banjalukaforum.com

Možete vi misliti, htjeti, željeti a na kraju krajeva pisati što got hoćete ali EU se širi još na BiH, SR, HR i CG. Trenutno su evropske diplomate u CG i SR(u HR su odavno) i uveliko rade na priključenju. Mi(BiH) moramo ući u paketu jer su interesi takvi. Laprdanje naših političara i furanja narod u suprotno su dio recepta dobijenih iz Brisela, Vašingtona. NATO kao uzročno posljedična reakcija priključenja podrazumjeva poslove koje oni odavno rade ovdje i takođe slanje naših momaka po njihovim prćijama od ratova. Slijede samo formalnosti a to su podpisi. E za to treba imati muda jer se tako ne kupuju izbori u zemljama. Mile je sebi osigurao tu istorijsku ulogu. Samo polako.

Srpske bezbednosne službe upozorile su prošle nedelje da će zbog gej parade u Beogradu izbiti krvavi nemiri i predložile da se, zbog velikog rizika, parada otkaže. Ipak, vlast je popustila pod zahtevima EU i svesno rizikovala žestoke sukobe! Rezultat je porazan: povređeno je više od 150 ljudi, uhapšeno 249 demonstranata, a materijalna šteta je veća od milion evra!

- Policija ne odobrava skupove, već samo može da ih zabrani. U ovom slučaju mi nismo zabranili gej paradu zato što je stav Vlade i vrha države bio da se ona održi zbog Evropske unije - kazao nam je Dačić. Na pitanje ko je konkretno dozvolio da se parada održi bez obzira što je bezbednosna procena ukazivala da je moguće krvoproliće, ministar Dačić odgovara:

- Kako ko?! Pa, sam vrh države!

Dan posle održavanja gej parade organizatori i pripadnici LGBT populacije priznaju da njima lično nije ništa bolje danas nego što je bilo pre gej parade.

Predrag Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info centra, kaže da se ne oseća više slobodnim posle nedeljne povorke.

Šta da mislite o tipu kadrom da Srbiji obeća kako će 2016. biti u EU, pa ga istog dana demantuju piskarala koja poznaju tehnički red tog posla; šta kažete o baji koji ima herca da pozove tajkune, koji grcaju, da poklone narodu deo imovine i da se pridruže Bilu Gejtsu i Vorenu Bafetu, tipovima koji imaju i da otkupe srpski dug i da Cvetkovićevu vladu učine uspešnom, mada ne i manje smešnom; ili o majstoru koji u gladnoj zemlji, iz koje je proterano svako drugačije mišljenje, kao svoj odnos prema toleranciji organizuje gej-paradu, samo da bi pred strancima upisao plus za onu 2016, za koju i on i oni znaju da se neće desiti; šta biste rekli o nekom takvom.

Glup? Infantilan? Izgubljen? Smešan? Demagog? Ne, taj je opasan. Evo zašto.

Hajde malo da zamišljamo. Recimo da, kada u sredu dođe u Beograd, Hilari Klinton bude nasađena toliko nakrivo pa da zahteva od našeg Borisa da u dobre odnose sa Amerima investira i neku simboličnu žrtvu. Recimo, da svakom Srbinu odseče po uvo. Šta bi joj odgovorio? Ništa, vratila bi se kući sa sedam miliona ušiju. Ali ne prepuštajte se hororu; uzdajmo se u zdrav razum visoke gošće. Uostalom šta bi ona sa tolikim ušima.

Sve to, međutim, jeste, iako slikovita, sasvim realna ilustracija stanja gde cela država deli neveselu sudbinu jednog hodača na žici. I gde ni jedno ni drugo ne liče na sebe od pre godinu i po dana: ona je tada imala neke planove a on obe noge. Tako će poseta Klintonove izaći na zatvaranje kruga sa dolaskom Džoa Bajdena iz maja prošle godine. A ta je poseta našem grešnom Borisu napunila pluća vazduhom uveravajući ga kako su svi pre njega bili budale i kako je samo njemu dato da bude prijatelj sa Amerikom. Godinu i po kasnije, Hilari ne dolazi kao prijatelj, već kao vlasnik Srbije jedan kroz jedan.

