banjalukaforum.com

Ханибал анте портас

Историја се, наравно, никада не понавља дословно, али неке паралеле се тешко могу избећи

Након што је пропао његов славни покушај да, преласком преко Пиринеја и Алпа, Римљане победи на домаћем терену, и након што је Картагина у Другом пунском рату поражена, мада још не и дефинитивно уништена од стране Рима, картагински војсковођа Ханибал био је приморан да преда власт и оде у изгнанство. Било је то 195. године пре нове ере. Римљани су тражили његову смену (и „изручење”), и прогонили су га широм тада познатог света. Никада му нису заборавили понижење и страх који им је својевремено задао. Његова предаја, односно изручење римској правди био је ултиматум који је Рим постављао владарима и државама у којима је Ханибал налазио уточиште. Ханибал је тринаест година избегавао потере, потуцао се по афричким и малоазијским дворовима, а онда, коначно, у далекој Битинији, чији је краљ био суочен са ултиматумом да га преда или буде уништен од моћног Рима, извршио самоубиство.

Не знам шта би тачно стајало у римској оптужници против Ханибала. Претпостављам „прекомерна употреба силе” и „кршење обичаја рата”. Вероватно оних обичаја којих су се Римљани држали након што су, неколико деценија касније, Картагину до темеља срушили и спалили, малобројно непобијено становништво продали у робље, а по пољима око града посули со, како ту ни убудуће никакав живот више не би могао да се зачне.

Од тада су прошла двадесет и два века, а ви драги читаоци сами извуците одговарајући закључак. За прву руку, ја сугеришем само два. Први: за поражену страну, била она крива била права, никада нема праведног суда. Друго, нема сумње да историја – барем у технолошком смислу – напредује. Наиме, оно што су Римљани у Картагини покушавали са сољу, данас се неупоредиво лакше и ефикасније постиже бомбама са осиромашеним уранијумом. (Узгред, јесте ли се некада запитали зашто се, на пример, најславнији филмски психопата зове баш Ханибал (Лектор), а не, рецимо, Гај, Јулије или Марко?)

Историја се, наравно, никада не понавља дословно, али неке паралеле се тешко могу избећи. Свеједно да ли је и питању Бин Ладен или Ратко Младић. Свеједно да ли су и за шта они криви (Бин Ладен, по сопственом признању, јесте). Свеједно и колика је њихова кривица, на једној, и колике су њихове заслуге на другој страни. Али империјална (победничка) правда је империјална правда и ту нема много разлике. Сем што се Ханибал убио, што су Бин Ладена убили – а Младића углавном понижавају. И што је мој утисак да су прва двојица прошла у суштини боље.

На страну што ми Ратко Младић није био симпатичан и што ме је у оно време помало иритирала његова уочљива театралност и појмовна конфузија у јавним наступима које је очигледно волео. Али био је несумњиво храбар, није се богатио на народној муци и војници су га поштовали. А генерал Радиновић који му је, као и комплетном тадашњем војном врху СРЈ и Републике Српске, некада био професор, каже да је вероватно реч о „најталентованијем српском официру од Живојина Мишића наовамо”. Зато и верујем да је „рушење Младићевог мита” био важан, ако не и најважнији разлог ове потере за њим. При чему је, да се не лажемо, под условом да је последњих десетак година уопште могао одлучивати о себи и својим поступцима, закључно са овим последњим догађајима, генерал донекле томе и сам допринео.

У мору намерно пласираних баналности и ефемерија којима је последње две недеље напросто бомбардована српска јавност, и које заслужују посебан текст, готово незапажено је прошла генералова изјава да за злочин у Сребреници одговорност сносе „паравојска, параполиција и параполитика”. Изјава веома важна и стога, разуме се, затурена. И ја му у тој ствари верујем. И мени се чини, мада је то сада, нажалост, најмање битно, да се његова, Младићева кривица у најбољем, односно најгорем случају креће у оквирима правно више него проблематичне, „командне одговорности” (шта је знао, шта је морао да зна, шта је могао или морао да спречи), одговорности која, узгред буди речено, уопште није важила за муслиманске команданте око Сребренице, или за албанске „војсковође” на Косову и Метохији.

