 60. г. пре Христа. Првих пет књига су се односиле на Египат, Асирију и на најстарије доба Грчке и српских земаља Балканског полуострва. Према томе, његове извештаје можемо да узмемо као потпуно трезвено написане и сасвим реалне. У запису, о коме овде говоримо, Диодор каже, да је Тимотије, син Тимотијев, а унук Лаомедонов, који је живео у Орфејево време, направио велико путовање прешавши велики број места земаљске површине, као нпр., западне крајеве Либије, све до океана. Тако је стигао до града Никеје на обали океана, од чијих становника је чуо целу причу о Баху, која је излагала "све прилике његовог живота". На основу онога што је чуо, каже даље Диодор Сицилијски, Тимотије је написао спев "Фригија" и то на древни начин - како по језику, тако исто и по писму, тј. ПЕЛАЗГИЈСКИМ ЈЕЗИКОМ И ПЕЛАЗГИЈСКИМ ПИСМОМ. Ево тог навода:

"... ιδια δε των Πελαογων πρωτων χρησαμενων τοιζ χαρ—
ακτηρσι — Πελασγικα προσαγορευθηναι..." (III, 67.)
А то значи:
"Служећи се "ЗНАЦИМА" првих ПЕЛАЗГА и
(служећи се) ПЕЛАЗГИЈСКИМ говором."

Привлачимо у претходном наводу особиту пажњу на грчки израз χαρ - ,ακτηρ, -ηροζ, који између осталога - значи и уцртан, урезан знак!
А има и још једно сведочанство о писму, које је постојало дуго времена, пре него што су се Грци описменили. Насупрот ономе што је оставио Диодор са Сицилије, а што је углавном чак и тзв. хеленистима - изгледа - непознато, овај други документ је одвећ познат, а о њему се и много писало, па ипак - без икаквих одређених закључака. Будући, да се - по некаквом чудно установљеном закону - сматрало, да пре Грка као да није било света, преко тог сведочанства професори прелазе сумњичаво, несигурно, готово са страхом и да замисле, да би се оно могло односити на писмо и на слова. То сведочанство је славно, јер је славан и спев у коме се налази. Оно је записано у VI певању "Илијаде", стих 168. и 169.
Антија, Претова жена у Ефири, у Арголиди, желела је, да је обљуби Белерофонт:

"Којем су лепоту дали и милу срчаност бози. "

Но храбри и часни Белерофонт се није дао завести, те Антија у жељи за осветом обрати се своме мужу једном лажју:

"Умри, краљу о Прете, ил' убиј Белерофонта,
Који је мене хтео обљубит', ал' нисам се дала!"

На то је Прета обузео бес, али - премда пун гнева, није се усудио - "бојећи се у души", да дигне руку и Белерофонта убије:

"Већ га у Ликију пошље и жалосне даде му знаке,
којих је погубних много на сложеној напис' о дасци."

Да прикажемо сада ова два стиха на грчком:

"Πεμπε δε μιν Λυκινω δε, πορεν δ ' ο γε σηματα λυγρα,
Γραφαζ εν πινακι πτυκτψ θυμοφθορα πολλα..,"

Упозоравамо на две речи: γραφαζ, од глагола γραφω и σηματα; прва реч, одн. наведени глагол значи "писати", "урезивати", а друга, именица, множина је од σημα, што значи знамен, знак. Особито подвлачимо следеће: велики француски професор грчке лингвистике, европски ауторитет, Pierre Chantraine, није могао да објасни етимолошки са становишта грчког језика ни једну, ни другу реч. У своме, како се сматра најбољем грчком речнику (последње издање, 26. по реду, од 1963. године!), које је он, тврди се у предговору, обогатио, код "графо", он са звездицом, тј. хипотетично (као претпоставку) ставља замишљени облик "гербх", а свему томе додаје знак питања и скраћену примедбу "техн.", тј. технички израз за "inciser" = "засећи". Када се подсетимо на оно, што је речено у почетку о Орфејевом имену, у коме је српско "б" у грчком претворено у "ф" - учинимо ли, дакле, исто то у случају глагола "графо", добићемо "грабо" и узмемо ли још у обзир грчку непрецизност, биће нам јасно да "а" може да представља и неки други вокал, те ћемо тако с највећом лакоћом доћи до српског глагола "ГРЕБАТИ", како се вероватно у почетку и "писало", "гребући" неким предметом по воску, или по смеси, на којој су лако остајали трагови.
Друга пак реч "сема", изван сваке сумње је српски "знамен", с тим, што је Грцима и њиховом начину изговора више одговарало мукло "с" од звучног "з" и што им је сметао скуп "зн", који су поједноставили, избацивањем ликвиде "н", будући, да су ликвиде у сваком језику непостојане. Код ове друге речи, Шантреново објашњење гласи тачно овако: "skr. dhiama ?", тј. санскритско "дхиама", уз знак питања, што значи: "претпостављам". Додамо ли к томе, да он одмах испред тога цитира дорски облик "сама", а не "сема", онда се српски "знамен" сасвим једноставно може узети као објашњење грчког израза истог значења.
Шта значе ове претходне примедбе у вези с глаголом негрчког порекла "графо" и именице "сема", одн. "сама"? Значе сасвим сигурно, да је "Илијада" била писана језиком, који још није био грчки, те да су многи њени изрази прецизирани у школама, у којима се она проучавала и објашњавала! А то значи, да све док њена певања нису била касно (за време Пизистрата 560-528.г.) преуређена - и језички, а и што се тиче песничке форме (нпр. подела на 24. певања, итд.), Грци тај спев, по коме су се прославили, нису разумевали. О "Илијади" је написано на хиљаде књига. Ми овде не можемо да улазимо у тај проблем; то је посебна студија! Али морамо да нагласимо оно, што је прилично познато одувек. ЦЕЛА МИТОЛОГИЈА У ИЛИЈАДИ ТРАЧКОГ ЈЕ ПОРЕКЛА! Има само један народ који може тако да пева и тај народ још увек пева на исти начин; то су Срби! Не долазе узалуд научници из целога света да слушају српске гусларе, како би објаснили извесне "хомерске проблеме". Но и то је посебна студија!
Па ипак, поновимо овде оно, што је написао познати професор латинског језика на београдском универзитету, Милан Будимир у својој студији "De Olympi Homerici imagine contraria" (Контрадикторне слике хомерског Олимпа), представљеној на скупу VII Одељења литературе и језика, одржаном 14. септембра 1958. г.40.

"Хомерски језик је вештачка творевина..."

40. Глас српске Академије Наука (САН), Одељење литературе и језика, бр. 4., 1959.г.

Будимир даље објашњава да су певања "Илијаде" била донета на острво Дел, на чије светковине су долазили:

"... и представници "Хиперборејаца"

са далеког севера, а и трговци са осталих страна света. То би значило, да је дијалекатска мешавина у "хомерском језику" релативно позна појава... На острву Делу сусретала су се не само, грчка племена, већ и многи странци са обала медитеранског базена и из њихових залеђа..." Осим тога, увек по Милану Будимиру и на истом месту, y Илијади постоји и:

"Дијалекатска мешавина, коју у хексаметру прати и мешавина
фундаментално различитих метричких система..."

Према томе, после свих студија "о Хомеру", требало би написати једну, која није још никада написана и која би ту дивну поезију вратила у крило народа, коме је она припадала и од кога је потекла! Зар би сви најузвишенији морални квалитети били на страни Тројанаца, а сви пороци на страни Грка да су сами Грци творци "Илијаде"? Уз то, "Илијада" је дала теме првобитним писцима" "грчких трагедија", а да културни свет данас уопште више и не мисли на то да ни реч "трагедија" није грчка! И да је њено објашњење са становишта грчког језика смешно до неозбиљности, јер трагедија се сигурно није развила из "јарчје песме"... То је још једна студија! Она мора да се уради, да би се стало на крај извесним заблудама
Па да се после ових неколико неопходних дигресија вратимо сведочанству "Илијаде" о "погубним знацима", написаним на "сложеној дасци".
Разни професори и коментатори мисле, да се ту уопште не ради о писму, већ о "нечему, што би било налик на хијероглифе" старих Мисираца (Египћана), нека врста сликовитог писма. Међутим, нико и нигде не каже, на основу чега то тврди. Можда по истој логици, по којој је покопан и "најмногобројнији Херодотов народ после Хиндуса - Трачани", по којој би "Албанци били потомци древних Илира", итд., итд.
Нека нам буде допуштено, да - на основу свега до сада изнетог, закључимо и - у неку руку - затворимо још један веома непотпун круг наших разматрања.
При закључивању, узећемо у обзир једно сведочанство, о ком вероватно никада ни један хелениста није говорио ни на једној универзитетској катедри и то - у дубоком уверењу, да је Белерофонт однео на дасци, која је била из два дела и склопљена као књига - поруку, написану, или угребену знацима, који су - а зашто не? - представљали слова. Историчар Диодор са Сицилије говорио је о ПЕЛАЗГИЈСКИМ СЛОВИМА на један врло реалан начин. Своју тезу о постојању писма код античких Срба образложио је на свој начин Сипријан Робер. А Талијан Апендини је показао, какав значај имају претхришћански називи тих слова, која су употребљавали древни Трачани. Да су ти знаци претхришћански, доказ је име једног паганског бога, бога Вида. А назив "ВИД" био је и остао до данас РЕЧ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, КОЈА ЈЕ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ОСТАЛА НЕИЗМЕЊЕНА. Такође знамо, да је ВИД део и ведског језичког блага, што намеће закључак о идентичности овога ведско - српског израза, но не само његове спољне језичке форме, већ и унутрашње, или метафизичког значења. Како је опште познато, да су најстарије Веде биле у Индију донете, ми сматрамо - полазећи од континуитета ведског језика и ведских традиција тако очитог у српском језику и у српским традицијама - да између древних Срба и најстаријих Веда постоји једна чврста, вишеструка веза, коју - између свега осталога - сачињава и писмо.
Тиме почиње једно ново поглавље и један нови велики посао. Наиме, по својој прилици, су - или стара српска глагољица, или ћирилица или обе српске азбуке, приближне оном Пелазгијском писму или само оно писмо, о коме су говорили Диодор Сицилијски и трагичар Еурипид, и о коме је сигурно реч у стиховима Илијаде о Белерофонту. Осим тога, водећи рачуна о свему, што су о глагољици писали Сипријан Робер и Талијан Францискус - Мариа Апендини, скупа са сведочанством монаха Храбра о словенским "чертами и резами", изводимо закључак, да српско писмо није постало од грчког. Истина мора да буде управо супротна. Апендини је наглашавао исти редослед српских и грчких слова и њихову исту бројну вредност. Како би се уклониле заблуде, Апендини каже, да називи слова свих других азбука, осим српских - не значе ништа. Међутим, српска имена гласова, не само да имају значење - свако за себе - већ она сва скупа представљају повезане и логичне мисли о вери, о речи, или о духовним људским вредностима, о земљи, мајци хранитељки. У неку руку, српска азбука је животни правилник античких Срба, који није био нарушаван све дотле, док нису почели да насрћу на аутохтоно древно становништво у Европи други, који нису поштовали исте вредности. За њих земља није била мајка - хранитељка у истом смислу. Марљиве руке, којима је управљала мирољубива мисао, требало је - или да се претворе у ропске руке, или да нестану са лица земље. Уништавано је све што је потицало од њих, сваки плод и свако дело њихових руку. Све што се на њих односило, или је насилно уклањано, или изопачено, и само је каквом чудном околношћу сачуван тек по који наговештај истине о њима.

_________________

Дионизије Граматичар

СХОЛИЈАСТ ДИОНИСИЈА ТРАЧАНИНА "ГРАМАТИЧАРА"

У збрци у односу на разна подручја, коју су направили грчки и римски писци и у недостатку обавештења, која они - или нису знали, или нису хтели да дају, догоди се, да ту и тамо сине по један јаснији зрак. Такав један светао зрак у тами представља спис Дионисија Трачанина, названог Граматичарем. Дионисије је по пореклу Трачанин, но рођен у Александрији, у Египту, око 100. г. пре Христа. Био је Аристархов ученик, а кад се нашао у Риму, ту је постао учитељем "лепе књижевности". Дионисије Трачанин је написао једну граматику, која се све до средњег века сматрала класичном и коју је објавио, Фабриције у тому VII његове "Грчке Библиотеке".41 У вези с том граматиком, учени Clavier Etienne, у свом делу "Anciens peuples de la Grèce", I, c. 16 (Том II) 42; доноси нешто запањујуће, с обзиром на оно, што се предаје већ вековима по школама и универзитетима:

"Denys de Thrace. - Les scolies qui accompagnent le traite de
ce Denys, contiennent un passage remarquable, rapporte par Fabricius
que voici:
"Quelques uns pretendent que les caracteres, dont nous faisons
usage, dessines avec les feuilles du phoenix, ou du palmier, se sont
rependus parmi les hommes et que c' est pour cette raison que les
lettres sont appelees pheniciennes. Ce serait donc, d' apres cette
version, sur un jeu de mots, tire du meme nom donne par les Grecs
aux palmiers et aux Pheniciens que se trouverait fondee l' opinion
admise communement que les lettres grecques seraient d' origine
phenicienne... ''

41. Fabricius (J. Albert), рођен у Лајпцигу, некадашњој српској Љубици, 1668.Г. Умро је 1736.г. Његова најзначајнија дела су "Bibliotheca Latina" и "Notice des auteurs latins et de leurs editions" "Bibliotheca Graeca" (1705-1728.).
42. Клавиер, "Стари народи Грчке", или "Историја најстаријег доба Грчке", издата 1809.г. у два тома.

У вези, дакле, с Дионисијем Трачким, граматичарем, Клавие пише нeшто, од значаја - таквог и толиког, да он надилази готово све проблемe дотакнуте у овој студији. Уједно, својим обавештењем Клавие потиче на нова истраживања - без конца и краја, с обзиром на давнину расутих докумената која се морају пронаћи, проучити и употребити за исправку једне грешке, која се провлачи као научна истина кроз толике стотине година. У ствари, Клавие не каже, да би оно, што се учи о грчком писму била научна истина", већ да је то "l' opinion admise", тј. "допуштено, или прихваћено мишљење", што значи, да је оно резултат - не документима доказане истине, већ договора, конвенције. Ево овог бескрајно важног саопштења:

"Дионисије Трачки - Схолије (тј. објашњења, напомене уз његов текст)
које прате спис овога Дионисија, садрже један значајан одломак, пренет од
Фабриција. и то овај:
"Има их који тврде, да су се слова, којима се ми служимо, цртана с лишћем
феникса, или палме, проширила међу људима и да су она зато прозвана
феничанским. По овој верзији, дакле, радило би се о једној игри речи, која
произлази из чињенице, да Грци имају исто име за палму и за Феничане, на
основу чега је створено опште допуштено мишљење, по коме би грчка слова
била феничанског порекла."

Ми овде морамо да подсетимо на Шафарика, који је претпостављао, да су Срби већ донели писменост из Индије. Уосталом, Милош Милојевић широм својих "Одломака српске историје", Том I, говори о тамошњој српској просвећености! А у Индији се готово до наших дана пише по лишћу специјалних палми. О томе доноси свеодочанство Кулунџић у својој овде већ споменутој књизи, од стр. 143-147. Ево неких појединости, о којима - по свој прилици - никада нису размишљали сви они ауторитети, који су учинили, да се о грчком описмењавању створе тако површни и незасновани закључци, у које треба веровати без икаквих убедљивих и јаких доказа!
Понајпре (Према Кулунџићу), на основу историјских података, у Индији су палмини листови били омиљен писаћи материјал још пре 2.500 година. Како је то пропадљив материјал, до нас нису допрли листови из тог давног времена, међутим, историјски је установљено, да је индијски краљ Ашока у III веку пре Христа, наредио, да се све будистичке књиге испишу на палминим листовима. И има још једно сведочанство, у које се - каже Кулунџић - можемо уверити још и наших дана: као врло добар материјал за писање, кога у Индији има у довољним количинама, палмини листови су се задржали у употреби све до наших дана, особито за црквене потребе. А енглеске власти су се донедавно истим тим материјалом служиле за прогласе становништву, док су поште преносиле и таква писма.
Пошто је описао технички поступак при припреми палминих листова за писање, Кулунџић затим каже, да њихова употреба није ограничена само на Индију, где се у познатој библиотеци Addujar - још у наше доба - налази 17.500 примерака књига од палминих листова. Таквих књига има и по другим библиотекама и музејима Индије и других земаља, а један њихов већи број је смештен и у Британском Музеју, у Лондону.
Но није само палмино лишће служило за писање, наставља Кулунџић. Кинески песник из XII века нашега времена, Чан Тију Лин, пева у једној својој лирској песми, како је једна млада Кинескиња исписала његово име на листу "врбе пролећне".
Други пак Кинез из VIII века, Фуџивара Но Хирогоцугу, нуди својој драгој пролећну гранчицу, на чијем је сваком листку исписао по неку реч љубави...
Најзад, не можемо, а да не подвучемо, да се и у српској народној поезији, која се дотиче свих људских проблема, такође говори о писању по листу, као нпр. у "Женидби Максима Црнојевића", где налазимо следеће стихове:

"...Па ћу хватат листак љесковине,
А моје ћу лице нагрдити,
Док прокапље крвца. из образа,
По листу ћу писати јазију."