NEKAD I SAD Onomad su se Džo i Boris složili kako se ne slažu oko Kosova, što je značilo da Srbija ima pravo da se za Kosovo bori, ali da ga ne dira. Godinu i po kasnije, Hilari je u Srbiji, koja ne samo da je izgubila pravo da se bori za Kosovo već i za sebe. Onda su se dogovorili da Džo nema nikakav problem da Rusi ostanu u Srbiji, samo da Boris malo dublje pusti svoje nove prijatelje Turke. Godinu i po kasnije, Turci, duboko na našoj strani Balkana, mozgaju i nikoga ne pitaju koliko još dublje da uđu, dok su Rusi daleko od Srbije koliko i kad su Turci ovde bili prvi put. Onda je Džo rekao Borisu da se na dobro mesto obratio ako hoće u EU. Godinu i po kasnije, u Srbiji se ulasku nada jedino Boris. Onda, Srbija je imala hleb i borila se da nešto stavi na njega; sada će joj Hilari obećati hleb. Onda smo većem delu sveta izgledali kao mala zemlja, čiji je jedini resurs to što se sa moćnicima časno bori za sebe; godinu i po kasnije, postali smo bubanj čovečanstva: što ga moćnici jače udare, on jače svira. I peva kad treba.
Ali sve se to već dogodilo, šta još tu može da bude opasno? Opasno je to što rezultat posete Klintonove neće zavisiti od prilika, neće zavsiti od Borisovog otpora i pregovaračkog umeća; zavisiće samo od njenih namera i njene milosti. Svaku stvar koju bude zahtevala od Tadića dobiće. A to znači da neće, kako je naumio, poslati Zdravka Ponoša da pregovara sa Albancima na Kosovu, nego će da pregovara sam; znači kako nema šansi da će na tim pregovorima biti izgovorena reč status, nego će se govoriti o carini, policiji, struji, vodi i kanalizaciji; to znači da će, kada Bosna dođe na red, Boris i sam biti deo onoga što se zove međunarodna zajednica; znači da će, ako Amerima padne na pamet da počiste Sever Kosova, on moći tamo da uđe sa svojom vojskom, ali samo da bi čišćenje bilo brže.

Naravno, opasno je i to što Boris, slomljen da slomljeniji biti ne može, upravo na toj činjenici gradi svoju buduću strategiju. Dakle, kada Ameri čiste Sever Kosova od Srba koji bi mogli da im prave probleme i kada to rade tvrdeći da je na Severu kriminal toliko nepodnošljiv da to ugrožava sav onaj fini albanski svet u ostatku pokrajine, koji je davno iskorenio kriminal - tada se Boris pridružuje toj akciji; tada i njemu to „čišćenje" od kriminala radi posao da očisti Sever od svojih političkih protivnika. Kada Zapad gej-paradom hoće da pokaže do koje je mere slomljena ona tvrda Srbija, tada ni Boris nije protiv obračuna sa tom tvrdom Srbijom jer zna da će ova, pre nego što se zaista odupre Zapadu, najpre doći po njega. Kada Zapad hoće da počisti srpske privrednike sa mape uticaja, tada ih Boris nagovara da poklone svoju imovinu jer, poklonili je ne poklonili, na istom će da završi. Kod stranaca.

Šta hoću da kažem? Nije, dakle, najveći problem ni to što je Srbija sa svakim Tadićevim danom sve siromašnija, sve nesamostalnija i sve udaljenija od normalnog sveta, koji podrazumeva neki sistem vrednosti sastavljen i od crvenih niti. Ne, on je opasan u nečem drugom. Borisov naslednik moraće da bira: ili će komotno da nastavi Borisov put, ili će da mu okrene leđa i naiđe na otpor moćnih, koji misle da im stvarno pripada onoliko koliko im je Boris dao, pa će da bude srušen i obrukan; ili će morati da bude opako prljav i grub igrač da bi stvari vratio u normalu.

Deset glavnih zamerki Evropske komisije
- Saradnja sa Tribunalom u Hagu
- Reforma pravosuđa
- Nezavisna regulatorna tela
- Restitucija
- Dobrosusedska saradnja
- Azilanti
- Uključivanje Roma
- Finansiranje stranaka i slobodni poslanički mandati
- Sandžak
- Ekonomske reforme i ulaganje u ekonomiju znanja (nauka i obrazovanje)

"Obišao sam skoro celu Srbiju, ali nešto slično nisam video kao ovde u Crnoj Travi. Ovo je opština kojoj porebna urgentna pomoć države i drustva. U protivnom, za par godina biće ispražnjena od ljudi", rekao je Ljajić.

Njemačka Srbiji vratila križ ukraden u Drugome svjetskom ratu

Njemačka je u utorak Srbiji vratila zlatni križ, 65 godina pošto ga je u Drugome svjetskom ratu iz jednoga pravoslavnog manastira ukrao nepoznati njemački vojnik.
Hand-Josef Becker, nadbiskup Paderborna predao je križ u srbijanskome veleposlanstvu u Berlinu, rekla je glasnogovornica veleposlanstva.

