ledeni cica,
i ajkula (neka igra koju smo izmislili, mozda
),
i pijuce (kako ovo niko nije spomenuo, uzimali smo neke ljubicaste bobice koje se nisu mogle oprati i gadjali kioske po naselju),
i neko pomenu rastezu to je bila smejurija (a mame su uvek vristale kad bi videle da se igramo sa nozevima),
i kako se zvalo ono nesto nesto jen dva tri pa se onda mi moramo ukociti, i ono care care govedare,
i suge,
i prizivanje duhova
,
i ajd ako imas petlju prosetaj livadom u Ante Jakica u 22.00,
i redanja kestenja po ulici i to tacno kud ce preci gume ( jednom je bilo gusto),
i podmetanje igala nastavnicima,
i neko spomenu kocku (e to je bila zaraza),
i preskakanja jednog zida (plitak sa jedne strane, ali iza njega je bila visina od metar i po, bilo je krsenja),
i cepuske tj. puske koja ispaljuje cepove(tu je bilo dobrih posekotina),
i pentranja po garazama,
i nerviranjem babe iz jednog posebnog ulaza u Mihajla Pupina (baba nas je gadjala metlama, pa smo mi objavili rat
),
i mastersa,
i polivanja staze iza Zavoda za zaposljavanje pa se odna spustamo do metalnih vrata od garaze (bilo je polomljenih vilica i nosa),
i sopanja,
i nekakvih kuvara (pa smo ono sto napravimo davali novim kolacima da piju),
i blatnjavih stapova (uzmemo duge elasticne stapove i na vrh stavimo grudvu od blata i onda gadjamo jedni druge i zgrade),
i lepljenje zvaki u kosu,
i cepe,
i zuje,
i indijanskih vatri, pa onda dok pravis vatru pitas zrtvu hoces da mu/joj ugasis vatru i onda mu/joj pljunes na ruku hahaha
i svega sto su vec drugi rekli
jedino nikad nisam voleo igrati zmire jer po mraku ne vidim bas dobro pa sam uvek kad sam zmirio profulio koga sam prijavio
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
... a dok je rat zavrsio i djetinjstvo je sa njim proslo...