Младићева одговорност – сем што су његова матична држава и народ изгубили рат у коме до краја нису знали ни да ли учествују – може се тицати управо те, евентуалне, командне одговорности за стрељање још увек неутврђеног броја мушкараца након уласка у Сребреницу. Све остало („геноцид” итд.) биће директни покушаји наметања „победничке правде”, са циљем ликвидације Републике Српске. А саучествовање саме српске стране, српске политике, власти и доброг дела опозиције, медија и интелигенције у том пројекту представљаће тешку срамоту и тешко избрисиву „љагу” на националном памћењу и идентитету.

Треба ли уопште подсећати да то што су се у име тадашњих „евро-афро-азијских” интеграција одрекли најчувенијег сународника и протерали га, Картагини није донело спас.

Ни један српски руководилац из Хага не може изаћи невин. Мислим смо то сви видели и да те приче треба отићи, испричати причи и узети јаког адвоката не пију воде. Ко је од Срба тамо ослобођен? Милутиновић и то по основи договора са тадашњим ДОС-ом. Само због тога је пуштен. Сви остали су осуђени. Нема изузетка!Ти се трудиш да тај суд покажеш као добар и неутралан, а јасно је да је то политички суд који суди стриктно само по интересима западних сила.

...Престаните више да престављате суд у Хагу као непристрасан и неутралан, када је већ и слепцима јасно да је то политички суд, који суди искључиво по диктату западних земаља.

Da ti postavim par protivpitanja, ko je tamo po tvome misljenju nevin osudjen?

Galic. Natovarili mu sve i svasta. 30 i nesto godina!

Osim Milutinovica, koliko znam i Radic je proglasen nevinim.

Da ti postavim par protivpitanja, ko je tamo po tvome misljenju nevin osudjen?

Zar mi sami da nam je bilo u interesu nismo do sada mogli staviti crno na bijelo sta se izdesavalo u Srebrenici? Koje godine se desila Srebrnica, koju godinu imamo danas? Zar se sve ovo godine nije moglo spremiti odbrana generala i dokazati nevinost ukoliko je general nevin?

Kada treba negirati zrtve i pretjerivanje i izvrtanje istine druge strane tu smo glasni, ali nisam cuo da svih ovih godina smo mi izasli sa jasnim stavom, to i to se dogodilo, taj i taj je kriv?

Slazem se sa tobom da je politicki sud, ali ne slazem se da su pristrasni sami procesi. Znaci kao sto je cini mi se 70% Srba osudjeno, isto je tako se moglo uhapsiti u obrnutom omjeru drugu ili trecu stranu ili Siptare, ali tu se uplice politika da se prikaze ta uopstena slika ko je koliko kriv. Nasa je krivica neinsistiranje, pasivnost po tom pitanju kako na unutrasnjem tako i na vanjskom planu.

ije sporno da su mu natovarili, ali nije nevin osudjen. Dokazi su jaki protiv njega i kljucna stvar nisu oboreni.

Delegacija Lazareva nije otišla u Štutgart, gde su već godinama počasni gosti, jer su im nemački organizatori otkazali gostoprimstvo zbog hapšenja Ratka Mladića u tom banatskom selu. Nemci, nekadašnji potomci i žitelji tog mesta u Banatu koje je u Drugom svetskom ratu nosilo naziv Lazarfeld, svakog 4. juna su pravili veliku feštu sa sadašnjim meštanima, ali su ovoga puta otkazali manifestaciju, razočarani što su njihovi prijatelji iz Srbije skrivali haškog optuženika.

http://www.youtube.com/watch?v=AKMudrN6CVY&feature=feedu

ХЕРОЈ!

Одличан клип, свака част!

Drago mi je sto je tamo gdje jeste.
Zao mi je sto se to nije desilo prije i sto je izrucen onako kako je izrucen (Odugovlacenje, politicke igre i slicno...).

ban

Јес, па да Зукурлић дигне фрке у медијима због тлачења "бошњачке интелектуеле".