Арагорне,гледао сам синоћ филм "V for vendeta" и сјетио сам се тебе. Не, то не значи да сам те поистовјетио са главним ликом
, али ме је његова борба против тоталитаризма подсјетила на твоју, многи би рекли, донкихотовску битку са вјетрењачама. На жалост, нама треба тачно оно што је урадио главни лик филма. Без тако осмишљене завјере неће бити никакве револуције. Питање је само да ли сада постоји та критична маса која је толико незадовољна. По мом мишљењу - још увијек не постоји.
Са друге стране, ја сам неко ко је у своје вријеме лајао против ствари које ми се нису свиђале и апсолутно ништа нисам тиме промијенио. Када сам радио у ГЛАСУ, за вријеме мандата блентавог Томе Марића и још горег Рајка Радовановића, једини сам који је дигао глас против непотизма и против неких одлука које би и нацистичка Њемачка сматрала радикалним. Нису ме дирали, чак ми нису скидали ни од плате, али се једноставно ништа није мијењало. Због тога сам дао отказ. Па сам отишао на РТРС, гдје се ситуација поновила, само у пуно горем контексту. Због ствари о којима ти пишеш сукобио сам се са дражесном Мирицом Лолић и фино спаковао прње, јер сам и ту схватио да се апсолутно ништа не може промијенити. Доказ за ову тврдњу је и то што се ни до данас, двије године послије, у тим кућама ама баш ништа није промијенило. Дабоме, ја нисам сујетан до те мјере да се нећу упитати - да ли сам говорио за добре ствари да су лоше, те сам стога и појео говно? Можда. Али, дубоко вјерујем да сам био у праву.
Ствари су по мени веома једноставне. Овдје се ништа неће догодити док не дотакнемо само дно. Прије тога се ништа важније неће десити. А онда ће нас неко освојити. И ту ће нашим мукама бити крај.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
