banjalukaforum.com

Prvo, ne znam zasto ljudi poistovjecuju proevropske snage sa Cedomirom Jovanovicem. Jovanovic nema veze s mozgom, a kamoli sa Evropom, demokratijom i sl.

Šta je sporno u Statutu Vojvodine

Pred najavljeno izjašnjavanje parlamenta Srbije o Statutu pokrajine, ponovo je otvorena rasprava o rešenjima koja je usvojila vojvođanska skupština, piše "Politika".

Dok Statut Vojvodine čeka na potvrdu u Skupštini Srbije, a poslanici da iz Vlade Srbije stigne i prateći zakon o prenošenju nadležnosti, među različitim političkim opcijama ponovo su intenzivirane rasprave koje su i prethodile usvajanju Statuta u vojvođanskom parlamentu.

Stranke iz desnog političkog spektra, pre svih predstavnici DSS-a, ali i SRS-a i SNS-a (koji je ovih dana najavio i da će se obratiti Ustavnom sudu), uporno tvrde da je usvojeni statut protivustavan i da vodi stvaranju nove republike u Srbiji.

Druga grupa kritičara, koju u srpskom parlamentu predstavlja Liberalno-demokratska partija, na sasvim je suprotnom stanovištu - da ni ovim statutom Vojvodina neće dobiti dovoljan stepen autonomije, koji joj ne omogućava ni Ustav Srbije, odnosno da su izmene koje Statut predviđa samo kozmetičke, a nikako suštinske.

Predstavnici stranaka koje su u vojvođanskom parlamentu glasale za Statut (Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS – PUPS i LSV – Zajedno za Vojvodinu), pak, ističu da su predloženim tekstom nastojali da maksimalno iskoriste nadležnosti koje su im date Ustavom Srbije, s kojim je ovaj predlog potpuno usaglašen.

Nesuglasice postoje i u vezi s definisanjem pokrajine u 1. članu Statuta u kome se, Vojvodina, sem kao sastavni deo Srbije, definiše i kao evropska regija. U DSS-u smatraju da je ovo indicija za dvojni status pokrajine, koji bi kasnije svako mogao da tumači na svoj način, baš kao što se ranije dešavalo sa odredbom da je Vojvodina deo Srbije i SFRJ.

Možda najspornija odredba iz Statuta jeste ona koja Vojvodini "dozvoljava" da zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti, kao i da osniva "predstavništva u regionima Evrope i Briselu radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta".

Kritičari iz DSS-a i SRS-a to smatraju prvim korakom ka formiranju države, jer Vojvodina ovim sebi daje međunarodnopravni subjektivitet, koji ima samo Srbija. S druge strane, predlagači Statuta ovo "brane" time da je suština odredaba koje se odnose na međunarodnu saradnju da omoguće pokrajini da lakše konkuriše u fondovima Evropske unije.

Osim toga, po njima, to ne predstavlja obeležje državnosti pošto je mogućnost otvaranja predstavništava u inostranstvu data i svakom preduzeću ili komori.

Kao izlaženje iz ustavnih okvira ocenjen je i član u kome je navedeno da "AP Vojvodina preko svojih organa donosi pokrajinske skupštinske odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja" budući da zakonodavnu aktivnost ima samo Srbija.

Odredba po kojoj se teritorija Vojvodina sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema i ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana na referendumu, po mišljenju radikala je potencijalno separatistička jer ovakvo pravo odlučivanja na referendumu daje građanima samo jednog dela države, dok je više pravnih stručnjaka ukazalo da se teritorija ne može utvrđivati Statutom već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Mogućnost da vojvođanska skupština predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, kao i kandidate sa svoje teritorije za sudije Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda, takođe po kritičarima, direktno je suprotna Ustavu Srbije.

Predstavnici pokrajinskih vlasti, međutim, tvrde da se ovim ni na koji način ne narušava jedinstvo sudske vlasti na čitavoj teritoriji Srbije, jer Statut Vojvodine predviđa isključivo inicijalno pravo za predlaganje mreže sudova u Vojvodini, a konačnu odluku donosi republička skupština. Oni, takođe, navode da predstavnike Vojvodine u pomenutim pravosudnim institucijama predviđa i Ustav Srbije.