По Вуку - реч јазија (тј. слова) спада у турцизме, а то значи, да обрада ове српске народне песме припада времену, када се није више писало по лишћу. Према томе, можемо и у овом случају да закључимо, да се ради о мотиву, који потиче из давних времена у који је - на овом месту - уклопљен у један нови контекст. Колико знам, ни ова тема - узета из српске народне поезије - није обрађена.
У закључку овога одломка, да наведемо још неколко историјских бележака, које је Кулунџић унео у своје дело, на стр. 146. Ту он каже, да Плиније (23.г. пре Христа до 79. г. по Христу) доноси у своме делу "Historia Naturalis" 13., 69.), да се у Грчкој као најстарији материјал за писање такође употребљавало лишће од биљака:

"In раlmarum folii primo scriptantum..."

Плинију може да се прикључи и Вергилије (70-19. г. пре Христа) који у својој "Енеиди" (III, стихови 441-452) пева:

"А кад већ онамо дођеш и до града Куме кад стигнеш,
И до језера божанских и авернских шуштавих шума,
Врачару видећеш тамо, где препуна заноса гата,
У пећини дубокој и на лишћу пророштва пише.
Када пак прорекне штогод и на лишћу упише она,
Слаже по реду и ставља да онде лежи на миру
И све то стоји онако, како је стављено тамо.

Кулунџић, не упуштајући се - попут професора Костића - у тешке и деликатне још нерешене проблеме - спомиње већ напред наведеног Диодора Сицилијског, али - не узимајући уопште у обзир његово сведочанство о пелазгијском писму, већ нешто сасвим друго. Наиме, Диодор је у својој књизи XII, 35. оставио сведочанство, да је судија у Сиракузи исписивао имена изгнаних на маслиновим листовима. Сличан обичај, закључује Кулунџић, постојао је и у Атини.
Како нас је у овој глави наше студије занимало само писање по листовима биљака у вези са сведочанством схолијаста у граматици Дионисија Трачанина, ми напуштамо Кулунџићево дело, да би смо се упитали: Како то, да се - иначе на свим пољима марљиви европски научници, нису подухватили истраживања и проверавања у смислу неких овде цитираних документа! Објашњење може да буде само следеће:
Будући, да су сви - у ствари - некритички прихватили једно учење створено уистину "по линији најмањег отпора" - по домишљању, а не на основу стварног истраживања, будући, да се онда такво учење предаје кроз векове и да су се људски мозгови - у неку руку над њим успавали, не мислећи више уопште, да би се могло наћи неко друго објашњење, зашто би се онда оно мењало и зашто би се претраживале прашне књиге и записи?! Јер - то заиста представља ново и огромно поље рада, које би могло да преокрене многе стране историје, лингвистике, етнографије! Које би уздрмало многа учења и присилило највише културне установе, да нека подручја људског знања отпочну преиспитивати од самих почетака, јер је проблем значајан, а његове последице су недогледне.
Па вратимо се на схолију уз спис Дионисија Трачанина. У њој се говори о забуни због хомонима "фоиникс" - "Φοινιξ", "Феничанин" и "φοινιξ", "палма", дрво од палме, али и лист од палме. То је једна врста палме, о којој је писао Теофраст, филозоф и природњак из IV и III века пре Христа, у своме писму о "Мирисима". Фоиникс је такође био и некакав прашак, који се добијао од цвета палме. Међу овим обавештењима, најзначајније и најзанимљивије је - изгледа - оно, по коме је "ФОИНИКС МОГАО ДА БУДЕ И ПРЕДМЕТ ИЗРЕЗБАРЕН ЉУДСКОМ РУКОМ"43 као што је то случај у књизи пророка Језекиља, г. 41„ стих 26.

"και είχε φοινικαζ, εωα εντευθεν, και ενα εκειθεν, επι τστν μετωπων αυτηζ."

43. Dict. Grec-Francais, Bailly-Sechan-Chantraine.

Преводиоци Библије, а и Вук, преводе "фоиникас" (овде у четвртом падежу множине) као "палме". Међутим, по контексту, не ради се о палмама, него о урезаним украсима на - вероватно црвеним плочама, даскама, или таблама; оно што је било урезано као украс, било је сигурно обојено црвеном бојом... Први преводиоци Библије на грчки, морали су познавати нека давна предања о бојеним дашчицама, при чему димензије не играју првенствену улогу. То су могле бити оне дашчице, на којима Белерофонт у "Илијади" односи поруку у Малу Азију, а и дашчане, или земљане, и камене, или металне плоче и плочице, што треба истраживањем да се установи. У овом библијском примеру претпостављамо да се ради о дрвету, којим је здање у питању обложено, што се у претходним стиховима изричито каже. Па се и реч "фоиникос" понавља у истој глави, стр. 16.:

"ησαν παραθυρα και εσωθεν κυκλφ κυκλψ.
εφ εκαστου δε μετωπου φοινικεζ."

"Била су покрајна врата унутра у кругу.
На сваким (од њих) биле су "фоиникос"...

Ми ћемо овде да направимо једну претпоставку, која се може оценити као одвише смела. Узмемо ли у обзир, да је српско "Б" у грчком дало најчешће "Ф", као "ОБРВ-" - "ОФР-..., "БЕР-ем", "ФЕР-о", итд., итд., па применимо ли то правило на "Фои...", добићемо "БОИ..." Додамо ли к томе, да у грчкој азбуци, као ни у изговору Грка не постоји консонант "Ц", стручњак може лако да изједначи "ФОИНИКЕС" са српском речју "БОЈЕНИЦА"... Наравно, овде је то само претпоставка и много више од тога: ПРЕДЛОГ ЗА ЈЕДНУ СТУДИЈУ У ТОМЕ СМИСЛУ, која би била поткрепљење, а уједно и потврда схолије на спису Дионисија Трачанина... "БОЈЕНИЦА" је данас у Срба вуна, одређена за "БОЈЕЊЕ". Она остаје "БОЈЕНИЦА" и после "БОЈЕЊА", управо као што је могла да буде "БОЈЕНИЦА" "склопљена даска с погубним знацима" у "Илијади", или било каква друга обојена даска, или дашчица, на којој су извесни знаци, или извесни украси - као у овом библијском примеру - урезани, па обојени...
Вратимо ли се преводу схолије уз текст Дионисија Трачанина, треба особито да обратимо пажњу на реченицу:
"...да су слова којима се служимо, цртана "са"
(писац каже "avec") лишћем палме."
Дакле
- не "на лишћу..."

Па да размотримо и ту могућност. Како се то "цртање" могло обављати? Не може се помислити, да се листом цртало по тврдом предмету, а још мање, да се истим тим листом могло урезивати. Процес је можда био следећи: лист, или цвет од палме се сушио, а онда се ситнио до претварања у прах, који се затим растварао - можда у води, а можда у некој другој течности. На тај начин била је спремљена "БОЈА", којом се могло приступити остварењу "БОЈЕНИЦЕ". Вероватно се у Срба још до недавно по истом принципу справљала боја од биљке "БРОЋ" што нам је дало повода за поглавље о Јозефу Костржевском, или о томе, да Костржевски у својој студији и нехотице потврђује речи Сипријана Робера о старости "илирских Срба"
Намеће се питање, каква и која палма би била "фоиникс"? Где је она расла? Треба проучити Теофрастов спис "О биљкама", који је сачуван. Ову палму он спомиње у одељку о "Мирисима". Зна се, да му је отац био ваљар она острву Лезбосу, а то значи, да је Теофраст још као дете морао стећи знање о биљкама, које се употребљавају за справљање и боја и мириса. Управо у свом спису "О мирисима", он говори о праху, који се добија од цвета палме.
Исписујући ове ретке, не можемо да зауставимо бујицу мисли. Јер Милош Милојевић, каже, да су Срби донели "рујну боју" као своју боју још из Индије. Они су знали и да је праве од онога што им је природа давала. Па и Грци су, да кажемо тако - својим највећим делом Пелазги, а мањим придошлице, сачували знање староседеоца о томе како се та боја добијала још пре њихове везе с Феничанима. Уз то - има црвене земље, па разних црвених плодова, црвеног семења, црвеног цвећа и других биљака, од којих је могуће добити црвену боју. Има и људи који се црвене - од сунца, од врућине, од болести, или од здравља. Црвено је и вино, које је код њих било и познато и цењено, па и само сунце је - у игри са облацима и небеским даљинама, - утицало на људску машту и мисао чудесним руменилом јутра, зажареношћу подневног неба, или чаробним црвеним, далеким одсјајима вечери. Зар је при свему томе требало чекати вековима, док Грци нису дознали за Феничане, или док ови нису дошли к њима као трговци, да би по њима прозвали црвену боју црвеном, или научили шта је црвено? Уистину, у данашњем грчком језику "фоиникс" уопште не постоји као назив за црвену боју, па би се могло закључити, да се црвена боја повезивала с именом "Феничанин" само у списима, или пак од лица, која су некада себи могла дозволити луксуз да скупо плаћају - или црвену боју, или црвене тканине, које су довожене из велике даљине. Будући, да нам доступни приручници не показују, да се Грци данас служе овом речју, можемо да поставимо питање, да ли се грчки народ и у оној давној прошлости тим изразом служио у оном смислу, који му се придаје теоретски, да не кажемо - професорски?...
...Постоји, дакле једно мноштво проблема, који морају да се истраже, а један од императива, који нам тај посао налаже, јесте и синтеза, коју доноси велики "Ларус" о постанку писма; а то је синтеза последњих достигнућа на том подручју, поткрепљена и археолошким налазима. Па ипак, писац одговарајућег чланка у "Ларусу" не изражава сигурност, коју очекујемо, када се ради о чињеницама научно установљеним. Ми стога цитирамо тај део текста најпре онако, како је он забележен на француском.

"Il fallait encore analyser la prononciation pour en ramener les
elements a un petit nombre de sons, juges fondamentaux. Ce travail
d' analyse et de simplification, fut, semble-t-il, l' oeuvre des Pheniciens.
C'est eux qui paraissent avoir etabli le modele de tous les alphabets en
usage dans le monde..."

Ево превода: "Ларусових" закључака о томе, како је постало писмо; наравно, ми овде наводимо само оно, што нас тренутно занима:

"Требало је још анализирати изговор, да би се елементи свели на мали број
гласова, који су се сматрали основним. Овај посао анализе и поједностављења
био је, изгледа, дело Феничана. Они су, чини се, створили модел свих азбука,
које су у употреби на свету.. "

Тако се мисли, да су се Феничанима инспирисали стари Персијанци при стварању њиховог писма, па - Грци, чији су чак и појединачни градови стварали своја посебна писма, а од Грка су, мисли писац чланка, узели писмо Етруро - Италци, који су га онда у облику латинице пренели целој Европи.
Видимо, дакле, како се тражи феничански утицај у погледу постанка писмености у свим земљама, по којима су некада живели антички Срби, који су - према Адолфу Пиктеу - (в.поглавље о њему) морали бити онај народ, који се око 2000. г. пре Христа протезао од Инда и Ганга до Атлантика. Тај назив је врло касно, како је у овој студији речено више пута - замењен именом Словени. Па и оно, што је рекао Херодот о Трачанима, који су (како најновији историчари доказују у складу с историчарима онемогућеним од германске школе) - "после Хиндуса били најмногобројнији на свету", а особито тврђење логографа, Херодотових претходника - све то може да нам служи као полазна тачка у истраживању почетка писмености и писма, које је - изгледа веома вероватно - повезано с древним Србима. С тим у вези и с обзиром на оно што изјављује Платон у дијалогу "Кратил" о идентичности "варварског" и грчког језика у самом почетку, дајући као примере још и данас постојеће речи српског језика, ми можемо да закључимо да ако су "грчки" и "варварски" језик били исти и ако се та негдашња истоветност још и данас лако открива у грчком, с тим, што је грчки сиромашнији у броју гласова, онда је и база грчке "писмености" "варварска". Имамо разлога, да верујемо, да су древни Срби поседовали писменост још у доба, када су однели најстарије ведске химне на обале Инда! Или су је пак - како мисли Шафарик - донели из Индије.
Шафарик, наиме, излаже у том погледу своје мишљење у "Историји словенског језика и литературе'' 44, преко кога не треба прећи ни олако, ни с површношћу. Ево, шта он пише на стр. 18. тог свог иначе веома занимљиво писаног дела:

"Es ist wahrscheinlich, dass die Slawen eine Buchstabenschrift
aus Indien mitgebracht haben; aber die Schriftkunde, die, wie
natürlich, nur wenige besessen haben mögen, müsste wohl durch
die ewige Wanderschaft unter so vielen Stämmen der Slawen bald
verloren gehen, und es ist ungewiss, ob von diesem Uralphabet
etwas auf das kyrillische übergegangen sei, oder nichts. Dass die
uralten Gesange, die erst in der neuesten Zeit bei den Böhmen und
Russen glücklich entdeckt, und bei den Serben gesammelt worden
sind, durch ihre Originalität und Gediegenheit auf eine viel frühere
geistige Bildung der Nation hinweisen, als man gewöhnlich bis jetzt
anzunehmen sich für berechtigt hielt, das fällt wohl jedem in die
Augen, deren viele ihrer Abfassung nach in die heidnische Periode
gehören..."

"Вероватно je, да су Словени донели слова из Индије; али, знање писања,
које су - природно - поседовали само малобројни, морало се изгубити због
вечитог лутања толиких племена; неизвесно је, да ли је од тога прастарог
писма нешто прешло у ћирилицу, или не. Прастаре песме, које су тек у
најновије време срећом откривене код Чеха и код Руса, док су код Срба сабране,
указују кроз њихову оригиналност и чистоту на много раније духовно формирање народа, него што се то обично узима. Свакоме упада у очи да многе (од тих
песама) припадају паганском (претхришћанском) периоду..."

44. Geschichte der Slawischen Sprache und Literatur, Ofen, 1826., стр.18.

У наставку, Шафарик назива остатке те давне поезије драгуљима, да би одмах након тога привукао пажњу на прве преводе Библије, који носе печат усавршености језика и језичког богатства Балканских Срба.што је апсолутно незамисливо без једног дугог процеса, који је морао да траје стотинама година. По њему, српски језик је тако срећно обликован, да у песми и поезији подсећа на звук виолине:
"Ich möchte den Klang der Serbischen im Gesang und
in der Poesie mit dem Ton der Violine vergleichen, "45

да би на истом месту у белешци додао:

"Unstreitig ist die serbische Mundart im türkischen Serbien und
Osterreichischen Dalmatien die vokalreichste unter allen Slawinen und
kommt in dieser Hinsicht der italienischen Sprache am nächsten. "

"Неопорециво je, да је српски језик у турској Србији и у аустријској
Далмацији најбогатији вокалима међу словенским говорима и у том
погледу је најближи талијанском језику."

45. Шафарик, Ист.слов. литературе, стр.204.

За Милојевића је богатство српског језика одраз ступња на коме се српски народ налазио још у Индији,46 а његова музикална лепота - по њему - потиче понајпре од

"чистих звукова у изражајима, без полуживотних,
носних, шуштећих и пиштећих као у осталих."

Милојевић, који је добро познавао друге словенске језике, а уз то је још студирао у Москви, на истом месту тврди, да:

"Српски језик у томе надмаша и све друге словенске данашње језике,
имајући више гласова, који се оличавају у писменима ћ, ђ и џ, која налазимо
да суштаствују још од десетог века, и не као што неки неупућени наводе,
да су тек пре неколико десетина година створена.. "

46. "Одломци", стр.19.

