banjalukaforum.com

У овој књизи, коју је жанровски тешко одредити, аутор укршта и преплиће стварно и фиктивно, аутобиографско и оно у чему је био свједок - са универзалним и трагичним искуствима човјека и свијета.

Говорећи о роману "Геноцид" Влајки је оцијенио да се на просторима БиХ, конкретно у Сарајеву гдје се одвија радња романа, није десио само класичан физички геноцид над народима, већ да је тај геноцид имао и менталну димензију.
"У том времену дошло је до негације свих књижевних величина као што су Алекса Шантић, Меша Селимовић, Иво Андрић, Петар Петровић Његош" рекао је Влајки.

Он као посебно трагичну црту наводи то да су дјеца из мјешовитих бракова били принуђени да, условно речено, бирају страну и опредјељују се за једног родитеља.
Рецензент романа Мићо Цвијетић, нагласио је да је Влајки кроз лик професора и његов доживљај ратног Сарајева дао јасно свједочанство како се "зло припремало и како је почело" , што роман "Геноцид" чини истовремено и вриједним документом, али и књижевним дјелом.
Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић, која је присуствовала промоцији у Клубу књижевника у Београду, нагласила је да Влајки и његово дјело могу послужити као узор многим који су језик мржње и клевете ставили у први план, заборавивши да је истина, ипак изнад свега.

Једно, код нас вероватно мало познато дело, али у “комшилуку” популарно, са тенденцијом да постане обавезна литература код проучавања догађаја из периода 1941-1945. године, заслужује посебан осврт.
Реч је о књизи др. Смаила Чекића “Геноцид над Бошњацима у Другом свјетском рату”, објављеној у Сарајеву 1996. године. Издавач дела је још живописнијег имена: “МАГ – Удружење муслимана за антигеноцидне активности.”