Riječ je o zlatnome križu na postolju koje mu omogućuje da samostalno stoji, a ima i mjesto za relikvije.

Od rata taj je križ izložen u muzeju nadbiskupije u Padebornu. Njemački ga je vojnik krajem rata ukrao iz 800 godina staroga manastira Žiče, južno od Beograda, i odnio u Njemačku.

Njemačka se trudi vratiti svoje blago koje je odnio Sovjetski Savez, a sve češće identificira i pokradene umjetnine na vlastitu tlu i vraća ga drugim državama.

proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji, saznao je Tanjug.

Odluka bi trebalo zvanično da bude saopštena na pres konferenciji po završetku sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU oko 13,30 časova.

Pozitivno mišljenje Evropske komisije je preduslov za početak konkretnih pregovora o prijemu u članstvo EU.

Šef belgijske diplomatije Stiven Vanakere potvrdio je danas u Luksemburgu da je kandidatura Srbije prosleđena Evropskoj komisiji na izradu mišljenja i potvrdio zadovoljstvo svoje zemlje kao predsedavajuće Uniji zbog pozitivne odluke.

"Postignut je konsenzus. Zadužili smo Komisiju da izradi mišljenje", rekao je Vanakere na konferenciji za novinare po završetku Saveta za opšte poslove, izrazivši veliko zadovoljstvo zbog toga što je odluka doneta.

"Poslali smo jasan, pozitivan signal Srbiji", rekao je on, poručivši da je "ostalo još dosta posla".

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović izjavio je danas u Luksemburgu da će Komisija odmah početi sa izradom mišljenja o kandidaturi Srbije.

Kako navodi agencija Beta, svaki dalji korak Beograda ka članstvu biće propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.

Francuski ministar za Evropu Pjer Lelušje izjavio je da je to na određen način zaslužena nagrada kako za napredak u reformama, tako i za veoma teške napore koje je srpska vlada uložila u saradnji sa EU oko rešavanja problema Kosova.

Leluš je ocenio da je Kosovo i dalje veoma" bolno istorijsko pitanje" za Srbiju i da kosovski problem ni izdaleka još nije rešen.

Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) konsenzusom doneli odluku o prosleđivanju Evropskoj komisiji na razmatranje kandidature Srbije za članstvo u EU.
Srbija mišljenje EK o kandidaturu očekuje sredinom 2011, kaže Božidar Đelić.

Šefovi diplomatija Evropske unije odlučili su danas u Luksemburgu da Evropskoj komisiji proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji. Pozitivno mišljenje Evropske komisije je preduslov za početak konkretnih pregovora o prijemu u članstvo EU.

Šef belgijske diplomatije Steven Vanakere izjavio je da je Srbiji odlukom da njena kandidatura bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, poslat veoma pozitivan signal koji predstavlja nagradu za konstruktivan stav Beograda ispoljen tokom poslednjih meseci.

"Moramo nagraditi predsjednika Srbije Borisa Tadića koji je donio hrabre odluke i koji razumno upravlja nerazumnom nacijom", rekao je neimenovani diplomata EU, prenosi France press.

Зато је много занимљивије – а и поучније – размислити о томе како је једна изразито немузикална турбо-фолк певачица преко ноћи постала нова звезда домаћих евро-реформских снага и такорећи неформални лидер „Друге Србије“. А један Јован Ћирилов, колатерално, дошао у позицију да мора да се брани од оптужби да је „анти-геј“, само зато што није баш „јасно и гласно“ подржао „параду поноса“ и што је имао неке примедбе на назив ове манифестације, као и на саму идеју парадирања својом сексуалном оријентацијом.

Дакле, довољно је да подржите геј параду (или кажете да сте за НАТО) и да вас пољуби Чеда Јовановић, који, боже ме прости, као какав месија, пољупцем и додиром лечи и ослобађа свих претходних греха – и све ће вам бити опроштено. И турбо-фолк и необразовање и вулгарност и силикони, и мафијашки бекграунд. Ништа није важно.

Не треба да нас чуди ова само на први поглед чудна коалиција између најнемузикалније од свих немузикалних певачица (чија фасцинантна немузикалност је овековечена чувеним инсертом на јутјубу) и најевропскијег од свих многобројних српских европских лидера. Као ни то што је, мимо свих правила професије, ова евро-дива добила прилику да у – обратите пажњу – једном истом дану своје филозофске погледе на свет и живот излаже у чак две главне политичке емисије на најграђанскијој од свих српских грађанских телевизија. Што је привилегија коју, ако ме сећање не вара, до сада нису имали чак ни председници и премијери ове државе.