Јасно је, да та "слова суштаствују" на касним документима, јер је она, која су морала постојати у време Орфеја, његових претходника, савременика и следбеника - уништило - или време, или непријатељска деструктивна делатност међу "варварима"! Пелазгијско писмо, које се у античких грчких писаца спомиње, не може да буде ствар измишљена! Они чак и набрајају лица, која су се тим писменима служила, па чак спомињу и списе написане пелазгијским писмом и пелазгијским језиком. А Фабриције је сачувао обавештење, које се може узети као надопуна тих вести! Та "пелазгијска" слова, као и сами "Пелазги" и њихов језик прометнули су се у грчки... То су нам рекли - уосталом - и сами грчки писци, а то је потврдио на свој начин и Херодот, али - при проучавању грчких старина нико то није узимао у обзир, јер се од почетка узео погрешан правац! Зато још једном морамо да пођемо од почетка! А оно, што се у овом случају неизоставно поставља као задатак, јесте - најпре сравњивање српске и грчке азбуке почев од првих остатака. Затим се морају пронаћи најстарији трагови писма у Индији, и другде па онда српску глагољицу и ћирилицу треба анализирати упоредо с њима! При овоме су од највећег значаја најстарији налази саме грчке азбуке и особито њених изгубљених знакова... Милош Милојевић каже:47

"Грци се хвале својом старином, својим знањем и вештином. Старина им је,
као и све остало, претерана... сила преувеличана, итд. Прва писмена постала су
им око 600.г. до рођења Христова (в. Плиније, Nat. Hist. I, V, с.29, а први писци
били су им: Ферикад, Акузилај, Еланик Лезбијски, Хекатеј и Дионисије Милећанин,
од којих је последњи живео у 65. Олимпијади, или око 520. г. пре Христа. Но не
гледајући све измишљене, Бог зна какве старине, на њихову мниму коренитост и
остало, остаје оно, што смо напред навели: Стари Грци нису ништа друго до остаци
војених чорда, асирских, које су се, као и Рамзеси у Италији, смешали са српским племенима живећим ту, а тако исто и остаци војених трупа Рамзесових, или
Сезостриса II., египатског цара... "
"...А кад се језик и остало овог врло важног, а ни најмање неиспитаног и
неизученог народа проучи, онда ће се многе ствари открити, о којима нисмо
ни сумњали. Навод наш тврди још сам Иродот (тј., Херодот), који вели, да је
очима својим гледао статуе подигнуте Рамзесом. Ево његових речи из Вебера
Г., стр. 128.:
"Од многих подигнутих споменика, у разним покореним државама, Сезострисом,
већи део већ несуштаствује (не постоји). У сирској Палестини, а то је баш око еврејског првог населења у "објетованој земљи" - ја сам сам собом видио неке са писменима - јероглифима - и женским удовима. А у Јанији - баш где су Грци - налазе се два
изображења тога мужа, јер су исечена на литицама, и то крај пута, идући из ефеске провинције у Фокеју и из Сарда, идући у Смирну. На оба места исечен је човек од
шест педљи, држећи у десној руци копље, а у левој лук. Све остало оружје и у једног
и у другог је једно и исто, египатског и етиопскога происхођења. Од једног рамена к другом, преко прсију, иду египатска света писмена која. значе: "Ја сам покорио
сопственим рукама ову страну. "
"Ми смо још раније казали, да су се Грци настанили у српским земљама као
војници и војне страже семитске и етиопске расе и да су као такви морали да се
састоје из разних народа, који су управљани једним језиком испочетка, и то на
2100. г. пре Христа асирским, а после, од 1445. г. па даље, опет етиопским... Тако
исто навели смо и да су се борили међу собом баш зато, што су се састојали из
првобитних војника, припадајућих разним народима, па као такви и језике су
асирски и етиопски разно произносили и изговарали... Зна се, да им је по њиховом причању, највећи део народа населио из Египта Кекропс и Данај, од којих је први
основао Атину, а други Аргос. Кадмо, Феничанин, основао је Тиву (Тебу), а Пелопс
им је дошао из Фригије и потомци његови, смешавши се с потомцима египатског
Данаја, основали су силне државице пелопонеске, међу којима прву улогу игра
Шпарта. (Спарта). Стога су се Аргос и Спарта дуго поштовали као главе свих
грчких земаља... Само оснивање грчких храмова, њихових богова и остало, није
ништа друго до чиста египатска, или етиопска ствар, као и постанак најзнатнијег
храма њиховог, о којем се прича ово у басни: "Да је црна голубица слетила са
египатских храмова у Тивама (Теби) и долетила у епирски Теспрот, стала на грм,
или дуб, па проговорила човечијим гласом, да ваља направити храм Јупитеру, а
житељи Додоне покорили су се тој божијој вољи, направили храм, итд." Имена
Тива (Тебе) и тамо амо, јупитера тивских, једнаких обичаја, закона, државних
устројства - нашу ствар већ исувише доказују... По закону Ликурговом казнио је
се онај, код ког је нађена ствар, а не онај који је исту украо..."

47. Милош С Милојевић, Одломци историје Срба и српских земаља, свеска I, стр. 179.-181.

Ми ћемо овде да прекинемо с цитирањем овог веома занимљивог текста, који је Милојевић писао на основу сведочанства нађених по најудаљенијим европским библиотекама.
Укратко, како каже Милојевић:

"Кад се језик... овог народа проучи, онда ће се
многе ствари открити о којима нисмо ни сумњали."

У досадашњем нашем раду је било много изненађења. Много пута смо се уверили, да су се грчка хетерогена племена ујединила преко српског језика, а касније - преко српског писма. То може да изгледа врло смело, али ми то кажемо на основу онога, чему нас учи испитивање језика и писма... Па зар већ нису пале претпоставке, да би српско писмо било формирано по мало од свих источњачких азбука, али - углавном од грчке. Истина ће бити супротна оваквом гледишту. Како је Сипријан Робер пронашао, да су српска слова расута по свим "абецедама" и азбукама, врло је вероватно, да ће се научно дефинитивно установити и усвојити, да су каснија грчка слова састављена према прастарој српској азбуци.
У прилог свега напред реченог, у наставку ћемо навести још једно тврђење, које потиче - не само од Шафарика, већ и од Суровјецког у њиховом заједничком делу "Порекло Словена":48

"Словени су имали своју азбуку, која се звала БУКВИЦА, или БОГВИЕДЦА, несумњиво, зато што су њеним посредством објављене божанске забране и сазнања
за време верских обреда. А да су ОД ПРАДАВНИХ ВРЕМЕНА ПИСАЛИ СВОЈЕ ЗАКОНЕ НА ТАБЛАМА, ЗА ТО ПОСТОЈЕ ВИШЕСТРУКИ И НЕСУМЊИВИ ДОКАЗИ! ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГА, У СЕВЕРНИМ ПРИЧАМА - "Загама", важили
су још у давно доба Словени уопште узев као. ПРОСВЕЋЕНИ- (...als aufgeklärt;.
Тако су, нпр., Нормани слали у "ЗЕМЉУ ВАНА" (Wanaheim) тј. северних
Срба, - чији су остаци данашњи Лужички Срби, које Немци још увек називају ВЕНДИМА - своје богове и своје славне људе, да код њих стекну знања и
мудрости. Тако је дошло до тога, да. су они. од "Вана" узели не само мноштво
речи, већ и више божанстава, чија су имена раније употребљавали као синониме
упоредо са својим."

48. " Über die Abkunft der Slawen", nach Lorenz Surowiecki... s.46.

У овој студији о старом божанству "Прија", које носи најчистије српско име и са становишта данашњег српског језика, ми смо се на тај проблем осврнули.
Претходно Шафариково тврђење је драгоцено такво, какво јесте, али би нам оно било још драгоценије, да је тај свестрани слависта, чији углед је био и остао огроман, дао више примера, или бар да нас је упутио на најважнију библиографију.Те тако и овај проблем остаје као још једна тема која неизбежно мора да се уради... Морао би се учинити један свеопшти напор, да се саберу; документа о законима Балканских Срба. Душанов Законик није могао да буде створен ни из чега. Из поглавља у коме смо се осврнули на тај Српски средњевековни историјски споменик од велике вредности, видели смо, да српско право није настало ни од византијског, а нити од римског...
Остављајући и овај огроман и тежак предмет за посебну упоредну студију, која би обухватила и северне, Балтичке и Балканске Србе, да се сада вратимо писму приказујући стару српску "облу глагољицу", па далматинску, с одговарајућим вредностима у бројкама, затим стару и нову ћирилицу, обе такође с бројним вредностима; паралелно уз ове две српске азбуке стављамо и грчку, код које је на први поглед јасно, да она представља осиромашење српске, или старо - словенске ћирилице, која има 44 слова, док их грчка азбука има свега 24.



Не изгледа ли невероватно, да је српска азбука с њеним бројним словима постала од осиромашене грчке азбуке?
Међутим, направимо ли једно друго упоређење, нећемо имати исти утисак. То је писмо, којим су писани санскритски списи. На жалост, ми овде немамо најстарије облике тога писма, то тек мора да се истражи. Јер за наш рад, од највећег значаја је - не последња, већ првобитна форма. Ако се не може доћи до најпрвобитнијих елемената, сигурно је, да међу археолошким налазима има од старих знакова - још старијих. Уверења смо, да и међу тим најстаријим санскритским знацима, као и међу старо - српским постоји исто богатство гласова и њихове материјализоване форме. Овај приказ у том смислу - довољно је речит.



Па ипак, пре него што завршимо ово поглавље - за почетак - изнећемо само једну примедбу, управо прво и најупадљивије упоређење.
Опште је познато, да је у архајском грчком постојало слово "дигама", што у ствару значи "двоструко гама". Међутим, то слово, звано још и "вау", рано је ишчезло, задржавши се само у азбуци западне Грчке, где је његово касније постојање потврђено археолошким налазима. Тај глас се у првобитном грчком језику тј. - оном, који је Платон окарактерисао као језик идентичан "варварском" у свом "Кратилу", изговарао као српско "В", или, како европски лингвисти кажу: као "W" енглеско, наводећи као пример (W)OINOS, VINUM (latin), тј ВОИНОС, латински ВИНУМ. Лингвисти радо наводе и (В)ЕРГОН, одн. немачко ВЕРК. Чини нам се, да упоређење старог грчког са енглеским, или немачким није најсрећније, с обзиром, да су оба та језика много млaђа од периода, коме је припадао архајски грчки. Међутим, Пјер Шантрен поступа много проницљивије. Да не би упао у сличну грешку, он на овакав начин решава тај проблем:

"Dor. Φοινοζ, lat. vinum, ombr. vinu; empr. mediter.",
a то значи:
"Дорски облик ВОИНОС, латински ВИНУМ,
умбријски ВИНУ; медитеранска позајмица."

У немогућности, дакле, да да грчку етимологију и да назив објасни са становишта грчког језика, Шантрен у односу на његово порекло упућује на СРЕДОЗЕМЉЕ... Зато ваљда, што свуда око Средоземног мора има ВИНОГРАДА, ВИНА, ВИНОГРАДАРА, ВИНОГРАДСТВА, ВИНОВЕ лозе, ВИНЏИЈА, ВИНО-пија и још што-шта с тим у вези! У свему је најзанимљивије то, што - премда је у грчком језику консонант "В" рано престао да се изговара, у Хомеровој "Илијади", у многим њеним стиховима, из метричких разлога - да би се оправдала дужина појединих вокала - то архаично "В" мора да се реституише. То је један од значајних детаља и података о језику оних, који су у једно давно доба, кад се грчки још уопште није ни мало разликовао од "варварског" језика, спевали тај грандиозни еп!.
Премда европски лингвисти у својим студијама - колико знамо - не узимају у обзир српски језик, верујемо, да није далеко дан, када ће наука открити и прихватити истину! Јер првобитно грчко ВОИНОС (српско дуго "И" у грчком је дало дифтонг, или двоглас "ОИ") с почетком "В", сасвим сигурно потиче од српског ВИНО! Зар није признато, да су се и грчки и латински развили из "пелазгијског?" А ево, шта је Вук записао, сабирајући грађу за свој "пелазгијски" савремени речник: ВИНОВА ЛОЗА, ВИНАРИНА, ВИНАРИЦА, ВИНИШЋЕ, ВИНО ЛОЗИЋ, ВИНКОТ, ВИНОБЕР, ВИНОБОЈ, ВИНОВ, ВИНОВАН, ВИНОВЕС, ВИНОВЕСАК, ВИНОГРАД, ВИНОГРАДАР, ВИНОГРАДАЦ, ВИНОГРАДСКИ, ВИНОПИЈА, ВИНОШ, ВИНОШ (планина), ВИНСКИ, ВИНУТИ, ВИНУШИНА, ВИНЦЕ, ВИЊАГА; Вук чак наводи ВИНЧАВАТИ СЕ за ВЕНЧАВАТИ СЕ, а и ВИНАЦ за ВЕНАЦ... Познато је, да су у античко доба за време гозби и разних свечаности стављали ВЕНАЦ на главу; а Вук наводи и ВИНАЦ. Треба изучити, који је од ова два облика старији; у српском језику и један и други облик су лако објашњиви. Код оволиког обиља ВИНО - ИЗРАЗА у СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ОД ВАЈКАДА, европски научници траже објашњење за грчко архаично "ВОИНОС" код црнога ђавола, само не код Срба, или га пак остављају под знаком питања као нешто немогуће за објашњење!
Најзад, веома је важно, да баш на овом месту подвучемо, да се у глаголском "В" и "Б" налазе сви елементи архаичне грчке дигаме. Да би се утврдило тачно, који елементи су ушли у обзир, потребно је свестрано и дубље проучавање, а за сада се морамо задовољити само овом констатацијом.
Да је грчки језик измењен, да не кажемо изобличен српски језик, то ћемо врло лако открити, консултујући савесно најбоље издање грчко - француског великог речника "Баји": А. Ваillу, "Dictionnaire Grec-Francais", redige avec le concours de E. Egger; edition revue par. L. Sechan et Pierre Chantraine, Professeurs a la Faculte des Lettres de Paris; Librairie Hachette, 1963., 26. edition. .
При овом закључку и у вери у њега учвршћује нас "отац историје", Херодот, који пише у књ. I, гл. 58:

"Затим је настао грчки језик, увек употребљаван заједно с њим (тј. пелазгијским),
како се мени чини. Пошто су се отцепили (Грци) од Пелазга, будући слаби, од
малог броја у почетку, повећали су се у мноштво народа, захваљујући особито прилажењу многих Пелазга и многих других варварских народа."

- Ево Херодотовог текста у оригиналу - реч по реч:

"Το δε 'Ελληνικον γλωσση μεν, επειτα εγενετο, αιει κατε τη
αυτη διαχραται, ωζ εμοι καταφαινεται ειναι, 'Αποσχισθεν
μεντοι απο του Πελασγικου εον ασθενεζ, απο σμικρου τεο την
αρχην ορμωμενον ανξηται εζ πληθοζ των εθνεων (Πελασγων)
πολλων49 παλιστα προσκεχωρηκοτων αυτω και αλλων εθνεων
βαρβαρων συχνωζ" (у књизи нејасан последњи ред)

49. Херодот, 1,58.

И да додамо још само један мали, али значајан Херодотов одломак, одвише речит, а да би га требало занемаривати, као што је то уобичајено:

''.... το 'Αττικον εθνοζ εον Πελασγικον 50 ...''
"... атички народ будући пелазгијски... "

50. Херодот, 1,"57.

А тај исти пелазгијски народ живео је пре доласка Грка у целој Грчкој, тихо, мирно и бавећи се земљорадњом... Одвећ је познато, да су се Грци од њих научили земљорадњи, усвојивши упоредо с тим знањем и речи у вези с њом... Грчки писци су с дивљењем писали о пелазгијским путевима. каналима, па чак и о њиховим подземним каналима, који су били резултат стрпљивог рада Пелазга...
Пелазги су познавали прераду метала, њихово добијање, или - како бисмо ми данас рекли - металургију. Грци су се од Пелазга научили и архитектури... Укратко, није било НИ ЈЕДНОГ ПОДРУЧЈА, У КОМЕ ПЕЛАЗГИ НИСУ БИЛИ ГРЦИМА УЧИТЕЉИ, ПА СЕ НАМЕћЕ - како на основу тога, тако исто и на основу свега до сада. изложеног - ЈЕДИНИ МОГУЋИ ИСПРАВАН ЗАКЉУЧАК, ДА СУ ПЕЛАЗГИ НАУЧИЛИ ГРКЕ И ДА ПИШУ, А ТО ЈЕ ТВРЂЕЊЕ КОЈЕ СЕ НАЛАЗИ И У ИЗВЕСНИХ АНТИЧКИХ, УПРАВО ГРЧКИХ АУТОРА
УЗ СВЕ ТО, ГРЦИ СУ УЗЕЛИ ЈЕДНО ПИСМО, КОЈЕ ЈЕ ПРЕ ТОГА, А И ПОСЛЕ ТОГА БИЛО И ОСТАЛО НАЈСЛИЧНИЈЕ ЊИХОВОМ! ЧАК ЈЕ И РЕД СЛОВА КОД ЊИХ ОСТАО ИСТИ, А И ЊИХОВА БРОЈНА ВРЕДНОСТ. А ДА ТО ПИСМО НИЈЕ ЊИХОВ, А НИ ФЕНИЧАНСКИ ИЗУМ, СИГУРНО СВЕДОЧИ ЧИЊЕНИЦА, ДА НИ ТУ, НИ ТАМО НАЗИВИ СЛОВА НЕ ЗНАЧЕ НИШТА, ДОК НАЗИВИ СЛОВА СРПСКЕ ГЛАГОЉИЦЕ, А И ЋИРИЛИЦЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ЧИТАВ ЈЕДАН МОРАЛНО – ФИЛОЗОФСКО - ВЕРСКИ СИСТЕМ, УЗ ГЛАВНЕ И ЈАСНО ИЗРАЖЕНЕ ПРИНЦИПЕ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА!
Није нам познато, да је ма ко од научника, који се баве проучавањем разних подручја старе Грчке узео и тумачио у овом смислу напред наведени Херодотов текст. Те тако - упркос несумњиво свим великим напорима лингвистике и филологије, последња реч још није изречена. Често се код извесних савремених писаца чита, да историја коју данас учимо, није права историја, али нико не каже, шта је истина и која би била права историја! А Ami Boue је у свом више пута у овој студији цитираном делу "Европска Турска", на страни 41. другог тома рекао, да постоји

"стара антипатија између Грка и Срба и да је та чињеница утолико више
чудновата, што су познати радови, одн. студије, којима извесни филолози
настоје да установе потпуно заједничке корене грчког и српског језика"

".. .оn connait les travaux de certains philologues pour retrouver
des racines tout-a-fait communes aux langues grecque et serbe. "

Међутим, свих тих радова је на неки чудноват начин нестало, као да их је црна земља прогутала! Ми сматрамо стога овај посао као почетак једног новог и огромног подухвата, који треба да сачува извесне истине од праве гробнице заборава!
Завршавајући овај део студије, да се још позовемо на француског историчара, по имену Francois Pouqueville, који је написао неколико дела о Грчкој.51 Он је путовао и боравио на Балкану и провео извесно време у самој Грчкој, а по повратку у Париз објавио је своја запажања. Његови критичари су особито истицали тачност његових описа, а и оригиналност његових запажања, заснованих на чињеницама. Између осталога, Pouqueville je придавао велики значај претходницима Грка у Грчкој, Пелазгима, а његове закључке о њима резимирао је А. Descubes:52

"D' apres Pouqueville... les Pelasges sont les habitants les plus
anciens de la Grece. Les Atheniens firent construire aux Pelasges
leur Acropole... La tradition veut qu'ils ont enseigne aux Hellenes,
leur vainqueurs, l'an de cultiver la terre; ils leur auraient egalement
communique leur religion; et qu' ils leur aient fait connaitre
l' alphabet pelasgique...''

