banjalukaforum.com

ДОДИК ОТПУТОВАО У САД
Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, отпутовао је у вишедневну посјету САД, гдје ће се састати са званичницима Стејт дипартмента, владиних агенција, представницима невладиних организација и пословне и академске заједнице.

Инфо
10:45 | 18/10/2011


Извор: РТРС

Током посјете, предсједник Додик имаће више билатералних састанака са члановима српско-америчких удружења, представницима српских удружења и Српске православне цркве у САД.
Како је саопштено из кабинета предсједника Републике, планирано је да Додик одржи и предавање на Колумбија универзитету у Њујорку.
С.В.

Nekoliko desetaka akademskih građana porijeklom iz BiH ostali su ispred ulaznih vrata Univerziteta Columbia u New Yorku gdje je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik držao govor. Organizatori njegovog predavanja odlučili su zabraniti ulaz Bošnjacima.



Iako su se registrovali za prisustvovanje predavanju, brojni američki državljani, porijeklom iz BiH, bili su zaustavljeni na ulazu na Univerzitet. Pred vratima je ostalo čak i nekoliko diplomata iz BiH.

U zgradu Univerziteta nije uspio ući ni efendija Mehdija Demirović, imam u Bosanskohercegovačkom islamskom centru u New Yorku.

“Dodik je sa 13-14 miliona, koliko je uložio u lobističku grupu poslije debakla u Washingtonu, uspio spriječiti Bošnjake da uđu u Univerzitet i prisustvuju njegovom predavanju u kojem će opet blatiti BiH i Bošnjake i negirati genocid”, kazao je za Bosansko-američku TV.

Bh. Intelektualci, koji su ostali ispred zgrade Univerziteta, negodovanje su izrazili mirnim protestom i ispisivanjem parola.

U jednom trenutku je došlo i do verbalnog sukoba između bh. intelektualaca i profesora Darka Trifunovića, doktora nauka sigurnosti koji je specijalizirao antiterorizam.

Navodno, organizatori su zabranom ulaska u zgradu i na Dodikovo predavanje željeli izbjeći postavljanje “nezgodnih” pitanja predsjedniku RS.

Dodik je na Univerzitetu govorio o političkoj i sigurnosnoj situaciji u BiH te o oživljavanju ekonomije. Kazao je da danas svi osuđuju zločine u BiH i da niko ne spori da se svim zločincima treba suditi.

(Sarajevo-x.com)

Gledajte večeras u 19 i 30 dnevnik BN, Bošnjaci ubjeđuju Darka Trifunovića kako je u BiH pobijeno 200 000 Bošnjaka.

Dodika odlikovao kozački ataman za zasluge pred kozaštvom

Predsjedniku Republike Srpske (RS) Miloradu Dodiku danas je u Višegradu ruski general i kozački ataman Aleksandar Pavlovič uručio Orden prvog stepena za zasluge pred otadžbinom i kozaštvom.

Blic piše da je ovo priznanje Dodiku dodijeljeno odlukom Nacionalnog savjeta bezbjednosti Rusije.


Prethodno je Dodik položio vijenac ispred spomenika u Višegradu za 37 poginulih ruskih dobrovoljaca, koji su se u proteklom ratu u BiH borili na srpskoj stani.

Predsjednik RS je odbio da poredi ulogu ruskih dobrovoljaca u ratu u BIH sa onima koji su, kako je rekao, "došli u Bosnu i stali na bošnjačku stranu da šire ekstremizam".

On je naveo da su mnogi od njih "ostali da rovare i stvaraju probleme".

otišao u posjetu Srbinju, a Zdravko Krsmanović kao načelnik optštine Srbinje

Dodik, kao Vožd i predsjednik RS otišao u posjetu Srbinju, a Zdravko Krsmanović kao načelnik optštine Srbinje nije htio da se sastane sa njime.

