banjalukaforum.com

Majke mi,kad pročitam ili čujem ovako nešto kao što je Rosj rekao,prosto zaželim neki novi rat pa da im j3bemo mater jednom za svagda....a onda se uključi i mozak u to priču i bude me sramota....

Strogo povjerljivo
Stenogrami i kamenogrami: Bilo opet u Karađorđevu

BORIS TADIĆ: Gospodo, želim vam dobrodošlicu ovde u Karađorđevu i nadam se da nemate prigovora na izbor ovog mesta za naš današnji lepi i konstruktivni trilateralni sastanak.



ABDULLAH GÜL: Baš lijepo mjesto. Što bih imao prigovora...

BAKIR IZETBEGOVIĆ: A što ne bi imo, crni Avdo?! Prvo i prvo, mjesto se zove po srpskom razbojniku koji je digo ustanak protiv Otomanskog Carstva i njegovog pravnog poretka...

NEBOJŠA RADMANOVIĆ: Kome si reko da je razbojnik?

IZETBEGOVIĆ: Tebi nisam ništa reko.

RADMANOVIĆ: Čuo sam ja, čuo...

IZETBEGOVIĆ: Jašta si nego čuo kad prisluškuješ. Đe nećeš čut?!

TADIĆ: Šta je bilo, drugari? U čemu je problem?

RADMANOVIĆ: Ovi Turci se nešto domunđavaju, pa kažu da je Karađorđe bio razbojnik.

IZETBEGOVIĆ: Ja sam onako, iz historijske perspektive, primijetio da je dotični narušavao javni red i mir u jednoj međunarodno priznatoj pravnoj državi...

TADIĆ: Pa dobro, ljudi, jesmo se lepo dogovorili da nećemo da sipamo so i biber na istorijske rane...

RADMANOVIĆ: Ne sipa Bakir so i biber. On bi prosuo benzin, pa zapalio..
GÜL: S ekonomskog gledišta je potpuno neodrživo da u uvjetima svjetske energetske krize pomažemo zemlju u kojoj odgovorni ljudi prosipaju benzin.

IZETBEGOVIĆ: Ma niko ne prosipa benzin, to se samo tako kaže, onako metaforički...

GÜL: A ja tebi sad metaforički kažem da neću da prosipam pare na vaše metafore.

IZETBEGOVIĆ: Što, bolan, nasjedaš na ove kaurske finte...

RADMANOVIĆ: Evo, čuli ste ga... Ovo je direktan udar na Republiku Tursku kao sekularnu državu.

IZETBEGOVIĆ: Ej, nemoj ti, Nešo, matere ti, da braniš Tursku od mene. Što je nisi branio od Karađorđa kad ti je toliko stalo do nje?!

TADIĆ: Nemojte, ljudi, pobogu, da se hvatamo u te istorijske zamke. Ponašajmo se u ovom lovištu viteški, ko gospoda lovci, a ne ko gonjena divljač. Jesam li ovo lepo reko?

GÜL: Baš lijepo.

Glogov kolac

ŽELJKO KOMŠIĆ: Ej, znate li vi, raja, koliko je drug Tito ovdje odstrijelio životinja?

RADMANOVIĆ: Sreća što ovdje nema Hrvata, pa se niko neće uvrijediti što si ih nazvo životinjama.

KOMŠIĆ: Kako nema Hrvata? A šta sam ja?

RADMANOVIĆ: Kakav si ti Hrvat? Znaš ti šta je za tebe naš Mile Dodik? On je za tebe onaj, kako se zove, onaj... Zrinski Frankopan.
KOMŠIĆ: Šta, bolan, lupetaš, kad se ne razumiješ u Hrvate?! Zrinski i Frankopan nisu jedna ličnost nego dvije.

RADMANOVIĆ: Eto, kažem ja... Taj Zrinski Frankopan je podvojena ličnost ko i ti. Ti si dobar Hrvat samo za Muslimane, a za Hrvate si samo dobar Musliman, ako to uopšte postoji.

IZETBEGOVIĆ: Šta si to reko?!

RADMANOVIĆ: Reko sam da je Komšić dobar čovjek, toliko dobar da nije svoj.

