shoole je napisao:
И да!
Поштеди ме у одговору псовања и прича типа "момак, претерано сереш!"... Ако немаш ништа друго да кажеш ни озбиљно да полемишеш, боље да завршимо причу!
Па ниси ни ти тако "дубок" као што мислиш, а крећеш од онога што теби годи.
Прича се треба вратити много даље, на 80-те, на западу, а и остатку света.
Посрнули СССР, и тројанац Горбачов који је требао да реформише СССР и да од република које су хтеле са Русијом направи јаку државу, направио је брдо мафијаша који су контролисали све привредне ресурсе у држави, која више није била ништа. После одрађеног посла за запад, одлази на исти, а на сцену наступа Јељцин који је имао задатак да дотуче оно што Горбачов није.
Истовремено на западу се заговара глобализација, јединствено тржиште, мултинационалне компаније, које ће богате учинити енормно богатијим.
У то време у СФРЈ је земља која стоји на таквом геополитичком месту у Европи да се нешто морало урадити са њом. Имала је специфичну економију, односно економско-политичи систем. Иако ја владала КПЈ, није била комунистичка већ социјалистичка (социјал-демократија основа њеног система), са развијеном малом привредом, потпуно у приватном власништву (не заборавимо да је до јуче тупљено о потреби развоја малих и средњих предузећа). Држава је са Анте Марковићем на челу почела да реформише привреду, која је укључивала продају фирми али ликвидних и добро стојећих за реалан новац, али и задржавање већинских пакета у стратешким фирмама. Резултат, конвертибилност динара, враћање око 50% вањског дуга, реалан пораст платаи пензија, политичка независност и релативан утицај у свету а и Еропи.
Таква земља је пркосила, економској глобализацији, одбијање за избацивањем полуга независности и економске снаге једне државе, односно продајом већинских пакета стратешких предузећа (енергетика, рударство, телекомуникације, масмедији, хемијака индустрија) и још битнијом ствари да је могуће да соц-економска филозофија може да опстане и буде успешна. То није глобалистички запад могао дозволити, усред трансвера економије са запада на исток. Док су гледали то западни радници како им радна места одлазе тамо неким "косооким" под изговором да је тамо јефтинији и исплатљивији рад и да ће самим тим имати јефтиније производе. Истовремено у срцу Европе се опорављала економија и још за грех расла, и то на Европској радној снази, и са стварањем БНД реалног типа у властитој држави.
Е то је требало уништити, како, па једноставно, заиграти на националну карту у вишенационалној држави која је по том питању изузетно трусна. Било је довољно рећи ви сте угрожени и сви су се од свих одједном угрозили. Мало илагалног оружја преко Мађарске, мало сулудих политичара, и ето ти и народ полуди и потече крв.
А економија, економија у п.м. и то у два смера. Прво индивидуална пљачка, па руководећа пљачка, а онда шта није могло тако одрадила у оруђа и оружја.
Отцепљене републике, сада државе, очајнички су требале новац, па су западу продале све стратешке компаније у својој држави, телеком, медијске куће, енергетику, нафтну и хемијску индустрију. Остале су им нерентабилне фирме, жељезница и брдо вишка радника отпуштених из оних предходних, тако да се држава забавила самом собом. а новац од приватизације који није завршио у приватним џеповима, завршио је га гашење социјалних пожара и куповине времена да се остане још мало на власти.
Ех, сада да се вратимо на Србију.
Унутар саме Србије, није се могло урадити ратом девастирање привреде (оруђја и оружја), Милошевић није хтео да прихвати западни модел приватизације.
Није успио Вуков пуч 9. марта. Решење окривити Србе за рат, увести санкције (ово задње поклапа се са првим крахом на западној берзи почетком `92.).
Екононија колабрира, радници без плата, али режим и даље има оне полуге, телеком, медије, енергетику, пољопривреду. Купује социјални мир преко тих полуга, а медијима......
Престанком рата у БиХ, престаје и изговор за санкције. Режим и даље одбија приватизацију по принципу продај пошто-пото. Почиње привредни опоравак, вртоглаво расте БНД, Аврам води привреду у вртоглаве висине. А онда службе одрађују своје, долази до сукоба између Аврама и Милошевића. Али и даље нема циља на видику, економија сваким даном све боља. Хемијска индустрија напреује, енергетика се опоравља, базна индустрија почиње да иде напред.
Ах, да Косово и шиптари, сетише се. Опет сукоб, а лако је окривити некога ко је и до тада већ био озлоглашени кривац.
Зашто то, па једноставно, требала је девастација (оружјем и оруђем). Шта год да се прихватило у Рамбујеу, појавио би се нови услов, нешто типично као и Аустро-угарски ултиматум као разлог за почетак 1. св. рата.
Ето повода, ето и разлога, излази Олбрајтова и закључује да су Срби осведочени злочинци, лоши дечки, који су криви за 1. и 2. св. рат. па за ове нове и да су претња Новом светском поретку и глобалном мири. И шта тучемо циглу по војним касарнама, али зати и здушно сву привреду. Пример фабика аутомобила, стратешки нема шта, опасан произвођач војне технике, Југа 45-55
и да не набрајам. Али је значајан психолошки ефекат, број радника осталих без посла, па комплетна хемијска и дуванска индустрија, и да не набрајам и даље, паметан схватио бит.
Нигде на свету нису дирани медији, овде преседан, нигде није изазивана хуманитарна катастрофа овде јестеЧ топлане, ( графитне бомбе) милиони цивила без ел. енергије, воде, отопљени замрзивачи..... нигде није уништавана инфраструктура као у Србији. Поготово у вишенационалним срединама као нпр. Војводина, мостови. Еколошка катастрофа нафтне рафинерије, опет Војводина.
И после свега, нормално да се режим који је упорно одбијао такав модел приватизације, КРАХИРА.
Долазе ови и шта прво продају, ЦЕМЕНТАРЕ, у порушеној држави која се реизграђује, а иначе и точком покретачем Нове западне економијеЧ"градимо некретнине до бесвести и тако спасимо глобалну економију од пропасти".
А онда редом, од хемијске, дуванске, базне.........пољопривреда која је најјача Војвођанска полуга пуштена је тржишту на милост и немилост. Српски сељак пуштен је мешетарима на берзи на вађење крви и органа. Познато да наш индивидуални произвођач (фармер), није амерички, и да нема властите капацитете за складиштење проивода, већ да их продаје са њиве, е па ви просудите ту умну демократску политику ДОС-а.
А паре по добром старом систему, "пола пије пола шарцу даје".
У инфраструктуру се ништа није уложило и да даље не набрајам.
Углавном појурили су белосветски мешетари, жељни лаке зараде, без воље за развојем привреде, већ за брзим прављењем новца, уз своје пријатеље окупљене већином око Г17+.
Е то је Ђинђић сконтао и хтео да спречи, а онда је скраћен за главу.
Е то ти је братац дубина погледа, и анализа из ретроспективе.
А Нови светски поредак, колабрирао, виртуелна економија пропала. Али зато расту "косооке" земље, јер је реална привреда код њих, а и многе економске полуге у рукама државе
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