"По Пукевилу... Пелазги су најстарији становници Грчке... Атињани су
присилили Пелазге, да изграде њихову Акрополу... По традицији, они су
научили своје победиоце, Грке, вештину обрађивања земље; они су им такође
предали своју веру, и ОНИ СУ ИХ НАУЧИЛИ ПЕЛАЗГИЈСКОЈ АЗБУЦИ..."

51. Voyage en Grece, 1820-1822.; L'histoire et la description de la Grece, 1825.; Histoire de la regeneration de la Grece.
52. Nouveau Dictionnaire d'Histoire, de Geographie, de Mythologie et de Biographie...

Немогуће је објаснити, а још мање прихватити ћутање науке о нечему, што је тако недвосмислено и јасно речено!
Gregor Dankovszky је у свом делу "Die Griechen als Stamm - und Sprach verwandte der Slawen - historisch und philologisch dargestellt" ("Грци као племенски и језички сродници Словена - историјски и филолошки приказ") - у неку руку наставио напред наведену Херодотову мисао, показавши убедљивим примерима, како се језик древних Срба - мистериозних "Пелазга" - прометнуо у грчки. Но то је посебна и опсежна студија, којој ћемо се посветити по завршетку ове књиге.

_________________

О СРПСКОМ ИМЕНУ И О СТАРОСТИ СРПСКОГ НАРОДА (1. дио)

Пре него што пређем на садржај овог поглавља, дужност ми је да објасним, како је оно настало.
У току мојих истраживања, до руку ми је дошла "Историја Срба", чији је аутор господин Ненад Љ. Ђорђевић. Будући, да је то једно огромно дело од 943 стране великог формата, крцато обилном документацијом, картама и репродукцијама српских средњевековних фрески и архитектонских облика српских манастира - остала сам збуњена пред разноврсношћу и мноштвом његове грађе. Најзад ми се учинило немогућим да се у таквом богатству обавештења снађем и напишем једно једино поглавље, којим бих приказала чињенице од важности за ову студију, тј. - у неку руку - једну историјску паралелу према мојим углавном језичким разматрањима. У тој мучној ситуацији, обратила сам се писцу, љубазном Господину Ђорђевићу, који је великодушно прихватио, да из свога дела одабере грађу, која би - у ствари - послужила као нека врста увода овој расправи.
Ових неколико речи израз су моје искрене захвалности према широкогрудом поступку Господина Ђорђевића, пред чијим целокупним студиозним радом осећам и поштовање и дивљење. Људи који поседују такву идеју водиљу и такву радну енергију као овај српски историчар, такву моралну - снагу и такве универзалне способности, требало би да вечно живе! Ми се уздамо, да ће већ скора будућност знати да постави оваквог једног научног истраживача, као што је Господин Ненад Љ. Ђорђевић, на пиједестал који му припада.
А сада прелазимо на његов текст:
Српско име и старост српског народа - то су два предмета, међусобно у толикој мери повезана, да један без другог не могу да се узму у разматрање. Јер - већ оног тренутка, кад је Српски народ отпочео да постоји као народ, од тада носи и име Српско! Управо као новорођенче које добије име, чим на свет дође.
Прастари Срби, а са њима и ми, који данас битишемо, припадамо индо - европском стаблу. Има, међутим, научника који не прихватају Индију као колевку људског рода, па ипак, ни њима ништа не смета, да употребљавају израз индо - европски, можда зато, да се не би разликовали од осталих.
Ми ипак сматрамо и потпуно смо уверени, да је наша прва колевка била и остала: ИНДИЈА!. А што су се наши давни преци у више махова кретали у разним правцима по земном шару: и на запад, и на исток, и на север, и на југ - то ни мало не мења напред наведену чињеницу. Ипак овде треба подвући, да су масовни покрети старих народа, па међу њима и наших предака, углавном усмерени у правцу ИСТОК - ЗАПАД. Та кретања, тако се бар узима, за последњих 15.000 година увек су имала исти правац - према ЗАПАДУ.
Покушаћемо, да горње тврђење докажемо. Да цитирамо најпре немачког писца Виктора Хејма, који каже, да је несумњиво:

"...да су индо - европски народи седели негде у Азији, па су, држећи се
природног пута, што га сунце сваки дан с истока на запад преваљује, дошли у
Европу, док су неки остали у Азији. "1

1. Рукописно предавање хрватског филолога Томе Маретића у Загребу. Време предавања није
назначено.

Исти писац каже на другом месту нешто, што је такође остало записано у доле наведеном Маретићевом рукописном предавању, а ево шта:

"Што год историја помиње наредних сеоба, увијек су се народи селили из Азије
у Европу, па зар је вјероватно, да је прва и највећа сеоба ишла баш противним
путем?"

У ствари, међу научницима није сукоб због тога и о томе, већ ко је први дошао у Европу? То питање заправо треба некако решити. Стога ћемо бити присиљени, да узмемо у разматрање неке најновије изјаве немачких научника на пољу историје и археологије, као и извесних писаца других народа: Пољака, Чеха, Руса, Француза, итд.
Отпочећемо с Немцима. У немачком дневном листу " Süddeutsche Zeitung '' за годину 1977. изишао је један чланак, који говори о 12.000 2 година старости трагова заједничког живота Словена и Германа. Тај чланак је пренео и амерички "Milwaukee Deutsche Zeitung", на страни 4. исте године. Цео овај чланак је унесен у моју најновију књигу "Ко су Скити?" Пошто је чланак прилично дугачак, овде ћемо цитирати само други став, који нам је у овом тренутку заиста неопходан. Он гласи:

"Приликом ископавања археолози су наишли нарочито у Шпандау, на
северо - западу и у Дизелу, на југу града, на обиман изворни материјал. Оба
археолога, професор Адриан фон Милер, управник музеја за праисторију и
рану историју у Берлину и др Алфред Кендл, обухватају њихова искуства
сада у једној брошури заједно, према којој су Берлинци били "сезонски становници".
Пре 12.000 година, за време последњег леденог доба, среле су се на Тегелер
реци у летњим месецима мале групе од 10 до 15 ловаца ирваса. Место није
било нарочито изабрано, мисли Кендл, јер само три стотине метара даље од
њега, сједињавале су се тамошње долине у један пролаз, којим се у она давна
времена служило за теглеће ирвасе. Истраживач верује, да су ловци припадали
двема различитим народносним групама: тако званој групи перореза и групи
челичног врха. Те две групе су, наиме, остављале различита камена оруђа у
Тегелер реци за прављење ватре. У истом том подручју, на скоро три метара
дубине налазе се гробови у облику левка, који - по мишљењу научника - у
тадашњој трајно замрзнутој земљи - служаху као "хладни ормани".

2. Р. Б.: "Не верујем да је име Германа старо 12.000 г., како доноси овај лист, не верујем да је старије од 500.г. пре Христа''.

Ови немачки научници сасвим добро знају, да су Германи дошли у Европу после Срба, или Словена, како они кажу. Ова једновременост, одн. случајност сасвим је провидна.
Следећи научник био би Енглез Colin Mac Evedy, ca својим Атласом Старе Историје 3, у коме он, на с.29., означава Словене на простору од горњег Дона до преко реке Одре у времену од 1850. г. пре Христа. Но и он, а и сви остали који означавају Србе именом Словена, врло добро знају, да је име Словен споменуто тек 491.г. по Христовом рођењу, како то сматра Немац Karl Gottlob Anton.4 Енглез пак Колин Мак Ивиди, споменут само мало пре Готлоба, на с.33. свога Атласа дели те касније Словене, а древне Србе на два дела: на западне Лужичке (што су они остали до дана данашњега) и на источне или Дњепарске; та његова подела се односи на 1300. г. пре Христова рођења.

3. The Penguin Atlas of Ancient History, Penguin Book LTD, 1967., Engl.
4. Erste Linien eines Versuches über die alten Slawen Ursprung, Sitten, Gebräuche, Meinungen und Kenntnisse, Leipsig, 1783.

Словеначки научник Даворин Жунковић у своме напису "Сеоба народа - Скуп ратних похода", штампаном у Војном часопису Краљевине Југославије,5 каже следеће:

"Ми смо у свему горњем, дакле, прекорачили границе једне тамне области
знања, границе, на којима је држала стражу - сумња. - често са оружјем у руци; са
оружјем, чије смо ударце не једном осетили. Али, ми смо и рањени продрли преко
те границе са оружјем истине у једној руци, са заставом Словенства у другој. Тако
нам се указао обасјан бескрајни видик једне велике прошлости. Ми сад већ знамо,
шта имамо да мислимо о тобожњој сеоби народа, гробљу сјајне словенске прошлости, запуштеном, али; чврсто опкољеном презиром и забраном. Отклонили смо тај зид,
који је спречавао погледе у наше прасловенско прадоба, кад смо већ били војници
на међама својих имања, својих градова, својих шума и руда, из којих смо већ тада
црпли и давали другим народима грађе, културу и оружје. Наша омладина то треба
да зна и све оне препреке, које јој се стављају, било кроз заблуделе личности, било
кроз застареле теорије, имају се неповратно отклонити; а наши браниоци треба да
продуже у прастаром духу и да се њиме одушевљавају, јер имају зашто."

5. "Ратник" за месец април 1931.г., с.41,-67. Овде је приказан цитат са с. 67. д

У подлистку истога написа, Жунковић даље каже:

"Међутим, чак се и код Немаца појавило мишљење, да су се германски језици
постепено издвојили из словенског, као - по моме мишљењу и старогрчки, а за
илирска наречја је за мене позитивно јасно. Не треба заборавити, да је реч о
неколико милиона година језичког развитка."

Немачки научник Günther Jarosch у својој збирци каже за већ споменутог немачког научника Готлоба:

"Његова хипотеза, да су Лужички Словени потомци носилаца тзв. Лужичке
културе, добила је последњих деценија, потврду у пољској археолошко
- антрополошкој школи и у истраживањима Т. Лер - Сплавинског и његових
следбеника."6

6. Berichte über den II. Internationalen Kongress für slawische Archeologie, Berlin, 24-2 August, 1970., Band I, Berlin, 1970., c.482.

Др Л. Ленард, по имену - свакако Немац, у своме делу "Стари Срби и српска праотаџбина"7 пише:

"Врло је могућно, да су Словени живели у тзв. Германији још пре доласка Германа,
као и после исељавања неких германских група из Германије."

7. Београд, 1927., стр. 47.

Но једно од најјачих сведочанстава за Србе јесте Српски језик, чије су многе речи заједничке са прастарим санскритским, а чему је - у овој студији - посвећен посебан одељак. Ту сродност Српског и Санскритског врло је лепо документовао чешки научник Павле Шафарик у своме делу "Старожитности Славјанске."8

8. Slawische Alterthümer, deutsch von Mosig von Ahrenfeld, herausgegeben von Heinrich Windtke, 1,1843., Seite 313-316.

Српски филолог Ђура Даничић у својим "Коријенима"9 каже, да име Србин потиче од индијске речи "САХРАБ" у смислу бранити, штитити. Но порекло имена Србин разни историчари и уопште научници, филолози и писци налазе у разним изворима и готово сви се слажу у основном, тј. да сваки назив за име Србин потиче, у ствари, од истог корена. Шафарик у своме споменутом делу10 вели:

"Речи собраније, збор, сабор, или север наводе извесне ауторе, да у њима
траже порекло Српског имена, јер је отаџбина Срба била данашња Сибирија.
Имена Сјурб, Сјарб, Сјарбин, Себр, Себрин, Севр, Сибрин, Серб, Сервин, Срб,
Србин само су разни облици имена Србин са значењем: род, рођак, народ уз
друге синониме, управо као и латинско: gens, natio, итд "

9. Загреб, 1847.г., стр.223.
10. "Старожитности", стр. 313-316.

Руски историчар Велтман11 између осталога каже:

"Име Србин се од старине односило на војничке ратничке сталеже у Русији,
те то име означава војника, храбра човека, који се вечно бори и од кога су постали
сви данашњи Козаци у Русији. "

11. "Атила и Рус", стр. 122.

По једном од првих српских историчара, Јовану Рајићу, порекло српског имена би имало више извора, као што он то наводи у своме делу "Историја разних славенских народов, наипаче Болгаров, Хорватов и Сербов"12. Рајић један извор српског имена налази у Хуно - Сабира, други у називу Сарбата - Сармата, а трећи у имену реке Србице између Тигра и Еуфрата у Месопотамији.

12. Беч, 1794. - Р. Б.: Јован Рајић, стављајући прво Бугаре, па Хрвате и на крају Србе већ ништа није разумео, а најмање, када њихово име тражи међу Хуно - Сабирима

Ако ли се пак опет вратимо Шафарику и његовом сународнику Јану Колару, теологу из Словачке, излази, да у заплаву реке Волге реч Сербо означава: породицу, род, својту. "Како се ти оно зваше, Рођаче?", каже се код Срба непознатом Србину, а то не постоји код других народа!13

13. Jan Kollar, Ableitung und Erklärung des Nationalnamens Magyar, Pest, 1822., Seite 19.

С друге стране, Белоруси сматрају да реч Србин, а стварно реч Сјарб, или Сарб, значи силу, множину и мноштво великог народа исте крви и истог језика. Код Великоруса Срб значи здрав, јуначан, силан слој људи. Сораб пак код Лужичких Срба указује на најразборитијег, најлепшег, најодабранијег - указујући не само на нешто добро, већ на добро у суперлативу.
Украјинци тврде, да се именом Србин указује на господовање, што они износе и кроз своје песме. Па и код нас Срба на југоистоку Европе, кад неко треба да се похвали као храбар и ваљан човек, каже се: "Срб од Косова!"
Арабљани и стари Халдејци у човеку, који носи Српско име, гледали су човека слободног, јунака и уопште непокорног. Стари санскритски, праотац индоевропских језика, бележи реч СЕРБХ са значењем: семе, колено, род, или пак у смислу: беснети, не дати се никоме.
Велики бан Босне, Нинослав, у својим повељама, којима је утврђивао односе својих грађана и Дубровчана, своје грађане назива Србима, а Дубровчане Власима.
Томо Маретић, познати словенски филолог и лингвиста, по народности Хрват, каже у једном од својих дела:14

"Има писаца, као што је византијски цар Константин Порфирогенит који
самовољно тумачи име Србин као латинску реч "сервус", што значи "роб". Та
његова злонамерност није имала ослонца, јер је тачно угврђено да је противна
и самом причању Порфирогенитовом, чињеница да су се Срби већ пре доласка
на византијско тле звали Србима. Осим тога, име, Лужичких Срба и Руских
Срба најбоље потврђује оригиналност српског имена, јер ови не имађаху
никакве везе ни са грчким, ни са римским царством."

14. "Славени у давнини", Загреб, 1894. с. 72-73.

Други један Хрват, историчар Тадија Смичиклас, у својој историји 15 дословно каже:

"На ову причу навалила је критика и са немачке и словенске стране
/тј. на Порфирогенитову интерпретацију етимологије Српског имена/ и
уништила је до краја."

15. "Повиест хрватска", по врелим написао Таде Смициклас, Дио први, у Загребу 1882, с. 104.

И у делу старог грчког историчара Херодота /484-425. г. пре Христа/ јасно је, да су његови Трачани, Скити, Венди, или Венети, Трибали, Илири итд. сви од реда Срби.
Овде већ цитирани научник - слависта, Шафарик, каже у својим "Славјанским старожитностима"16, како:

"... можемо запазити са сигурношћу, да су Венди и Спори /Срби/ два
главна имена једног народа. Јорнандесови Винди су Прокопијеви Спори и
обрнуто..."

16. О-ц., с. 95-98.

Па даље:

"... тако смо добили два имена овог прастарог народа /мисли на Словене
уопште/: једно туђе - Винди, или Венди, а друго домаће: Срби. "

Маретић у својим "Славенима у давнини"17 своје мисли изражава на овај начин:

"Многи немачки и руски историчари слажу се,
да је Херодот под Трачанима подразумевао Србе.

17. Страна 4.

Порекло те речи тумаче на следећи начин:

Многи немачки и руски историчари слажу се, да је Херодот под
Трачанима подразумевао Србе. Порекло те речи тумаче на следећи начин:
"Међу Србима од памтивека је живело једно велико племе, које се
називало Рашчани, или Раси. То име добило је још у старој постојбини
Индији, а по имену реке Рашке,18 што означава црвено - рујну боју
- Српску боју /то се најбоље види у Српској народној ношљи - Н. Љ.Ђ./
свој смисао и своје значење. Јер, исконски Рашчани су Црвени Срби,
којих је било у Русији све до десетог века. У доба Херодотово, ти су
Срби живели у Малој Азији и на Балкану, у Тракији. По њима је се
назвала и стара Рашка у Тракији, око реке Расе, притоке Марице и око
саме Марице, а и средњевековна Рашка великих Српских жупана.
Развалине градова, чија су имена била Рас, или Рашка и данас се налазе
у Тракији, и у Србији, док реке истог имена постоје у Индији,19 у Тракији,
у Србији и у Немачкој, у некадашњој области давнашњих Срба. Тако је
име Трачана погрчени облик од Рашани..."

завршава Маретић овај део свога излагања.

