banjalukaforum.com

Холандија није попустила, ССП остао блокиран
Оли Рен охрабрио Београд да почне једнострано да примењује одредбе ССП-а. Холандски министар Ферхаген истакао проблем „заштите сведока”. Божидар Ђелић нагласио да је Србији учињена неправда


Од нашег сталног дописника
Брисел, 15. септембра – Савет министара Европске уније није данас донео одлуку о одмрзавању Прелазног споразума који је Србија, у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању, потписала са ЕУ и њених 27 држава чланица 29. априла ове године у Луксембургу. Упркос великој већини земаља ЕУ (25) и Европској комисији, које су тражиле одмрзавање Споразума, одлука није донета због противљења Холандије коју је у одбијању подржала Белгија.

– Велика већина чланица ЕУ залаже се за одмрзавање Прелазног споразума, као и Европска комисија, али консензус по том питању ипак није постигнут. Жалим због тога. Данашња расправа је вођена о томе да ли сада после хапшења Радована Караџића треба ићи корак даље и деблокирати Прелазни споразум – рекао је Бернар Кушнер, француски шеф дипломатије и председавајући Савета министара ЕУ, на конференцији за новинаре која је уследила после радног ручка на којем су министри ЕУ расправљали о овој теми.

Европски комесар за проширење ЕУ Оли Рен изразио је жаљење због немогућности одмрзавања Споразума и предложио Србији да започне једнострану примену тог уговора, као и ССП-а.

– Охрабрујем Владу Србије да почне једнострану примену одредби Привременог споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању. Већина одредби споразума могу се спроводити једнострано. Уколико Србија почне примену данас или сутра, то ће јој помоћи да докаже да их примењује правилно и да убрза сопствени европски пут – казао је Рен новинарима по завршетку заседања Савета министара.

То би пре свега значило да Србија доношењем и изменама закона и прописа регулисаних Споразумом може бити спремна да по његовом усвајању убрзано достигне кандидатски статус за пуноправно чланство у ЕУ. Рен је додао да према најбољем сценарију Србија може до статуса кандидата за ЕУ стићи током 2009. године.

Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, казао је да очекује да ће током наредних недеља бити настављени састанци који ће обухватити ову тему и изразио наду да ће деблокирање Споразума бити омогућено у октобру. Солана је истакао да ће се на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку такође разговарати о овој теми.

Наводећи разлоге непристајања на одмрзавање Споразума са Србијом, холандски шеф дипломатије Максим Ферхаген истакао је „несарадњу у области заштите сведока“.

– Када и да ли ће Прелазни споразум бити одблокиран зависи од Србије, и то од акција, а не од обећања. У овом тренутку не видимо да се може говорити о испуњеним условима да се одблокира Привремени трговински споразум и да се ратификује ССП – објаснио је Ферхаген.

На новинарско питање и молбу да крајње једноставно одговори да ли је хапшење Ратка Младића услов за деблокаду Привременог споразума Ферхаген је одговорио: „Најпре га ухапсите па ћу вам онда одговорити на то питање“.

Он је казао да је Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, известио министре о извесном напретку Србије и о позитивним корацима, као што је било хапшење Радована Караџића и побољшан приступ архивама.

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, који борави у дводневној званичној посети Бриселу, оценио је данашњи поступак Ферхагена и његово бескомпромисно залагање да се не одмрзне Споразум као „неправду која је учињена Србији“.

– Данас је Холандија учинила неправду Србији. Наша земља је урадила све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом који је данас донео још једну у серији скандалозних одлука у случају Расима Делића. Истовремено можемо видети да Србија има све већу подршку у Европској унији. Данас је 25 земаља, заједно са целом Европском комисијом, сатима бранило нашу земљу. Нажалост, то није било довољно, јер је очигледно да је један министар узео у руке целу процену сарадње коју наша земља има са Трибуналом. Чини ми се да то није прави пут за ЕУ нити за Србију према њој – рекао је Ђелић по званичном сазнању да је данашњи покушај одмрзавања Споразума пропао.