TADIĆ: E izem ti tog Zrinskog Frankopana... Popeli ste mi se na vrh glave s tom vašom istorijom. Možete li vi uopšte da razgovarate o budućnosti?

KOMŠIĆ: O kakvoj budućnosti da razgovaramo na mjestu gdje su Milošević i Tuđman dijelili Bosnu i Hercegovinu?!

RADMANOVIĆ: Pa šta fali takvoj budućnosti?

IZETBEGOVIĆ: Evo, čuli ste ga! Pa vidiš li ti, crni Avdo, s kim mi živimo?!

GÜL: Vidim, vidim, ali zajednička budućnost u Evropskoj Uniji je naš imperativ.

TADIĆ: Tako je, kolega. Mi smo došli na ovo mesto da pokažemo celom svetu da se može i drugačije nego do sada, da skinemo to nekakvo prokletstvo s ovog prostora i dajte, molim vas, da u tom duhu svi budemo konstruktivni.

KOMŠIĆ: Pa i ja sam za to da se skine prokletstvo, da se obračunamo sa zlim duhovima i vampirima prošlosti...

TADIĆ: Lepo rečeno, ali nemojmo da to ostane samo na rečima.

RADMANOVIĆ: Dajte onda glogov kolac, pa da se s vampirima obračunamo ko što Bog zapovijeda...

Literarna sekcija

IZETBEGOVIĆ: E znao sam da će ovo da završi na Andriću, jeb...

KOMŠIĆ: Kakav Andrić, ko govori o Andriću?

IZETBEGOVIĆ: Kolac, kolac govori! Čito sam ja lektiru i znam ja čim se spomene kolac, šta se time insinuira!
GÜL: Nemojmo, gospodo, o insinuacijama. Bavimo se realnom politikom, molim vas. Ko vam je taj gospodin Kolac i zašto ga uplećete u ovaj razgovor?

KOMŠIĆ: Ne zove se on Kolac, nego Ivo Andrić.

GÜL: Dobro, ko je taj Andrić?

KOMŠIĆ: On je naš bosanskohercegovački nobelovac. Rodio se u Dolcu, kod Travnika.

IZETBEGOVIĆ: Šteta što nije i završio na kolcu kod Travnika.

GÜL: Kakve veze ima taj bosanski nobelovac sa kolcem? Šta je dobio Nobelovu nagradu za tesarstvo?

RADMANOVIĆ: Nije on bosanski nobelovac nego srpski. I nije dunđer nego pisac. Srpski pisac.

KOMŠIĆ: Nije nego bosanskohercegovački, po rođenju Hrvat iz Bosne.

RADMANOVIĆ: Jak Hrvat, silan Hrvat, takav ko i ti. Razlikujete se samo po tome što se on nije poturčio.

IZETBEGOVIĆ: Nego posrbio.

KOMŠIĆ: Šta lupaš, Bakire?! Andrić je bio i ostao Bosanac.

RADMANOVIĆ: Kakav Bosanac?! Nemoj ti meni te integralističke podvale! Bosanci su vaša sarajevska izmišljotina.

IZETBEGOVIĆ: Nije Andrića izmislilo Sarajevo nego Beograd!

KOMŠIĆ: Bakire, bolan...

TADIĆ: Vi, ljudi, stvarno niste normalni. Pa nije ovo sastanak literarne sekcije nego državnika, razumete li, državnika?! Nismo došli da cepidlačimo oko Andrića i da time zamaramo čoveka iz Turske...

RADMANOVIĆ: Ako je čovjek iz Turske došo da se s nama odmori, onda je načisto prolupo. Svi idu na odmor u Tursku, a sad se on našo da ide iz nje i da dođe baš ovamo.

IZETBEGOVIĆ: Eh, kad bi svi Turci bili takvi...

GÜL: Hoće li mi netko napokon objasniti u čemu je problem s tim vašim nobelovcem?

KOMŠIĆ: Pa baš u tome što je naš nobelovac.



IZETBEGOVIĆ: E moj, vala, nije...

GÜL: Ti, Bakire, onda nemaš nobelovca?

IZETBEGOVIĆ: Imam, kako ne bih imo...

KOMŠIĆ: Gdje ti je i koji ti je?

IZETBEGOVIĆ: Onaj mi je naš...

