banjalukaforum.com

jbr. napiso sam poduži tekst i propao mi.

ukratko. rat će se desiti i to prije nego što putin formalno bude izabran za predsjednika. postoje dva scenarija - iran zbrisan sa lica zemlja ili izrael zbrisan sa lica zemlje, to će suštinski promjeniti usa politiku jer ona i postoji od kada je ovi kontrolišu. sa ahmadinedžadom nema kompromisa jer njega pare ne zanimaju i on ne vodi tu vrstu rata . amerikanci još to nisu skontali.

Najbolje znaju oni koji su prije 25 godina srušili iranski civilni avion i ubili preko 200 civila...

a i nama svima ostalima, neka je bog na pomoći.

jer ta zemlja je zaista bila jedna ozbiljna država prije nego što su je preuzeli bankari 1917. ko bi reko, iste godine kad i oktobarska revolucija

Ovo mi nije jasno.....

"U Iranu je lakše kupiti drogu, nego sladoled"

U Iranu je konzumiranje droge zabranjeno, a za trgovinu drogom dobija se smrtna kazna. Prošle godine zbog toga je pogubljeno oko 500 ljudi. Ipak, broj narkomana iz godine u godinu raste.


Prema oceni stručnjaka, u Iranu je između 10 do 15 odsto stanovništva zavisno od droge. Feran je imao 16 godina kada je počeo sa hašišom. Onda je prešao na opijum. Dve godine ga je pušio, s vremena na vreme, kako sam kaže. Onda je probao krek i nemilosrdno počeo da propada. Sada ima 25 godina i želi da se izleči. Da iznova otpočne život. A lekari bi u tome trebalo da mu pomognu… „Nisam bio dobar čovek i radio sam mnoge loše stvari, to zna i moj lekar. Jednom sam ukrao zaleđeno pile iz zamrzivača, da bih dobio drogu od dilera. Koliko sam samo morao da ga molim da to prihvati!“

Stresno društvo

Zvanično je u Iranu od droge zavisno samo dva odsto stanovnika, kaže dr Aškon Reza. Lekari i klinike nadležnih državnih institucija navode, međutim, da ih je osam odsto. To znači da se Iran, pored Pakistana, nalazi na prvom mestu u svetu kada je reč o udelu narkomana u stanovništvu. „Iz iskustva tvrdim da ih ima više od osam odsto. Prema mojoj proceni, između 14 i 15 odsto. Tu nisu obuhvaćeni oni koji drogu uzimaju samo s vremena na vreme, da bi se zabavili. Govorimo o osobama koje svakodnevno uzimaju drogu kao što je opijum i imaju jasne karakteristike zavisnosti.“

Mnogi faktori doprinose tome da u Iranu toliko ljudi poseže za krekom, opijumom, hašišom i kristalom. Dr Aškon Reza je upravnik centra za lečenje od narkomanije na zapadu Teherana. On smatra da je Iran „stresno društvo“. Islamska Republika, sa velikim brojem mladih stanovnika, ima mnogo problema: veliku nezaposlenost mladih, slab privredni rast, nisku produktivnost, sve veće društvene napetosti i restrikcije, kaže psihijatar Avisa Mohamedian. „Izvesno je da su socijalni problemi u Iranu faktor za veliku potrošnju droge. Naša omladina ne zna kako da koristi slobodno vreme i kako da se zabavlja. I to igra važnu ulogu.“

Droga za dva dolara

Tome treba dodati geografsku blizinu najvažnijim zemljama proizvođačima droge, a to su Avganistan i Pakistan. Iran se energično bori protiv trgovine narkoticima, tvrdi Mohamad Masud Zahedian, šef Uprave za suzbijanje narkotika. Samo tokom 2010. konfiskovano je oko 430 tona narkotika. Na granici sa Avganistanom i Pakistanom vodi sa pravi rat, kaže Zahedian.

Ipak, iransko tržište sa pet do deset miliona narkomana, preplavljeno je jeftinom drogom. Jedan narkoman kaže: „Kad uzmem taksi, za pet minuta mogu da nabavim bilo koju drogu. Poznajem dilere. U Iranu je verovatno lakše kupiti drogu, nego sladoled.“

Dr Aškon Reza ukazuje na jedan drugi aspekt: „Cena kristala je pala. Kada se pojavio na tržištu, gram je koštao 60 do 80 dolara. Sada se može dobiti za šest. To znači da je narkoman kome je dnevno dovoljna trećina grama, sa dva dolara namiren za ceo dan.“

SAD prave bombu za napad na Iran
IZVOR: TANJUG
Vašington -- Vojni planeri u Pentagonu poboljšavaju razornost bombe, kojom planiraju da unište iranska nuklearna postrojenja ukoliko Teheran ne obustavi svoj program.

Vojni zvaničnici SAD došli su do zaključka da njihova najveća konvencionalna bomba, ipak, nije u stanju da uništi dobro utvrđena iranska podzemna nuklearna postrojenja, tako da se ulažu napori za njeno poboljšanje, piše danas "Volstrit žurnal".

Ministarstvo odbrane je dosad uložilo oko 330 miliona dolara za izradu 20 takvih specijalnih bombi za uništavanje betonskih bunkera. Pentagon traži još oko 82 miliona dolara kako bi učinio bombu efikasnijom, naveli su američki zvaničnici.

Ministar odbrane Leon Paneta je, u intervjuu za "Volstrit žurnal", istakao da bomba ne bi mogla da uništi neke od iranskih najdubljih bunkera.

On je dodao da treba još da se radi na njenoj izradi, ali da će biti spremna uskoro.

"Još uvek pokušavamo da razvijemo bombu", istakao je Paneta.

Kompanija "Boing" je 2009. godine dobila zadatak da prilagodi oružje američkom nevidljivom bombarderu B-2.

Vazduhoplovne snage su dobile prve bombe u septembru, a dosad je potpisan ugovor o kupovini 20 bombi, dok se veća isporuka očekuje u 2013. godini, nakon dodatnih testova.

Kako navode američki vojni zvaničnici, bomba je duga oko šest metara, teška 13,6 tona, ima više od 2,5 tone eksplozivnog materijala i može da raznese betonske zidove debljine do 18 metara.

Američki predsednik Barak Obama smatra da američke i međunarodne sankcije mogu da obuzdaju iranski nuklearni program ako bude bilo vremenam, ali je zatražio od Pentagona da iznese i vojne opcije.

U svom govoru o stanju nacije, Obama je naglasio da nema sumnje da je Amerika rešena da spreči iran da dođe do nukelarnog oružja i da nijedna opcija nije isključena kako bi se došlo do tog cilja.

Da Ameri prave neku superbombu koju bi upotrijebili protiv Irana ne bi o tome govorili u javnosti nego bi šutili i radili.