Он је нагласио да ће Србија наставити да ради на добијању статуса кандидата и испуњењу стратешког циља – чланства у ЕУ.

– Остаје један човек који треба да буде ухапшен и још један који треба да констатује да је услов испуњен – казао је Ђелић, који ће се сутра састати са Реном.

Данашњи радни министарски ручак на коме је расправљано о одмрзавању Споразума одужио се мимо предвиђања и званичне најаве што је проузроковало касни почетак конференције за новинаре. Иако су српски новинари који су пратили данашњи скуп у Бриселу још пре подне сазнали да су изгледи за одмрзавање Споразума сведени само на теоријску могућност, неуобичајено дуго задржавање министара, званичника ЕК и Европског савета на ручку, којем је присуствовао и Брамерц, покренуло је гласине да је ипак дошло до договора са Холандијом.

Гласинама је још раније допринео Кушнер, који је на питање да ли је убедио Холанђане на енглеском језику одговорио да јесте. Међутим, његов оптимизам испоставило се није имао покриће.

Министри ЕУ одобрили су данас пре радног ручка слање посматрачке мисије у Грузију, а следећу прилику да расправљају о споразумима са Србијом имаће 13. и 14. октобра на заседању у Луксембургу.

Đelić: U decembru realno očekivati primenu sporazuma s EU
BRISEL, 16. septembra 2008.(Beta)
- Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je danas, posle razgovora u Briselu sa evropskim komesarom Olijem Renom, da je realno očekivati da Evropska unija u decembru odluči da stavi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pošto tada tužilac Haškog suda takođe podnesi izveštaj Savetu bezbednosti UN.

ГРАНИЦЕ САМОПОНИЖАВАЊА
Наши политичари су решени да се у Србији одмах примењује све оно што друге земље неће да примене ни као чланице ЕУ

Упоредо са темама које заузимају прве странице новина одигравају се и други догађаји. Они су значајни за нашу будућност, али се о њима слабо говори. Некада човек помисли да се то ради намерно. Као да се јавности даје звечка, да би се забавила, док велики играчи не заврше посао.

Тако се ових дана, упоредо са нашим свесрдним бављењем Николићем, отворио процес чије је име: „једнострана примена Прелазног споразума и ССП”. Сви знамо да је Савет министара ЕУ у понедељак одбио да одмрзне Прелазни споразум. Како би нас утешио, Оли Рен је предложио да Србија почне сама, једнострано, да примењује одредбе ССП-а које су до ње. Тако ће Србија дати још један знак своје решености да остане на путу евроатлантских интеграција.

Исте вечери, преко медија обратио нам се хор бивших и садашњих политичара. Они су нам објашњавали како је Ренова идеја одлична. Речено нам је да се од Србије пре свега очекује да једнострано смањи или потпуно укине царину за већи део робе из ЕУ. Истина, српска роба ће и даље на границама ЕУ бити царињена. Али, уверавали су нас, корист ћемо имати сви. Добићемо тржиште пуно квалитетне робе. Као потрошачи, бићемо презадовољни. Једнако ће бити задовољни и бриселски службеници. Они ће још једном моћи да се увере да „Србија на тај начин самаради на убрзању свог европског пута” (Горан Свилановић, „Политика”, 17. септембра, стр. 5).

У тим радосним анализама само два питања остала су без одговора. Прво – како се неко у Србији већ раније није сетио тако генијалне идеје? И друго, са којим парама ће српски потрошачи да купују ту робу? Предузећима, у којима српски потрошачи зарађују плату, европска тржишта остаће једнако (не)приступачна као и до сада. Са друге стране, та иста предузећа на домаћем тржишту добиће јаку конкуренцију. Хиљаде радника ући ће у категорију „незапослених потрошача”. А незапосленом потрошачу свеједно је каква га све роба чека у продавници.