Cenzura na Kolumbiji
Ljiljana Smajlović - 10.11.2011 17:57

Jeste li čuli za Gordona Bardoša? Do pre nekoliko nedelja bio je pomoćnik direktora prestižnog Hariman instituta na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, hramu intelektualne misli i akademskih sloboda u Sjedinjenim Američkim Državama. Važi za izvrsnog poznavaoca prilika na Balkanu i autora brojnih studija i članaka u najuticajnijim publikacijama zapadne hemisfere.

Zapamtite mu ime, jer se njegovim tihim odlaskom sa čuvenog njujorškog univerziteta menja nešto mnogo važnije od putanje njegove akademske karijere.

Gordon Bardoš otišao je s Harimana zbog pritisaka na Upravu Kolumbije posle predavanja koje je na tribini ovog instituta održao Milorad Dodik. Ako je suditi po propagandnoj kampanji koja je povodom Dodikove posete Kolumbiji pokrenuta protiv predsednika RS i Gordona Bardoša ("Amerikanca srpskih korijena", kako Bardoša pobliže identifikuju u bosanskim medijima), pritisci nisu stizali samo iz bošnjačkih emigrantskih krugova već i od nekoliko političara iz Kongresa SAD. Kampanja je vođena pod izgovorom da "poricatelju genocida" u Srebrenici nije mesto na tribini Hariman instituta, a nastavljena je tvrdnjom da su Bošnjaci diskriminisani na spisku posetilaca predavanja, za koje je vladalo veliko interesovanje u Njujorku i za koje je zbog ograničenog broja mesta bilo neophodno prijavljivanje unapred. Ako je pak suditi prema izveštajima u lokalnom studentskom listu, u salu je uspelo da uđe dosta onih koji su Dodiku bili izrazito nenaklonjeni, mada je i ispred zgrade ostao da demonstrira jedan broj njihovih ljutitih sunarodnika.

Činjenice ovog slučaja nije lako utvrditi, pre svega zato što to Kolumbija nije javno i transparentno učinila. Institut je prihvatio ostavku Gordona Bardoša bez rasvetljavanja samog događaja i bez utvrđivanja prirode i težine "tehničkih propusta" koje je direktor Timoti Fraj posle skupa javno pominjao. Zato je, možda i nefer, ostao utisak da je na Harimanu zavladalo sovjetsko viđenje akademske slobode: sve je dozvoljeno, dok neko iz vlasti ne postavi pitanje.

Braneći se od optužbi jednog broja kolega da je pod pritiskom pribegao sovjetskom tipu cenzure, nesrećni direktor Fraj se pozvao na sopstvene uvodne napomene predavanju Milorada Dodika. Rekao je da "gospodin Dodik izaziva kontroverzu svojim komentarima da masovno ubistvo u Srebrenici nije genocid", ali i da "niko u ovoj sobi ne negira ono što se desilo u mestima poput Srebrenice, niti užasne brojke o kojim je reč". Dodao je da je upotreba izraza genocid i dalje predmet vruće debate među akademskim stručnjacima, te da poziv nekome da govori na Univerzitetu Kolumbija nije odobravanje njegovih stavova, već pre prilika da se ti stavovi osporavaju u otvorenoj i slobodnoj akademskoj debati.

Sloboda govora upravo i postoji kako bi se zaštitile one ideje, i ono mišljenje, koje se ne dopada većini ili onima koji su na vlasti. To je sve očigledno, i na Kolumbija univerzitetu nebrojeno puta rečeno. Da li je, u ovom konkretnom slučaju, to Hariman institutu manje kristalno jasno samo zato što je "Amerikanac srpskih korijena" bio umešan u dolazak predsednika RS