18. P. Б.: Рашанско име није од реке Рашке, већ је обратно: Река је добила име по Рашанима.
19. Већ у Ведама песник Пријамеда /IV, 305./ у својој химни посвећеној "Рекама" /то је управо наслов/, спомиње и реку РАСУ. Ево тог одломка:

"О Синду /Инд/, ти сједињаваш најпре твоје таласе са онима,
који стижу Тришгамом, РАСОМ реком Свети и Кубом..."


Вредно је спомена, да су стари српски историчар Јован Рајић, а исто тако и мађарски писац Иштванвалфи називали српског деспота Ђурђа Бранковића "Ђорђем Трачанином"; уз то је Мађар назив Трачана употребљавао и у односу на све Србе.
Католички каноник Рачки у својој књизи "Борба јужних Словена" каже:

"Код Кедрина је Трибалија "тон топон тон
Сербон" (τον τοπον των Σερβων)
тј.
''област, крај, боравиште Срба, јер су
именом Трибали често Србе називали."

Рачки затим додаје:
"Кедрин је у Трибалију укључивао све
Српске земље са Зетом и Ал6анијом."

У тој истој књизи Рачки наставља:

"И други Грк, Халкокондилос, вели да су Срби,
илити Трибали изашли из северних руских крајева."

На другом пак месту исти писац каже, мислећи опет на Халкокондила:

"Трибали, или Срби Илирци, који су дошли
из земаља иза Дунава, на крају Европе. "

Најзад, Рачки спомиње још једно Халкокондилово обавештење из његове "Историје Византије", са стране 14., где Халкокондило20 износи тврђење, да су

"Трибали, односно Срби – најстарији и највећи народ на свету. "

20. У наставку ове студије налази се и поглавље посвећено том Халкокондиловом сведочанству, о коме особито западноевропска наука није водила никаквог рачуна!

Оригинална немачка хроника која се налази у Минхену, а писана је пре хиљаду година, дословно каже:
"Zerviani quod tantum est regnum.."21
тј.:
"Срби, чије царство је толико велико,
да су из њих произишли сви словенски народи,
као што сами Словени тврде,
да своје порекло воде од Срба."

21. Hormeyersarchiv, Seite 282-283.

Маретић у своме већ напред наведеном делу додаје:

"Плиније, римски историчар, каже, да су
Срби живели око Дона, а Венеди уз Вислу."

Даље Маретић примећује:

"Сва тројица грчко - римских историчара
не знају уопште за словенско име; и Птоломеј, и
Тацит, и Плиније говоре само о Вендима, или Србима."

С обзиром на касну појаву имена Словен, разумљиво је, што у то доба Словене нико није ни спомињао, већ Трачане, ређе Србе, а затим Трибале, Венде, Анте, Дардане, Пеоне, Илире, итд.
Грчки историчар Источног римског царства, Прокопије, тврди, да су Ср6и

"настанили велики део Азије и преко Балкана
још пре Христа допрли све до Рима."

Његовом се мишљењу придружио и арапски писац Ел Бекр и готски, Јорнанд.
Хрватски историчар, Рачки, у напред споменутом делу, од с. 6-7. каже:

"У почетку називаху се Словени домаћим именом Срби, тј. рођаци, а
странци, специјално Немци, звали су их Вендима, или Виндима. Под тим
именом познају Словене и Грци и Римљани још од седмог века пре Христа.
Ширењем римског царства и Римљани добијаху тачније податке о Виндима,
тј. Србима, а када је уништена стара римска држава, нестаде старог домаћег
имена Срб као опћенитог свему роду, те се оно задржа код Полабских и
Јужних Срба."

Јосиф Добровски,22 проглашен за "патријарха славистике", језуита и ректор богословије, у своме Годишњаку за 1827.г. пише:

"ИСТОВЕТНОСТ ЛУЖИЧКИХ СРБА И БАЛКАНСКИХ СРБА НИЈЕ
СЛУЧАЈНА ОНА ПОТИЧЕ ИЗ ПРАСТАРИХ ВРЕМЕНА, КАД СУ СЕ
СРПСКИМ ИМЕНОМ СВИ ТАДАШЊИ СЛОВЕНИ НАЗИВАЛИ, ПРЕ
НЕГО ШТО ЈЕ НАСТАЛО СЛОВЕНСКО ИМЕ "23

22. Живео од 1753-1829.г., назван оцем славистике - између осталог, веома много допринео буђењу националне свести код Чеха.
23. Über den ursprung des Namens Chech in Pelzels Geschichte von Böhmen, I Vorrede, S. X und XVI.

И Шафарик, а исто тако и руски историчар Велтман у потпуности се слажу с Добровским и по њима је

"ИМЕ СРБ ТАКО СТАРО И ДУБОКО УКОРЕЊЕНО МЕЂУ СВИМ
СЛОВЕНИМА МОГЛО САМО У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ПРАДОМОВИНИ
ИМАТИ СВОЈ ПРИРОДАН ЗНАЧАЈ."

Немац Церниг (Carl von Czoernig), познати етнограф, пише у свом доле цитираном делу:

"ПРВО ОПШТЕ ИМЕ СЛОВЕНА БИЛО ЈЕ СЕРБЛИ,
ШТО ЗНАЧИ УЈЕДИЊЕНИ."24

24. Ethnographie der Österreichischen Monarchie, Wien, Band 1,1857.

Мађар Калај пише у својој "Историји Срба":

"ПО ИСПИТИВАЊИМА НАЈБОЉИХ НАУЧНИКА, СВИ СЛОВЕНСКИ
НАРОДИ СУ СЕ У ПРАСТАРО ДОБА НАЗИВАЛИ СРБИ, А СЛОВЕНИ И
АНТИ БИЛИ СУ САМО ОГРАНЦИ ОВЕ ПОРОДИЦЕ "

Чешка Хроника писана пре 800 година има у себи - поред осталог - и ову реченицу:

"СРБОВЕ НАСТАНИШЕ CE HA БАЛКАНУ УЗ МОРЕ,
ПА СЕ РАЗГРАНАШЕ СВЕ ДО РИМА"25

25. Die Chronik von Böhmen von Cosmas von Prag, Berlin, 1923. Monumenta Germanica Historica, Herausgegeben von B. Bretholz.

Претходно обавештење је базирано на Далимиловој Хроници, која је најстарија хроника у стиховима на чешком језику.26 Наведена реченица је била тумачена од многих писаца; један међу њима, Немац Dürich, каже:

"Далимил узима Српски Род и језик тако, да под старинским именом
подразумева све Словене, као што су Прокопију били Спори."

26. Ta хроника је настала у временском периоду од 1308-1314. У њој је непознати писац сабрао
традиције свога народа, изражавајући уз свој национални идеал особито неповерење према немачким утицајима.

Његов пак земљак, Слетзер, сматра такође, да је Прокопијево име Спори

"ПОКВАРЕНО СЕРБОИ, КАКО СУ СЕ
НЕКАДА СВИ СЛОВЕНИ НАЗИВАЛИ."

И Хрват Маретић није пропустио да спомене у својој историји, да је:

"ПРВО ИМЕ СВИХ СЛОВЕНА БИЛО СРБИН."

Ово нарочито подвлачи словеначки научник Грегор Крек професор универзитета у Грацу, у своме доле наведеном делу,27 на следећи начин:

"Код страних писаца и као историјски народ, појављују се Словени
најпре под два разна имена - и то под домаћим, у писменим документима мало раширеним именом - Срби... и више распрострањеним /код странаца/ - Венети..."

27. Einleitung in die slawische Literaturgeschichte, akademische Vorlesungen, Studien, und kritische
Streifzüge, II Aufl., Graz, 1887. c. 246.

У наставку своје студије28 професор Крек вели:

"Ускоро ће ДОМАЋА ОЗНАКА СРБА КАО КОЛЕКТИВАН НАЗИВ,
КАО НАЗИВ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ ЈЕДИНИЦЕ, БИТИ ПОТИСНУТА, А
ТАКОЂЕ И НАЗИВ ВЕНЕТИ, ДА БИ СВЕ ВИШЕ УСТУПАЛА МЕСТО
ИМЕНУ СЛОВЕН... којим се пак означава само укупан словенски запад,
док се за источна племена појављује име Анта /али, не пре VI века/... "

28. Seite292.

Мало даље29 Крек пише:

"ИМЕ СРБИ КОЈЕ ЈЕ НЕКАДА ОЗНАЧАВАЛО СЛОВЕНСКИ НАРОД /УОПШТЕ/, све се више сужавало и данас припада само СТАНОВНИЦИМА
ДВЕЈУ ЛУЖИЦА и ЈУЖНОСЛОВЕНСКОМ ИМЕНУ СРБА За она прва два
племена ми кажемо СОРБИ само зато, да их одвојимо /разликујемо/ од Јужних
СРБА од којих су ВЕЋ ЈЕЗИКОМ ОШТРО ОДВОЈЕНИ."

29. Seite 297.

И најзад, на стр. 330. професор Крек каже, да су:

"У далекој прошлости на Бугу живели Бушани,
једно словенско племе, које се раније називало СРБИ. "

Мноштво писаца сматра, да је грчки историчар Прокопије створио реч Спори из разлога, што је Грцима било тешко, да не кажемо - немогуће, да изговоре три сугласника /за њих, јер је у Срба "Р" у овом случају самогласник, а не сугласник! /један до другога у имену СРБ-ин, СРБ-љи, итд. Међу тим научницима је био најпознатији Пољак Вацлав Мацјовски. Утолико више је име Србин заинтересовало и Шафарика, који се иначе љутио на Грке због непоузданости њихових лингвистичких обавештења /о чему је у овој студији реч у поглављу о Шафарику/, те је на више места изразио у својим "Старожитностима" следећу мисао:

"Етимолошка анализа имена Спори указује на грчку реч σπορζ, — αδοσ.
/од глаг. - σπειρω/, тј. сејати, расејати, расејан; према томе, име СРБИН,
одн. РАСИЈАНИ, РАШАНИ, РАШЋАНИ, или како су то Грци изобличили
- ТРАЧАНИ, значило би - према њима: расејани, растурени, итд. "

Но да опет дамо реч Мађару Калају Венијамину, који је изразио следећу мисао:

"ОПШТЕ ЗАЈЕДНИЧКО ИМЕ СРБИН КАСНИЈЕ ЈЕ ЗАБАЧЕНО, име
Анта већ у петом веку по Христу уопште нестаје, а од шестог века појављује се
у хроникама име Слави, Славини. Док су садашњи Словени живели сложно и заједнички, они су се звали Сабраћа, Сораби, Сорби, СРБИ. НЕРЕШЕНО ЈЕ У ИСТОРИЈИ ПИТАЊЕ, КАДА ЈЕ ОТПОЧЕЛО ЦЕПАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ
НАРОДА СРБА У САДАШЊЕ РАЗНЕ СЛОВЕНСКЕ НАРОДЕ ПО ЈЕДНИМА,
ТАЈ РАСЦЕП ЈЕ НАСТАО ОКО РОЂЕЊА ХРИСТОВА, А ПО ДРУГИМА
ЈОШ НА СЕДАМ - ОСАМ СТОТИНА ГОДИНА РАНИЈЕ "30

_________________

О СРПСКОМ ИМЕНУ И О СТАРОСТИ СРПСКОГ НАРОДА (2. дио)

30. Geschichte der Serbe. Seite 11.

И други историчари дају у вези с овим питањем своја мишљења и закључке на основу нађених документа, па и каноник Рачки, који пише:

"Ширењем своје власти ка северу и истоку Римљани почеше добијати
тачније вести о СРБИМА које су ОНИ НАЗИВАЛИ ВЕНДИМА. Под именом
ВЕНДИ ПОЗНАВАХУ ФЕНИЧАНИ И ГРЦИ, А ДОЦНИЈЕ И РИМЉАНИ
СРБЕ ЈОШ У VII ВЕКУ ПРЕ ХРИСТА КАДА СУ ИЗ СРПСКИХ КРАЈЕВА
ПОКРАЈ БАЛТИЧКОГ МОРА ИЗВОЗИЛИ ЋИЛИБАР. "

Рус, Александар Гиљфердинг, као да наставља мисли претходног писца у својој историји, пишући:

"Балтички Винди имали су велике и богате градове, просвету, државно и
верско уређење и трговину, која је достигла такав развитак, да су савременици
били задивљени. Судећи по ЧИЊЕНИЦИ, ДА СУ У ТО ДОБА НА БЕСКРАЈНОМ ПРОСТОРУ ПОСТОЈАЛЕ РАЗНЕ ДРЖАВЕ СРБА КОЈЕ ЈЕ ВЕЗИВАО САМО ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК, А НЕ И ПОЛИТИЧКО ЈЕДИНСТВО, ТО ЦЕПАЊЕ СРБА МОГЛО ЈЕ ДА НАСТАНЕ НЕКОЛИКО ХИЉАДА ГОДИНА ПРЕ ХРИСТА КАДА
СУ СЕ УСЛЕД НАМНОЖЕНОСТИ И ПРЕНАСЕЉЕНОСТИ КРЕТАЛИ КА
НОВИМ ЗЕМЉАМА И НОВИМ ДОМОВИМА "

Српски академик Милан Будимир износи своја гледишта о имену Србин у издањима Српске академије наука. И по њему би име Србин значило нешто највеће и било би израз највеће части и власти; оно је, дакле, скопчано са суперлативима.31 У издању од 1959.г. он излаже, да значење имена Србин етимолошки још није изведено начисто, сматрајући, да су тумачења појединих писаца тачна, док су друга спорна, на што додаје:

"А управо безнадежност таквих етимологија изазива увек нове покушаје."32

31. CAH, "O старијим поменима српскога имена", Одељење литературе и језика, НС књ. 4, Београд,
1954., стр. 54.
32. САН,св.12,стр.35.

С његовим тврђењем слаже се и српски историчар, Др Алекса Ивић у својој књизи "О српском и хрватском имену"33. Обојици можемо додати и Живка Д. Петковића с његовом расправом о истом предмету у делу "Прве појаве српског имена".34

33. Београд, 1922.
34. Београд, 1926. стр. 64.

Средином XII века далматински историчар Јован Луције35 из Трогира пише следеће:

"Сви они који се истински баве словенским идиомом знају, да су Грци и - према
њима - Латини трабуњали, кад су назив Срба изводили из "servus" = "роб". Оне,
наиме, које сами Словени називају СРБЉИМА, Грци, да би избегли за њих
непремостиву тврдоћу изговора, зову СЕРБЛИ, или СЕРБУЛИАНИ, а земљу коју
обитавају, коју опет Словени називају СРПСКА одн. СРБИЈА Грци су изобличили
у СЕРВИА"

35. Johannis Lucii Notae ad historiam Presbyten Diocleatis, Rerum Dalmaticarum scriptores nondum impressi *** notis Johanis Lucii.

Велики талијански песник, мислилац и филолог Никола Томазео /у ствари, Никола Томашевић из Шибеника/, пише у предговору свога дела о народним песмама36 између осталог и следеће:

"... што се тиче Срба, ЊИХОВО ИМЕ ЈЕ СТАРИЈЕ ОД РИМСКИХ. ГРАДЊА
И Плиније их назива правилније - Серби; други, скорашњи: Сороби и Сервији; други опет, проширујући име на модеран начин - Сервијани. НИКЕТА ГОВОРИ СЕРБИ - ТРИБАЛИ..."

36. Nicolo Tomaseo, Canti Popolari Toscani, Corsi, Illyrici, Greci, Volume IV, Venezia, 1842.

"Отац славистике", Јосиф Добровски, обраћајући се писмом Јернеју Копитару, Словенцу, каже дословно:

"СРБ ПАК НИЈЕ НИШТА ДРУГО НЕГО САРМАТ,
СКРАЋЕНО И ПРЕДРУГОЈАЧЕНО."

Познати немачки историчар религија, Karl Eckermann37, писао је да СРБИН значи народ.
Други немачки историчар, Heinrich Leo 38, у своме ниже наведеном делу је написао:

"СРБИ, ЗАЈЕДНИЧКО ИМЕ ЗА СВЕ СЛОВЕНЕ ЈУЖНО ОД
ЉУТИЦЕ /Вилца/, ДОЛАЗИ ОД САНСКРИТСКОГ ОСНОВА "САРБ",
"СРП", што значи: "ићи", "трчати", "клизати"; у немачком би то било:
STRON, strömen, lat, serpo, serpere. Ово СТАРО ИМE "СРБИ" ОЗНАЧУЈЕ,
дакле, СРБЕ, ВЕНДЕ КАО ЛУТАЈУЋА ПЛЕМЕНА У СТАЛНОМ
ПОКРЕТУ и мора бити, да је било наденуто или од других, или од њих
самих, у старо доба, док су још водили номадски живот. "

37. Lehrbuch der Religionsgeschichte und Mythologie der vorzüglichsten Völker des Altertuns, IV. B. und
erste Abteilung. Die Slowenen (und Finen), Halle, 1848.
38. Vorlesungen über die Geschichte des deutschen Volkes und Reiches, II Band, Halle, 1857.

Француски професор славистике на College de France, Сурrien Robert, износи своје мисли на следећи начин:39

"Што се тиче тачног значења речи Србин, научници још нису
успели, да нешто одлуче... Какве год да су те народне легенде, изгледа
врло вероватно, да име Србин означава испочетка оружане Словене.
Ово би име, дакле, имало код Словена исто значење, које назив Герман,
или Wehrmann код Немаца, тј. "човек ратник".

39. "Le monde slave, son passe, son etat present et son avenir", Paris, 1852.