Најгоре је од свега што ми уопште не знамо шта све још из ССП-а наши политичари могу почети једнострано да примењују. Сам текст ССП-а (са анексима) има 720 страна. У нашој јавности пажња се првенствено обраћала на ону реченицу о Косову. Међутим, као што су упозоравали неки стручњаци, у тих 720 страна ССП-а налазе се и неке друге важне, али спорне одредбе. На њих је, рецимо, указивала Маја Ковачевић, некадашњи шефКанцеларије за придруживање СРЈ Европској унији(2001–2003), у тексту објављеном у „Политици” 24. априла 2008.

Маја Ковачевић је тада протестовала што су наши преговарачи укључили у ССП и одредбу по којој се предузећима из ЕУ даје право стицања власништва над непокретностима у Србији. По тој одредби странци се изједначавају са српским привредним друштвима и у погледу коришћења јавних добара. Ковачевићева је указала да су многе земље, које су склапале ССП, изричито ограничиле могућност да фирме и појединци из ЕУ постају власници природних богатстава и земљишта. Тако су Естонија, Летонија, Литванија, Словачка и Мађарска прописале да странци не могу да купују пољопривредно земљиште и шуме у наредних седам година од учлањења тих земаља у ЕУ (са могућношћу да се тај рок продужи за још три године). Чешка је поступила слично овим земљама, а Пољска је исту рестрикцију проширила на читавих 12 година! И Словенија је оставила могућност да може примењивати сличан механизам током седам година од учлањења. Албанија и Хрватска су, упозорава даље Маја Ковачевић, у својим ССП изричито искључиле могућност да у тим државама странци купују земљиште. Једино је то допустила Србија. Далеко пре учлањења, па чак и реално далеко пре званичног стицања статуса кандидата.

Зато се можемо запитати да ли ће, као део пакета доказивања „европског пута”, и ова одредба ССП-а бити примењена? Уосталом, зашто да не? Што да наши богаташи, који су покуповали на хиљаде хектара ораница по Војводини, нешто не зараде? За неке од њих кажу да су правили ову владу. Што да им се не дозволи да наплате тај тежак посао?

Нешто дубоко није у реду са нашом јавношћу. Она пречесто поставља погрешна питања и бави се погрешним темама. Пољска, чланица ЕУ, не дозвољава привредним субјектима из ЕУ да купују земљу, чекајући да ЕУ коначно дозволи Пољацима да се могу легално запошљавати по целој ЕУ. Србија не само да није чланица ЕУ. Она још није ни кандидат за чланство у ЕУ. Србији ни ССП није ратификован. На Србију се чак не примењује ни елементарни Прелазни споразум. Али, наши политичари су решени да се у Србији одмах примењује све оно што друге земље неће да примене ни као чланице. А питања која би слободна и одговорна јавност поставила јесу: Зар је могуће да нема граница нашем (само)понижавању? Зар је могуће да смо толико бедни? Или се то самопонижавање и дешава само зато да би неко постао још сиромашнији, а неко још богатији?

Речено нам је да се од Србије пре свега очекује да једнострано смањи или потпуно укине царину за већи део робе из ЕУ. Истина, српска роба ће и даље на границама ЕУ бити царињена. Али, уверавали су нас, корист ћемо имати сви. Добићемо тржиште пуно квалитетне робе. Као потрошачи, бићемо презадовољни. Једнако ће бити задовољни и бриселски службеници. Они ће још једном моћи да се увере да „Србија на тај начин самаради на убрзању свог европског пута” (Горан Свилановић, „Политика”, 17. септембра, стр. 5).

Šta će nam EU?
Priključenje Srbije Evropskoj uniji donelo bi više štete nego koristi našoj zemlji, procenjuju stručnjaci i političari

BEOGRAD - Priključenje Srbije Evropskoj uniji donelo bi više štete nego koristi našoj zemlji, procena je ekonomista, analitičara i pojedinih političara, pokazuje anketa Kurira. U situaciji kad su sve velike svetske ekonomije u ozbiljnoj krizi i kad zbog recesije odbijaju da pomognu sadašnje članice EU iz istočne Evrope, postavlja se opravdano pitanje šta bi to Srbija dobila ulaskom u Uniju.