Tvrdeći da se Statut Vojvodine "suprotstavlja" Ustavu Srbije na čak 30 do 40 mesta, stranački predstavnici i deo stručne javnosti često su kao primere za to navodili i da Statut nacionalnim savetima manjina daje prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima zemlje.

Zamera se i da je protivustavno definisanje imovine i izvornih prihoda Vojvodine, kao i mogućnost da pokrajina ima svoju razvojnu banku, vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, kao i da uvodi kao zvanično pismo latinicu, iako je to po Ustavu Srbije samo ćirilica.

Svojevremeno 1993 Vuk Draskovic je bio jedan od naprednijih Srpskih politicara, steta samo sto je narod bio ispranog mozga kao sad, zato mu se i desila tragedija. Da su slusali Vuka 1990 nikad se nebi desilo ovo sto se desilo. Pogledajmo sta je Vuk govorio kad su Karadzic i Milosevic bili bogovi narodu koje su upropastili. Na zalost i sad se ponavlja sa Dodikom, koji je bio ok 1999 ali ga vlast i moc pokvarila. Pogledajmo Vuka koji je govorio 1993 kad niko nije smio otvoriti usta od tadasnjeg rezima:

Svojevremeno 1993 Vuk Draskovic je bio jedan od naprednijih Srpskih politicara, steta samo sto je narod bio ispranog mozga kao sad, zato mu se i desila tragedija. Da su slusali Vuka 1990 nikad se nebi desilo ovo sto se desilo. Pogledajmo sta je Vuk govorio kad su Karadzic i Milosevic bili bogovi narodu koje su upropastili. Na zalost i sad se ponavlja sa Dodikom, koji je bio ok 1999 ali ga vlast i moc pokvarila. Pogledajmo Vuka koji je govorio 1993 kad niko nije smio otvoriti usta od tadasnjeg rezima:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=wEQKaLFyOS8[/youtube]

Nisam znao da je to rekao, na ovome videu mi govori miroljubivo. Podsjetio bih da je video sniman 1993 u vrijeme kad su svi huskali na rat, a on se ovdje zalaze za mir. A gdje je to rekao, imas li video?

Nisam znao da je to rekao, na ovome videu mi govori miroljubivo. Podsjetio bih da je video sniman 1993 u vrijeme kad su svi huskali na rat, a on se ovdje zalaze za mir. A gdje je to rekao, imas li video?

Бројеви се рачунају
Слободан Антонић
среда, 11. март 2009.

Спорови око Закона против дискриминације поново су у Србији отворили питање утицаја грађанског друштва на државу. Невладине организације осуле су дрвље и камење на СПЦ, оптужујући је да има повлашћени положај. У следећем кораку НВО су напале и власт да исувише попушта Цркви. На крају ове НВО офанзиве, прозван је и председник Тадић као најодговорнији што ће, због овог пропуста, у Србији наступити „изневереност наде у остварење европске будућности”.

Нико из тог доста уског круга НВО није приметио да критикујући „повлашћеност” других у исто време захтева нарочити положај за себе. Реч је о упорној амбицији неколико НВО да под своје идеолошко старатељство ставе целу Србију. Та амбиција почива на редукцији једне идеје (грађанског друштва) на идеологију (грађанизма), из чега произилази и својеврстан захтев за политичким монополом.

Грађанисти, наиме, верују да носилац политичког суверенитета у Србији није грађанин од крви и меса, човек са конкретном историјом, културом, животним навикама, системом вредности, националном припадношћу... Не, за грађанисте је носилац суверенитета у Србији некакав апстрактни грађанин, кога они виде као идеалну пројекцију „европског човека”. На основу њихове сопствене визије какав треба да буде тај „европски човек”, који су његови интереси, које су његове вредности итд, грађанисти себи дају за право да суде и о конкретном грађанину, однoсно о његовим политичким представницима. Грађанисти, заправо, тврде да боље од нас, „недовољно изграђених Европејаца”, у шта спадамо готово сви ми остали, знају који су наши стварни интереси, у које вредности ми треба да верујемо, шта су наши друштвени и историјски циљеви итд. Зато грађанисти не признају истински легитимитет демократских установа у Србији. Јер те установе – скупштине, странке, владе – само изражавају „лажну свест” конкретних грађана Србије, а не пројектовану европску идеју. А ту идеју, боље од грађана и политичара, знају једино – грађанисти.

