Ovakav čovjek zaslužuje da mu se za života ispravi spomenik u Srbiji
Citiraj:
Хандке о демонстрантима: „Нека иду дођавола. Бог их благословио!”
Опоненти тражили да врати награду, коју је лауреат, међутим, поклонио за изградњу базена деци у српској енклави на Косову, и у добротворне сврхе
Хандке у покушају да се обрати демонстрантима (Фото Дагбладет, Кристијан Рот Кристенсен)
Специјално за „Политику”
Осло – Део новца из фонда Ибзенове награде, баснословног и најугледнијег позоришног светског признање, овогодишњи лауреат аустријски књижевник Петер Хандке издвојиће, као што је и најавио у интервјуу „Цајту”, за изградњу дечјег базена у једној српској енклави у српској покрајини Косово и Метохија, док ће преосталу суму, такође, дати у добротворне сврхе.
Хандке је на јучерашњој свечаној церемонији у градићу Шијену, родном граду норвешког драмског писца и песника Хенрика Ибзена, нагласио да не жели да прими новчани део награде од 300.000 евра „зато што је примљен и дочекан као непријатељ, називан фашистом и убицом”.
Угледни аустријски књижевник казао је да је „погођен непријатељским дочеком, који му је приређен у норвешкој престоници, посебно истичући да је изненађен што је називан фашистом и убицом”.
Захваливши на Ибзеновој награди, коју ипак није желео да врати упркос непријатељском дочеку и оспоравањима у неким норвешким културним и новинарским круговима, Хандке није говорио о својим контроверзним политичким ставовима. Највећи део говора посветио је својој снажној повезаности и привржености делима Ибзена истакавши да су Ибзенове драме биле изузетно важне у његовом развоју као драмског писца.
Дан раније, у недељу увече у Ослу, уз бурне овације на великој сцени норвешког Националног позоришта, али и звиждуке и протесте испред театра, угледном аустријском драмском писцу Петеру Хандкеу уручено је најпрестижније светско позоришно признање – Ибзенова награда. Последњих дана, пред саму церемонију доделе овогодишњег признања у неким норвешким медијима, али и одређеним књижевним круговима, невладиним организацијама, комитетима и удружењима, вођена је снажна кампања против овогодишњег лауреата и међународног седмочланог жирија Ибзенове награде. Његови опоненти замерају Хандкеу да је боравком на Балкану током крвавих ратних сукоба деведесетих година „стао на страну и подржао српску агресију и злочине почињене у име стварања велике Србије”. Хандке је оштро критикован због његовог настојања да „омаловажи и умањи српску кривицу, српске злочине у грађанском рату”. Кроз своје књижевне радове, настале током боравка на ратиштима бивше Југославије и после њега, затим посете, дружења и подршку творцима и вођама српске агресије Слободану Милошевићу и Радовану Караџићу, као и у „срамотном говору на сахрани бившег југословенског председника Милошевића”, Хандкеови противници тврде да је утицајни аустријски писац стао на страну српског национализма и екстремизма и тако подржао „све српске злочине и разарања”.
Испред зграде норвешког Националног театра у недељу увече, Хандкеа је дочекала мања група његових присталица са паролама против демонизације Срба, једностраног третирања жртава сукоба на Балкану, али и десетине противника, демонстраната са погрдним покличима и транспарентима.
Чули су се звиждуци, негодовање, увредљиви повици: „Фашисто!”, „Врати Ибзенову награду!” Протестни скуп организовали су, како преносе норвешки медији, „удружења преживелих и избеглих од Милошевићевог терора и агресије”, босански муслимани и косовски Албанци насељени у Норвешкој. Пре него што је закорачио на црвени тепих Националног позоришта, Петер Хандке је мирно пришао демонстрантима покушавајући да успостави краћи дијалог.
„Не, хтео сам да их погледам у очи”, објаснио је касније Хандке у фоајеу Народног позоришта на опаску новинара да им је пришао толико близу да је изгледало као да их провоцира. На питање – шта је његов одговор на демонстрације, лаконски је одговорио: „Бог их благословио, Бог ће им опростити!”
Према сценарију о церемонији доделе „позоришног Нобела” за ову годину није било предвиђено да се лауреат обрати публици у Ослу, где се њему у част игра његова чувена четворочасовна драма „Још увек олуја”, док се на другим сценама изводе још две драме базиране по његовим текстовима – „Уморно друштво” и „Они изумиру”. Међутим, очигледно „инспирисан” и иритиран догађајима испред театра, као и вишемесечном хајком коју су против њега водили и воде одређени медијски и политички центри моћи не само у Норвешкој већ широм западне Европе, Петер Хандке се извинио што слабо говори енглески и потом шокирао присутне, јер је опсовао сочно на српском, али и неразговетно на енглеском.
„Нека иду дођавола, тамо где се и налазе”, казао је Хандке у свом говору, где је углавном бранио своје од раније познате ставове о конфликтима на простору бивше Југославије, да би потом осуо паљбу по својим критичарима.
„Они мисле да они знају ко су добри, а ко зли. Тиме они свет праве још горим. Са њима дискусија није могућа. Срам било све оне који злоупотребљавају демократију и дају простор незнању, неупућености, непознавању, мржњи, обманама, лажима, хистерији у такозваним медијима, све у име лажне демократије.”
Председник жирија Пер Боје Хансен, режисер и директор Норвешке опере и балета у Ослу, одбацио је све критике на рачун Петера Хандкеа рекавши да је аустријски писац дао снажан, неупоредив печат савременој класичној драми, да се Хандке кроз своје стваралаштво приказао као космополита дајући литератури разноврсност и слободу.
Жири Ибзенове награде једногласно сматра да Петер Хандке има право да каже оно што је рекао, да ради оно што је радио. „Ми држимо дистанцу од оптужби да је он политички екстремиста и да је подржао злочине почињене током ратова деведесетих година. Такве тврдње не дисквалификују га као заслужног добитника престижне награде”, закључио је председник жирија Ибзенове награде Пер Боје Хансен.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... io.sr.html
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