По свршетку I Светског рата, Немац, Rudolf Kleinpaul, објашњава порекло речи Deutsch, па у вези с тим каже:

"Ово име има нечега упадљивог, и ако оно не стоји сасвим само,
имајући своју паралелу у имену Срба, којим се називају не само
Словени на Балканском полуострву, већ и наши Венди, или Сорби,
које Шафарик такође изводи од појма народ /Срб/, будући, да тај појам
не садржи никакво обележје, које би његове носиоце разликовало од
осталих народа... "40

40. Länder und Völkernamen, Sammlung Goeschen, II Aufl., 1919.

У новије доба се и румунски научници баве објашњењем имена Срба; међу њима се налази правни историчар Д. Каушански из Букурешта,41 чије мишљење такође овде приказујемо, напомињући, да је оно само интерпретација Шафариковог закључка. Каушански, наиме, тврди:

"Срби значи исто што и сродници; тако су називани
сви Словени, које су западни суседи звали Венди. "

41. Rechthistorische und Rechtvergleichende Forschungen zum altserbischen und slawischen familienrecht.
Revue internationale des etudes balcaniques, Beograd, 1936., II annee.

Посебно је занимљиво закључивање немачког слависте Reinhold-a Trautmann-а.42 Његово дело је још новијег датума, а његово резоновање се подудара с оним, што су написали већ многи научници пре њега. Он, наиме, коментарише, да је значење имена Хрват непознато, настављајући:

"Утолико јасније се појављује име Срба, које се налази на северозападу
словенског света као ознака народа... Па и његово значење треба да је јасно:
оно значи сродник, саплеменик..."

42. "Die slawischen Völker und Sprachen", eine Einführung in die Slawistik, Göttingen, 1947., Seite 54.

Шафарик у својим "Славјанским старожитностима" тврди:

"Није нам могуће да овде изоставимо оно, што преноси из Минхенског
Рукописа немачки археолог и келтолог Јоhann Каspar Zeus43. Ево тог значајног
текста:
"Ово име допире све до у најудаљенију старину. Ми га налазимо у својој
првобитној, правој, домаћој форми већ код Плинија /79.г. после Христа/ и
Птоломеја /175. г. такође по Христу/ у низу других народа настањених између
Волге, Нијотиса и Дона..."
"... Из тога јасно произлази, колико је још тада била распрострта употреба
имена Срб. То је одлично потврђено речима баварског географа; по њему је земља. Серинани44 /тј. Србаља/ тако велика, да сви словенски народи из ње проистекоше,
као што сами тврде."

43. Die Deutschen und die Nachbarstämme München, 1837; Slawische Völkertafel der Münchene Hanschrift.
44. У извесним рукописима ce уместо Зеринани налази: Зервиани или Сервиани.

Веродостојности ради, ми овде преносимо само последњи део горњег текста, писаног - наравно - како се у оно доба уопште писало - на латинском језику:

''ZERINANI QUOD TANTUM EST REGNUM, UT ЕХ ЕО
CUNCTAE GENTES SCLAVORUM EXORTAE SUNT ET
ORIGINEM, SICUT AFFIRMANT, DUCUNT."

Српски научник, професор др Лазо М. Костић, писац преко осамдесет дела из српске тематике, поводећи се за западно - европским мишљењем, каже за Далимилову Хронику, да нема историјске и научне вредности. Па ипак, на крају тог свог одломка додаје:

"Веома је интересантно, да још у XIV веку
СВЕ СЛОВЕНЕ ОБЕЛЕЖАВАЈУ КАО СРБЕ. "45

45. Лазо Костић, "O српском имену", Мелбурн, Аустралија, 1965., стр. 27.

Већ споменути "патријарх славистике, Јосиф Добровски, у напред споменутом делу каже:

"Ако упоредимо оба најверодостојнија сведока о Словенима VI века,
Јорнанда и Прокопија, то онда са сигурношћу увиђамо, да су називи ВЕНДИ
и СПОРИ /СРБИ/ оба главна имена ЈЕДНОГ ИСТОГ НАРОДНОГ СТАБЛА "

Такође већ споменути немачки религиозни писац Екерман каже у свом - овде наведеном - делу на страни 8.:

"Винди, Спори, Срби - то су општа имена Словена."

Споменути француски слависта Сипријан Робер, у његовом такође већ споменутом делу "Le monde slave", на страни 40. каже:

"Испочетка су сви Словени називани Венди, или Срби. Ја нећу испитивати,
које је од ова два имена претходило другоме; ограничићу се, да утврдим да је
име Србин - једнако као и име Венд обележавало целокупну расу... ''
" Исти научник је у своме уводном предавању на College de France закључио,
да је језик мајка свих словенских говора - српски језик, као и да су "Срби Илирије
заиста најстарији између Словена".

У овој студији је тим Роберовим темема посвећено посебно поглавље. Немачки етнограф Коhl 46 такође је тврдио:

"Име Србин беше некада једно од великих укупних ознака Словена,
Једнако као код Немаца име "Алемани", које је - код Француза - још увек
ознака за Немце, а назив Србин је до данас остао само као ознака једног
дела Словена."

46. Ј. G. Kohl, Die Völker Europas. Kultur und Charakterskizzen der Europeische Völker, II Auflage, 1872.
Seite 72.

Чак је и Perwolf исто тако говорио о некадашњој много већој распрострањености имена Србин. Ево, како је то он забележио:47

"Народно име Србин било је некада јако распрострањено, а до данас га
носе два словенска народа: Срби на Лаби (сад само још у Лужици) и Срби
на Дунаву, о чијим ближњим везама не знамо ништа... "

47. J. Penvolf, Slawische Volkernamen, Archiw für slawische Philologie, VIII, S. 1. FF.

Пруски историограф, Friedrich Ruehs,48 каже на самом почетку деветнаестог столећа:

"Срби су одиграли најсјајнију улогу међу илирским Словенима, а у Влашкој
још и данас подразумевају под именом Србин, или Сирб све словенске народе
с оне стране Дунава..."

48. Friedrich Ruehs, Handbuch der Geschichte des Mittelalters, Berlin, 1816., Seite 843.

Оснивач модерне германистике, Јаков Грим, у своме предговору "Малој граматици Вука Караџића", каже следеће:49

"У ствари, Србин изгледа да је најбољи назив, којим се граматички могу обухватити сви ови народи истог порекла и језика. "СРБ" је сам за себе тамног
порекла (као и највећи део старих назива народа), али је чиста словенска реч, коју
је Добровски држао погодном, да постане општом ознаком свих словенских племена.
Њу срећемо и у западној грани (словенских народа), као и у јужној / Словени који
живе у Лужици, такође се зову Coрби)/... Према томе, мени југословенско племе
нема такву историју, која би се могла упоредити са српском... "

49. Jakob Grimm, Wuk's Stefanowitsch kleine Grammatik, verdeutscht und mit einer Vorrede von J.G., 1824., Seite XXIII.

У своме делу "Слованка" Јосиф Добровски каже:
"Кад бих имао да предложим заједничко име за оба поретка, под који
сви словенски народи могу да се сврстају, то би било име Србин." 50

50. J. Dobrowsky, Slovanka. Zur Kenntniss der alten und neuen slawischen Literatur, der Sprachkunde nach
allen Mundarten, der Geschichte und Altertümer, Prag, 1814., Erste Lieferung, Seite 165.

Сличност народних обичаја и гатања у Срба и Индуса је невероватна као што је и стара, прадавна српска вера слична с индијском. Брама, Вишна и Шива имају свога двојника у Српском богу Триглаву. Осим тога, још и данас у Срба постоји Бадњак, који се некада прослављао у Индији, а корен му је у култу бога Агни, тј. бога огња, ватре. Ово је - вероватно - најстарији обичај који се - истина - у ново доба хришћанства везао за нову религију Срба... Један од обичаја, који се такође одржао до наших дана, јесте отмица девојака – исто код Срба, као што је и у Хиндуса. Према старим Српским изворима, било је код Срба и других обичаја, као што је, нпр., да удовица следи свога мужа у гроб, што Србе такође везује уз Индију. Тај се обичај - уз извесне мање, или веће измене - код Срба одржао доста дуго. Када је Српска жена престала да прати свога мужа буквално и у гроб, она је ипак учинила нешто, чиме је тај древни обичај сачувала: она се, наиме, више никада није преудавала, настављајући, да носи своје супружанско име до краја свога земног живота. То се догађало готово без изузетака до краја Првог светског рата, да би и то, пристизањем "модерних и напредних идеја" било одбачено. Спаљивање мртвих, Срби су такође били дуго сачували, но то је посебна расправа, у коју је овде немогуће улазити...
Према писању немачког географа Ritters-a,51 у његовом делу "Земљопис", на стр. 19-29, станишта прастарих Срба била су негде у подножју самих Хималаја, јер - како каже на стр. 15.:

"Са врха Мера (брдо у Индији) пружају се његове разне гране, као
Химават, Хенакуташ, Нишадес, на.којима јеживео сурови и одевен у
одело од кожа народ Серба или Срба. "

51. Johan Daniel Ritters, Älteste meisnische Geschichte bis auf Heinrich den Erlauchten, aus der Handschrift
des Verfassers, herausgegeben von Johann Mathias Schröckh, Leipzig, 1780., Seite 15.

То тврђење понавља други један писац, Рус Мороскин,52 пишући:

''Од хималајских до хиндукушких планина живео је
Српски народ, под именом Сјемскрита, или Срба."

Исти писац вели даље у том свом делу, да су околни народи бацали завидљиве погледе на народ Сјемба, или Срба, који су насељавали област ДУНАЈСКУ /Дунај у Индији; друго је европски Дунав/, па дословно каже:

''У тој унутрашњој Индији биле су главне државе Празија и Гангарија,
а иза њих ВЕЛИКА ДРЖАВА САРБАРСКА, дакле, СРПСКА, а друга је
била у приморској Индији и називала се ПАНОВСКА држава."

52. Moroskin, Istoričko-kritečeskija izsledovanija o Rusah i Slavjanah, str. 163-173.

Мороскин даље тврди, да су Срби још у индијском свом краљевству били на највишем степену силе, просвете и свестране образованости. О свему овоме се говори и у записима војевања Александра Великог у Индији.53

53. Милош С. Милојевић, Одломци Историје Срба и српских југословенских земаља,св. I, стр.: 39. и
41-44.

Многи писци, па и сам Мороскин тврде, да су Срби боравили у Индији пре њиховог исељавања ка средњој Азији и уопште ка западу. По свима њима, то је трајало неколико хиљада година, док прво српско исељавање потиче од пре више од шест хиљада година. Узроци тог кретања били су различити. Понајпре, мора бити, да је дошло до пренасељености, што је изазвало глад и разне болести, што је и данас једна од највећих несрећа, које погађају увек пренасељену Индију. Ако се овоме дода, да је морало бити и ратова и њихових последица, онда је сасвим јасно, да су Срби - да би се одржали - морали, да мењају своја станишта и да проналазе нове просторе, који ће им више одговарати, и где би имали мање трзавица са суседима, што се - изгледа - како у каснијој Српској историји, тако исто и у најранијој, никако није могло избећи.
Мавро Орбини каже у својој врло опсежној историји,54 да се може сматрати, да је српско, или - по данашњој терминологији - словенско исељавање стварно отпочело још пре 6.000 година, или - још прецизније, пре 6.060 година. Занимљиво је питање, како се дошло до наведене бројке? О томе говоре разни подаци, али ево најречитијег, који наводи сам Орбини:

"Срби, који дођоше из Мале Азије преко Балкана, па све до Рима, стигоше
тамо пре оних Срба, који дођоше са севера из Скандинавије, а ти последњи
дођоше 1460. године пре Христа. "

_________________

О СРПСКОМ ИМЕНУ И О СТАРОСТИ СРПСКОГ НАРОДА (3. дио)

54. Mavro Orbini, Il regno de gli Slavi, Pesaro, MDCI.

Кад се те две бројке саберу, па се томе дода време после Христа, добијамо збир од 5.060, што у ствари означава време, када су први Српски делови стигли у околину данашњег Рима. Када се томе дода још око 1.000 година, колико је по свој прилици било потребно за масовне миграције преко огромних даљина, онда се добија 6.060 година, рачунајући од нашега времена унатраг, при овоме не треба сметнути с ума номадски живот тих давних миграционих маса, који им је, уз непрегледне слободне просторе, дозвољавао, да се зауставе где хоће и где им се свиђа, па да онда иду даље, кад то зажеле.



ПРВИ СРПСКИ ГЛАВНИ ДЕО
кренуо је директно према западу и у МЕСОПОТАМИЈИ ЈЕ ОСНОВАО СРПСКУ ДРЖАВУ, која се звала НОВА САРБАРСКА.
Ми овде због недостатка простора не можемо да говоримо о успесима ове Српске државе, али скренућемо пажњу заинтересованима, да могу с тим у вези да добију драгоцена обавештења у делу Милоша С. Милојевића, који се - између осталога - служио и делом Мороскиновим. При овоме напомињемо, да Милојевић у библиографији цитира 183 дела, која је простудирао, да би на основу њих написао своју веродостојну и пажње вредну ''Историју Српскога народа''. Но Милојевић није сам, јер се слична и иста документација налази и код Јована Рајића, а и код најмлађег међу њима - Симе Лукин-Лазића, коме је у овој књизи такође посвећено једно посебно поглавље.
Према Српском историчару Николајевићу 55 овај Први Српски Главни део није се у целини задржао у Месопотамији; једна његова група је продужила пут ка Малој Азији, да би одатле прешла у Европу и распрострла се Балканским, Апенинским и Пиринејским полуострвом; друга пак група је сишла обалом Црвеног мора и прешла у Горњи Египат. Овај огранак је прешавши Црвено море, преузео власт од Египћана на простору према Нубији, наставивши тако владавину XI египатске династије, после смрти фараона Пепи II. Владавина овог Српског огранка трајала је од 2261.г. пре Христа, све до 2052. г., када је потпала под скиптар тебанског фараона Ментухотепа II.

55. Константин Николајевић, "Критични покушаји", Летопис 104., стр. 32-33.

Према француском египтологу по имену Maspero Gaston,56 Срби су из Сарбарске продирали у Африку, у Египат у три маха и то особито из Мале Азије. По њему, хијероглифски записи на египатским пирамидама и споменицима јасно говоре, да је шеснаест векова пре Христа у Либији и Мауританији био народ беле расе, плавих очију и без велике просвете, који је скоро срушио египатско царство. Чак је сачувано и неколико ликова тих, како су их Египћани звали "краљева пастира", који су владали Доњим Египтом. Њихова лица су била обрасла дугом косом и брадом. Археолошка ископавања у Египту, Либији и Нубији показују да је то један исти народ, који је само у различита времена долазио у Египат.

56. Maspero Gaston, Histoire ancienne des peuples d'orient (1894-1899.),

Све претходно допуњује и потврђује Српски историчар Стојан Бошковић у своме делу "Историја света",57 где говори - између осталога - и о устанцима Египћана против српске владавине. Последњи устанак је Доњем Египту донео слободу, после српске владавине, која је трајала од 1730.-1580.г. пре Христа, што значи - тачно 150 година. Амозис I је постао оснивач XVIII египатске династије; он је напао престоницу Аварис, одакле је вршена контрола над целим Доњим Египтом. Борба се највише водила на реци Нилу и на каналима... После крвавих борби Аварис је пао, а с њим и власт древних Срба у Египту.

57. Том 1, стр.107.

Како је од те појаве Срба на египатској историјској позорници направљена још једна небулозност под називом тајанствених "Хиксоса", ми ћемо с тим у вези, упркос скученом простору, овде ипак да дамо њихов кратак историјат. Јер - "Хиксоси" су играли велику улогу - бар за извесно време.
Према Валтеру А. Фејрсервис-у Млађем, директору државног музеја у Вашингтону, "Хиксоси" су били номадски народ, који се изненада нашао у Делти Нила, да би је запосео, проширио над њом своју власт и - најзад -захтевао од осталих египатских владара, да му плаћају данак, управо као што је то био случај с владарима Тебе и Нубије. Први преводи са хијероглифа говоре, да су "Хиксоси" били "краљеви пастира", док их у новије време називају "краљевима Брђана". Фејрсервис сматра, да они представљају миграцију народа, који говори индо-европски и који је дошао из централне Евро-Азије у насељеније области југа, све од Индије, па до Блиског Истока. Даље он за "Хиксосе" вели, да су били жилави, да су дивно пристајали култури средње Азије, која је имала као домаћу животињу коња, да је затим њихов лук био сложен и усавршен, оклоп плочаст, уз што су поседовали велики број оруђа и оружја, међу којима је доминирао мач. Оружје им је пак било направљено од бронзе, што је био чвршћи и отпорнији материјал од бакра, који су употребљавали Египћани. Осим тога, "Хиксоси" су имали и ратна кола, која су вукли коњи, док су у Египту у исто то време употребљавали само камиле. Писац сматра, да су кола с коњима дошла из области Тигра и Еуфрата, што управо и наводи на помисао - ослањајући се још и на натписе на египатским споменицима - да су ти тајанствени "Хиксоси" у ствари били Срби и то онај део, који се одвојио од Сарбарске државе и кренуо пут Африке. Исти писац даље сматра, да је Нубија имала коње пре самог Египта, што поново потврђује, да се и то односи увек на један исти народ, тј. на давне Србе. Уз то, савез између Доњег Египта и Нубије против тебанских фараона, такође доприноси великој вероватноћи нашег тврђења. Мумија фараона Сиквен-Ре, из периода устанка против српске превласти, обележена је тешким ранама по глави, што указује на његову погибију у борби с "Хиксосима"...
Овде треба додати, да су Јевреји у доба "Хиксоса" дошли заједно с њима у Доњи Египат, где су остали слободни, све док власт нису преузели тебански фараони. Тек тада је дошло до њиховог ропства и до њиховог одласка из Египта за време владавине Рамзеса II.
Сматрамо, да је потребно, да се на овом месту каже која реч и о последицама пада Српске државе у Египту. Известан део тадашњих Срба остао је и даље у Египту, где се претопио у домородце; један пак њихов део пропао је - после губитка рата - по мочварама и по једном чудном песковитом и подводном терену, о чему се у овој студији на одговарајућем месту налази Страбонов врло импресиван опис... Наиме, по тим Србима је добило име прастаро језеро СЕРБОНИС, или СИРБОНИС...
Две су пак групе напустиле Египат у разним правцима: један део тих Срба је отишао у Сирију, а други, дуж северне Африке, на Пиринејско Полуострво, како је то забележио Диодор Сицилијски. Диодорова тврђења подупире и амерички историчар Харолд Ламб 58, који каже, да је једно од племена, која су тада дошла на Пиринејско Полуострво - и то Лужичани, који дакле носе исто име као још и данас Лужички Срби - било истребљено за време Пунских ратова између Рима и Картагине, тиме, што су Римљани на страшан начин побили све мушкарце и то масовно. Уистину, сви ти Лужичани су уништени тако грозно по устанку од 154.г. пре Христа, а одговорност за тај покољ носе претори Лукулус и Галба.59 Пошто су били огорчени противници Рима, морали су да изгину, а начин на који су били лишени живота, амерички историчар назива једноставно "масакром". Па и Милош Милојевић пише о Србима из Египта,60 спомињући пиво (алевину, која се још прави у пиротском крају); о истом том предмету пише и Страбон, чему је, на одговарајућем месту, посвећен у овој студији један коментар, уз навођење Страбоновог сведочанства.