Treba reći da u SAD ne postoje, kao u Nemačkoj ili Francuskoj, zakoni koji bi kažnjavali delikt mišljenja, odnosno osporavanje genocida, uključujući tu i holokaust. Osim toga, u međunarodnim akademskim krugovima osporavanje haške presude o genocidu u Srebrenici nije nikakav izuzetak. Sve je širi krug međunarodnih pravnih i političkih eksperata na Zapadu koji se slažu u tome da se istorijska istina ne može propisivati zakonom, da se istorijske činjenice mogu utvrđivati samo u atmosferi slobodne rasprave, bez straha od krivičnog ili političkog progona. Sve se više protive "demagoškoj, ekstravagantnoj upotrebi izraza genocid", kako to kaže profesor Vilijam Šabas, koji je 2009. godine izabran za predsednika Međunarodnog udruženja istrazivača genocida. Upućeni odavno znaju da je i sam profesor Šabas, pravni autoritet i predavač na najprestižnijim svetskim univerzitetima, od strane bošnjačkog lobija etiketiran i napadan kao "poricatelj genocida". Uistinu, Šabas smatra da su jedini "pravi" genocidi u novijoj istoriji bili genocidi nad Jermenima, Jevrejima i Romima, kao i genocid u Ruandi, te da je zločin u Srebrenici bio "samo" zločin protiv čovečnosti. Ovaj oštri kritičar haškog "zajedničkog zločinačkog poduhvata", kao i Ujedinjenih nacija, jer su prihvatile označavanje etničkog čišćenja kao genocida, nipošto nije usamljen glas u naučnim krugovima na Zapadu. Liberalni politički mislilac iz Bostona Alan Volf upravo je objavio knjigu u kojoj se zalaže da se prestane sa "histerijom" i "dramatizacijom" genocida. Etničko čišćenje, veli on, nije genocid, i ne da se opravdati, ali se da objasniti legitimnim težnjama ka samoopredeljenju; nikom ne pomažemo kada u sukobu, kakav je izbio u bivšoj Jugoslaviji, jednu stranu proglašavamo žrtvom, a drugu čudovištem.

Kako je onda sa Univerziteta Kolumbija pod pritiskom oteran Gordon Bardoš, čovek koji je pomogao da se o ovim veoma spornim i kontroverznim temama otvoreno razgovara sa ljudima koji o njima imaju nešto da kažu iz prve ruke? Sloboda govora upravo i postoji kako bi se zaštitile one ideje, i ono mišljenje, koje se ne dopada većini ili onima koji su na vlasti. To je sve očigledno, i na Univerzitetu Kolumbija nebrojeno puta rečeno. Da li je, u ovom konkretnom slučaju, to Hariman institutu manje kristalno jasno samo zato što je "Amerikanac srpskih korijena" bio umešan u dolazak predsednika Republike Srpske?

Dejtonski sporazum je istorijski, ali on nije samo zaustavio rat, nego je uspostavio i novi politički sistem u BiH. Za tih 16 godina RS je prošla period od osporavanja do prihvatanja, a međunarodna zajednica od tvrdnje da je Dejton odličan do skrivene namere da ga modifikuje, i to uvek na štetu RS i pravljenje BiH kao unitarne zemlje - kaže u razgovoru za „Blic“ povodom 16 godina od potpisivanje Dejtonskog mira Milorad Dodik, predsednik RS.

"Ako hoćete te ustavne promene i ako je to po vama politički legitimno, onda je legitimno da i mi kažemo da je BiH za nas neželjeno društvo, da nikada nismo preboleli što ste nam srušili Jugoslaviju i što ste nas odvojili od Srbije", rekao je Dodik.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić podržao je juče poziv reis-ul-uleme Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića upućen svim muslimanskim ambasadama u Sarajevu da uskrate gostoprimstvo predsedniku RS Miloradu Dodiku, kako bi se „stavila tačka na antimuslimansko delovanje tog čoveka”. Dodik na to odgovara da se nikoga ne boji, kao i da će nastaviti da brani interese srpskog naroda. Poznavaoci prilika za „Blic” kažu da je inicijativa Cerića i Zukorlića deo predizborne kampanje, jer u BiH sledi reizbor reisa, dok se u Srbiji bliže parlamentarni izbori.