Иако је одлука и скупштине и владе Српске узрокована нужношћу, јако је добро што је донесене одлука којом је поништен извјештај комисије о Сребреници.
Добро је и што су посланици у скупштини, и опозиције и позиције, показали јединство, и није било подјела, и ако изузмемо оног дрипчића Шукала који је демонтративно напустио сједницу (како је један са Трга Крајине поручио да сви који буду улествовали на тој сједници су саучесници у убиству једног младића, овај дрипчић по некој логици ствари једини није мрски зликовц и убица, ваљда) сви су подржали одлуку којом се одбацује тај извјештај о Сребреници.
Тај извјештај комисије (из 2004-е) је рађен под притисцима, ултиматумима, у једном амбијенту опште хајке, гдје смо имали и пријетње члановима комисије, смјене оних који нису пристајали да у таквој прљавој работи учествују, један скарадан извјештај у сваком погледу и добро је што је одбачен.
Слиједећи корак би требало бити формирање међународне комисије која би то и боље сагледала и сачинила озбиљнији извјештај о тим догађајима, утемељним на истини и чињеницама. И од тога неће бити наравно ништа. Апсолутно је нереално да се таква (међународна) комисија формира из бројних разлога, а посебно да се усагласи и око методологије рада и око чињеница везаних за те догађаје.
И не мари. Како је већ форумаш горе примијетио, требала је бити формирана
filozof sa vrbasa je napisao:
Zasviđalo mi se ono dajte Komisiju o Sarajevu i mi ćemo vamo uraditi isto. Federacija je formirala Komisiju koja ništa nije uradila.
комисија која се требала бавити страдалим у Сарајеву, и та комисија никад није ни почела са радом.
Заправо запело је и око методологије рада, наиме у фед.БиХ су свјесно минирали ову идеју тражећи да се комисија бави и имовинском штетом (пазите дрскости, ликови у исту раван стављају жртве и имовинску штету).
Наравно, јасан је наум оних (бошњачке стране јасно) који су минирали ову идеју око комисије за Сарајево. Та комисија да је завршила рад, колико год била пристрасна и селективна у раду, би разоткрила барем у некој мјери и улогу бошњачког војног и политичког врха у тим догађајма. И то се пошто пото морало спријечети.
Тако да су нас тада зајебали. И ово нам треба бити поука. Такав селективан приступ гдје се само пише, говори и комисие у раду баве недјелима српске стране води привиду да су у тој нашој трагедији само Срби чинили злочине, а они други били жртве.
И ту зајебите причу која се подло пласира и коју неки "морални чистунци" понављају, "ајде да гледамо себе, да кажемо ко је укаљао част ВРС, да очистимо своје двориште, други нека се баве собом" (а ти други се никад неће бавити својим злочинима и српским страдањем), такав приступ који онако дјелује морално, хришћански је ипак инфантилан, и једноставно речено, не исплати се.