58. Hannibal, Bantam Books, New York, 1963., pp. 260-261.
59. Исто, последњи ред стране 260 и први ред стране 261.
60. Одломци, св. I, стр. 51. и 230.

Но да се вратимо Првом српском славном делу, који је отишао у Малу Азију, населио је и доцније, око 1200 г. пре Христа, срушио Хититско царство. Српска насеља на овом простору су се простирала све до планине Кавказа, па и преко Кавказа. За те Србе кажу извесни писци, међу којима Грк Страбон и Рус Михаило Ломаносов:

"Да су били људи с русом косом и плавих очију."

То потврђује и Дубровчанин Мавро Орбини. А што се тиче кретања ове Српске групе, Рајић потврђује правце, па пише /1,25./:

"Двојовим путем из Асије во Европу пошли Славјане по страном
Чернаго и Меотическаго Морја, морем к југу, а сухим к сјеверу. "

То су, тзв. Орбинијеви Малоазијски Славјани.
Раније већ наведени словеначки писац, Даворин Жунковић, у свом споменутом напису за "Ратник", такође потврђује присуство Срба у Малој Азији. Он, наиме, говори о "Калубама", а за које и принцеза Ана Комнена тврди, да су били Словени, а у ствари антички Срби, јер у периоду, на кojи се односи сведочанство Ане Комнен, име Словен још уопште није постојало, Јасно је, да су ти Срби "Калубе" били потомци Срба из Нове Сарбарске.
Један огранак Првог Главног Дела Српског народа, који је из Нове Сарбарске отишао на запад, прешао је - једним делом - и на Балканско полуострво, које су стари Латини називали Хемус. То је био први талас који је запљуснуо Балканско полуострво, а догодио се још пре 3000 г. пре Христова рођења. Други српски талас појавио се на Балкану по паду Хититског царства и Троје, Срби првог српског таласа населили су се најпре у данашњој Тракији, или Старој Рашкој, око реке Расе, или Рашке, притоке Марице. Грци су касније ту Српску Расију, или Рашку погрешно назвали Тракија, а Србе Рашане, или Рашчане - Трачанима, будући, да у своме језику нису имали све потребне консонанте за правилан изговор српских речи. Споменута Жунковићева студија о овом проблему говори детаљније. Тај погрешан назив је касније пренет и Мађарима, који је пак у њих постао "Раци"...
Са првобитног рашко-маричког простора настаје ширење Српског народа по Балканском полуострву. Код народа у томе крају постоји још од тих прадавних времена усмена предаја, како се то догађало, па скрећемо пажњу особито заинтересованим читаоцима, на Српског путописца Јеротија Рачанина, који је о том питању писао још 1704.г. Сведочанство Рачаниново пренео је у своју књигу "Балканска питања" велики Српски научник Стојан Новаковић, који је први пут писао о српској традицији на Овчем Пољу у Гласнику бр. ХХХХ 61. Због недостатка простора, а и због намене ове студије, ми ту традицију овде не преносимо и не коментаришемо. Међутим, потребно је, да прецизирамо, да је настанак речене традиције најбољи доказ, да су се у споменутом крају заиста населили Срби Рашког племена из Нове Сарбарске.

61. Стојан Новаковић, Балканска Питања, 1886-1905., Београд, 1906; Штампарија Краљевине Србије,
стр. 299.

Населивши Балкан, или - по Римљанима - Хемус, извесни делови Срба са њега, а уједно и из Мале Азије, крену морским путем ка острву Криту, тада у јеку културног развитка. Ово острво су запљуснула три српска таласа и то око: 1800, 1500. и 1400. г. пре Христа. Ти су Срби победили Крићане, али су подлегли њиховој култури и претопили се у једну нову нацију - у Грке, или Јелине.
С тим у вези напомињемо, да енглескн професор H.D.F. Kitto62 тврди, да су Грци и стари Италици народне мешавине, а не један јединствени народ сваки од њих. Он се позива - између осталога - на грчке речи63 са завршетком -ассос, - ессос и -интхос, за које тврди, да су страног порекла. На истој страни он даље пише:

"Стране импортације? Коринт - оригинално страно насеље? Могуће. А
што је више изненађуј'уће него "Коринт", јесте да ни "Атина" није грчко име,
па нити богиња Атина. "

62. The Greeks, Made and printed in Great Britain, Edinburgh, 1951.
63. У прошлом веку су француски научници отпочели упоредне студије између савременог српског и старогрчког језика... На жалост, некаква мистериозна сила их је сасекла у почетку. Ми овде допуштамо себи, да изразимо уверење да је - ако не баш сто посто, а оно сигурно 90% "обскурних негрчких етимологија" грчких речи објашњиво помоћу српског језика.

Мало ниже на истој тој страни професор Кито додаје:

"Атина онда није грчка и има извесног разлога да се мисли, да су она и њен
народ такође Пре-Грци (мисли: народ пре Грка), што је различита ствар."

Идемо ли даље, наћи ћемо на страни 15., став други, следеће:

"Доцнији Грци су за себе веровали, да су једно оригинално нејелинско становништво, које је себе звало Пелазгима, чији остаци су још били чисти
у класично доба, говорећи својим сопственим "варварским" језиком."

На истој тој страни, мало ниже, он наставља:

"Једна аутохтона нејелинска раса
настањивала је Атику и Пелопонез... "
Па затим:

"Археолошке забелешке не показују изненадан прекид у култури, пре
дорске инвазије око 1100 г. Пелазгијски "џепови", који су избегли утицају
тих дорских придошлица, наставили су да говоре нејасним и неразговетним
"варварским језиком 64 за Херодота. "

64. С тим у вези, в. поглавље ове студије о Платоновом дијалогу "Кратил".

Не напуштајући још увек професора Кито-а, цитирамо даље оно, што он пише на страни 19. свога дела:

"Поново једна очевидна интерпретација лежи прируци, у фузији двају
народа различитих култура, очевидно различитог језиха, а могуће је - стога
- и различите расе. "

За Херодота овај енглески историчар вели:

"...он је (тј. Херодот) сматрао Грке Јоније
као варварски народ који је погрчен."

И да завршимо с Китоовим личним мишљењем о томе, како је постао грчки народ, наводећи његово тврђење:
"Грчка култура је дете двају дубоко различитих култура."

Ова дефиниција се заиста може применити на разлику, која је у оно давно доба постојала између Срба и Крићана.
Теза Arthur-a-Evans-a o рушењу старе критске културе, одн. о њеном нестанку изазваном земљотресима, потпуно је одбачена. Најновија наука с тачношћу је установила, да се није радило о земљотресима, већ о инвазијама из правца европског копна, што се у потпуности слаже с покретима појединих српских делова.
После прве инвазије острва Крита, Срби су на њему провели између две и три стотине година. Након тог периода, они се - измешани с Крићанима. појављују као неки нови народ на европском тлу - као Грци и то - у својству освајача.
Да не пропустумо ову прилику, да само укажемо на један занимљив историјски феномен. На Криту је било и једно српско племе, које се, задржавши сва српска својства није мешало с Крићанима. Били су то Боруси, који су такође кренули ка северу, но као одвојена група. Ти Боруси су допрли чак до Балтичког Мора, настанивши се на његовим обалама и задржавши свој архајски српски језик све негде до пре 170 - 200 година... На жалост, ти германизовани српски Боруси, претворили су се у савремене Прусе, који о своме пореклу вероватно више појма немају, уосталом, управо као и онај огроман проценат данашњих Немаца, који су потпуно заборавили на своје словенско или тачније - на своје српско порекло.
Да кажемо још коју реч о српским племенима на Пелопонезу, која су била присиљена, да се повлаче пред новоствореним народом Грка. Та племена су, идући према северу, настанила равницу северно од Саве и Дунава, створивши тако прву Панонску Србију.
Што се тиче древних Тројанаца, према Страбону, они су били делимично Срби, а делимично Грци. Ово тврђење је усвојио и руски историчар Михаило Ломаносов, а и Дубровчанин Мавро Орбини. Уистину, као што су Грци мешавина Срба и Крићана, тако исто су Тројанци мешавина Срба и крићанских колониста на малоазијској обали. Тако научни ауторитети добро упућени у све, што ми овде излажемо тврде, да је српски песник древног Дубровника с правом и на основу аутентичних документа певао:

"При мору украј српских страна,
у пржинах пуста жала,
Лежи Троја укопана,
од грчкога огња пала..."

Песник Иван Гундулић је, наиме, добро знао, да узрок Тројанског Рата није била "лепа Јелена" већ судар између Троје и погрчених Срба за господство над Егејским Морем.
Песник, или песници "Илијаде" успели су, да кроз песму присвоје за Грке и Микенску културу и град Троју... На жалост, "Илијада", упркос хиљадама анализа, никад није анализирана са становишта једне неопорециве историјске истине, при којој би се узело у обзир суделовање античких Словена у борби... Да напоменемо овде само, да су - између осталих - на страни Тројанаца учетвовали у борбама и Срби рашког племена, који су дошли из Египта... По паду Троје, управо ти Срби су прешли на Балканско полуострво или Хемус, те су тако они сачињавали други српски талас, који је запљуснуо то полуострво, пуних 1860. година после првог. Према немачко - хрватском писцу Сверу, тај талас је био довољно јак, те се осетио и изван Балкана. Па Шафарик подвлачи, да су управо ти Срби, или Венди, или Венети дали име данашњој Венецији. С тим је сагласан и Јован Рајић. Руски историчар Ломански говори о бригама Српских Немањића за Троју, па наводи краља Стефана Уроша II Милутина и цара Стефана Душана Уроша IV, који је у једном свом царском акту рекао:

"Цар Душан Богдану, мужу искусном во воинствених потребах одан Ассак в Тројади."

Према већ више пута споменутом руском писцу Ломанском српске насеобине првог српског главног дела оставиле су трагове - не само у данашњој Италији, Шпанији и Португалу, већ и на Сицилији и на обалама Африке. Његово тврђење, да су ти Срби дошли из Сенара у Азији (грчко-римски "Бабилон"), одакле је - уосталом - дошло више разних племена Србаља, подупире и Хрват Рачки, па Чех Пулхова и Енеја Силвије, доцнији римски папа.65

65. Вјекослав Клаиц, "Виенац", 39., 1891., Загреб.

Од свих ових група, овде нарочито истичемо ону, која се назива Етрурцима, а која саму себе никад није друкчије називала до Расна, или Расена, што је у историји опште познато, а што потврђује и велика илустрована историја света, за годину 1957.,66 из које се јасно види, да је та група припадала племену Рашана. Па и словеначки научник Жунковић у својој напред споменутој расправи тврди, да су Расена, или Расна били Словени, што ћемо ми исправити у Срби, с обзиром на време у коме је Етрурија представљала посебно географско и историјско подручје.67

66. Year Pictoral History of the World 1957., Baldwin H. Ward, Ed.. Oxford Paper Co. New York 17.
67. B. моју књигу "Етрурци или Рашани", Изд. Српског Народног Универзитета "; Лазо Костић" -1969., Милвоки, Висконсин, УСА.

Велики Српски песник Иван-Џиво Гундулић у своме спеву "Осман" скоро 1900 година после владавине и смрти Александра Великог, каже:

"Од Лесандра Србљанина,
од свјех цара, цара славна;
Александро то сведочи
краљ велики свега свита."

Имало би много доказа у прилог Гундулићевог тврђења у песми о "Александру Србљанину", но то је расправа за једну другу студију.
Па да се сада вратимо другом српском главном делу, који је из старе постојбине Индије кренуо према Каспијском Језеру и планини Кавказу, да би се распростро преко простора данашње Русије и ту засновао државу Сербанију.68 У вези са Сербанијом Страбон каже:

"Из које они трговаху са Индијом, а од Миђана добијаху робу на
камилама ношену. Са свог богатства ишли су у злато одевени. "69

68. М. Милојевић, Одломци, I део, с. 42., према Мороскину.
69. Пренео М. Милојевић.

Та Сербанија је постојала више векова...
Према Српском историчару Јовану Рајићу70 Србима из Сербаније странци су давали разна имена као: Анти, Венети и Срби, сматрајући их све огранцима сарматског народа. Међутим, и друга племена на том простору, међу којима беху познати Јазиги, Роксолани, Венети, Херули, Алани и др., такође бејаху Срби. О овоме дају сведочанства многи историчари, а нарочито Рус Иловајски, Грци Птоломеј и Херодот, српски научник Бошковић, бугарски М. Дринов, итд. Овај последњи сву ту грађу износи у своме делу "Заселение Балк. полуостр. Славјанами", страна 134 и другде.

70. Књига I, стр.: 14., 15., 125., 129., 130., 138., 139., 141., 145., 146., 186., 209., 275., 277., итд.

Извесни историчари, а међу њима нарочито Чех Васерот, сматра имена Скита и Сармата идентичним са именом Срба и каже дословно у својој књизи:

"SARMATHAE SIRBI TUM DICTI..."
"SARMATHAE ZIRBI POPULI".71

71. Тј.: "Сармати, који су се тада Срби звали..." "Сармати - Српски народи (и племена)".

Исто то вели и Шафарик у својим "Старожитностима"72. Овој групи писаца припада и словеначки научник Даворин Жунковић, који је јасан, опширан и убедљив... У том одломку своје расправе, Жунковић се - управо као Шафарик - љути на искварене грчке и римске називе, па каже, да извесни аутори, заведени изобличеним именима, Ските називају "скитничким народом", те "да се то има одбацити као научно неозбиљна хипотеза.73

72. Књига I, стр. 117. и 411.
73. "Ратник" за 1931. r.

Према Јоану Планки Саском 74 Срби из Сербаније, који су тамо дошли после хиљадугодишњег кретања из Индије, зауставили су се око 2560.г. пре Христа, образовавши државу, која се називала још Берђани, или Брђани. На челу те државе налазиле су се старешине и цар, који је носио титулу Господина. Била је то нека врста конфедерације, одн. сталног савеза међу двема групама Срба у Сербанији. Страбон, а и неки други грчко-римски писци спомињу, да:

"У западној Азији живе Срби и Брђани, одн. Срби Брђани."75

74. Јоан Планка Томка Саскин: Скитске Картине. Пренео Јован Рајић, I, стр. 28.
75. Милош Милојевић, "Одломци...", књ. I, стр. 96. и 97.