Када, дакле, наши грађанисти држе „евроинтеграцијске” и „људскоправашке” лекције влади и Борису Тадићу они се понашају истоветно као и стари политбиро КП. Комунистичка номенклатура је, наиме, веровала да боље од конкретних радника, боље од пролетера од крви меса, зна шта су „прави” интереси и „праве” вредности радничке класе. Марксистичко знање о „светско-историјском кретању” наводно је давало политбироу право да занемарује захтеве и интересе конкретног, емпиријског пролетаријата. На основу тог „знања” политбиро је под своје старатељство стављао целу државу и цело друштво. Исто то данас раде и грађанисти. На основу тога што мисле да знају шта су „европске вредности” и „како се најбрже стиже у ЕУ”, директори НВО које немају више од десетак чланова желе да издају беспоговорна политичка наређења демократски изабраним представницима народа за које је гласало два милиона људи!

Једно од тих „беспоговорних наређења” јесте и поменути Закон против дискриминације. Он се има усвојити тачно у оном облику у коме су га написале НВО, иначе ће на скупштину, владу и председника бити бачена вечна „антиевропејска” анатема! Совјетски официри су могли и по сто пута да однесу победу на бојном пољу. Али, ако су само једном заказали у извршавању наређења идеолошких комесара, летео им је чин (а некад и глава). Борис Тадић је могао по сто пута да победи Николића, Коштуницу и остале „српске националисте”. Он може и по сто пута да „размени крв” са функционерима у Бриселу или Стразбуру. Али, ако само једном не испуни наређење наших НВО могула биће му одузете све „еуропејске” инсигније, а он сведен на „ренегата атлантизма-људскоправизма”.

Смешно ми је да баш ја браним ову владу и Тадића. Али, они су поступили као сваки други рационални актер. На једној страни су имали десетак НВО са стотинак чланова. На другој страни су имали јединствени наступ православне, католичке, исламске и јеврејске верске заједнице, иза којих стоји неколико милиона верника. Само у идеологизованом свету марксизма-лењинизма (односно атлантизма-људскоправизма) бројеви се не рачунају. Али у демократији и математици бројеви су ипак нешто. Sorry. Тадић и остали су добро поступили. Не зато што су ренегати, већ што су реалисти. А бити реалиста у демократској Србији у најмању руку претпоставља да не намећете милионима вредности које имају само њих неколицина. Макар их та неколицина до сутра проглашавала „светим” и „европским”.

A ko je huskao na rat vim?
Ima li neki "Vuk Draskovic" na "drugoj strani? Mozes li mi ga naci slucajno?

Vuk jeste pizda.U početku je huškao na rat,a onda rekao da mi trebamo tražiti oproštaj od Muslimana.Otprilike u vrijeme kada je sniman onaj video.

Nisam znao da je to rekao, na ovome videu mi govori miroljubivo. Podsjetio bih da je video sniman 1993 u vrijeme kad su svi huskali na rat, a on se ovdje zalaze za mir. A gdje je to rekao, imas li video?

Pa podrzavale su tadasnje stranke u Srbiji a i u RS. Socijalisticka partija Srbije sa S. Milosevicem, Srpska radikalna stranka sa Seseljem, Srpska demokratska stranka sa Karadzicem. Jedina njegova stranka sto je bila da se napravi kompromis, sto se kasnije pokazalo da bi bilo bolje, dok se ovakvom ekstremnom politikom SPS, SRS i SDS zavrsilo gubljenjem teritorija u Hrvatskoj i u Bosni i raseljavanjem velikog broja ljudi, zrtvama, i materijalnom stetom.

Он је своју странку уништио и како неко рече окреће се како ветар дува па ево данас седи у коалицији са СПС-ом, ЛДП-ом...