KOMŠIĆ: Koji naš? Ja nemam drugog.

IZETBEGOVIĆ: Naš, bolan, naš... Nije moj i tvoj nego moj i Abdulah-efendijin.

GÜL: Koji je to moj i tvoj?

IZETBEGOVIĆ: Pa Orhan Pamuk, predsjedniče.

GÜL: Ako si ti, Bakire, Armenac, ja – da te obavijestim – evo nisam.

IZETBEGOVIĆ: Kakav Armenac? Pa Orhan Pamuk je naš, Turčin.

GÜL: Jest, ko što je i taj vaš Andrić Bosanac.

KOMŠIĆ: Bakire, bolan, došli smo ovdje da sačuvamo cjelovitu Bosnu, a kako smo krenuli, pocijepat ćemo i Tursku...

GÜL: E vala, nećete. Ja hitno moram kući. Javili su mi da je srušen spomenik tursko-armenskom pomirenju.

TADIĆ: Pa šta ćeš sad da radiš?

GÜL: Da ga dignem.

TADIĆ: Je li u vazduh?

*** "Bilo opet u Karađorđevu" satirički je pogled na sastanak predsjednika Srbije i Turske i članova bh. predsjedništva u Karađorđevu 26. aprila 2011.

Majke mi,kad pročitam ili čujem ovako nešto kao što je Rosj rekao,prosto zaželim neki novi rat pa da im j3bemo mater jednom za svagda....a onda se uključi i mozak u to priču i bude me sramota....

ŽELJKO KOMŠIĆ: Ej, znate li vi, raja, koliko je drug Tito ovdje odstrijelio životinja?

RADMANOVIĆ: Sreća što ovdje nema Hrvata, pa se niko neće uvrijediti što si ih nazvo životinjama.

Ambasador BiH u Kuvajtu Jasin Ravašde, kog tamošnje vlasti sumnjiče da švercuje alkohol u tu zemlju, ostaće još neko vreme na poziciji zahvaljujući podršci Izetbegovića. Mutno - Izetbegović tvrdi da mu je Ravašde potreban zbog organizacije posete članova Predsedništva BiH toj zemlji, iako ne postoji nikakva odluka o poseti Kuvajtu kolektivnog šefa države


Da stvar bude još interesantnija, Alkalaj je ekspresno produžio mandat kontroverznom ambasadoru do 30. juna, iako je Predsedništvo BiH baš na predlog Izetbegovića još sredinom januara na njegovu poziciju imenovalo diplomatu Senahida Bristrića. Izvor našeg lista iz Predsedništva BiH ocenjuje da Izetbegović možda želi da pomogne Ravašdeu tako što bi mu dao još nekoliko meseci vremena da ukloni tragove svojih nezakonitih radnji u zemlji u kojoj je službovao tri godine. Iz Predsedništva BiH odbili su da za naš čitaoce objasne zašto je produžilo mandat Sirijcu sa pasošem BiH, iako je prethodno imenovalo njegovog naslednika.

Podsetimo, kuvajtske vlasti sumnjaju da je ambasador Ravašde upetljan u šverc alkohola, iako je alkohol u Kuvajtu najstrože zabranjen. O tom skandalu bh. diplomate Press RS je već pisao sredinom februara. Naš list objavio je narudžbenice i fakture koje nesporno dokazuju da je Ravašde proteklih godina kupovao alkoholna pića, uglavnom u fri-šopu, a onda ih preprodavao po 20 puta većoj ceni. Fakture dokazuju da se Ravašde uglavnom bavio preprodajom viskija „džoni voker", ali bavio se i švercom vodke, vina i skupih šampanjaca. Novac dobijen od šverca uplaćivao je na dva računa u Kuvajtu i jedan u sarajevskoj BBI banci, i to većim delom preko svog vozača, Indijca Lorensa Souze.

Vehabijski odredi na rubnim delovima opštine Teslić u Srpskoj, vrše vojnu obuku a naoružani su teškim oružjem, tvrdi ekspert za terorizam Dževad Galijašević.

БАЊА ЛУКА - Вјежбе гађања вехабије на Махњачи, на граници између општина Теслић у Репубици Српској и Зенице у Федерацији БиХ, изводе на предизборним плакатима на којима је слика актуелног предсједника Српске Милорада Додика, пише "Фокус".