Kako sada stvari stoje, EU će zaustaviti prijem novih članica do 2017, a jedini izuzetak može da bude Hrvatska. Prema proceni direktora rejting agencije „Mudis“ za centralnu Evropu Pitera Vinsa, recesija i ekonomska kriza naterale su najbogatije zemlje EU Nemačku i Francusku da novac iz pristupnih fondova usmere ka rešavanju svojih problema, pa će Srbija tako sačekati na prijem.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da je istina da se EU najpre bori sa svojim problemima, a da ih manje interesuju naši.

- Pogrešna je percepcija da ćemo ući u EU da bismo se dokopali njihovih razvojnih fondova. Cilj nam je da postanemo uređena država, da se uvede vladavina prava, tržišna ekonomija i demokratsko društvo. Evropski standardi moraju da se poštuju da bi smo to postigli, a ne da bismo uzeli neke pare. Moramo da nastavimo reforme, i bez EU, i bez obzira na krizu - poručuje Šuković.
Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu „Megatrend“, smatra da je EU u velikim problemima i da ovo vreme nije zgodno za evrointegracije.

- Stare članice Unije traže da se povuče ručna. Tmurno je, a mi moramo da čekamo lepše vreme, da iskoristimo teške dane da ojačamo i da tako ojačani imamo bolju pregovaračku poziciju - naglašava Vučković. On podseća da u Srbiji podrška građana evrointegracijama nikada nije bila manja.

- Taj procenat je sada pao ispod 61 odsto. Evropejcima savetujem da je vreme da porade na popravljanju imidža EU u Srbiji - kaže ovaj profesor.
S druge strane, među političkim strankama, pogotovo onim u opoziciji, dominira evroskepticizam. Milorad Mirčić, potpredsednik SRS, tvrdi da odavno ništa ne zavisi od Srbije, niti je ikada zavisilo.

- Čak je i premijer Italije rekao da će po cenu da njegova zemlja izađe iz EU sprečiti migracije stanovništva. Sasvim je logično da će Nemačka i Francuska gledati da reše svoje probleme, a da ih uopšte ne interesuju problemi Bugarske ili Srbije. Za nas bi bilo najbolje da se okrenemo ruskom tržištu - smatra Mirčić.

Miroslav Markićević, potpredsednik NS, navodi da vladajuća koalicija, zahvaljujući evropskom marketingu, ima puno glasova, ali da su želje daleko od stvarnosti.
- Šta ako sve ispunimo, a oni nemaju interesa da nas prime? Grčka je iz pristupnih fondova dobila 115 milijardi evra, ali u mnogo srećnija vremena. Mađarskoj ne bi pomogla ni infuzija od 20 milijardi. Ne trebaju nama pristupni fondovi, neka povećaju porez na najbogatije i tako će smanjiti pritisak na siromašne građane - predlaže Markićević.

Jorgovanka Tabaković iz SNS kaže da smo izgubili kredibilitet i poverenje Brisela.
- Mi smo na slepom koloseku ka EU i bez finansijske krize. Oni imaju ogromne unutrašnje probleme, Sarkozi je eksplicitno saopštio da nisu spremni za proširenje. Da ne pominjem haški uslov - zaključuje Tabakovićeva.

CIA: NOVA KARTA EVROPE
Prema predviđanju CIA, Evropa će se do 2020. raspasti na tri bloka: zapadnu Evropu, „novu Evropu“ i „balkansku federaciju“, kojoj će pripasti i Srbija. Uz nas, u federaciji bi trebalo da budu i Grčka, Rumunija, Bugarska, BiH, Crna Gora i Kosovo. „Novu Evropu“ činile bi Slovenija, Hrvatska, Češka, Slovačka, Mađarska i baltičke zemlje, a zapadnu gotovo sve ostale države koje su i danas u EU.