banjalukaforum.com

U Republici Srpskoj, naime, nemaju problema s džamijama. Neće po Livanjskom polju munare nicati kao mladi kukuruz, kad se bude pitalo Miloloža Dodika. Pardon, Milorada. Što manje džamija, to ljepši grad - čuvena je misao glasovitog urbaniste iz Laktaša, kojemu i danas suza na oko krene kad se sjeti one ljepote iz devedesetih. Procvast će Livno u Republici Srpskoj, sagradit će Emir Kusturica na obroncima Cincara jedan od onih svojih gradova, pa ako je Duvno Tomislav-Grad, bit će i Livno Miloradgrad, sjedište Miloradgradsko-bihaćke eparhije, dobit će crkva Uspenija Presvete Bogorodice i zlatne episkopske dvore i poslovne prostore i novi stometarski zvonik u najboljoj neobizantskoj tradiciji, umjesto ovoga sadašnjeg, malog i mlohavog, za kojega ne znaš je li, dalekobilo, katolički ili se džamiji rastopio šiljak na munari.

Piše: Boris Dežulović

On je novinar iz HR i slobodni strijelac, piše za onoga koga plati.

Борис Дежуловић (рођен 20. новембра 1964) је хрватски новинар и писац, најпознатији као један од оснивача сатиричног магазина Ферал трибјун.
Дежуловић је студирао историју на Сплитском универзитету. [1] Заједно са Виктором Иванчићем и Предрагом Луцићем је био члан трија „ВИВА ЛУДЕЖ“ који је 1984. почео објављивати текстове у Недјељној Далмацији, а 1993. основао магазин.
Године 1999. Дежуловић је напустио Ферал трибјун и придружио се недјељнику Глобус, гдје је један од колумниста.
Године 2003. објавио је Christkind, научно-фантастични роман о путовању кроз вријеме који истражује етичке дилеме око могућег убиства Хитлера као бебе. Његов други роман „Јебо сад хиљаду динара“ је објављен 2005, сатирична прича о рату у Босни, а објавио је и књигу поезије „Пјесме из Лоре“.
Дежуловић од 2005. живи и Београду гдје пише за Пешчаник. [2]