Према Страбону76, у доба, кад је над Босфором и северо - западним делом Мале Азије владао краљ Фарнак, син понтског краља Митридата VI, око 70. година пре Христа, Срби из Сербаније имађаху свога цара по имену Облака, који је послао краљу Фарнаку 20.000 коњаника у помоћ, против његовог оца, краља Митридата. Па и други српски владар са тог простора, владар Брђана ГОСПОДИН, послао је такође приближну помоћ реченом краљу у коњичким јединицама, како то наводи Страбон, употребљавајући следеће изразе:

"Sirbaces vel Srbaces... Spadines... (tj. GOSPODIN) eorum Rex...-77
"Сирбаци, или Србаци... Господин... њихов краљ "

76. Strabon, Geograph., Lib. XI.
77. Страбон, XI, 7,5.

Српску Белу Гору Римљани су називали Понтском Албанијом, а ту су живели Сарматски Срби, који се данас називају Белорусима. Од тих Сарматских Срба се издвојио један део и упутио се ка Балканском полуострву, образујући тако трећи српски талас, после првог главног српског дела из Нове Сербарске и после оних Срба, који су се населили на Балкану и даље након Тројанског рата. Зато Грк Халкокондилос и каже:

"Трибали, тј. Срби илирски дошљаци су у ове крајеве из оне земље
што лежи иза Дунава на крају Европе, а која се зове Сарматија. "

Слависта Шафарик говорећи о "Србима у Русији" (Сербове в Руску), вели;

"То су остаци онога огранка српског, који се иселио у Илирију. "

Шафарик нас даље обавештава, да се у познатом литавском летопису, писаном белоруским наречјем, често понављају изрази српски и српштина. Радило се у овом случају стварно о житељима Сербаније, одакле се један део Срба, највероватније због великог броја и пренасељености, одвојио, кренувши за новим испашама, допирући тако све до Балтичког мора негде око 1500 г. пре Христа.
Тај трећи српски део, о коме ће мало касније бити више речи, основао је прву Белу Србију, или Бојку и то у заједници са Србима другог главног дела из Сербаније, који је већ раније био основао на томе простору државу, чији су остаци данашња Пољска, Галиција и Белорусија. Прва Бела Србија протезала се тако све од Балтичког па до Црног мора, а на југозападу до Карпатских планина, на чијем се хрбату насели доцније - на жалост - по злу познато племе Хрвати, који су се од Срба први одвојили.
У вези с претходним, познати писац, Валтазар Богишић, каже у једном од својих дела:

"Ко год познаје малоруски народ, доћи ће до уверења,
да су Малоруси у многоме најсличнији Србима."

А Рус Велтман се изражава још јасније:

"У тај малоруски народ спадају Словени и надалеко чувени
Донски и Запорошки Козаци, који су постали од Срба. "

Словенац пак Даворин Жунковић, дајући детаљно објашњење о називу Казаки и Козаци, што овде не можемо да пренесемо због дужине расправе, сасвим на њеном крају каже:

"Да све оно, што су до сада наводили слависти и што су исфантазирали о
пореклу и етимологији речи "каза", није вредно да се троши штампарска боја."

Друга Бела, Велика, или Црна Србија била је јужно од Балтичке Србије, о којој ће бити речи мало досније. Ову другу Белу Србију основали су делови првог српског главног дела, уз велику вероватност, да су у томе касније учествовали и огранци другог и трећег дела. Ова Бела Србија је захватала данашње чешке и немачке земље. Ширењем управо ове Српске Државе долази до сукоба с Германима, који су били страшни и тешки... Кад је најзад та Србија била згажена суровом германском силом, добила је назив Црна Србија, или Србија у ропству.
Име реке Серпе која се улива у Волгу код Царичина, име варошице и среза Сербухов у московској губернији, као и име Сербка северно од Одесе, јасно сведоче о некадашњем Српству у тим крајевима - по сведочанствима и тврђењу великог Шафарика. Па и на западној страни Каспијског језера, у Дебренском крају, постоји предео који се назива Сербанија. Уз обалу пак Азовског мора налази се град Берђанско, што је вероватно последњи остатак Српске државе у тим крајевима. Да напоменемо још, да и Плиније и Птоломеј јасно утврђују у периоду мало пре и мало после Христова рођења постојање народа "Серби", "Сербои", "Сирби", итд. око реке Дона и иза ње. А Јован Рајић каже:

"Срби су били насељени изнзд Црног мора,
и у Сарматији европској и у Великој Србији..."

Коначно да пређемо на трећи српски главни део, који је из Индије кренуо према северу, основавши своју државу у централној Азији под називом Сирбирија, Сирбија, или Сирбидија. Према Орбинију, ту су се Срби сместили 2060.г. пре Христа, те кад се к томе дода 1000 година кретања кроз слободне просторе, па затим време после Христова рођења, опет добијамо бројку 5040, кад су Срби стварно кренули из Индије, своје прапостојбине. Према истом писцу, Срби су населили две стотине покрајина, укључујући у тај број и Азију, и Европу.
У кинеским хроникама сачувана је успомена на ту некадашњу Српску државу и на њене владаре: Бана, Јанчу, Ранка и Цицана. Једно време је Сирбиријом владао цар Танча са својих пет синова. Танчини синови владаху у доба кинеског цара Сју-Ан-Диа, чији је погранични гувернер Хја-Ју, 160.г. пре Христа писао у кинеском летопису о следећим занимљивим догађајима:

"Срби су од пролећа до јесени тридесет пута на нас нападали. Усуђујем се,
да предложим, да се пошаље сва војска из Инђеја, да их напада ван стена и то
зими једном, а сваког пролећа два пута."

Овај извештај је одговорни државник Ча-Јун протумачио својим саветницима на следећи начин:

"Откако су побегли Јуни (Хуни), осилише се Срби и завладаше њиховом
земљом. Они имају преко 100.000 војника, далеко су чувени са телесне силе, а
и доста просвећени... У њих су коњи бржи од хунских, а оружје је још оштрије
од хунског. Српска су племена још силнија и бројнија него што су била и већ
су две године, да не можемо да измислимо начин, како би им доскочили..."

Српска држава Сирбирија, Сирбидија, или Сирбија пропала је за време владавине Танчиног унука Цармана. Још увек су свеже азијске легенде о Српском цару Танчи, а нарочито у Кини, чији језик је обогаћен присвајањем многих Српских речи. Остатак Срба овога дела, који није био поробљен од Кинеза, или се претопио у њих, био је присиљен, да напусти Сирбију, Сирбирију, или Сирбидију, те да крене на запад, према Европи. Велики део тих Срба населио је - при своме дугом кретању - данашњу Русију око Волге, Дона, Дњестра и Дњепра, као и неке делове данашње Пољске и Галиције у целом овом пространству они су се придружили Србима другог главног дела који су се доселили из Сербаније. У то давно доба - више од две трећине Европе било је под српском управом.
При претходном излагању држали смо се особито дела Милоша С. Милојевића, чија обилна библиографија је поуздана и добро проучена. Међу осталим ауторима, он је особито поверење поклонио руском историчару Мороскину.78

78. "Одломци...", Ktt. 1,42., 85.

Треба још да кажемо, да је по тим Србима трећег главног дела добио име и данашњи Сибир, или Сибирија, или Сиберија, како то странци кажу.
Огранак трећег српског главног дела који се није зауставио у Русији и Пољској (дакако, ни једна, ни друга земља се у то давно доба нису тако звале) и наставио је своје кретање даље - према западу, на широком фронту од Балтичког мора до Дунава. Ти Срби су у заплаву реке Лабе (немачке прекрштене Елбе) наишли на Србе Првог Српског Главног Дела, који су у те пределе дошли још у преисторијско доба.
На овом месту треба прецизирати, да се једна група Срба трећег српског главног дела одвојила још приликом поласка из Сирбије, кренувши ка данашњој Скандинавији, да би касније одатле сишла на јужну обалу Балтичког мора, где је - заједно са Србима првог главног дела - основала Балтичку Србију, о којој Рус Гиљфердинг пише између осталога:

"Овде су имали огромне градове, а уметност, занати и трговина
бејаху им такви, да су задивљавали друге народе. "

Уосталом, цео балтички крај још и данас по топографско-хидрографској ономастици носи српска обележја, што се у овој студији може видети на приложеним картама.
Мавро Орбини у своме делу тврди, да су Срби Балтичке Србије имали изврсне законе и похвалне обичаје, а била им је позната и употреба гвожђа, бакра, олова, сребра и злата. Према српским научницима Ковачевићу и Јовановићу, као и према хрватском историчару, канонику Рачком:

"У V веку пре Христа Нормани су слали своје богате и славне
мужеве у Ванахајму Вендску земљу, да се тамо уче мудрости."
Томе Рачки додаје:
"Били су веште занатлије, кипари, градитељи бродова, имали су
ливнице и познавали су стакло. Имали су поротни суд "

Немачки писац Хелмолд саопштава, да је у Балтичкој Померанији (тј. Поморској, или Приморској) постојао Српски град Ретри, у коме је био храм бога гостопримства, Радгоста, чији кип је био сав од злата, а налазио се на постољу од скерлета.
Да овде направимо једну неопходну дигресију. Извесни историчари тврде, да су Немци, одн. Германи били на данашњем свом простору од памтивека. Други пак говоре, да је вероватније, да су Немци дошли у своје садашње области између 1500-l000.г. пре Христа. Међутим, ако су Германи Аријевци, као што то они непрекидно тврде, онда су они у данашњи свој простор могли доћи смо после 1500 г. пре Христа. Наиме, према америчком научнику Leonard-y Cottrel-y79 Аријевци су дошли у Индију из средишта Азије 2400 г. пре Христа, дакле прилично времена доцније од одласка Срба из Индије. Међутим, пре него што су кренули за Европу, Аријевци су морали остати у Индији неколико столећа. Затим, ако се дода приближан број од 1000 година, потребних за пут до данашње Немачке, онда је сасвим јасно, да су данашњи Немци, одн. Германи задоцнели гости Европе, где су они стигли после Срба за скоро 2000 година!

79. The Lost Worlds.

Долазак појединих група трећег српског главног дела у Велику Србију, означава почетке сукоба с Германима. Остаци те Велике Србије нису само данашњи Лужички Срби, који су задржали своје име, већ и они који су га променили, тј.: Чеси, Моравци, Словаци, итд.
Према писању Хрвата Рачког Пруска, Хановер, Мекленбург-Шверин, Бранденбург, стари Српски Бранибор, као и друге области о којима овде не можемо да говоримо, бејаху насељене Српским племенима: Љутицама, Ратарима, Морачанима и др., док између реке Сале и Бодре, с обе стране Лабе, живљаху Полапски Срби, од којих су најчувенији били Срби Рујанци. За њих Немац Хелмолд каже, да су на челу државе имали цара, који је са својим народом створио богате и утврђене градове.
Док је име Словен настало тек у шестом веку по Христу, дотле су Грци и Римљани налазили народ Срба, или Венда пре више од пре две хиљаде година, а Феничани још давно пре тога.
Не треба да пропустимо при завршетку овог поглавља, да додамо још коју реч о трећем српском главном делу, чија је једна група отишла у данашњу Холандију, да би затим прешла на Британско острво и временом тамо ишчезла међу другим народима. Овим проблемом се опширно бави Милош С. Милојевић, у чему га потпуно и у свему подупире својим делом и руски историчар Александар Гиљфердинг.
Од Срба, који су живели у I Белој Србији, одвојио се један део и сишао на југ. То су били доцније од странаца називани Анти, који су прошли између реке Прута и Карпата, настанивши се у области, која се у доба римског царства назвала Дакијом. Ова српска држава захватала је простор од леве обале Тисе, на западу, па све до Црног мора, на истоку. Предео северно од Дунава звао се Дакија, а јужно од исте реке Трибалија (Горња и Доња Мезија). Потпуно Српска имена насеља и река и у наше доба још увек су најречитији сведоци, да су све те области некад биле Српске. На жалост, велики део тих Срба је ишчезао, не само у крвавим борбама с римским легијама, већ и мешајући се с њима, особито с легионарима цара Трајана. Последица те мешавине је данашњи румунски народ с његовим
карактеристичним мешаним језиком. У вези с Дакијом Рачки је рекао нешто, што потпуно потврђује
наше претходне речи:

"Северно од Дунава, у некадашњој Дакији, обитаваху Словени и помињу се
Бодрићи, Северани и Милчани. Име румунског града Турн-Северина потиче
од Срба Северана."

А Маретић на све то додаје:

"Српска држава у Дакији - после више од три хиљаде
година поново су се срела сва три главна српска дела.''

Српски научник Стојан Бошковић каже у своме делу "Историја света":

"Срби - Анти су на простору доњег Дунава најстарији становници."

У IV и V веку после Христа монголски коњанички народ је пустошио Европом. Били су то Хуни, за које Рус Гиљфердинг каже, да их је средином V века водио Атила. Кренувши против римског царства, Атила је собом повео и Србе из Панонске Низије... Грчки историчар V века. Приск, који је описао цариградско изасланство Атили из 448.г. пише о Србима тога времена следеће:

"Мешајући се с разним народима, научили су готски, хунски и
латински, а међусобно говоре свој "варварски језик".

По томе историчару, на Атилином двору, одмах после Атиле био је прво лице српски кнез Оногошт.80

80. Константин Јиречек, Историја Срба, стр. 36., 39., 48., Београд 1922.

Према руском Синопсису ("Росискоја Синопсис"), а такође и према Нестору Часном Кијевском, Срби староседеоци, који су у "хемске", тј. балканске земље дошли преко 3000.г. пре Христа, примили су хришћанство од Апостола Павла и његовог ученика Андроника, кога је он, одн. Апостол Павле, први послао у Панонију и Илирију, да крсти и тамошње Србе, будући, да име Словен у то доба још није постојало. Да се то у I веку уистину и догодило, то потврђују: Милош С. Милојевић, Владика Ружичић и Панта Срећковић у својим делима. Нагласимо у овој прилици, да су први хришћани у Европи били Срби провинције Македоније.
Према Прокопију из Цезареје, у Сербанији су живели Хуно - Сабири у шестом веку после Христа. То преноси Рајић,81 а Милош Милојевић каже:

"Ови се зваху Хуно - Сабири, или Срби, тј. хунски Срби."82

81. Књ. I, 12. и 13. Примедба госпође Борисављевић у вези с "Хуно-Сабирима'' "Врло је напорно сконцентрисати се у односу на толики материјал, како би се дао одговор на толико много разноврсних чињеница. Но мислим, да ово "Сабири" нема везе са српским именом, већ да су то остаци Атилиних Хуна,који су - после његове смрти одведени у Азију, у ропство и других Хуни који су заједно поново кренули на Европу, дакле "Хуна-сабир", од "сабрати". Било је с њима Срба, који су све силе користили, да сруше римско царство."
82. Одломци, II, 2., 3., 5.

Хрватски историчар, Тадија Смичиклас, о истој тој ствари вели:

"По мниењу свих славенских повјестничара, били су
Славени Хуном савезници против Готом"83

83. Књ.1,стр.81

Рачки пак каже у свом делу:

"Словене су услед овога савеза са Хуни дуго времена
касније називали иноземци именом Хуна. "84

84. "Повијест Славена" стр. 7.

Па и Рајић цитира Прокопија

"Ту (од Кавказа до Каспијских Врата) Хуни, которих Сабирами
нарицајут, и ини њеки хунски народи обитајут."85

85. Књ. II, стр.161.

О томе пишу и Грк Кедрин, и Анонимус, а Теофан, уз све претходно, даје још и следеће обавештење:

"В љето первое Јустинијанова владјенија (г.520. послије Христа), Уни
нарицаеми Сабер 100.000 под предводитељством жени умершаго их вожда
к Римљаном (Грком) присочеталисја и во всегдашњем мирје пребивали "
(Књ. I, стр.13.)

Претходни текст навели смо особито зато, што се тај догађај - на жалост - узима у службеној историји као почетак Српске историје на Балканском полуострву, уз потпуно одбацивање једне истине, овде у најкраћим потезима изложене. Сматраћемо, да смо постигли један од својих главних животних циљева, ако ова наша расправа допринесе исправљању и коначној исправци историје, о чему ова студија - далеко од тога, да даје сав материјал, који је огроман - али даје бар једну широку и документовану подлогу, која може да послужи као основа за вишеструка лингвистичко - историјско - археолошко - географско - етнографска истраживања.
Приближавајући се крају, да додамо још, да је - према франачком хроничару Фредегару, савременику догађаја VII века по Христу, била створена велика светска држава Срба, или Венда, која је у његово доба обухватала источну половину Немачке, Чехословачку, Пољску и највећи део данашње Аустрије и Мађарске. Оснивач тог великог царства био је Србин Самко, Само, или Свевлад. 630. г. после Христа, он је своју државу био назвао: ''Imperium Surbiorum". Самку је пришао и кнез Лужичких Срба - Дерван. Пре и после II Светског Рата многи немачки историчари су писали о овој Српској држави. 1952.г. у једном немачком илустрованом листу видео се наслов: "Светско Царство Срба" ("Weltreich der Wenden") На жалост - ова Српска држава је убрзо нестала јер је разним политичким замкама издељена на саставне делове, што ју је - по ономе "Divide et impera!", тј.: "Завади па владај!", довело до пропасти. Када су тадашњи Срби схватили, да је снага у јединствености, на несрећу - било је већ доцкан! Германи су свим силама и на најбруталнији начин германизовали све што се дало германизовати, најчешће узимајући као изговор хришћанство. А кад је, како жалосно каже Милојевић у својим одломцима, покатоличени брат дигао руку на сопственог брата у име његовог хришћанства, онда је та велика Српска Светска Држава сасвим ишчезла. После њене пропасти, дошло је до делимичног исељавања на Балкан. Та, да кажемо, незнатна група, била је последњи део трећег српског таласа, која се - прикључена овој стотини хиљада "Сабира" сматра - како жалосно и колико погрешно! - као једина Сеоба Срба на Балкан!
Историчари још увек лутају и сукобљавају се у мишљењима, одакле су Срби дошли на Балканско полуострво?! Сви историчари, откако је наметнуто и усвојено тенденциозно германско берлинско - бечко учење о Словенима, иду погрешним путевима и не могу изићи на прави пут све дотле, док не узму у обзир целу Српску историју, која је - пре те две последње незнатне сеобе - трајала неколико хиљада година, о чему у овој студији има прилично сабраних документа.
И да додам још на крају, да неизмерно жалим, што сам за ову прилику морао неизмерно да скратим српску историју, прескочивши веома бројне и важне догађаје.

_________________

_________________
Eins, zwei, eins, zwei build an empire, very Prussian!
Exhaust gasses go into the turbocharger and spin it, witchcraft happens, and you go faster.