Био сам у увјерењу да је Давидов отац само корисни идиот лешинарима, прије свега двојици љигаваца блогера, али и не само њима, који преко ове максимално експлоатисане приче настоје остварити своје науме, или се (у случају ових блогера) окористити на овој трагедији.
Сада више нисам. Само истрајавање на тражењу истине је само испразна прича, јер он више не тражи истину, и реално више нико и не мари за истином, већ тражи потврду "истине која је у његовј глави". А то је тако идиотска конструкција, да ју је сумануто узимати за озбиљно.
Тачно је да се уфурао у овој причи, постао и жртвом властите опсесије коју хране поменута двојица блогера љигаваца, добро га је "преузео" вирус змаја од Шипова, лик добио пажњу медија а и примила га амбасада америчка, па умислио да је неки фактор да он има право да моделира систем вриједности, задњи иступи (
https://srpskainfo.com/davor-dragicevic ... rebrenici/) нам говоре колико је забраздио;
Citiraj:
„Najvažnije pitanje u RS je ubistvo mog sina, a ne izvještaj o Srebrenici“
Davor Dragičević je rekao da ko god bude na posebnoj sjednici koju je najavio Milorad Dodik o Srebrenici biće saučesnik u ubistvu.
– Najvažnije pitanje je ubistvo mog sina, a ko god bude na toj sjednici biće saučesnik u ubistvu moga sina, on će biti rušitelj Republike Srpske – ponovio je Davor.
Једно поимање ствари недовршених људи проблематичих схватања. У реду, разумијемо бол родитеља, изгубио је сина, али ко си ти да одређујеш шта је важније? У реду, за тебе јесте, није спорно. Но у Бањој Луци имамо 250.000 душа (+/-). Толико прича неиспричиних, свако има своју муку, тегобу, то што је не експлатише преко медија не значи да је његова прича мање важна.
И ко си ти да ултимативно одређујеш да је најважније питање у Српској убиство Давида? За које узгред још не знамо да ли је убиство. Имали смо у Српској у овој години пуно трагедија, и страдале дјеце, убистава, задесних смрти. По чему је прича о Давиду важнија од трагедије породице Самарџија, отприлике тих дана? Зато што неки телал на Тргу Крајине захтијева да сви морају бити опсједнути причом о Давиду? Зајеби.
И одакле неком право да одређује да је нешто важније од извјештаја о Сребреници? Извјештај о Сребреници није најважније питање у Српској, напротив, има много важнијих. Али јесте кудикамо важније од ове приче о Давиду која је важна само због ријалитизације те приче. Само због тога. Овај лик због своје ограничености (или му је неко сугерисао) не разумије зашто је тај извјештај важан, међутим који мој се трпа у проблематику коју не разумије.
И чуј ово "ко год буде на тој сједници, биће саучесник у убиству мог сина". Које болесно поимање ствари. Уопште ти говори, неповезани, острашћени, урликање, пријетеће поруке суицидом, како неће бендати закон, ти митинзи поводим личне трагедије, па присутна грла (ти ми нису јасни, који могу таквог лика пратити) која еуфорично овацијама прате идиотске телалове "најаве и објаве", све то је постало одавно гротескно, дегутантно, мучно нормалним људима за гледање.
Најаве и пријетње овог лика глупо је узимати за озбољно, обећао свашта, ништа није испунио, неки рокови које стално мијења, а и тај нема појма шта је јучер зборио, нити је капацитет који ће разумјети значај неких порука.
Давид какве год да је имао врлине, мане, гријехе, није заслужио толико проституисање и лешинарење његовом тужном судбином. Јадно да јадније не може бити.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