Становници тог краја испричали су како је недавно у шуму виђена група од 12 вехабија, међу којима је био и њихов сусељанин по имену Назиф, као и инструктор којег су звали Фуад, који је странац.

Мјештани истичу да су се жалили полицији Републике Српске, али да они ништа не могу да ураде, јер је ријеч о подручју које је након посљедњег рата припало Федерацији БиХ.

Експерт за тероризам Џевад Галјашевић напоменуо је како обавјештајни и безбједносни органи већ дуже вријеме посједују сазнања о упориштима вехабијског покрета у рубни. дјеловима Српске и да је теслићко село Каменица само једно у низу база радикалних исламиста.

Предсједник Савјета теслићке Мјесне заједнице Блатница Љубомир Маливојевић рекао је раније да припадници вехабијског покрета врше војну обуку на Мањачи (Махњача) на граници општина Теслић у Републици Српској и Зеница у Федерацији БиХ, испричавши како се у неколико наврата недалеко од некадашњег војног објекта на Махњачи чула рафална пуцњава из аутоматског оружја.

Српски повратници у овај дио блатничког краја, који је до рата припадао општини Теслић, навели су да су вехабије у два наврата послије 6. маја изводили вјежбе гађања изнад некадашњег српског села Козила, које се налази недалеко од Палашнице. У Полицији РС Срни је раније потврђено да је у теслићком селу Каменица видно присуство "особа које својим изгледом и начином облачења подсјећају на присталице вехабијског покрета".

Komisija za koncesije BiH ubedljivo je najneefikasnija institucija u državi, jer za šest godina nije izdala nijednu koncesiju, ali je uspela da potroši čak šest miliona maraka iz budžeta, rekli su za Press RS izvori bliski Savetu ministara!

Komisija, sa sedištem u Banjaluci, koja je samo jedna od mnogobrojnih institucija BiH za koje većina građana nikada nije ni čula, drži neslavan rekord jer u proteklih šest godina nije uspela da obavi nijedan radni zadatak iz opisa svojih nadležnosti. Međutim, toj instituciji koja godišnje potroši više od milion maraka, gotovo da se niko i ne obraća s bilo kakvim zahtevom.

Naime, potencijalni koncesionari svesni su da ova komisija zbog problematičnih nadležnosti praktično i ne može izdavati koncesije, pa zahteve podnose isključivo komisijama koje već postoje u RS i FBiH. U međuvremenu, komisija je uspela da potroši oko šest miliona KM budžetskih para, od čega je ubedljivo najveći deo otišao na plate 15 zaposlenih.

O tome šta zapravo radi komisija najbolje svedoči njena veb-stranica, na kojoj je kao poslednja aktivnost navedena vest iz 2007. godine, kada je odobrena studija izvodljivosti za izgradnju Koridora 5C. Ali i taj jedini posao koji je uradila kasnije osporen je zbog pokušaja preotimanja nadležnosti od entiteta, te je on poništen i prepušten na odlučivanje nadležnim organima RS i FBiH.

„Ministarstvo za gubljenje vremena"
Na neaktivnost komisije lane je upozorila Služba za reviziju BiH, koja je opomenula rukovodstvo, na čelu s Hamedom Mešanovićem, da treba da zauzme „proaktivan pristup", drugim rečima, da se potrudi da uradi bar neki posao. Međutim, upućeni izvori iz Saveta ministara tvrde da su Mešanović i njegovi podređeni odavno shvatili da im je najbolje kad ništa ne rade, a za to primaju odličnu platu.

- Jedini njihov posao svodi se, zapravo, na primanje plate koja u proseku iznosi 2.500 KM, dok rukovodioci, na čelu s Mešanovićem, dobijaju oko 4.000 KM. Naravno, pored ličnog dohotka plaćeni su im smeštaj, troškovi odvojenog života i ostale privilegije. Najveći deo njihovog godišnjeg budžeta od oko 1,5 miliona KM odlazi na plate i zakup poslovnih prostorija, koje su uglavnom prazne, što je i razumljivo, jer službenici nemaju šta da rade i neće bez razloga da sede