Znači nisi čitao ali se osjećaš kompetentnim da pričaš o njemu i da ga komentarišeš?Ekstra.Kao kad bi ja uzeo sebi za pravo da kritikujem tekst "Islamske deklaracije" koju nisam čitao,a koja je btw objavljena prije Memoranduma jedno dvadeset godina,a napisao je isto jedan "otac nacije" ali u pravom smislu,pošto je on kreirao naciju.
Evo imena ljudi koji su radili na Memorandumu:Pavle Ivić, Antonije Isaković, Dušan Kanazir, Mihajlo Marković, Miloš Macura, Dejan Medaković, Miroslav Pantić, Nikola Pantić, Ljubiša Rakić, Radovan Samardžić, Miomir Vukobratović, Vasilije Krestić, Ivan Maksimović, Kosta Mihajlović, Stojan Čelić.
Nema kandidata za Nobela.Interesantno.
Evo i najbitnijh momenata Memoranduma,nadam se da znaš ćirilicu:
Citiraj:
Криза југословенске привреде и друштва
Пред оним што се збива и што се може догодити нико нема право да затвара очи
Све је јасније да излаз из кризе не може наћи без темељитих промена у привредном и политичком систему
Услови привређивања су могли опстати захваљујући порасту иностраних дугова које ће отплаћивати и будуће генерације
Требало је да прође три године да би се у званичним документима употребио израз економска криза
Куриозитет је да се није знало колико и којим све страним повериоцима дугује Југославија, па се за утврђивање правог стања морала ангажовати страна фирма
Претензије СКЈ да буде друштвена авангарда очигледно нису у складу са несређеним стањем у њему
У народу је завладало уверење да се поштеним радом у самој земљи не може пристојно зарадити ни добро живети
Функционери се бирају на основу критеријума лојалности па су у великој мери некомпетентни и поводљиви
Доследна дискриминација српске приврде
Под сталним оптужбама да је „угњетачки“, „унитаристички“, „централистички“, „пандурски“, српски народ није могао постићи равноправност у Југославији за чије је стварање поднео највеће жртве.
Политичари Србије су се показали неспремни за историјски задатак који им је наметнула изузетно тешка констелација односа у југословенској заједници
У општем дезинтеграционом процесу који је захватио Југославију највише је погођен српски народ
Геноцид над српским становништвом Косова и Метохије најтежи је пораз у ослободилачким борбама што их је водила Србија од Орашца 1804. до устанка 1941.
Идеолошка борба против „елитизма“ уродила је несрећним плодом: ми смо на свим друштвеним пордручјима угађали просечности
Први услов нашег преображаја је демократска мобилизација целокупних умних и моралних снага народа.
Ako ne znaš,samo reci,prevešćemo......
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
